Застава

мана редактора румунског листа „Федератиу; против Бесермињија је такође подигнута а штамнарска парница због чланака о познатом ађају Фелеђхазком. Месаром уредник uiaвог листа „Лудаш Маћи* наступио је већ своју ногодишњу казну. Из Пеште се јавља да ће крајња левица већ неколико дана оптужити владу због разрешавадемократских клубова. Видећемо. У пештанским политичким круговима разноси се јт да ће Кла пк а бити наимонован за министра лаљске обране; то је резултат министарске конренције о војсци. „Пестер Лојд“ пише о регниколарним депудијама ово: Депутације, одаслане за питање хргско, држаху досада само једну скупну седницу. ватска је депутација ту јавила, да се она конлтуирала и Вакановића за председника изабрала. арска је пак очитовала, да јој се нетреба конитуирати, јер код ње осим неки нови чланова све гаје при старом, како је било год. 1866. Правих дница досада није било, али се зато држе скромконФеренције сваки дан, и од ових се може најљи резултат очекивати. (Наравно!). Хрватску детацију сада сасвим други дух надахњује, него у од год. 1866. (Ко би о том посумњати могао! Iали смо то већ одавна). За сада чека угарска путација на пунктације, које ће хрватска Формурати. Вероватни садржај тих пунктација за сада ш није згодан да се раструби по новинама, ми i међутим смели уверавати, да ће оне бити по ;ој прилици такве, да ће их угарска депутација )ћи прихватити. (И то смо знали одавна. Како да ’арска депутација неприхвати пунктација, које је iMa дкктирала!). Скупних седница тешко да ће Iше и бити, него ће се сва ствар лепо обавити >еко нунција.

Аустрија.

Ових је дана цислајтански министар унутар,их послова др. Гискра предложио рајхсрату аконску основу о непосреднимизбоимаза рајхсрат,т. ј. небуде ли који сабор окрајински хтео да пошље своје заступнике у pajxрат, влада ће мимо тога сабора дати бирати загупнике у котарима, и тако неће бити никада у еприлици, да би јој бечки парламент могао бити разан. Да има министар Гискра разлога бринути е за ту ствар, показује сложна чешка опозиција. оја често нема исте мисли и мнење, што га има [инистарство, шта више противи му се чврсто. Утавним дакле тобож путем има се свему доскоити: нека рајхсрат поменуту основу прихвати, ;ао што ће то по свој прилици и учинити, и онда рестаје свака брига и бојазан од покраински саора. Нема сумње, да је тој основи цел: центраизација свију земаља у цислајтанији. Но не само нда, кад који сабор узкрати пошиљање заступни:а у царевинско веће, него можда ће и иначе дати (инистарство бирати заступнике непосредно, макар е који сабор и неизразио, да ли мисли шиљати, (ли не. То би онда био вршак централизације! Нови Сад, 29. априла. У суботу 27. о. i. беше у овдашњој саборној цркви парастос покојним ђимназистима, Светозару Панаотовићу и Макси Максимовићу, Łога им за успомену дадоше њиови другови, авдашња ђимназијска омладина. Парастос је лепо испао, а украсило је тужну свечаност нарочито лепо и складно појање ђачкога кора. Говорише и два друга покојничка у спомен умрлој браћи својој; говорише оба ваљано и разборито, нарочито је Арсенијевић вешто нацртао карактер покојне браће своје, у колико имадоше црилике да га покажу за млада века свога. На светковину у Прагу поввани су, колико могосмо дознати, поименце ови од Срба: кнев црногорски Никола, кнегиња Милена, кнегиња Даринка, војводе Вукотић, Пламенац и Матановић, митрополит црногорски Иларион, Маша Врбица, Богдан Милиновић, војвода Даковић, срдар Б. Радовић, Стеван Бјеладиновић из Котора, арх, Петрановић из Далмације, прота Беговић ив гор. Карловца, Јован Рисгић бив. министар, Јеврем Грујић, Јован Драгашевић, проФесори Стојан Бошковић и Панта Срећковић, ур. „Србије“ Љубомир Каљевић, Ђорће Влајковић, др. Дим. Матић, Милан Кујунџић, Живојин Жујевић и Јанко ШаФарик еви из Београда, патријарх Маширевић, Јов. Јовановић из Пеште, др. Милетић, Ђорђе Стратимировић, др. Јов. Суботић, др. Полит, др. Стева Павловић, Мила Манојловић, Ант. Хаџић, Владимир Јовановић, Милован Јанковић, др. Лаза Костић и Глиша Гершић; од Хрвата позвани су колико знамо: бискуп Штросмајер, др. Рачки, М. Мразовић, Б. Шулек, Ј. Турковић, М. Крешић, М. Коларић, Торбар, С. Вончина редактор Данило из Задра, др. Војновић из Спљета, Мих. Павлиновић из Далмације, гр. Медо Пуцић из Дубровника; од Бугара позвани су уредник „Народности“ Кудрјавцев у Букурешту и Мик из Браиле. Друштво певачко у Новом Саду приређује беседу (без игранке) за суботу 4. маја, у славу полагања темеља народном позоришту đ у Златном Прагу. Беседа ће бити у дворани t „код царице Јелисавете“; почетак је у 8 сати увече.

