Застава — јутарња издања

је вову и данас Сервија, Турци Серфиџе, а у књижевности српској у нзјнозије време погрешно се пише »Србица«. Овамошњи је народ не вазива тако, и никад се тако није звала, већ увек само Србија. Србија је центар србијског округа (санџша серфиџког) у битоЈБСком вилајету. Овај округ има шест срезова: Србијски (серфиџски), кожански, џумски (турска област Егри буџак) населићски, гребенски и еласоњсви, који је на самој грчко турској граници. Од Србије до граничне вароши Царичења нема више од шест сати. Баш у време мога путовања, продирала ја овуда, преко Царичења и Трнова (грчка гранична варош) турска војска 1897. године у Грчку, која је врло брзо, за две седмице, подлегла турској надмоћности и јунаштву. У Срији има по турској статистици 20.000 становника,*) у претежној већини Турака, потурчењака (Срба и Цинцара) и Цинцара, који се и овамо с поносом називају — Грцима. Срба, који су очували свој језик, има свега неколико кућа, остали су се давно појелинили. Тако су прошли и Срби у околини чија села и сад носе српска имена: Кастаница, Љубаница, Рахово Глигово, Влахоливада, Дукмиште, Село, Садово, Врба, Криница, Дилириште, Мокро, Восове, Витивјани и т. д. Слушао сам камвати, да се у неким од тих села још и сад говори српски. Како је жалосно, да се у то *) Не знам, како је Гопчевић могао број становништва овог града смањити на 3500?

твр^ење мора посумњ&ти иако су та села у близини некадашњег српског града и првог срп'ског насел>д у Маћедонији — Србије... Зна се, 'да су Срби у овим странама држали свој језик !до XV. века, а од тог доба су Грци живо на'стали на јеленизирању овог краја, у чему су имали највиднијег успеха њихове чувене школе још у ХУП. и ХУШ. веку. Сад у Србији маћедонској и у њеној околини налазимо само српске гробове... Више града Србије налазе се рушевине старе тврђаве и залива, подигнутих још у доба првих српских насежа. Историја је утврдила да су град Србију основали око 636. године Срби. После 665. године заузеше овај град Византици, од којих га узеше опет Срби. Никад ни овом Србијом не владаше Бугари. Турци је узеше од Срба после маричке битке, а после заузећа Бера, Водена и јужне Маћедоније. Насељење српских племена допирало је, као шго знамо из историје, чак до Тесалије и у Тесалију. Српс о племе Велезићи или Велего стићи или, може бити Велејевуићи беху насељени у Тесалији око Пагасиског залива. Српско племе Војићи насели се пак у Еаиру. У једној белешци Константин Порфирођенит помиње, да су на реци Бистрици Срби, основали варош Србију, па је садашње Сер фиџе и Сешфдџа. Иче њено значи, место где Срби живе. У десетом веку цела овамошља епархија тако се исто звала, а исти

Порфиро^енит казује, да се цео један крај солунске области у његово доба зове српским.*) Стари грчки писци навивају ту Србију у солунској области »та Серблиа«. Други пак сувременици навивају целу јужну Маћедонију и северни део садашње Грчке »ЗегћНа шГепог* (дбља Србија). Поменуто српско племе. Велегостића (ВеАезићн, Велејездићи, Велогезити, Вели, Бели) основало је у солунској кази (округу) Велегезитију или СерблијуСрбеу. Порфирођенит вели, да је њих населио »брат српског кнеза.« Њихов главни град беше, — вели овај Грк, — Србија, на реци Бистрици, ова иста нарош, о којој сад пишем. Шафарик (Ш. стр. 315) вели: «извесно знамо, да су Срби западне Маћедоније, у граду Србији (Сервија) и околину дошли тамо онда, кад су дошла и њихова браћа у Илирик.» Велегостићи имали су своје наследне |кнежеве све до почетка XI. века. Последњи син кнев Ни.колица борио се јуначки против Византије. Њзгови су потомци на жалост на путу да постану — сасвим — Грци! Српство се на крајњем југу Маћедоније губи. *) Историја српског народа од Љуб. Ковачевића и Љуб. Јовановића, I. књ. стр. 83.

