Застава — јутарња издања

дадне парламеатарну форму, у оскудици јасно обамењених политичких партија, посланиц * су одлуч Iли, да се одавову же љч књаза господара и да цменују особу к воја ће као повјереник скупштине са круном споравумјета се о личностима, ко има ће бити повјерона управа држав -м. По елије договарања одлучило се јавним гла сањем утврддти већину, која се зч сада купи око једне личности. И вчиста по сланици су гласали Највише гласоза до био је Михајло Ивановић и он од ј^трзс од 9 сати важи као повјер-ник ску штин д са задатком, да предложи госп дару лич ност, која ће саставити н >ву владу. И он сам може примити које министарство хоће. но већина ће иматч повјерење у лич пости, које он предложи Так> је Михајло Ивановић господар положвјз. — Ја сам већ у једном писму у „Застави 4 утврди > да! Михајло Ивановић има повјерење већине: и младих и старих. Нисмо се преварили, кад смо рекли, да она замисао име највише изгледа, у којој се налази Ивановић. Занимљиво је утврдити да је бгло у конференцији ријечз и о томе, да војвода Бож' Петровић поставе псново министар. Како су и други неки Петровићи долавили у комбинацију то је војвода Шако Петрзвић, предсједник скупштине, свеча но изјавио у име Петровића да они не траже министарске положаје. Захвалио је на повјерењу, које су му посланици дали избором за предсједнгка изјавивши, да ће све своје силе уложити, да се покаже до стојан тога повјерења Ол је и у бојевима ва очување ове груда земље са свама Цр ногорцима судјеловао, >н ћч и даље као предсједник скупштине радити. Д>ђе ли вријеме да и опет са цраогорским јуна цима псфе у борбу за слободу и независ нвст Црне Гоое, то ће рздо одазвати се дужности и свој живот ставитл у олужбу огацбине, али министарске положаје не тражи. Ову ивјаву су посланици при мили на знање са поздравима „жгвио и Осим Михајла Ивановића било је гласова и за неке друге личности. Највише гласова иза Ивановића добио је др. Лаза Томановић, предсједник великог суда. Не колико гласова добио је и Марко Радуло вић, члан државног савјета. Посланици су даље зчкључили да ни један члан одступјеле владе не у^о у нови кабинет На ове конференције — као повјерљиве — није имао приступа нико од публике Док ово писмо стигне по свој прилзци имаћу прилике да телеграфским путем јавим састав нове владе *) — С тога и не износиМо разне комбинац^је, које искрса Bа ЈУ *) Што се и десило, Пр. У. „3.“

Изборна борба.

П о з и в Бирачима српске народне радикалне странке велико-сент-миклушког среза. Браћо! На митрополијском збору српсве народне радикилне стрвнке, који је одржан у Новоме Саду 7. новембра решено је, да бечкеречки збор у споразуму са срезовима, постави кандидате за темишвврску дијецеву. Бечаеречки збор је то и учннио; но како и з нашега среза није на збор у био ни један једини члан наше странке, то треба да< се најпре братски споразумемо. С тога вас браћо позивамо да дођете на бирачку ковфаренцију, која ће се одржати у Десци у петак 17. (30.) децембра у 11 сати пре подне ради братског договора и споразума. Браћа из Српског Св. Петра, Сараволе и Српског Великог Св. Миклоша могу доћи железницом директно у Деску — сви остали до Сирига, где ће их на станици чекати довољан број кола, која ће их за 15 минута довести у Деску. Конференција ће одржати у просторијама Цветка Брцана. До виђења у Десца! Оазивачки одбор. • Браниковци узурпатори. Пишу нам из Нових Карловаца: У овој општини давно је истекао мандат двема