Н О В И Ј Е.

Из Задра нам пишу, да је барон Фи1 лвповић у недељу, 21. anp. , одавван у Беч. 1 Говори се, да ће се умножити војска уДал-

мацији; варош Сињ, близу границе Босанске, одређена је за главнИ војени табор. Руска влада укинула је са своје стране консулску јурисдикцију у Србији, и пристала да њеним поданицима у кнежевини суде Србски судови, и у грађанским и у кривичним споровима. Као што из Париза јављају, представници Француске и Аустрије у Цариграду ишли су да од стране својих владалаца честитају Турској влади што је установила нови државни савет еастављен од Мухамеданаца и од Хришћана. Посланик Инглески, ма да је добио упутствоод своје владе,да се придружи представницима Француеке и Аустрије, није то учинио, јер није хтоо, да се даје повода мишљењу, као да султан неради ништа из собственог побуђења, него све под утицајем Европеких сила, што би у највећој мери озлоједило Мухамеданце. Представник Русије изјавио је Аали паши, да је Руска влада са своје стране закључила никако немешати се у домаће послове порте. У Атини је 25. апр. (7. маја) отворена народна скупштина. Краљ ју је собом отворио; он је у својој беседи изјавио: да се оженио са Руском в. кнегињом, да би утврдио краљевину Грчку. Пређашња скупштина распуштена је зато, да би нова боље обавестила владу о вољи народа. Најпосле , краљ је напоменуо, да државни расходи надмашују државне приходе, и да се то има приписати давању помоћи која се није смела одрећи браћи у Кандији. По једном телеграму из Лондона од 27. апр. (9. маја) министарство је закључило, да распусти парлименат, ако 6и му овај изјавио неповерење. Списак имена оних који су што на фонд уједин»ене омладине приложили. (Скупио и послао Петар Ђурић, учитељ, у Чак о ву.) Петар Ђурић, учитељ 2 Фор. Никола Михајловић 2 ф. Паво Влајковић 1 ф. Ника Живановић 1 ф. Ника Њагул 1 ф. Коста Ђурић 1 ф. Коста Николић 1 ф. Ђ. Лазаревић 2 ф. М. ЗамФировић 1 ф. Мита Панић 1 Фор. Т. Димитријевић 1 Фор. Сима Величковић, учитељ 1 Фр. Г. Теодоровић, свештеник 2 ф., П. Стојановић, свешт. 2 ф., Лаза Младен 1 ф. Шандор Младен 2 ф. Стеван Младен 1 ф., Сима Д. Петровић 2 ф. Стеван Николић 1 ф. Мита Фружић 1 ф. Петар Чарнић 1 Фор. Ј. Протић, млађи 1 Фор. flaja Петровић 1 Фор. Никола Ј. Шаран 1 Фор. Коста Јања 1 ф. Голуб Милинковић 1 ф. Велимир Милинковић 1 фр. Каменко Мича 2 ф. Ђуро Мича 1 Фор. Шандор Јовановић 1 Фор. Светозар Њагул 1 ф. Петар Костић 1 Фор. Јован Дајовић 3 ф. Мита Поповић 1 ф. Мита Рошуловић 1 Фор. Јосиф Матејовић 1 Фор. Гига Балаш 1 Фор. Сима Цукић 1 ф. Мита Петровић 1 ф. Петар пл. Бота 2 Фор. Коста Нетровић 1 Фор. Коста Фружић 1 Фор. Сима Крижан 1 