Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

48

Уроша 1") ипак оне не значе да би напр. краљ Драгутин био предузео неку „ревизију закона“. Напротив, те похвале Константинове убеђују нас баш да није деспот Стефан прерабивао ДЗ. Константин Филозоф толико воли да говори о свом омиљеном владару, толико прича напр. о некој реформи у дворским чиновима коју је извео деспот Стефан, — да не би прећутао такву важну-реформу као ревизију царских закона, не би се задовољио само да „описује резултат место акције“. Једини закључак који можемо извести из биографије деспотове, то је да деспот Стефан „дшгиз е! поздиз дџапдодне рш деђио“ заиста примењивао византијске казне.“)

Других стварних доказа Новаковић нема, осим тога што преписи Атонски и нарочито Ходошки носе трагове дотеривања на црквено-словенски језик, што опет потсећа на доба Константина Философа.) Али то дотеривање није исто у Атонском и Ходошком, дакле није плод једне званичне ревизије, него плод рада појединих преписивача. Међутим, све главне одлике Ход-Х-1Ш, Бистр. и Бар-Ат. версија могле су постати већ у доба царева Душана и Уроша (нарочито између г. 1349—1354).“)

66 вђ истиноу вБ дни кралевства тего имбже и мв самовидрци бБГХОМБ. Неправда бо и грани и лихоимђство, велико ведино ветеро отр зБлоихњ, вБса _ оубо та не обрфтаахоу се вђ дБни вего.“ (Даничић, Животи, 23).

1) „Бисте бо ревнителђ отбчскихђ законовђ и преданин“ (55. 15); на та места већ је обратио пажњу Н. Крстић, као на доказ да је онда већ било. писаних закона у српској држави (Гласник, УП, стр. 60).

2) То се види и из извештаја Константинова и Орбинијева о побуни у Сребрници г. 1427, после које је деспот Стефан „неким одсецао руке и ноге“ (Гласник, ХХП, 318) уп. 8. Ћоровић, Сребрница за владе деспота Стефана. (Прилози, !], 76). :

8) Ипак Новаковић вели „да међу версијом Стр-Пр. и Атонском нема скоро никаквих великих разлика у језику“ (Зак. СХХХУ).

4) То смо доказали што се тиче наслова, систематисања, употребе индиректног стила и појединих глоса и промена стила у тим версијама. Можемо додати да је допуна текста у чл. 169 у Бистр, Бар-Ат. могла постати само у доба царства и никако у доба деспотово, јер се у тој допуни каже „и градб да плати глобу шцо рече царљ“. уп. 108. Зак. стр. СХХХИ, док Јир. Ист. Срба ТУ, 190 и ту промену приписује деспоту.