Застава — јутарња издања

на политику ^ријатељства с Буг^рскм. Пашић му је одговорио, да није ушао дубље у ту политику, иначене би тако говорио. А времена да Рибарац уђ ■ дубље у ту ствар и онда неће овако говорити Ое може данас взше рећи но толико, да је баш такво држање радикала у национал но ј учинsлр ? да се ствар у Маћедонији о^рене марним путем Ове речи Пашићеве пропраћене су бурним одобраван>ем, Рибарац је на то ицјавио да у нацио налној нолитици не прима лекције од ч>века, за кога се зна како је националној мисли служио 1885 године. На т» је Пашић одговорио, да су радикали онда водили борбу прот^р краља Мплана па и онда равумели нацио&алну политику, и за то су тада и ставили своје услуге н* ра сположење краљу Милану и саветовали му да уђе у Маћедонију. Од самосталаца го ворцо ј§ шеф странке Љуба ргојановић, који се није иајаснио ни ва ни прот'в на бавке Шнајдерових топова, но му је поглавити вадатав; био, да оправда рад самосталске владе и да исправи нека тврђења ва која мисли да су нетачна. Од стране радикала говорио је само М Трифуновић који је. с иввештајем самосталске топовске комисије у руци, доказао цифрама гласање о сваком поједин >м делу топа по реду ва жности тих делова, да ивиеђу Шнајдеро ва и Крупова тога нема никакве или врло мале разлике и да против Крупова топа говори што је нијважније, а то је, да му се при пуцању цев деформише. Тим истим подацима докавао је да либерали престављају ставр изврнуто. Расправа ће се наставити.

Хрватска и Славонија.

Прекос пепела Зрињија и Франгепана. Хрватско-славонски сабор расправљао је петицију хрватске академске омладиве у Будимиешти, да се пренесе пепео Франгепана и Петра Зрињија у Хрватску, који су погубљени у Бечком Новом Месту. Известилац одбора за петиције препоручио је молбеницу и нагласио је, да су оба мартира заједничке борбе са Ма ђарима против централистичких тежња Аустрије доказ. да мађарско хрватска одбранбена политика није тек данас поникла. Предлаже, да се изашље одбор, који ће проучити ово питање и поднети предлог. — Елегсвић (Франковац) предлаже, да се дан смрти оба јунака прогласи народном свечаношћу и да им се нодигне споменик. И Старчевићанци су за савез са Мађарима, ако ови зајемче Хрватској самосталност. И предлог известиочев и Елеговићев је усвојен.

Вести из места и са стране

Бугари убили 14 Срба и Српкиња и спалили 30 српских кућа. Стигао је већ из Београда опширнији извештај о ужасном злочинству бугарског комитета. Ноћу изиеђу 5-ог и 6 ог ов. мес., бугарашке здружене чете из Овчег Поља, у јачини до 200 људи, нападе су српска седа Довезенце и Бељаковце у намери да их са свим униште. — Око 8 сати у ноћ опколили су незаштићена села и почели убијати и палити куће, амбаре и остало што је горети могло. У Довезенцу изгорело је до 15 кућа и све остало, што се око њих налази. Људи су остали беи крова, без хлеба, и без игде ичега. Убијали су и жене и децу. У Бељаковцу је изгорело такође до 15 кућа. Ту су убијали и жене и девојке. У једној кући убили су матер и кћер и тешко ранили оца који је бранио своју нејач. Број жртава је утврђен у оба села на 14, које одраслих које деце, мушких и женских. Док је све ово вршено, аскер који је бно у Довезенцу баш у то добж није сметао бугарашима да са толико маха и дивљаштва нападају на та два мирна села српска. Експлозија уједној фабрици. У низу великнх несрећа у новијем добу је и катастрофа, која се јуче догодила у Пруској близу вароши Дортмунда. Запалила се фабрика, у којој се фабрицира праскова материја робурит. (Робурит је загасито бео прашак, врло се дуго да одржати, а употребљава се «4 бушење тунела, а особвто и у наменим, угљ^ . . и солним мајданима.) Фабрика се налаии између вароши Витена и Анена. Усљед ватре запали се и та праскова материја и целу фабрику у ваздух однесе. Чак је и у вароши Дортмунду неколико прозора оштећено. Ане, варош по-