Фор. Ilaja Михајловић 1 Фор. Свега из Чакова 54 Фор. а. вр. Коста Молеровић и Денте 1 Фор. Ђура Лазић из Гилада 1 Фор. Петар Ђурчић, свештеник у Вел. Гају 1 ф. 50 н. а. вр. с обвезом дз ће од сада 5 Фор. плаћати сваке године. (Скупио у Беочину ГавраЖивковић, богослов.) Дионисије Поповић, ариман. бечински 10 ф., Генадије Поповић, наместник 1 ф., Владимур Глумац 1 ф., Љубомир Тањурчић, свештеник у Мишковцима 1 ф., Светозар Милошевић, свеште ник у Беочину 1 ф., Ђорјје Поповић 3 ф., Стеван Ковачевић, учитељ 1 ф., Ђура Поповић 1 ф., Живко Живковић 1 ф., Марко Поповић 1 ф., Лазар Живковић 1 ф., Коста Најпар 1 ф., Јован Јовановић 1 ф., Ђока Ђорђевић 1 ф., Лазар Тресиглавић 1 ф., Стеван Гибарац из Футога 1 ф., Тодор Адамовић 50 н., Јован Фајгл (Чех) 20 н., Ђоаа Милутиновић 30 н., ИлиЈа Јовановић 30 н., ИлиЈа Радуловић 20 н.. Срета Цанић 20 н. Свега 28 ф. 70 н. авр. (Скупио у Ст. Керу Никола Бугарски, учитељ.) Димитрије Ионовић, учитељ 1 ф., Катарина lloповићева pot>. Петровића 1 ф., Мика Поповић, ученич I. раз. нор. школе 50 н., Никола Бугарски, учитељ 1 ф. , Михаило СтеФановић, свештеник 1 ф. Свега из Ст. Кера 4 ф. 50 н. авр. Сума нових прилога 90 Фор. 70 н. а. вр. Овој своти кад се дода у 30. броју „Заставе“ од о. г. означена сума у износу од 5 наполеондора, 5 дуката у злату и 1283 ф. 62 н. а. вр. Онда износи фонд ујсдињене омладине српске 1374 ф. 32 н. а. вр. 5 наполеондора и 5 дуката у злату. У Новоме Саду 16. апр. 1868. Г. Гершић, с. р., А. Хаџић, с. р., тајник год. одбора- председ. г. одб. омладине. ПРИПОСЛАНО. Из потиског дистрикта. На гимназији новосадској опет се појавило једно нечувено чудо, које се неда прећутати. Године 1868. приликом полгодишњег испита (у првом течају) један ученик трећег гимназиЈског разреда добије о своме у каукама положеном труду оцену „другога реда“, и тако му се та сведочба изда, подписана чрез управитеља гимназије мандатара г. Германа Анђелића. Исти ученик буде од свог родитеља укорен, што je тако калкул добио. Шта је знао дакле сирома ученик да чини? Извињавао се пред својим родитељем, да он такву лошу оцену није заслужио, те отиде своме ове године у првом течају бившем школском старешини, неком Барусковићу рекавши му, да је он бољу оцену заслужио. На ово школски старешина заиште од истог ученика већ издану му сведочбу; а овај у највећој својој радости и невиности, мислећи, да ће услед своје интерпелације бољи калкул добити исту сведочбу своме старешини даде. Сад чуј, роде и народе, шта се збило! Речени ученик добије поред наново ноложени 15 кр. штемпларине нову сведочбу, и опет од г. гореспоменутог гимназ. управитеља поднисану али само

