Застава — јутарња издања

сти и срамоте. Треба ми, да још данас деаонујем хињ&ду форинти. Само хињаду ф)ринти! — Кавви хиљаду форинти? — упита Олг» лагано. Ја... ја не знам... ја нисам ништа узела. — Нз тражим ја од вас новац. Знам ја, да ви немате новаца.. Него нешто друго... Људи купују такима, као што сге ви, наките. Дајте ми натраг наките, које вам је муж мој повлонио! — Милостива, он мени није нишга повлонио. — Где је новац? Он је мој, свој и туђ новац профућкао .. Па где је сад? Чујте ви ! Ја сам се згадила на вас и рекла сам много непријатног, али вас молим за извину. Ви мене морате мрзити, знам то, али ако имате сажалења, дајте ми ствари натраг! — Па ја бих вам дала драговољно, рече изнзнађено она »али он мени, ако Бога^знате није ништа поклонио. Верујте ми! — Лажете цивну госпођа. »Дајте овамо ствари, које ни овако вама не припадају. Ви дела сам ја наките, то вам је он купио, кад сте се у четвртак шетали с њиме. Хоћете ли ми дати натраг ствари или не? — Ја вас уверавам, да ми Никожд Петровић није нигда ништа купио... — Лзжете! повиче госпођа. Хоћете ли дати или не ваше наките? Кад не доби одговора она вастави:

— Шта сад да рздим? Ако не добијем хињаду фзрината, он је изгубжен, а тако и ја и деца моја. Хоћу ли ову гнусобу убити или да ли да се бацим на колена пред њом? — Таво ми Бога, милостива ја нисам ни шга од њега добила.. — Молим вас навиге! Наките ми дајте! Ја плачем, ја ћу се понизити,.. ако хоћете клекнућу пред вас ! Спасите »моју децу! Дајте ми натраг оне наките! — Добро даћу ваи наките, рече _ Олга. »Молим ево вам. Али вас уверавам, Петровић ми није нигда ништз поклонио. То сам од друге господе добила. Узмите вад хоћете. Езо вам, обогатите се. А њега држите код себе. Ја га никада не зовем к мени Ето вам накита.« Госпођа је посматрала наките, воје је извадила Олга из сандучета и рече: — То није све — То је тев за пет стотина фзрината. Олга извади из другог сандучета још златан сат и ланац и брилантске минђуше. — Више ничег немам — Тражите сами... Али од свега тога он ми није ништа дао. Госпођа покупи ствари, уздану и изађе без речи на поље. Врата од споредне собе се отворише и уђе унутра Никола Пегровић. Био је блед и др

мао је нервозно главом. У очима му се сиј&ле сузе. — Кзкве сте ви мени ствари донели ? Кад сге ми што купили? Ради чега сте дефраудирали ‘новзц? — Новвц, то је глупост! рече Петровић машући главом. »Боже! Она је пред тобом плакала, понизила се.. — Ја вас питам, какве сте ми ви поклоше донели? — Она племенита, чиста, поносита... она дивна жена.. хтела је шта више и на колена да падне пред — пред једном таком...! И ја сам је дотле довео! Ја сам је био напустио за љубав оваког створења... Он се ухзати за главу: — Не никад нвћу ово себи опростити! Никад ! Да*е од мене, гнусобо једна ! повиза Олги, која му хтеде прићи ближе »Она је хтела да клекне и пред ким.. ? Пред тобом о Боже мој!« Он се обуче брзо, оsиђе пун презрења Олгу и изађе напол>е. Олга се наслони на сто и поче гласно да плаче. Њен накит, читаво имање њено хала је и вређана је крај тога, а ништа нчје бида крива. Она се сети како ју је пре три године један трговац без икаквог разлога истукао и поче још јаче да плаче. Превео А.