трећинамк цркв. скупшгинарима, са председником и одбором заједно, те ова господа и ако су заузела положаје, старија пре 20 година, в илађа пре 10 година, не само што неће да захвале на истимз, но неће силом своје власти, да < баве избор скупштинара, но одлажу од дана на дан, те тако исто је у изгдеду да неће обавити ни избор изборника за српски народни црквени сабор, те наша општина неће аа сабору биги заступљена, јер председник је ла одбрром уверен да дуже те части обнашати аеће, јер им је н^род своје поверење отказао а нису га ни имали, пбшто су у црквену оп птину многи се увукли без избора, ва једно ставан предтог бившег пароха Браниковске слике, јер записнике о частности њиховог из sора немм. Тако је некад господарило Пазуво и увлачило бев избора у црквену општину нашу своје мамелуке а сад је по свој прилици инструкција та да се не обави избор изборника за с:бор, у овој општини. 0 Боже, Бтже, избава нас од Пазуве.

Политички преглед

Бурна седница аустријског сабораУ јучерашњој седници продужена је расправа о избооној реформи. Гроф Штернберг је у својем говору јако напао владара тврдећи да владар хоће да упливише на ззступника аустријског горњег и доњег дома Штернберг рече, каао се никако неможе дозволити што је владар приликом примања чланоза делегација насилн » узео себи то право, да утиче на ток и развој ствари у аустријском сабору. „После тога нам неостаје ниште друно већ да се удружимо са војском. Војску, која има налог да брани државу треба покренути и дићи против такових упливисања и у тицаја.“ Штернбергу је и до тада председнии сабора у два маха одузииао реч, но како је овај и даље жестоко нападао владара председник му ја на послетку реч по све укратио О овом догађају се у аустријском сабору иза кулиса много још раоправљало.

Вести из места и са стране.

Друштво за помагање сиромашних, а вриједних Срба, слушача у кр. свеучилишту Фрање Јосипа I. у Загребу. На главној скупштини, овога друштва, држаној 15. новомбра 1906., изабрани управпи одбор на својој I. одборској сједници (16. XI. 1906.) конституирсао се овако: Предсједник: Мирко^ Косиер, студ. јур. IV. г., Подпредсједник: Гавро Текић, студ. јур. П. г., Тајник: Дане Дракулић, студ. фар. П. г., Благајник: Миша Јагровић, студ. фил. П. г., Одборник: Гавра Божић, студ. фар. Ш. г., Одборски замјеници: Урош Мисита, студ. фил. I г., Бранко Дреновац, студ. јур. Ш. г., Ревизиони одбор: Пајо Јокић, студ. фил. IV. г., Милан Лека, студ. флл. IV. г., Вукан Каблар, студ. јур. Ш. г. Лажни Кечкемети. 0 чудноватом догађају известио је Будимпештан ску полицију Шандор Мирок њујорши мађарски пекар. Причао је: Првих дана месеца новембра, дође му у радњу — која је већ 10 год. постојала и на добром гласу била — један млад човек, који је о некој важној ствари у четир ока хтео са њима говорити. Мирок га одведе у свој стан, где му младић без икаква увода каже: Господине! ја сам Геза Кечкемети толико тражени дефраудант. Даље је при чао: како је сада у великој беди, јер проневерени новац оставио је у Угарској негде закопан па сада не може до њега доћи. Зато се решио да се врати у домовину, пријави се и одседи у затвору своју казну а цосле ће ископати новац, саветује Мироку да овај сноси трошкове о његовом повратку, а зато га Мирок може пр|јавити пештанској полицији и добити награду која је уцењена за његову главу. Мирок пристане нато, прода своју радњу, па са женом и Кечкеметијем дође у Пешту. У петак стигоше у Пешту а Мирок са Кечкеметијем упути се испод руке у капетанију. Али уз пут изгуби Кечкеметија а место њега нађе у џепу једну цедуљицу на којој је ово било написано: Хвзла, што сге ме довели кући. Ако би се кад вратили у Америку, у моје име поздравите правог Кечкеметија. И тако је Мирок, сомо цедуљицу могао однети у капетанију, где је испричао, чудновати случај. А полиција сада тра-

