Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

85

И то је разумљиво. Појачана монархиска владавина пре„лази јавно-правном гледишту на гоњење криваца и ту наази јак ослонац у римско-византијском праву. А после С.Ул. т. 1649 послао је цар Алексије свим војводама (намесницима) исписе из грчких закона Номоканона да се по њима суди у кривичним делима.)

Одлуке црквеног сабора г. 1667 у Москви позивају се на много места на грчке законе (у питањима о делокругу црквеног суда и о кривичним делима), позивају се чак на три места и на Синтагму Матије Властара.з)

Историја права једне мало познате хришћанске државе на другој периферији Византије показује опет велики утицај који врше суседне културе на систем права мањег народа.) Прастара Јерменска држава налази се-од времена Александра Македонског на граници између јелинистичке и персијске културе. Год. 387 после Хр. подељена је између Персије и Византије. Јустинијан покушава да у своме делу Јерменске уведе византијско право (Моу. ХХЛ де Агтеп5). Ипак расцеп измођу јерменске и православне цркве у многоме смета утицају Византије, и Јерменска има више додирних тачака са Сиријом и Палестином, наслања се у црквеном праву на Мојсијево законодавство. После уништења Персијског царства од Араба (г. 654) и Јерменска робује Арабима, ипак од г. 859 добија неку самосталност, нарочито под династијом Багратида (887—1045).

Немамо тачних података о законодавству до краја ХИ века. Само г. 1184 јавља се први јерменски кодификатор, свештеник Мехитар Гош (у источној, т.зв. Великој Јерменији). ТЊегов зборник „Датастанагирх“ има врло сложену садржину. Између 251 чл. тог зборника многи су узети из Мојсијева кривичног права, нешто из закона старих краљева, много из

5) Карамзинљ, Исторја [1], прим. 222; Иконниковг, о. с. 310.

з) Полное Собранје Законовђ, т. | Ле 412; 1667 пона 17. Ваписка изљ дђавји Собора бетвшаго вљ семљ году вђ Москвђ. Наводи се М. Властар у питањима о казни за прављење лажног новца (Љ. стр. 702), о другом браку свештеника (1. 705) и о крађи у поврату (. 702.

8) Ј. Кагзћ. Отипа55 дЧег Сезсћјсћје дез агтетасћеп Бесе, 276. ХЛ (1906), 5. 312—411 1 ХХ (1907), 5. 14—112. 7. Кошег. Раз Кесн! дег Агтешпег, 2УК. УП, 5. 385—437. Агв. КИшазећрап, Џеђег Кагзј5 Огтипаиа, 27 ХИП (1910), 371—881.