ресовала за Албанију, у толико ће већма лабавити њен однос у тројном савезу. По Хлумецком економски интереси Ау стро-Угарске били би јако оштећени. ако би Италија стала чврстом ногом у Албанијч, јер би тиме ватворила Јадранско Море. Али је Аустрија јако омражена код бал канских народа и пошто и Срби траже само оно, на што имају права, ту се интерес Срба не би косио са намерама Ита лије и Италија би могла постати добар савевник балканских народа. А то највише брка рачуна оним непозваним који би хтели ћара на Балкаау.

Нови Сад, 15. новембра.

Онет о трговачком уговору између Аустро Угареке и Србије. „Мађарорсаг“ добија од својег београдског извештача овај иввештај: Аустро Угарска још никад није одговорила на носледњу ноту српске владе. Међу тим је аустро угарски посланик б‘рон Цикан тражио јуче од миниссра председника Пашића нека разјашњења у тој ствари. У добро посвећеним кру ; говима тврде да ће преговори ускоро по ј ново отпочети и да ће се склопити уговор трговачки на по све другој основи, него што је у последњој српској ноти. Наиме прилике су се тако изменуле, да ће се, склопити сасвим нов уговор на чисто тр говачкој основи у њему ће бати сарав мерних повластиц* по обе странке. На руцбипа топова код Шкоде отпода сама по себи, јер је Србија топове већ нару чила у Француској. Отпашће и оно сбе ћање српске владе, да ће материјал ва државне потребе наручити у Аустрији и Угарској, јер Сбија пошто нпје добилаод говора од Аустро-Угарске, створила је се би нове пијаце. Она је осигурала себи новч изв з ) и тиме је утврдила своју економ ску невависност од А.стрије. Она ће сад склппити трговачки уговор са овом као потпуно равноправна, невависна странка. — Ово најбоље сведочи, да је бечка ка марнла насела, да није могла да пригњеча мзлену Србију, да је шта више она велесила подлегла, и да јој је потребан, веома потребан трговачки уговор са Србијом Она га данас прва мора да тражи, јер и гајење и влање питомих вечева не може да помогне ништа — И ово је један до 1 кав више, колико штете и бруке морамо да сносамо, због непромишљше и надуте дипломације бечке камариле ;1

»Народна Обрана« према радикалној и самосталној странци.

Поводом тим да ћв ае 'скорим састати архидијецезална епархијска скупштина „Ззстав»“ је упонорила српски народ на не искрено држање самосталаца на прошлој

I епархијској скупштини, а највише је осуђчвала Влсил цана Муачевића који је вавео неколицану самосталаца -на странпутицу. । Но самосталци не прогледаше они и даље иду, стварају потаун компромис са клера. калима. Докаве смо изнели а наравно је да кривац неће кривицу привнати. Тако се и ► Светозар По; бићевић рављутио што смо им истину кавали па место да погрешку исправи, он је сиктао на радикале. Уверз।ни смо да тако дуго неће моћи потра) јати, наћи ће се и мефу самосталцим* у । ви^авних људи или пре или после Но док се самссталци у архчдијецеви кркју ива лејр патријархових, са једне стра не почели су и коалиционе листове у своје сзрхе употребљаватл с друге стране. 0-ечка „Нар >дна Обрана“, орган хр ( ватске странке права п »чела је прештамј павати насртаје и ивмишљотине „Новога [ Србобрана" па и нападати ва вољу В сз > лијану Маучевићу, Валеријану Приб-ћевићу и друговима српску народну радн калну странку да оно тобоже поткопавл темељ коалицији и да игра у коалицији Фј анкову улогу Међутим у бр. 281. од недеље доноси I биљешку под насковом:- „Међу Србима“. која овако гласи: „Од угледног радикалц« Србина добив ш) ова| дописг Године 1903 одржавана је епархијска скупштина варло зачке архидиј^цеве. У протопрев^итерату вуковарском дошдо је при ивбору чланова ва ту скупштину до компромиса измођу српске радикалне и српске самосталне стран ке. Протопреввитерат вуковарски, по то ме послао је ва скупштину која се у Карловцима састала, дванаест члановв. Од тих дванаест било је 5 самосталаца а 7 радикала. Нј самој скупштани радикална је' странка располагала половицом члансва, а другом половицом клерикали. У тој кле-ј рикалној групи били су калуђори, свећеаици и неколико световњака под вздством Николе Петровића ив Ст. Павуве. Пет члано ва самосталне странке требали су бити у скупштини јевичац на вави и природни савевзици радикалаца. Нз место тога они се при ; дружише к зерикалцима, а радикали оста ; ? лоше у мањини. Користи од тога имали су клерикали а штете српска автономија. Ове се године опет састаје епархијска скупштина и тим поводом орган радикалне странке, „Застава" подсетила је бираче ■ 1а поступак самосталаца те оштрим речима 'осудида њнхово водство. Уследтога дошло је до полемГ к л ивие^у једног м другогли-ј !ста. Питање епархијских скупштина је чи Ј сто српско автономаа ствар, питање интерпо. Оно нема веве са хрватско-српском коалицијом. Ала у тој ствари је и „Народна Обрана", у 270 бр. о. г. у вести под наловом „Мзђу Србима" рекла следеће: „Што је на хрватској странз фр^.нковство, чини се на срнокој страни радикалстно, са том само разликом, што су радикалци у

