Застава — јутарња издања

ник сабора Вели се пак, да је гроф Тодор Зичи аато пао у немилост, што се у Коморану бацио мастионицом на вели ког жупана, Кубинија, ког је Фејерваријева влада била поставила. То му краљ не може да опрости, а Векерлов је кабинет био немоћан да спречи понижење пред седника делегација. И то се све вове мир ивмеђу Веча и Пеште. ’ =

кржљаво и неразвијено, те нема у нашем подмлатку оне отпорне снаге, која је потребна за животну борбу. И наша исхрана је као што не треба и ако ми живимо у повољним крајевима, где човек навек може набавити лако све што му за живот треба. Ми не умемо као што треба да спремимо и распоредимо своју храну. Зими кад нијмање радимо поједемо највише и најбољу храну а лети кад радимо најтеже пзслове живимо о најлошијој храии, а то је на штету нашег рођеног тела. Што наш народ тако рђаво стоји у здравственом погледу, много доприноси и то, што не уме да раиазнаје болести. Код заразних болести не слуша лечнике и неће да одели болесну децу од здраве, те тако и здрава деца лако се разболу. Осим тога а то је најгоре — много слуша бајалице и бабе, те у највише случајева доцкан тражи лечничку помоћ. Даље наш народ радије даје на подушје него на болесника. Ми се ни од мртваца не умемо да сачувамо, ако је исти умрз од заразне болести, него љубимо таког мртваца, једемо у истој соби (даћу) где је мртвац лежао и т. д. Због тога се све више разболевамо, бивамо све сдабији. Можда ће ко рећи, да је наш народ плодан, па ћемо на тај начин надокнадити оно што губимо јачим умирањем. Но то је погре-

шно мишлење, јер ми спадамо међу неплодније народе. Код нас има више брачних парова а нисмо плоднији. У Србији као и код нае је мал) неудатих и нежењених, али поред свега тога то множење није природно, него је то прираст подмлктка сувише рано и сувише касно жењених и удатих, а то је опасно по нас јер је тај подмладак кржљав, нездрав и неотпоран. Како би се томе дало помоћи? Посао није лак, јер је тешко искоренити погрешке и разне празноверице, које су нам досад шкодиле. Али ми не смемо клонути, него се морамо истрајно борити и радити на побо*шању народног здравља. Морамо имати на уму; да су се и други напреднији народи морали борити са истим тешкоћама, али им је на крају труд био богато иаграђен. Ми несмемо чекати, да наш народ сам увиди своју погрешку јер би то доцне било, него морамо ми који смо ученији латити се тога посла. Учитељи, свештеници, трговци, лечници и други морају се латити тога посла. И то треба почети са млађим нараштајем, јер је старије тешко обавестити и разуверити. 8а тај посао треба много труда и много снаге. Треба основати друштво за чување здравља. У Србији постоји тако друштво 3—4 године, и ма да се са мало снаге и мало жртава радило, ипак је успех досад врло леп. То друштво има свугде

своје пододборе, који се старају о здрављу тога места. Таки одбор води бригу о води, храни, о труднима, неговању болесника и т. д. Таки одбори оснивају кречане, где их нема, да би народ могао чистије држати своје станове. Основали су школу где се учи мешња и печење хлеба; расписали су стечај за планове сељачке куће, која најбоље одговара вдравственим приликама. То је друштво основало две школе за сеоске домаћице, где се уче сељанке како се кува, пере, крпи, тка и т. д. Држе предавање, пишу књиге, где се дојави зараза шаљу свога лекара, да види и нађе начин како да се иста сузбије. Говорник предлаже, да и ми почнемо <на томе радити; упозорује да не заборавимо, да је здравље снага, а то треба чувати. Жели, да ове речи не заборавимо, да свагда имамо на уму, да је вдравље најиздашнији капитал народне снаге, јер ако то ивгубимо и упрапастимо — себе смо упропастили. Ово занимљиво предавање саслушано је са највећом пажњом, а у даљем низу предавања биће их још више о народном вдрављу. Па се надамо, да ће иза тога доћи и дело, рад, јер тек не можемо остати да умиремо што но реч и преко божије воље.

Нов кандидат у Новом Саду.

Нови Сад, 17. вовембра. Наши „Браниковци“ и неколико патријархових људи. да могу ископали би из вемље кандидата против дра Славка Милетика. Они сами дабогме не смеју да се појаве, јер су у Новом Саду мртви. Због тога траже кандидата, који им је близак, али који може рећи и то, да није „Браниковац “ И навалили су на Милоша Мијатовића, економа, да се он прими и то са програмом ван странака, са српским програмом и т. д. Но чим се он кандидовао против радикалног кандидата дра Славка Милетића онда је јасно, да он шкоди српској народној ствари и помаже вући путуње патријарху Георгију. Кандвдат „ван странака“ или како би се наввао нема темеља у Новом Саду. Он би се могао кандидовати сзмо тако, што вна да ће га сви „Браниковци“ и сви по литички гадови Новога Сада помоћи, и онда би могао добити бар нешто, нешго гласова, али нити би могао победити, нити се тим гласовима понети. Ми ва сад видимо само оне, који раде за Милоша Мијатовића. То види сигурно и он. И ако има вољу, да се ухвати ва сандук политичких мртваца, које сад спу штају у гроб, од воље му је. Они који су себе потпуно ивиграли, које је народ превре ј и који се гнуша. влоупотребили су многог и многог. Они ће то учинити и с њим, само ако довволи. Нама је право. Ми ћемо зато. да имамо посла са старим Браниковцима, који су набавили кожу Ми лоша Мијатовића па се у њу увили. Ив волте! Нови Сад вна шта хоће! Нови Сад ана шта му је дужност и чува име своје Но ви Сад није мало дете, да се даде ма од ког преварити. Живи били па видели.