ста сама развалина, а и у Витену је штета ужасна и свет као без главе бега оа огњишта свога. Сама фабрика је сравњена са земљом. Испод рушевина непрестано се вуку мртви и рањени, колико их пак још лежи под рушевинама, то ник > ва свету не зна нити може знати, а спасавање врло тешко иде. Говори се о неким три стотине мртних и рањених. По извештају из Дортмунда, до сад је испод рушевина иввучено 40 мртвих и 200 рањених. Рањени грозно изгледају, има их чије је поједине удове експлозија до другог места однела. Многи од њих не могу ни на који начин у животу остати. Многим мртвима су главе поодкидане. Технички директор фзбрике је ужасно унакажен, па и управитељи трговачког оделења фабрике су тешко рањени. Ватра се појавила око пола осам у вече, а у 8 сати већ и прва експлозија. По мишљењу директоровом фабрике експлозија је намерно Гизведена, ко је пак извео — то ће се ваљда касније дознати. Ретка варалица. Јунак данашњих дана је једна варалица, који је далеко надмашио „кепепичког капетана®. Сви листови на дугачко пишу о сагребачком догаћају, где је једном препредењаку — Игњату (Нацики) СтрасноВу — пошло за руком, да превари надбицкупа Посиловића, читав „двор му, па чак и дра Јозу-у Франка. Ова је ствар тиме значајнија, што има и политичке позадине. Цео догађај десио се овако: Нацики Страснову падне на ум, да насади загребачвог бискупа и да дође мало до новаца. Прошлог петка брзојави бискупу Посиловићу, да по највишем нарећењу ради важних ствари долази му дворски и министарски саветник Оскар Бергер од Вилденега. Одмах чим је предао брзојав седне на железницу и у 2 сата по подне стигне у Загреб, где га на станици дочека каноник Пливерић, одведе га у нарочито за њега одраћено одељење у бискупском двору и прнјави га надбискупу. У четир сата прими надбискуп „дворског саветника“. Страснов му повери, да је дошао по наредби министарства спољних послова, да се увери о здравственом стању надбискуповом, јер су извештени у Бечу, да због непрестаног побољевања надбискупова занемарују се материјалне прилике му и онда му поверљиво дошапнуо, да с тога намеравају у Бечу, да му поставе коадјутора. Надбискуп се непријатно изненади, али ни за тренут није посумњао, да има посла са варалицом. Захвали се Страскову на искрености му и препоручи му се, а уједно му саопћи више поверљивих ствари. Међу овима беше и то, да се и управитељ семинара др. Александар Барон тражи за ђаковачког бискупа, кога би желео и сам надбискуп. Страснов је био великодушан и све је милостиво обећавао. Тек што се растао са надбискупом и повукао у своје оделење, доће к њему каноник Пливерић, који би такође желео да буде ђаковачки бискуп, те поднесе разне молбе „цворском саветнику®, а сам му повери више врло поверљивих ствари са двора. Страснову је после тога било већ лако, да се приказује, као да су му све ствари на двору познате. Ну њему није било доста само то, хтео је да дође и до новаца. Сети се, да је негде чигао о сновима Велико-Хрвата и да ове вештачки гаји Старчевићева странка. Да би му мисија добила и политички вид, саопћи Пливерићу, да позове дра Франка у двор, јер има и с њиме да преговара о врло важним политичким стварима. Франк се позиву одмах одазове. Страснов га прими хладно, дипломатски и одмах му управи питање, да ли је вољан, да се с њиме, повереником министарства спољних послова, упусти у политичке преговоре. Јозуа се изненади и није умео да му одмах одговори, но Страснов му хладно примети, да се не мора изјаснити одма, даје му времена за размишљање, а он ће га сутра посетити. Ручавао је и вечеравао са надбискупом, овај га је изводио у шетње и свугде су му одаване највеће почасти. Са дром Јозуом Фрадком је поверљиво конферисао, који му је саопћио све жеље Старчевићеве странке и уговорили су, да крајем овог месеца дође Франк у Беч, где ће наставити преговоре. Био је Страснов чак и код бана на аудијенцији. Једино што није могао од надбискупа, да извара новаца, алн је за то од дра Барона изварао хиљаду, а од каноника Плиревића 800 круна. Када је опазио, да почињу у Загребу већ сумњати у његову мисију, опрости се са надбискупом и у пратњи каноника на бискупским колима извезе се на железничку станицу и допутује у;Будимпешту. Ту је међутим био лоше среће. Будимнештанска нолиција, која га већ одавно познаје и која му је забранила, да долази у Будимпешту, ухвати га, и стави га у истражни затвор и тада изађе на видело цео обешењаклук Страснов. Може се мислити, како се чешу они у Загребу, Страснов пак све прича чисто хвастајући се. Судиће му казнени суд у Будимпешти и свакако да ће се открити многа поверљива политичка ствар,

