Завод за статистику

Године 1883. имамо да забележимо, као најважнију појаву у школском законодавству дакон о основним школама од 31. Децембра исте године. Овим законом из основа реформисано је уређење основнах школа. Обележен је задатак основне школе, која, је проширена, на шест разреда, и подељена на вишу и нижу. За сву децу од 6 па до 11 година узакоњено је, обавезно похађање основне школе. Учитељима одређена су права и дужности, а обухваћене су и одредбе о школском надзору. (Види Зборник закона и уредаба 38. стр. 213—246.).

Утицај овог закона, на, скоро се показао у томе, што је старије разреде много више ученика свршавало, и што је више деце у школе уписивано. С тога је и број самих школа и наставника морао увећавати се. Са подизањем школских зграда иде истина потешко а има их још доста трошних и неудобних, као што ћемо мало даље показати. Исто тако и број спремних учитеља за, сад још недовољан је. Ове две незгоде много сметају, те се још не могу потпунце извести све одредбе овога закона.

У вези с изменом члана 10. закона о гимнасијама, стоји Школски закон за ученике гимнасија и реалака, од 5. Јануара 1883. годице, којим су одређене дужности ученика у погледу на њихово владање у школи и цркви, и прописана, правила за оцењивање владања, и примену казна над ученицима. (Види Зборник закона и уредаба 38. стр. 393—401.

На основу закона о основним школама, министар просвете и црквених послова издао je 24. Фебруара 1884. год. Правила о превођењу ученика основних школа из млађих разреда у старије, и 27. Фебруара исте године Правила о мдењу у цркву за наставнике и ученике основних школа. (Види Зборник закона и уредаба 40. стр. !. и 5..

Предавачи у средњим школама постављају се претписом министра просвете и цр-

XI квених послова. Време проведено у тој служби није се рачунало при постављању предавача, за професоре. Ово је у неку руку била неправда, која. је престала ступањем у живот Закона. о урачунавању година предавачке CAYжбе у године указне службе од 9. Јуна 1884. године. По закону о полагању професорског испита, ни један кандидат није могао бити постављен за професора, у средњој школи, докле год не би положио професорски испит. Да би одговорили овом захтеву, професорски кандидати примали су се предавачке службе у циљу, да се за време тога службовања приуготове за, професорски испит. Неки од њих провели су у предавачкој служби више година. Правда је захтевала, даим се и та служба, урачуна, кад по положеном професорском испиту буду постављени за, професоре. Поменутим законом извршено је то у толико, што се ни у ком случају не може уважити више од пет година, предавачке службе. Ко и за ове уважене године положи улог са интересом према уживаној плати, тај и за њих задобија, право удовичке пенсије. (Види Зборник закона и уредаба 40. страна 98.).

У 1885. години имамо да поменемо Закон о изменама и допунама у закону о основним школама од 20. Априла. Ове измене односе се: на накнаду за стан и огрев, коју је општина дужна давати своме учитељу; на кажњавање родитеља за изостајање деце од школе; на испис ученика, из школе; на надзор школског одбора на рад учитељев и на давање оцене учитељу од школског надзорника. (Види Зборник закона и уредаба 4. стр. 151—158.).

Познато је, да је пок. Јов. Гавриловић, намесник књажевског достојанства, оставио све своје имање на оснивање Фонда, из којега, би се издржавале учитељске удовице и њина си| рочад. Како ова, главница, по себи не би била довољна, да се постигне жељени циљ, то је | министар просвете и црквених послова, пре-