Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка
87
ђијанској). Ова јуначка држава је обично савезник Византије у борби против муслимана, њезини краљеви добијају византијске титуле, на Св. Гори постаје од Х в. ђурђијански просветни центар — Иверски манастир. Кроз векове служе се Ђурђијанци и црквеним православним зборницима, и византијским правом, и својим обичајним правом. Као законодавац спомиње се савременик Душанов — краљ Ђорђе У Сјајни (1318 — 1346), од којег је сачувана не велика збирка кривичних закона.
Крајем ХУП века јавља се један велики кодификатор царевић Вахтанг. Он је око г. 1686 саставио велики зборник
"права, који је и санкционисао после свог доласка на престо
(као цар Вахтанг М, год. 1723). Тај „Законик цара Вахтанга“ важио је кроз цео ХУШ и Х!Х век, док није био постепено истиснут руским законима.) Тај законик је једна велика и чудновата компилација из разних законских зборника.
1. На првом месту стоји „Мојсијев Закон“, извод из Мојсијевих кривичних закона (у 52 чл.. Овај зборник, врло популаран у хришћанској цркви, изгледа да је преведен с јерменског језика. После тога 2. „Грчки закони Лава Мудрог, Константина пи других царева“ у 318 гл. Ово је једна значајна компилација византијских световних закона: световна грађа Властареве Синтагме допуњена је неким одредбама из Арменопула“) После тога долазе законици преведени с јерменског: 3. „Благ пи шешиниш закон“ у 150 гл. — ово је превод јерменског превода чувеног сирско-римског кодекса из М века! 4. „Дашастанагирх“ Мехитара Гоша из г. 1184 (у 281 гл.). Само после тога долазе национални закони: 5. Закони краља Ђорђа У из г. 1321 (у 46 гл.). 6. Закони кнеза Адвида (у 176 гл.), који се деле на збирку закона кнеза Бека [ из краја ХЈУ в. и законе кн. Агбуги из сред. ХУ века.
"7. Закони ђурђијанских кашоликоса (митрополита) у 24 гл.
5) Био је признат од руских власти и превођен г. 1813 и 18388; важио је у Грузији до г. 1859, у Мингрелији до 1870. Цео текст штампан је руски у „ЕОридич. ВЂстникђ“ 1886; анал. од В. Соколљског, Греческо-римское право вђ уложени грузинскаго цара Вахтанга МТ. ЖМНПр. 1897 септ., стр, 56—93. кб. Киштапт, Апајузе дез паНопа!-ртизиизећеп ОбНраНопепгесћ!5 !т Кодех Копаз Маћапрез М!. ХуКестау. ХЛ, 5. 426—469.
2) Цар Вахтанг спомиње да су то закони ,послани њему од 4 патријарха, по којим законима вршио се суд код Грка за време царства и који су преведени на ђурђијански од вештих људи са нарочитом сарадњом самог царевића“.