Застава

било, те би само служило да се покаже, како се неки слабо на јавно мнење осврћу, особито кад с особним интересом у колизији стоји, а како су други томе у атар кукуљевићевати, т. ј. своје увереае за неколико тренутака промепути приправни. Око пола једанаест сати отвори вел. жупан изванредну главну скупштину кратком беседом, коју није као досад читао. Од прилике речи су ове биле: „Славна главна скупштино! Ја сам изванредиу ову скупштипу сазвао да саслуша заповест премилостивог нам краља, закључци донесени у предмету новачеља од стране обштине сви су по в. месту укинути, те се сад више и не ради нити је питање о праву и повреди уставности, већ о томе да ли he се ова, свагда верна и лојална муниципија покорити вољи Њ. Вел., он о том ни најмање несумња, све противне мере и жеље неби ништа користиле, јер се новачење неодложно по највишој наредби извести мора, особито се љуто вара, који мисли да би се одпором помогло. Пајвећа је пак запреказакључак којимсе суделовање жупанијском часништву забрањује , који држи да га одредба та веже, и с тим се изговара, те зато да се добровољно частништву одрешу руке. На то преда више споменути uo бану поднесен одпис од 25. марта, којим је наименован за повереника, вел. бележнику да га прочита. По прочитаном одписуустане поджупан Живко Кирјаковић и рече, како од више недеља долазе неуставне наредбе у погледу новачења и увођења назване обранбене системе, а да је жупанија такове у две мале и две главне скупштине одбила, то је тако раl>ено, те су се скупштинари својим кућама разишли; затим је дошла од канцеларије заповест, да се има наредба мимоилазећи скупштину извести. Остајући веран закључку, изјавио се је,данеможе, те на писмени позив да се за три дана изјавимо, да ли смо верни своме краљу и да ли ћемо се вољи његовој повиновати, договаралисмо се и подписалисмо изјаву, да смо верни и послушни но да нас веже жупанијскм закључак. Тако поступање морало је сваког потрести. Изјава наша, да ћемо се вољи Њ- Вел. покорити, кад се по стародавном обичају мандат парициониспа жупанију управи,налази се зацело досадна највишем месту у Бечу. Друге изјаве није било,јерби ми у првој линији страдали По томе добије у Руми бивши на страни од жупана на брзојаву позив, да иде у Илок на рекламацију,он је започео радити по старом закону од год. 1848. од стране милитарне није се пристало,већзахтевалосе дасепо најновијој наредби изведе рекламација, на које се он са своје страпе није могао приволети, и тако је непрестано брзојавом налагано и он се одговарао, а напоследку добије, да се ради публикације в. одписа банског скупштина на 6. марта заказује, и он дође у Вуковар. На пмтање. јесмо ли били на правом путу, одговарада јесмо,је Iизаконо и уставно понашање , одговара да јесте, но сад пошто и у Угарској друкчије стоји ствар ; сад је дошао мандат и непита се.је ли право и уставно, већ оћемо ли се Фактичвој сили покорити. Узимајући с једне страие да је наредба незакона, и да поступак вређа права наша, с друге стране обзирући се шта нам ваља чинити, држим да несмемо припозиати законитост наредбе и примити је, већ да се има закључак у том погледу одржати. Алп будући да се не ради о самом праву, већ и о сили, дода да се Фактицитету имају чиновници покорити. Неодустаје од закључака пређашњи, но будући да се непита за право, то да прииорању жупанија и чиновници уступе. Завршује говор: „Ја тај предлог чиним.