Хрватско-српској коалицији, али их то не смета, да/ ударају на коалиране странке бев обзира, а вежу се са туфннцима, те тако увдрмавају темеље коалмције, са ко?ом би народу могли сванути бољи дани“. Н» ово имамо приметити дафзанковство стоји у ту^иникој служби, а радикалство у служби хрвлтске и српске народне мисли, вато су оадикали и ступили у коалицију и немају оавлога, да ив ње иступе. Српски радикали су при ивборима ркдили за коалицију, а и данас раде у коалицији. Истина је да нападају коалирану странку самосталау, али никад у политичким стварима, но само у српским аутономним стварима и то са равлогом. Но ради тога ни једна странка не мислп на иступ, нати то треба да вадаје бриге хрватскам страакама, које су у оповицији. Српска радвкална странка, внати ће на својој висини остати, као што је и до счда стојала.“ Донашамо врло радо. И ми смо тога мнења да снтерна српска питања треба препуотити Србима самим. Нама је сваки Србпн једнако драг, ако се ва ваједничу нашу хрватску цомовину бори, био он радикал или самосталац“. И ми од наше стране примећујемо, да оно није почело водити доб у, како је у први мах почела „Народна Обрана“ а и аеки други хрватски листови. Уверени смо да 'браћа Прибзчевићи не ће моћн још дуго сплеткарити. Радујемо се да је „Народна Обрана“ овом прилвком стала на коректно становиште. Повнајемо добро људе који на челу „Народној Обрани“ стоје па смо уверени да ће и остати на коректном отановишту те не ће онда више у редовима српске и хрватске коалиције до несугласица долавити.

Народна Скупштина у Црној Гори.

(Од нашег сталног дописника). Цетиње 7. октобра 1906. Владина оставка и развој догађаја. Повјерљива конфаренцаја народних по^сланика, саззана јучер послије подне, са задатком да разбистри положај створен оставком министарства Лавара Мијушковића, није донијела никакав стваран ревултат. Данас у 9 сати прије подне одржана је и опет повјерљивч конференција, која је напосљетку ивнијела на површину чо вјека, који се брине, да одабере људе, који !ће саставити нову владу. Та је личност I — подпредсједник скупштине Михајло И вановић Јутрошња конференција вначајна је, а и ванимљива. Народни оци били су у великој недоумици. Положај је замршен, а треба га размрсити тако, да држава и народ ни мало не трпе. Није чудо, шсо су посланици са тешк >м бригом пристуаили размрша ању и изласку на чистину. Да