Штм је у ствари? У ствари је то. На томе чувенои избору взабрлни су правоваЈвано, часно и поштено, огромном већином гласова кандидати српске народне радикалне странке др. Миша Михајловић и поп-Паја Зековић. Како су дошла и она друга двојица дг буду срамно и непоштево изабрани, видеће се кад опишемо потанко ток избора. Још пре избора још онда, када су бирани изборници, видело се, да се избор никако неће мирним путем моћи обавити. Још су онда радили кортеши — гадно ■ прљаво, још онда су подмићивали, претили и обећавали, онда се видело, да је велика свота новаца просута, и да им је девиза била, да др. Душан Поповић мора пошто по то биги кзабран, и да он морв срушити Михајловпћа. Најжешћи и најагилнији кортеши били су неколико чланова управе митровачке штедионице. Онда се осећало да ће бити ужасне борбе. Чланови радикалне странке били су мирни, али одважни, видели су они, шта се и како се ради. Али они су били свесни свог поштеног и часног поступка. Ззали еу, да се њихови *уди неће дати подмитити, да се неће вастрашити страшним претњама. а и да их неће завести ни лепа обећања. Тако је и било. На сам дан избора, у девет сати били су радикали већ сви окупленн у »Српском Дому«. Тачно у девет сати појавише се самосталци. Предводиле су их две огромне заставе и сам др. Душан Поповић. Када су стигли пред »Сраски Дом«, застаде др Душан Поповић да говори — да осоколи своје бираче. Ко је повнавао др. Поповића, никада не би млслио. да је тај по изгледу прави »џентлмен« могао и у стању био онако говорати. То није био говор — већ изазивање. То није био говор — већ злоба и пакост летели су ии уста тога раздрахенога човека. Пред очима целога окупженога народа није се устручавао да тако говори. »К . . ве су овдашњи радикали« још гадније и страшније речи је изговарао »лоповско гњездо« и тому слично, били су изрази тога »џентлчена«. Гадно! гадно је то било! Када је др Поповић видео, да није у стању изаввати, раздражити, мирне и свесне радикале, када је видео, да није у стању неред направнти — престао је говорити, те уђоше сви у »салу« — и онда се тек могло прићи послу. Изабрзн је одбор и ђзка Савић за председника. Др. Поповићу није одбор конвенирао, те је предложио да у одбор и његових *уди у^е бар половица. Тако је и учињено; и избор је огпочео. Предаја веровница је мирно текла, до места Адашеваца. Ту је почео лом. Ту је бувнула ватра свом жестином. Адашевчани нису могли гласати, пошто нису имали исправне и законом прописане веров-> нице. Односно на њима нити је био печат црквене општине, нати је био потписан председ ник исте општине. Веровнице су биле једно ставно потписане од пароха Владе Обрадови ћа). Изборни одбор није смео — нитл је'

могао Адашевчане припустити ка гласању. Када је Поповић видео, да ће од његове пре малене свите још и Челенку Адашевчана одбити; демонстративно се повукао и однео своје бираче »Ззленом Дрвету« и тамо се дао од својих људи бирати не обзирући се шго је половина изборног одбора осгала са председнивом, не обзирући се што су и веровнице остале. Ни то му' није помогло да по мути ред и правилан тов ивбора. Али међутим, решио је изборни одбор да арими Адашевчане, и поввао је иств да при ступе. Они нису били ту. Грк и Вашица су одбијени, и тада се приступило гласању. Гласање је мирно и достојанствено текло, и одговарало свима прописима законског наређења. Резултат гласања је био: Др. Миша Михајловић 140 гласова. ПопПаја Зековић 138 гласова. Поп-Паја Обрадо вић 1 глас. Др. Душан Поповић ни један једиии глас није добио. Тиме је избор закжучен и прогдашен др. Миша Михајловић и поп-Паја Зековић посланицима Митровачког среза. Бурно и одушев љено су новдравжени изабрани посланици Бурним узвицима је пропраћен говор попа Зековића; још бурније и одушевњгније говор др. Мише Михајловића. Живили дични посланици наши! Желимо вам сретан и успешан рад — рад, који ће нама донети лепшу будућност, рад, који ће злвтним словима бити уписан у историји наше црквене автономије овостраног Српства. Ето браћо, тако је текао избор, тако су хтели *уди, да у овој ствари озбиљној и светој за нас Срsе учине равдор. Зар су то *уди свесни свога позива, зар су то *уди, којима на срцу лежн добро наше!? Не — то нису л>уди — то нису Срби! Зчшто је тако радио др. Душан Поповић? Звшто је хтео да омете иибор. када је он сам у кафани код Коввча др. Михајловићу рекао »Ви ће те победити са већином од педесет гласова.«? То му је исто река још и на самом избору. Па вашто је онд^ из&звао тај неред? Зашто се није повукао и захвалио на кандидатури, те би др. Михајловић једногласно био изабран. „Наше Новине<

