Замѣтки по чакавскимъ говорамъ

— 32 званіе старой башни въ Новомъ), djaval (djavla), Paval (Pavla), Bakar, vetar (vetar gen. pl.). 41. У многосложныхъ существительныхъ муж. р. съ удареніемъ на первомъ слогѣ—это удареніе остается неизмѣненнымъ: prijatel, prijatela : prijatellh, od pantivlka, naručaj : naručajih, običaj, -aja : običajih. pastorak, pastorka : pastorak (g. plur.); ep. еще: kolovrat, razgovor : va razgovor, kočijaš, -a. Если же удареніе такихъ существительныхъ не на начальномъ слогѣ, а на среднихъ слогахъ (второмъ отъ начала)—то оно остается на своемъ мѣстѣ, подвергаясь модификаціямъ только передъ пзвѣстныш согласными. Возьмемъ сначала случаи безъ подвижного конечнаго вокала: коledvari (п. pl.), mesopustari (n. pl.), kalovnlk, -а (=kanonik), trojankul, poli Domazetovicih (назв. мѣста). Bašćanln, Bašćanina, Bašćanih (gen. pl.), Bašćanon (dat. pl.); grajanln, grajanina, grajani (n. pl.), grajanlb (gen. pl.) пли grajan (ep. ниже § 42); Lediničanln, -ani (n. pl.), -anih (g. pl.); Novlanln, jSTovjani (n. pl.), Novjanih, ISlovJanSn (dat. pl.), Novlan (g. pl.); ep. čoban : čobani. Съ подвижной гласной конечнаго слога: trbušac, -usca, -ušao (gen. pl.), trbiišclh; zaušak (пощечина), -uska, -iišak (gen. pl.). Briblrac. Bribirca, Bribirac (gen. pl.); magarac, -area, -arac (gen. pl.); naramak, naranka, naramak (gen. pl.); opanak. opanka, opanak. 42. Наконецъ, остановимся на тѣхъ случаяхъ, когда удареніе въ многосложныхъ словахъ стоитъ на конечномъ слогѣ (sused) и не мѣняетъ своего мѣста. Такое удареніе обыкновенно ", переходящее въ извѣстныхъ случаяхъ въ имен. пад. въ '. Въ родит, множ, такія существ, лмѣютъ -, если не имѣютъ окончанія Ih; а съ этимъ окончаніемъ —. п. sused gen. suseda instr. susedon loc. susedi susedi sused, susedlh susedi susedlh.