Замѣтки по чакавскимъ говорамъ

6 kapat, preknlat и да, др., но pri: prigriza и др.; ср. п prepelica, preda пн, preda se, priko vode—pivan, pivač, но peteh, petešićsrida : sreda (день), sridhl—al se ne seti(?), но sićivan se—vTjšn, v'ijat, но vetar, v§t (infln.) — sTjen, sijat, но: sdl, sela, set (inf.), setva. Въ окончаніяхъ у существит., приляг, и мѣстоименій имѣется почти всегда и вм. ѣ: па đrvi (loc. sing), gori (loc. sing), postollh (loc. pluiv), bogatije и под., tih, tin, timi, tih (plur. отъ ta mase.) и под. формы отъ другихъ мѣстопм.; od dv'ili brht dica; st6 : đvisto и под. У глаголовъ въ неопредѣл. нак. имѣемъ всегда и, а въ part. praet. act. II и то и другое, но съ предпочтеніемъ е: žellt : želei, v'idit : v'idel, trpit : trpel, sm'it : smel, zaprit, umrit, otprit, prostrit, im'it : imeli, veselel, osllpel, belit se: belelo se, umit : umel, dosp'it : dospel, sidel, smrdelo, mlel, zagrmelo, zvonili n zvoneli, obogatel, opostenel и ii, ražalostil—el, sramotel : ii, zelene! : ii, govorela и под. Я привелъ здѣсь и нѣкоторые случаи съ первоначальнымъ г по происхожденію въ окончаніи для того, чтобы показать, что и у нихъ встрѣчается е. Разъ оно могло чередоваться съ и въ другихъ случаяхъ, гдѣ оно старо, то естественно, что п и старое начало чередоваться съ е. Ср. еще слѣдующія нарѣчія: dolika, dovlika, dovli, potli, dotli, potlija, zimi, ondi, gorika, lani, pokli, poklegod (пока) и др. Кромѣ словъ srida, sritit и под., въ которыхъ и въ атомъ имѣется діалектѣ имѣется всегда и, упомяну еще слѣдующія случаи, въ которыхъ і вм. е: postija, stija (солома подъ скотомъ), ѵісёга, vičerat ср. večer, večernl и под., tris! (можетъ быть также ономатопоэтическаго происхожденія), Lediničanln вм. Leden—. Если этотъ матеріалъ сравнить съ тѣмъ, который Лескинъ отмѣтилъ въ Народныхъ разсказахъ изъ села Ерасицы (Krasica), которое находится сѣвернѣе и западнѣе Новаго, въ окрестностяхъ Бакра, то ясно, что Красицкій говоръ еще болѣе экавскій, чѣмъ этотъ; это же констатируемъ и на первомъ островѣ (Керкѣ) югозападнѣе Новаго. Если въ Новомъ нѣтъ экавизмовъ, которыхъ бы не было и въ Красицкомъ говорѣ (срав. Archiv V, 4 82 и д.), то и обратно въ Ерасгщкомъ говорѣ нѣтъ икавпзмовъ, которыхъ бы тутъ не было; но кромѣ того тутъ есть икавпзмы,