која неће бити пријатна ни вадбискрпу Посиловићу а још мање дру Јозуи Франку. „Жидовскм Смотра“ у Загребу. Загребачке званичне „Народне Новине“ јављају, да се Под горњим натписом покреће нов чивутски лист — као што кажу — на ,хрватском“ језику. У Загребу су три чивутска дневника: Франк-ово „Хрватско Право“, „Аграмер Цајтунг“, „Аграмер Тагблат“, а осим тих дневника има још и других којекаквих разних чивутскнх листића. А сад се покреће још и та „Жидовска Смотра." Успех једне СрпкињеОвих дана је положила државни испит са одличним успехом млада уметница Софија Јоцић кћи овдашњег грађанина Луке Јоцића. Млада уметница, која је своје науке свршила на прашком конзерваторијуму, још од детинства је показивала великог дара за музику, те је сад после вредног и истрајног рада постигла највишу квалификацију у тој струци. Честитамо младој Српкињи и њезиним родитељима и вадамо се, да ће млада уметница и свој дар и своју спрему употребити и на корист свога народа. Живела!

Брзојави „Застави“.

Стигли 17 новембра. Оповргавање војног миниотаротва. Будимпешта. Заједнички војни министар одлучно оповргава вест о равмештан»у чета према југу. Тврди, да то ни сада, ни у будуке не намеравају Отраначка оеднмца пучке отранке. Вудимпешта. На страначкој седници пучке странке Стеван Раковски је жестоко напао домобранство, што се дало употребити при растеривању сабора. Нарочито ја жестоко напао пуковника Фафбрициуса. Домбрански министар Јекелфалуши увео је у обрану домобранство и ивјавио је, да је Фебрициус морао као војник бев условно иввршивати добивене налоге. Изборна реформа у Ауотрији. Веч- Феудално племствогорње куће неће никако да напусти плурално ивборно право. Марочко питање. ИарИЗ- У камари ивјавио је министар спољних послова да Француска нема никаквих освајачких намера. Ратни бродови су само ив аредосторожности отпослати у Мароко.

Трговина.

НОВИ САД, 16 новембра 1906. године. Пшеница прве кахвоће 13 к. 20 п. до 13к 40 п, Пшеница нова — к. — п. до — к. — п. Пшеница средња 12 к. 80 п. до 13 к. — пот. I б Пшеница лакша 12 к. 20 п. до 12 к. 40 пот. I 3 Наполица нова — кр. — п. до — кр. — пот. ! о Јечам 12 круна — пот. до — кр. — пот. ® Зоб нова 13 кр. 20 пот. до 13 кр. 40 пот ј и Кукуруз у зрну н. 8 кр. 40 п. до 8 кр. 60 п. 1 • Кукуруз у клипу н. — кр. —п.до — кр. —п. * 8 Маст 132 кр. — пот. до — кр. — пот. Сланина 132 кр. — пот. до — кр. — пот. Сланина паљена 132 кр. — п до — кр. — п Свињи угојени тешки 92 до 94 пот. 1 Свињи средњи . . 88 до 90 , ■**» Свињи лаки . . . 80 до 86 , живе мере. Теоци 96 п. до 100 пот. по кили Јагањци — к. до — к. по пару Овци 32 кр. до 48 кр. по кили.

Јавна захвала. Приликом сбда српске занатлијско-ратарске читаонице од 25. новембра 1906. год. приложила су следећа г. г. добровољне прилоге. По 3 К уредништво ,3аставе.“ По 2 К др. Миладин Свињарев, Милош Марић, ђорђе Петровић, Петар Попадић, др. Бранко Илијћ, Миша Георгијевић, Милан Радонић, гђа дра Свињарева. По 1 К ђока Сланкаменац, Пера Пирошки, Марко Вилић, др. Бошко Петроаић, Глиша Ракић, млађи Димитријевић, трговац Станковић, Ћурица Ракић, Мириловић, Миличић. Но 40 фил. Тоша Ченејац, Милошца. Свима приложницима изриче се овим путем најтоплмја благодарност. Из редовне седнице управног одбора српсв’ занатлијско-ратарске читаонице, држане у Ново.м Саду 19. (29.) новембра 1906. год, Ђорђе Петровић Милош Марић перовођа. председник.