Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

- 231

прераде. Макар и изашла из црквених кругова, она изгледа најмање подесна за црквене судове. Вероватно да се црква служила бољим зборницима црквеног права (Номоканоном, ПСинтагмом, штампаним Крмчијама, које су од г. 1658 почеле да долазе из Русије). Прерада Душанова законодавства изгледа нам да је намењена световном суду, вероватно народним судовима поменутих автономних области (Крајине и Кључа, Скопске Црне-Горе, Црне Горе и Брда, Грбља у ХУП веку). Ту су биле потребне главне одредбе византијских и српских зборника о грађанском и наследном праву и нарочито о кривичном праву. Што нису византијске одредбе о убијству реципиране, можемо објаснити тиме што је у том случају важила крвна освета и мирење вражде. Можемо приметити да је у ЗД и у тој редакцији остало доста чланова неподесних приликама ХУП века, али ту је у питању пиетет према успомени великог православног српског цара. Јер нама изгледа да је редакција ХУП века имала дуплу улогу. С једне стране, требала је она да буде намењена народним и изборним судовима као правничка збирка. С друге стране, требала је она да врши и политичку улогу, да оживи у доба турског робовања успомене на сјај Душанова царства, традицију хришћанског законодавства и православно-српске културе. С тога је гледишта интересантан спољашњи облик ове редакције.

Изостављена је СС као самостални део зборника. Није ли се то десило за то, што наслов СС „сложене од последњег између инока, Матије Солунског“ није ништа говорио људиме ХУП века. Скромни и заборављени од свију инок Матија није никакав ауторитет за ХУП век. И нови Содех Њтрапши5 кити се у сваком својем делу најзвучнијим именима и титулама из славне хришћанске прошлости.

Тобожњи Закон цара Јустинијана добија сад шумни наслов, у којем се слика сјај Цариградског царства,“) Велики цареви Константин и Јустинијан, спојени у једну личност (510!), свети патријарх, кнежеви, велможи и бољари — то је „благочастиво царство“, успомену којег буди мало писмени, али искрени редактор. Као паралела том „благочастивом суду“

1) „Благочастиваго и христолобиваго самодержавнаго великаго цара Константина Иоустизана Гречаскаго, сњ стђишим гХномђ Фцемђ патрјархомб. кур-Григоргемђ с кнезњи и са велможи и с болвари блгочастиваго царства его ве Константинополи, закон и уставе поставлени како-подобаветв строити. царство“.