Избор посланика у Ердевику.

Јављено је брвојавно, да су кандидати радикалне странке др. Рокнић и парох Јоца Јовановић сјајно победили самостал це или боље рећи кандидате наших раз личија, Николу Фрушића из Дивоша и пароха Јована Вуту из Бачиноваца Било је прасутних 177 бирача од 195, од тих је добио парох Јоца Јовановић 128, др Рокнић 126, док је Никола Фрушић добио 43, а парох Бута 38 гласова Од световних бирача нису дошли 4 ,из Шуљма, један из Илока (др. Мита

Стојковић, који је као кандидат радикалне странке био на ивбору у Ст. Павови и оборио павовачког Зеуса, Николу Петро вића), једнога ив Моловина није вал>ала веродајаица, — сви остали су били .Од тих оу гласали нч кандидате равличија 8 из Гргуреваца, 7 ив Дивоша, 3 ив Вивића и 2 ив Моловина. Свч ост п ли гласали су на кандидате радикалне странке. Поред њих 20 световних гласали су ва самооталске кандидате 11 калу^ера ив Шншатоваца, Кувеждина, Привиае Главе и Ђчпше, а остале гласове дали су им клерикално самосталски свештениди, и ето то је силна војска самооталска, то је тај народ самосталски у Срему, којега по речима „Новог Србобрана“ имаде у Срему као песка у мору ( а радикала нигде ни клетога. На радикалне кандидате гласали су би • рачи ив ових места ито сви: Шид (14), Берквсово (4), Бачинци (5), Грабово (3), Ердевик с Љубом (7), Бингула (4), Чалма (4), Лежимир (8) Манђелос (6), Вел. Ра динци (3), Вешеново (7), Стејановци (4), Привчва Глава (2), Мохово (2), Шаренград (1), Товарник (2), Вановци (3), Апатовац Петровци и Маринци (3), Михаловци (5), Чаковци-Миклушевцч (1) Черевић (8) Ваноштар (4), Сусек (8), Нештин (6), Илок (1) Ив тих места не добише самосталска равличија просто ни једног гласа, осим тога гласао је нзш један из Дивоша и око B—lo свештеника, што им служи на част и дику, јер се не одвојише од свога народа. Поред ових бројева ивлишно је даље докавивати, да је наш срев скроз и скров радикалан и да наш народ само у рздик₽лној странци има повереља. Замислмте где су Маринци; Петровци и Михаловци па где је Черевић, Грабово, Свилош, па В Радинци, Стејановци, Бешеново, и то је све листом дошло да даде свој глас на радикалне кандчдате, које можда никада ни видели нису нега можда тек по новннама ва љих чули. Штета што господа ако „Новог Србо брана“ нису били на овом ивбору да се својим очима увере, како осетно лажу, кад пишу како је сав Срем окренуо леђа радикалима и пошао 8% тим новим месијама. Сад би могли престати и оканути се ћорава посла и у будуће не истицати више својих кандидата у Ердевику.

Политички преглед

Аустроугарска и Италија У „Новој Слободној Преси“ написао је талијански министар Лувати чланак о одношају Аустроугарске према Италији. У томе чланку ивмеђу осталог пише и ово: Питамо, на што су утвр^ења на талијанској границч?