Завод за статистику

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 15

Алписки, Динарски, Пиндски, Родопски, Балкански и Карпатски. Из тог је разлога претежно планинска земља, са просечном висином преко 300 метара; низије са речним долинама, пољима и котлинама заузимају тек нешто више од 60.000 кмг или нешто мање од четвртине државне површине. Планине Алпинског Сплета простиру се у северозападном делу краљевства. To су Караванке, Камнишки и Јулиски Алпи, на којима је највећи вис Триглав (2863 м); он је уједно и највиша планина Краљевства. Јужноод Љубљанске Котлине почињу планине Динарског Сплета, које се дуж Јадранског Мора пружају од северозапада ка југоистоку, а у истом се правцу проширују све и постају све више. Оне су поглавито састављене од кречњака, те су голе, кршне, безводне, неплодне и карактеристичне по великом броју тектонски предиспонираних поља. Према истоку се састав тих планина мења; оне се с тога углавном снижавају, добијају заобљеније врхове, богатије су водом и све више покривене шумом. Највише планине овог система су Проклетије (2677 м.) и Дурмитор (2578 м.). У најзападнијем делу Јужне србије, јужно од Метохије, пружају се дуж наше границе са Албанијом планине Пиндског Сплета, са уским венцима. Највећа је од њих Шар-Планина (2706 м.), северозападно од Скопља, а највиша Кораб (2764 м.) северно од Дебра. Остатак Јужне Србије и средње делове Северне Србије заузимају планине Родопског Сплета, које су претежно састављење из кристалских шкриљаца, филита, гранита и из палеозојских формација; оне представљају језгро и најстарији део Балканског Полуострва. На њима су била широка и дугачка, врхови обли, падине обрасле шумом, а на вишим површинама пупо је пашњака; богате су рудним благом и, нарочито, минералним изворима. Највише се планине овог сплета налазе у јужним крајевима Краљевине: Перистер (2600 м.), западно од Битоља, Кајмакчалан (2532 м.) и Јакупица (Бегова Глава 2530 м.), а према северу се у главном снижавају: Копаоник (2140м.), североисточно од Новог Пазара, Авала (511 м.), јужно од Београда. Најкарактеристичнија је црта овог сплета што су му јужни делови, па чак и суседне области, веома испросецани раседима, те су делови некадашне простране трупине делом издигнути, делом дубоко спуштени и претворени у изразите тектонске котлине, као што су на пр. Косово Поље, Метохија, БитољскоПрилепска Котлина, Охридско и Преспанско Језеро ит. д.

На истоку државе сусрећу се два друга планинска сплета, али заузимају доста мале просторе. Преко Ђердапа прелазе из Румуније планине Карпатског сплета које се на Запад простиру до Мораве, а на југу тек од Црноречке Котлине (Зајечар-Бољевац), где им се испрече еруптивне масе андезита. Како су то окрајци Карпатског Система, планине нису ни близу онолико високе као у северним деловима. Највиша је Лисац (1458 м.). Средишњи део Карпатског Сплета састављен је из кречњака и на њему се јављају облици крша, иначе су све планине богате рудним благом и шумама. Планине Балканског Сплета прелазе из Бугарске, пружају сеод ЈИ ка СЗ и ССЗ, простиру се дуж источне границе Србије, али ни оне не иду даље од Црноречке Котлине. Највиша је од њих стара Планина (Миџор 2186 M.).

Северни, а нарочито североисточни део Краљевине заузимају низије, које захватају део Хрватске и Славоније, северне делове Босне и Србије, највећи део Срема и скоро целу Војводину. Према њима конвергирају све велике реке од којих највећи део, т. ј. око 177.200 кмг или 71% државне територије, припада сливу Дунава, односно Црног Мора. Сливу Вардара,

#