да га усвојите,јер држим да је сходан и нуждан, и при изјави остајем." После поджупана говорио је одветник Миша Рогулић, да колико је њему познато, да се представници жупанијски са предлогом поджупана несаглашавају. Он истина да није био кад сезакључак у штинама донео, но да жупанија треба да са доследности остане, а не сад поводом банског налога да одустаје жупанија од свог закључка. Бранећи права наша и устав нетреба ничег да се плашимо, а и частништву не прети баш велика опасност. Жупанија се непротиви сили, ниги је у стању то учннити, по несме суделовати , јер би тиме неуставном чину печат уставности ударила, а то је што влада од нас хоће, на које жупанија нетреба да пристане, већ да остане коддонесени пређашњи закључака, који се у ничем нетребају променути, а комисар нека изволискупштине наредбу изводити како хоће. Александар Вукашиновић подупире предлог Рогулића, и бранећи право скупштинско позива се на сабор, који се против октроисаг. ; а оградио. Велики судац, среза вуковарског, који је из свог среза искупљеном стаду сељака eolja био, пристајеуз првог поджупана, те вели, да се сад наваљује на поједине људе; они се излажу опасности. Велика је разлмка кад се брану права и кад се пита, ко је веран. Сад је другачије него онда, кад је само племство у жупанији било, оно се могло противити, па се опет жупанија у таком случају повиновала; као што се у писмохрани из списа увидити може; па и да се опре жуианија у уставном, мирном и уређеном времену, али сад где је неред и комешање у целој Аустрији. Наставља: „Погледајмо на браћу нашу у суседнојУгарс кој; тамо је дозволио сабор 48 х. момака,задржаомоно-

пол дувана и порез; јер је увидио, да сенедапребити све преко колена. Тако се у том положају и наша домовина налази. Државоправно питање није начисто изведено. Ми смо се с Мађарима нагодили. Знамо добро какве интриге бивају, да нам треба права бранити и тражити да се сабор сазове, ичимсесастане, онда ће се све уредити! Да се устав нарушава то није први случај; добро знамо како стојимо. Некупи ли се незаконо порез ? непостоје ли против устава кр. судбени столови ? па смо све то за нужду примили; неможе се дакле ни у овом предмету даље ићи. Погледајмо како стојимо у домовини, све муниципије примиле, осим вировитичке жупаније; тамо је дошао кр. комисар и издао чиновницима декрете да се морају повиновати, да неприма оставку и да се екзекуција ако потреба буде намири. Господо, ја се нисам бојао и ја сам био да се опремо, али сад даље ићи неможемо. Ја мислим, да нежелите, да се жртвујемо, и да није право да идемо у тамницу, ни да се изневеримо закључку, јер сила (од противне стране: Каква сила, тавница? ГоворникМ. Рогулићу: Јасамвасслушао и за то немојте ни ви мени упадати у реч, док ја говорим). С моггледишта треба жупанија да остане доследна, али уједно да каже: нећу сили да излажем моје чиновнике." Мислим, да јеи дописнику кадкад слободна која приметба, особито ако за разјаснење публике служити може, и да му се неће у велики грех уписати, нити Ki*o алагронизам узети, те овде напомињем, да је исти говорник у другој главној скупштини устаопротив г. Филиповића, који је у погледу частништва скендијен тражио, те навео, да ће не само службувећкрв и живот за народ жртвовати; а завршио са „што Бог да и cpeha јуначка. Говор је тај примљенса дуготрајним „живио.“ Sed. consulium in melius mutare licet. После је говорио вел. одветник Анастас СамФир и он се слаже са I. жупаном за то што смо сви изрекли да се закључак одржи,ионје зато, но прави пазљивом жупанију, да су чиновници слуге публици,и да је виша власт „увек надмоћије” над чиновницима имала. Вели да је то тако увек било, и да су чиновници органи и публике и владини, и „зато се покорити морамо ,4 ‘ II премда је жупанија при свом закључку остала то опет оданост, покорност и лојалност изискују, и с тога је он, за препречати неповољне посљедице, да се чиновницима допусти изведење и извршење наредбе о попунењу војске. На то ће вел. жупан разјаснити да није задатак данашње скупштине да примиилинеприми наредбу. 