Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

49 ГЛАВА ТУ.

Место Скраћене Синтагме у Душановом законодавству.

Врло је важно питање о односу између ДЗ и грчких законодавних зборника. Из прегледа старијих преписа Душанова законодавства видимо да ти старији преписи обухватају увек исте правне споменике, који се ређају на исти начин. То су — Скраћена Синтагма Матије Властара (и Правила Св. Јована Посника), Законик Цара Јустинијана и Законик Цара Стефана Душана. Тај је састав и ред сасвим исти у преписима: Ходошком, Хиландарском, Бистричком, Шишатовачком и Барањском. Исти је и у Атонском и Призренском, само су ту између појединих законских зборника уметнути неки чланци црквеног садржаја. И у Раковачком препису г. 1700 ређају се: СС, 3Ји ЗД (недостају само Правила Св. Јована); у непотпуном Студеничком препису налазе се само С бли- ЗД (без 3Ј), али тај препис ХУП в. врло је рђав.

Једном речи, у свим старијим преписима не долази ој никад сам, него увек у истом друштву — после СС и ЗЈА)

У свима доцнијим преписима (Грбаљски, Раванички и др.) не долази ДЗ сам, него опет у друштву са 3Ј, док је читава грађа ССинтагме расподељена између ЗЈ и ДЗ.

Дакле у свима преписима јавља се ДЗ у нераздељивој вези са СС и 3Ј. Та чињеница не може бити случајна, не може се објаснити тиме, што су преписивачи — калуђери скупљали у зборнике разну законску грађу. Јер могли би смо поставити питање: зашто се не јавља ДЗ. макар у једном препису заједно с Номоканоном или с Потпуном Синтагмом Властаревомрг Нознато нам је 19 српских преписа Потпуне Синтагме. (од ХМ до ХУП в.)“) Ту је ПС. увек сама (с неко-

1) Зато не разумемо зашто је Ст. Новаковић казао: „извод М. Вла- стара и ДЗ са 3Ј налазе (се заједно) само у познијим рукописима ХМ века“ (Синт. ХХХИ). Ти рукописи припадају већином ХМ веку, али они су најстарији између сачуваних. ЈШто се тиче Струшког преписа, не можемо га узимати у обзир, јер је то само фрагмент, који је. сачувао једва половину ДЗ.

2) То су: Пшињски ЖИУ в. (у Карловцима), Петроградски 1370-х г., Новојерусалимски ХМ—ХМ в. (у Москви), Драгомиров г. 1451 (у Петр.), Зетски 1458 (у Крушедолу), Цетињски 1478, Хоповски 1495, Охридски ХМ в., Вифеонички (у Карл.), Церски 1579 (у Карл.), Струшки 1590 (у Беогр.), Хиландарски ХМИ в., Зографски ХМП в.. Дечански ХУП в., Погодински ХУП в. (у М),