Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

232

долази у другом делу нови наслов ЗД, где се Душан јавља у фантастичној улози „благочастивог и христолобивог Манедониског цара Стефана Србскаго, Блгарскога, Угорскога, Далматинскаго, Арбанаскаго, Угровлахијскаго и иним многим прбделам и земљам самодржца, милошћу Вишњего Бога“,

Тај наслов треба да изазове осећај народне гордости, он циља чак много даље него на самосвест самих Срба, говори о неком уједињењу свих балканских хришћана под Бладом једног „христољубивог Маћедониског цара“.

Ту видимо оно време кад на прелому ХМ и ХИП в. јавља се на Балкану акција за побуну свих хришћана против Турака, везана за име патријарха Јована.“) Буди се народна самосвест српска, буде се и словенофилски осећаји, и нарочито мисао о јединственом ставу свих балканских хришћана против завојевача. У то доба буде се класичне успомене на Александра Македонског, Константина и Јустинијана“) А цар Душан велича се у делу Орбинија (1601) и Лукарија (1605) као владар не само Срба и Грка, него и Бугара) И у хиландарским преписима повеља Душанових из ХУП века додаје му се наслов цара Бугара и Арбанаса“) Цар Душан јавља се у то време као симбол жељеног уједињења свих Јужних Словена и балканских хришћана против Турака.

Прерада Душанова законодавства у ХУП веку имала је осим практичног циља, и ту политичку сврху, — да пробуди успомене на величину Јустинијанова и Душанова царства, да романтичком сликом некадашњег уједињења свих балканских хришћана улије им истрајност и веру у ослобођење.

Као аманет прошлости, чувала се редакција ХУП века и преписивала и у Македонији и у Далмацији и по фрушкогторским манастирима до краја ХУШ века.)

5) ст. Станојевић, Историја 210—922.

8) У Гундулићевом „Осману“ 11—14, Александар Македонски добија име „Лесандра Србљанина“.

85) Лукари (р. 88) је први тврдио да је бугарски цар био васал Душанов; а Орбини доноси сложен грб Немањића у који улазе грбови Србије, Бугарске, Далмације, Хрватске, Босне и др. (р. 242).

+ „Самодржвце Срвблемђ и Грвкомђ и Блвгаромђ“ — повеља 12 дец. 1347, Хил. бр. 34; „Срвблемђ, Грвкомђ Бљлгаромђ и Арбанасомљ“ — 26 апр. 1348, Хил, бр. 33 — интерполације у преписима ХУП века.

5) Још г. 1776 јавља се рукописан румунски превод Душанова Законика по редакцији ХУП века. Јоп Регетг. Тома агерфићш Котап, 5. а. р. 447—448.