жи младића који би лео да јефтино, или још боље: бадава путује. Краљ Леополд и кнегиња Лујза Кобургова. Брзојављају нам из Брисела: Да је белгијски краљ Леополд својој кћери кнегињи Лујзи Кобурговој понудио да ће јој он изабрати и купити једну вилу, у којој би она становала, уједно се обвизује, да ће ов плаћати светрошкове кнегињине, под условом, да кнегиња прекине са досадањим начином живота. Кнегиња', иако у врло незгодним материјалним околностима живи, одбила је овај предлог. Цар Виљем као проповедник. Немачки цар Виљем, који је познат као говориик и ратоборан човек, као да има дара и за верске проповеди. Пре неви дан био је у морском пристаништу Килу, па после службе Божије, која је одслужена на крову ратне лвђе, војницима и морнарима који се око њега искупише, између осталог рекао је и ово: Сваком човеку потребан је рад, јер без рада, без посла, човек не би био кадар одупрети се многим искушењима ксја га сналазе у животу. Цар је отприлике овако завршио свој говор: Да верно истрају поред вере, цара и државе, јер само тако стајаће чисти пред Богом, када дође последњи час и када се буде судило за добра и рђава дела. Кретање бугарске трговине. У прошлој 1905. години Бугарска је увезла робе у вредпости 122,249.938 дин., иомада 6623, килограма 304,955.483, а извезено је робе у вредности динара 147,960.688, комада 966.202, килограма 857,531.630. У 1904. години вредност увозне трговине износила је 129,689.577 а извозне 157,618.914 динара У годани 1905. износила је вредност целокупне саољне трговине 270,210.626 динара док у 1904. ова је вредност износила 287,308.491 динара, дакле за 17,097 85 дин. внше но у прошлој години.ј Колико је бугарска трговина кренула напред за време од кад је кнежевина образована показује ове цифре. У 1879. години вредност целокупне спољне трговине износила је само 52,230.654 дин. а после 10 година дакле у 1889. години, 153,450.321 дин., у 1896-тој години вредност спољне трговине у Бугарској износила је 185,270.255 дин , а у 1904-тој 287,308.491 дин. Од 1901. годиие биланс бугарске спољпе трговине је стално активан т. ј. бугарска стално више извози но што увози.

Брзојави „Застави“

'лаглк 15 новембра. Концетриоање војоке према Србији, Будимпешта. Овдашњи лист „Ав Ујшаг“ јавља са великом ревервом, да ће се ускоро иввести концентрација јаких трупа и да ће поставити на југоисточну границу Србије (Не стој'и ли ова вест у вези с тим, што је бечка дипломација предувела опет кораке, да дође до трговинског уго вора изме^у Орбије и Аустро Угарске, па да би тиме заплашила мало Србију, да буде попустљивија. Само онда није [требало ваборавити, да овакови ћор меци не пале више. Пр. ур. „3 “) Нов општи штрајк. Варшава Чланови средње органивације социјал демократске странке .уапшени су. У недељу ће букнути нов генерал штрајк Трговачки уговор између Орбије а АуотроУгароке Београд. Министар председник Пашић ивјавио је у скупштини, да је по Србију до душе целисходно да склопи трговачки уговор се Аустро Угарском. Но немогуће је тој ствари потчинити. т. ј. ва љубав те ствари вапоставити питање наоружања Избори епархијоких окупштинара у архидијицези. КарЛОВЦИ. Огромном већином победила листа српске народне радикалнс странке ВуКОВар. При ивбору епархијских скупштинара добила клерикално самостална листа 44 гласа а радикална 40 гласова. По налогу патријарховог вета Максимовића морао Даљ, Бело Брдо и Борово да гласа на клерикале и самосталце л ва то је пала радикална листа. Мароканоки заплед. ТулОН. Дививија убојнефлоте под ад миралом Тулардом отпловила је у помоћ према Тангеру. 11ариз. У министарском савету саоп штио је министар спољних послова Пил< да је ивмеђу Шпаније и Француске п<> стдгнут споразум у питашу увађање по« лиције мароканске.