0 томе неможе бити говора, баш зато што је жупанија одбила, именован је повереником држи да нема противности, нит да ће се когод противити —• но да се радиотоме, да неби чиновници у сукоб дошли, и да се с жупанијским саизволењем чиновницима руке одреше. Овде иије принцип у питању већ се ради о опортунитету у последњој инштацији новачења се мора извести и држати, да жупанији неможе свеједно бити, ко га изводи и да ли је сходније да туђин дође. Отометреба да се споразумемо. Наводи, како је за време свог жупанствасве чинио што је мого и да би радије из средине нестао, нег да против интересу жупаније штогод учини и саветује да се покори. Уједно изјављује, да је предмет изцрпљен и да се вотизира. Одвјетник Миша Рогулић примечава да би се још продужила дебата пошто су већином одмагистрата говорили, аодпредставника врло мало. Судац иришки ЈеФтаНовић предлаже, да магистрат пошто се њега највише тиче утомпредмету негласа на што вел. судац Јов. Миковић да он од свог права ником за љубав одустати неће. На Формулацију предлога I. поджупана позове вел. жупан да они који су замсти подигну руке но неби на броју ни 20, и да се примјетило да има у дворани који права гласа немају, то се одреди јавно поименце глатање, премда су неки предлагали да се по обичају одбор изашље. Предлог I. поджупапа примљен је са претежном већином. За предлог су гласали: гвардијан Кркварић, пароси Тошо Миковић, Кузман Станић, Гл. Јанић, рабинер Давид Леви, ноджупан Кирјаковић, вел. судац Ј. Миковић, вел. бележник А. Парлетић, вел. судац румски Бранко Јовановић, судац М. Марковић, судац иришки ЈеФта Новић, екзатор Ал. Лобмајер, судац ердевички Јов. Младеновић, престав. Коста Стојшић, вел. одвјет. Анаст-. СамФир пл., Јул. Ковачић, двор. Фрањо Швагл,главни благајник Драг. Haij, вел. судац Биљчевић, I. лечникдр. ђ. Штрајм, поч.лечници др. X. Корн и Август Мецлер, лекар А. Крајчевић, властелински мерник Л. Келечењи, власт. надзорник Шиш Олђај, власт. каснар Иван Влашић, Аца Димитријевић, Јосип Фенци и Јосип Смекан бивши властелински чиновници, Стево Мединац обшт. бележник, Гавро Новаковић пристав., Аца Поповић Зуб,Мартин Шигодић шеширџија, Павле Кузмановићобшт. бележник, Фрањо Челиковић обшт. благзјник, ЈосифКиФер, Мато Лушевић, Павле Михајловић вуковарски кнез, сељаци: Тодор Мијатовић, Арсеније Димитровић, Никола Ловро Ланц, Н. Јосип Герард, Франц Мартин, Симо Бошњак, Татомир Новаковић, СтеФ. Петар Шаму, Мартин Вавро, Јаков Томњеновић обштински бележник, сељаци Л. Мајсторовић, Леонтије Панић, Зарија Игњатовић, А. Ми-

ловук, Миркор Банковић, Бола Митровић, Антун Лајко, Милош Илић, Теодор Стеванчевић, Аца Димитријевић, Фрањо Реш власт. чиновник, Лаза Крестић обшт. бележник, Бурап Т>ура, Филип Тадија Маричић, Фуршић Јанко поз. пристав. и обшт. бележник, Корнел Михајловић, Паво Чачиловић, Тицарић Фрањо обшт. бележник. Андраковић Андрија и Јован Живковић, Урош Лујановић обшт. бележник, Станојевић Петар, обшт. бележник, Срећко Штрајм пл. мерник, Миковић ђоко обшт. бележник, Исаковић Тјука, Миловук Митар, и Алекс. Стојчевић одправник Против предлога гласаше пароси: Стев. Бановић, Иван Михаљевић, Мато Маринковић, Сима Филиповић, и Сима Рогулић одвјетници, Јов. Рогулић, Алек. Брозаћ погл. судац, подбележници Драборјаић и Алек. Алек. Вукашиновић, Павле Новић пристав. Ст. Матизовић, Тошо Станић трговац, Ст. Милићи Антун Главанић обртници, сељаци Тјука Филип, Мартин Војнић, Гавро Младиновић ообшт. бележник,ГајоГалетић, Коста Мојић, Никола Симоновић, Стеван Стојковић, ђ. Анђелић, срезки лечник