Изборна борба.

Јављају нам из Силбаша: Јуче, у четвртак, био је у нас избор изборника и том приликом су изабрани с огромном већином ови: Младен Милић, председник; Давид Петљансви, Миливој Бугарски, Обрад Исаков, Младен Пејак, Никола Пајић, Сава Коларић, Младен Низ ков, Миливој Пајаћ млађи, Никола Туцић, Ва ско Алексић и Лазар Димић, учите*. — Све

су то одлучни чланови срнске народне рздикалне стрзнке и гласаће једино на кандидата те странке: Кузмана Миловановића и Јовзна Радивојчева. Каменица, 29. новембра 1906 Данас код нас обављен ивбор изборника за избор посл» ника за наш народно-црквени сабор. Изабр&ни су шест изборника једногласно, који ће сви гласати аа вандидата радивалне странке А то су: Јован Марић, Исак Стојшић, Тодор Савић, Митар Вилић млађи, Васа Изонић и Петар Станковић. Купиново. Код нас је обављен избор изборника на Св. Аранђела, те изабрасмо пет изборника, којима доклонисмо поверење да гласају за народног радивалног кандидата. • Пишу нам из Жабња: Малени број наших либерала сном мртвијем спава. Па чак се и они не мичу, који су били у Новом Саду присутни приликом кандидирањт у седници средишњег одбора либералне странке и захте !вали, да се истакне и у Шајкашкој либерални кандидат. Муку муче, јер не знају шта ће и к»во ће. Толико их је мало, да чак нису у стању ни листу изборника сачинити. — Листа радикалних изборнпка, по свој прилици, неће ни имати против-листе Елем избор радикалних изборника потпуно сигуран као и избор ра !дик’?лних посланичких к^ндидата. Шајкаш лала. Пишу нам из Сурдука: Јуче је освануо Никола Петровић из Старе Пазове код нас, будао је неке изборнике, и ружно је неке, којн неће као он, а нарочито је изјавио, да је ради осигурања данашњег избора изборникз дошао. Након његова одласка одмах је добовано по селу, да је сутра ивбор посланичких изборника. Данас смо имали избор ивборника и изабрани су са огромнои већинои чисти радикали. Дакле Никола Петровжћ ништа није осигурао. Изабрани,су ови: Стојхо Суботић, Јован Смуђа, Паја Боснић, Радован Мрда*, Чеда Бојанвћ, Дроњак Цветко, Милан Илић, Љубомир Предојевић, Чеда Шашић, Настас Савић. • Пишу нам из Стари Шова: Јуче у четвртак 16 (29.) о. м сазвана је у нас изборн* скупштина, да изврши избор изборника. И како су се наш поп Стоја и учите* Коста надали браниковачком своме кандидату дру Ми лојевићу, то су одлагали почетак скупштине до 10 сахата. А кзд је дошао др Милојевић, па видео, да за њега у нас нема меда, поп Стоја и учите* Коста завадише се својом дреком и лармом са бирачима, натурујући вм своју листу, те се разиђосмо не извршивши избор изборника, који би иначе по предлогу ђ Гајина готово једногласно изабрани били и који би једнодушно гласали за кандидате наше српске народне радикалне странке: К. Миловановића и дра Јована Р&дивојчева. — На питање наших *уди из Стари Шова, шта да раде у след овако непријатног владања поменутог све-

штеники и учитеља жалосног Б. Пешића ми им светујемо, да неодложно пријаве ствари преко г. епископа епархијском административном одбору, спат овај оне малоумнике опамети и упути наред. • • • Јавља ју нам из Р ум е: Данас — у петак одржан је код нас избор изборника, који ће бирати посланика за наш народни црквени еабор. Избор се свршио са сјајном победом радикалне странке над удруженим самосталцима и клерикалцима. И овом приликом се јасно показао савез самосталаца са клерикалима. С њима је гласао наш »чувени< др. Јован Шевић, нови самосталац. Честитамо странци браће Прибићевића. Али ни ови дични савезници не ^огоше им помоћи. На листу срцсае на родне радикалне странке гласало је 158 бирача, док је листа самостално-клерикална добила свега 47 гласова. Изабрани су: ђура Стајић др. Жчрко Миладиновић, Јефта Одтојић, Емил Попић, Миша Ђорђедић, Јовцн Јовић, Крста Јефтић, М Јовановић, Недењко Радић, Новак Орловић и Милош Петровић.

Кандидати

српске народне раднкалне отранке за орпокж народно-црквени оабор. 8а Карло <це и старо-павовачки срез, кандидован је б«о као свештеничка кандидат Мвлан Младеновић Но он сз вахвалио, те је ииборнд срев кандид вао пароха Дамјана Прерадовића из Голубинаца. Кандидациони одбор П Р И стао је на ову кандидатуру. * ♦ 31 Панчево перлескз и црепајски срез кандидован је био као свештенички кан дидат Јован Вујмн свештеник ив Бегеч*. Но како он ив адравствених обвира не може на сабор, кандидован је Митд Шајић парох ив Јасенова За перлески срев био је кандидован др. Стева Јовановић, но како је он кандидр ван 8а Панчево, то је кандидован за перлески срев. Живео Витолчћ

Политички преглед

Народна скупштина у Србији. И у јучерашњ^ј скупшт^нској седници вастављена је раснрава о одговору министра председника на интерпелације о топовском питању. И јуче су главну битку водили нвродњаци. Од њихове стране говорили су Ј Стојковић, Рибарац и Агатоцовић Сви њихови говори кретали су се у истим гра ницама и правцу, у ком и Вељковићев говор. Рибарацјејош вамерао и националној политици радикалној, која се ослања