Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка
УП ПЕШ А
| ЕКА те
~
Е
Много је опрезвији у негирању Флоринсковог мишљења Ст. Новаковић г. 1898 у свом познатом издању ДЗ. Он сад не мисли (као некад) да је ДЗ само додатак грчким зборницима, да су СС, 3Ј и ЗД. раније сачињавали једну целину. Што се'они налазе заједно у зборницима, то је радња преписивача. Цар Стефан не би сматрао да законе свеших ошаца (= визант. право) треба узакоњавати. Они су већ ступили у важност од времена Св. Саве.)
Али ради потреба грчких земаља, могао је цар Стефан мислити да Фотијев (Светосавски) Номоканон замени нечим новим, подеснијим и прегледнијим (ради употребе „по многим судовима које је цар установљавао и које је намеравао да уреди“). Тада је преведена Синтагма, као краћи облик закона светих отаца. „Смисливши да по судовима свог царства преводом Синтагме рашири и распространи законик св. ошаца, пар Стефан је имао срећну мисао да уз шо погледа и на законе земље Српске“. Дакле по примеру Законика Св. Отаца и он скупи Законик своје земље.“)
Из наведеног се види да Ст. Новаковић негира само спољашну везу између СС и ЗД, али признаје да је Синтагма имала обавезну снагу, као нови облик Закона Св. Отаца, дакле да је византијско право. важило у Србији у пуном обиму и није требало ни потврде Душанове; да би се таква потврда сматрала чак „за повреду вере“.з)
Издање Новаковићево изазвало је критику Флоринскога,/) који остаје при своме мишљењу о уској вези СС, 3Ј и ЗД. Флор. вели: да он није ни помишљао на „узакоњење“ византијског права од стране Душанове, него само на кодификацију његову. Таква спољашна прерада византијских закона и спајање са српским законима могла је да буде извршена само на сабору. У ову кодификацију спада СС, која изгледа су-
1) Нов. Зак. Душ. Х!. 3) пољ БУДЕ
5) „У време цара Стефана као и раније, мислило се непрестано да су закони (црквено-грађански византијски закони) саставни део вере и верске организације, и извесно би се сматрало за повреду вере да је ко поменуо да се на ново проглашују“. Нов. ђ. Х!.
% Т. Флоринскш. Критико-библогр. обзорђ новбишихљ трудовђ и издани по славиновђдђино, П. Кјевљ. 1898, стр. 30—42 (= Изв. Унив. Се. Влад. 1898, нолбрв, 232—7244),