Плавшић и пристав. ТјуроВуковић. С а С а ве. Као што из „Заставе“ видимо, намерава уг. министар просвете бар Е. за наше и романске црквено-просветне ствари јодан одсјек саставити, и на чело тога нашег будимског владику поставити. Овај глас потврђују нам већ и друге новине. Србски народ у Угарској, неимајући за сада још никакове областне самоуправе, која би му на темељу толиких краљевских повластица као „хисторично - политичној особини“ под круном св. СтеФана припадала, и којом би у стању био свој народни развитак у обште, у сваком обзиру а нарочито у обзиру н а ст а в е самосвојно руководити и унапређивати. свакако мора гледати и настојати о том, да му и донде, докле он до свога,у закључењма србско-народне скупштине или конгреса од год. 1861 означенога или бар тому сличнога аутономнога положаја недође, пре свега црква и школа, ова два главна условија његовога народнога обстанка, под садањом новоустројеном управом угарскога министарства не само народно т. ј. у погледу народности но иста врховна управа као у право уставној држави, тако уређена буде, да се ми Срби бољом негом досадањем, по абсолутној влади препречиваном развитку наше народности на пољу просвете, са разлогом падати можемо. Ако се оно обистини и изведе, што нам „Застава“ као „намеру“ уг. министра просвете доноси, онда ми у томе не само да невидимо никакав бољак за нашу просветну будућност, него још у бригу долазимо за само народно обезбеђење наше цркве и школе; у бригу, да ћемо и од оне точке, на којој се данас у стварима наставе налазимо, на мјесто напред, натраг ударити. Да видимо, зашто и одкуда та бојазн. Уг. министар спаја у тима предметита Србе и Романе у један одсјек. Ми ту сасвим споразумно са ~3аставом“ велимо : да то спојање две тако различите народности, као што је србска и романска, под једну ма и само ~врховну“ капу бар по нас Србе никако није и неможе бити добро. Истина, што се више сличних представа уједно спајају и управа што већма усредоточава, тим је ова једноставнија а и јеФтипија, то се порећи неда и са тога гледишта, кад би још више народности наше православне вјере у Угарској било, барон Е. би по свом начелу све те под једну капу справио. Но овде је политични разлог далеко прете-ж нији од економичнога. Свака народност у Угарској има или бар по начелу равноправности треба да има једнако право на своју зашт ит у. Према тому би свака при врховној управи бар свога „известитеља“ (реФерендара) имати могла, што нити у питању трошка, велике разлике и тешкоће чинило неби. Уг. министар просвете као познат врло уман и изображен човек сигурно ће знати, да је наша православна црква поглавито народна, т. ј.са нашом срб. народности узко скопчана. Према томе нами неможе бити свеједно да ли је наш реФерендар у томе код врховног управитељства ~Србин“ или „Роман“; ми велимо, да у интересу наше народности увек треба и мора бити Србин православне вере. То истостоји још у већој мјери у погледу наставе. Романи су се од нас јерархично разделили. И код њи црква култивира уједно и народност њиову, треба дакле, да и они своје гаранције ради, у томе од нас одвојеног реФерента добију. Хоће ли се они са намером бар. Е. опријатељити, тога ти незнамо нити истражујемо; но пошто су они у Угарској узимали овамо и Ердељ, бројем далеко јачи од нас; пошто би они наравном нагоном тамо тежити морали, да на чело горњега оделења иза сада намењеног србског владике, по народности „Роман“ до!је, што би по начолу равноправности и чесијлоситета и тражити могли, то да нам се онда неби пребацити могло, да смо приименовањуСрбинаипостављаву Романа под нашу капу ћутали, дижемо ево већ сада наш глас против ти намера уг. министра и жели-