Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

228

тражити у времену патријарха Пајсија (1614—1648), који се _ патријарх истиче нарочитом ревношћу да оживи старе успомене и да поврати некадашњи ред у народном животу.

Нарочито треба забележити да ова прерада није само ревизија ДЗ, него ревизија СС, 3Ј и ДЗ заједно и још тешње њихово спајање заједно. У овој преради видимо да је традиција византијског права ухватила дубок корен у српској цркви и да та црква тежи да од зборника византијског права и од ДЗаконика направи један нови зборник прилагођен приликама ХУП века.

Главна је одлика Раваничког (а за њим и Грбаљског, Софијског, Београдског, Текелијиног и осталих преписа) у томе што место три зборника — СС, 3Ј и ЗД,) јављају се у тим преписима само два — Законик Константина Јустинијана и Законик Маћедонског цара Стефана. Место старог Содех Шрамиие налази се у свим тим преписима само један Содех ћерамише. Ипак не значи то да би Скраћена Синтагма била избрисана из ове прераде. Све што је било најважније у њезиној садржини, сад је расподељено између ЗКЈ и ЗД Раваничка прерада унела је у Законик Константина Јустинијана ове главе из ССи из 3Ј.

ЗКЈ чл. 1 (о казни неправедноме судији) — >

чл. 2—99 = чл. 1—28, 31—4832 Зак. Јуст.. чл. 30—84 = СС. А—6 (о купо-продаји) чл. 35—87. = СС. А—11 (о разбојницима) чл. 38 = СС. А—13 (0 содомији)

чл. 39—41 = СС. 4—6 (о суду царском) чл. 42—43 = СС. 4—7 (о сведоцима)

чл. 44 == СС. 4А—11 (о поклону)

чл. 45 = СС. 4—2 (о залози)

чл. 46 = СС. Е—3 (о азилу)

чл. 47—49 = СС. Е—4 (о паљевини).

чл. 50—51 = СС. Е—6 (о заклетви)

чл. 52 = СС. И—1 (о светотатству) чл. 53—56 = СС. К—2 (о службеностима) чл. 57—67 = СС. К—4 (о наследству)

чл. 68 = СС. К—5 (о лишењу наследства) чл. 66 = СС. К—6 (о истоме)

чл. 70—75 = СС. К—8 (о крађи)

1) Односно четири, ако узмемо у рачун и правила Св. Јована Посника.