с том разликом, да је добио место бољу, а оно још гору сведочбу, т. ј. најпре је добио оцену „другог реда“, а сад је добио трећег реда.“ И том приликом рече му споменути старешина Барусковић, да треба да се у другом течају поправи. Да дивне лођике г. Барусковића! Дакле, да би се ученик поправио и на учење боље подстакао, треба да му се даде најгори калкул, ма да га није заслужио, и ма дајекукавни ученик већ оценом „другог реда“ убијен. Заиста, морамо се дивити лођики и недагогичном знању и тактутогг. Барусковића. Користан био и он и онај , који га изабра за проФесора! А чему се још више морамо дивити, то је ред и точност, која, као што се из овог види, у гимназији влада. Та је ли когод на свету до данас чуо, да се један исти ученик, у једном и истом течаЈу о једном и истом испиту двапут може класиФици р ат и. Овако штогод наравно може се само данас у новосадској и то на жалост србској, великој и јавној гимназији и под садашњим управитељством догодити. Наравно, да је г. мандатар-управитељ, заборавивши, да је већ Једанпут истом ученику од првог овогодишњег течаја једну сведочбу пре неколико дана подписао, и негледајући коме и шта подписује, и другу поднешену му сведочбу подписао, et quidem manu propria. Живила управа гимнајална! Живила evidentia управитеља гимназијског! Живила и сва колегија, Koja такове покоре очима гледа са скрштеним рукама! Што се тиче г. Барусковића, види се, да је он човек сасвим на своме месту, и разумева се у своме званију, а уједно се види, да није баш он тзнашао „педагошки барут“; јер ако и чим, ал без сумње тим је себи стекао бесмртно име у педагогији, jep он зна начин, како треба лошијим ученицима отворити вољу на науку но мора да је сиромашак и сам тако воспитаније поцрпио. Мој Барусковићу, није то богословија (или шта ли сте свршили?). Јер знамо, да и богослов, пре него што ће се рукополижити, дужан је из богословских наука на ново положити испит. Со тим више спада у дужност једном „проФесору" на јавној великој гимназији прописан испит положити. Тешко теби несрећна срб. гимназијо новосадска! Јер гле, како ти се губи оно твоје лепо име, што си га одма с почетка у народу и у свој УгарскоЈ стекла! Но из овога можемо себи представити, како стоји та наша јадна „јавна гимназија,“ и каква ту још мора бити чуда и покора, за које се јеш незна. Ал ja држим, да ће се још наћи по гдекоји родитељ или Србин, који ће тако исто свој глас подићи против такових недела. Напослетку још имам рећи да исти ученик, није више гимназијални ученик, ал уједно да ни Барусковић није за проФесора на великој гимназији и то на жалост србској у Новом Саду. Нод лепом управом лепи поЈави. Орар и петрахиљ!! А за даљи преговор овог до данас нечувеног догаћаја ради, ако је ло вољи 4 како г. гимназ. управитељу тако и „свагда смешећем се“ г. Барусковићу, стоји на услуги најготовјејши у речи стојећег ученика отац, кога ће се име код уредништва „Заставе ‘ у свако доба без околишења до знања ставити. С. ПРИПОСЛАНО. Отворено писмо г. проти Аази СтеФановићу привременом председнику сро. невачке аадругс у БелоЈ Цркви. Познато вам је да је овдашња неколицина из задруге имала на велику суботу свој први и главни братски састанак ради споразумљења да се утврди правац и начело, које је срб. уједињена омладина као прави пут узела, како би исту цељ потпомагати могли. Но тај дан се мороди нека денунциЈација, која нас прогласи за демонстранте и револтанте, и према томе омладини је нашој дужност, да ту гадну љагу, која се по нашој вароши, а може бити и даље телали, са себе скине. Зато г. прото будући да je омладина два писма са дванајст подписа на вас управила, (а ми смо уверени, да сте их примили), да би једном главну седницу заказали, да поднесе омладмна своје одлуке и тежење око којих је намерна била делати, пак при томе сви да се уверимо да ли је иста омладина о каквој демонстрациЈи већала или за обшти народни напредак, за просвету и развитак. Пошто ви дакле, г. председниче, на она писма наша не за вредно ни одговорити ни седнице заказати, то држимо, да мора бити, да сте се истине и јавности побо Јали, па нисте смели. Зато ево принуђени смо, јавно изјавити вам да при таквом вашем раду не можемо никако у вама поверења имати нити са вашим председништвом задовољни бити. У Белој Цркви у Банату 19. аврила 1868. Одсек уједињене омладине србске. ИСПРАВКА. У Ш. чланку о Срб. Хрв. питању (бр. 34.) изостао је овај став: „м ожејикур и ј а хр в. носланика на уг. сабору бирати“ тај став долази међу 17. и 18. линијом.

ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ.

Т. Б. Сента 26. апр. На данашњем тржишту било je ране сваке струке доста; цена је попустила; могло се добити: чисто жито 4ф. 40 н. до 5 ф., јечам 2 ф., кукуруз 2 ф. 20 н., зоб 1 ф. 35 н. ваган. Вода на Тиси помало долази. Време је врло лепо, и усеви се врло добро указују. © II еш т а 28. anp. Извештаји са страних нарочито Немачких тржшцта гласе, да је цена рани ове недеље падала. То, као и што од свуда стижу вести да усеви уобште добро стоје, није остало без утицаја на обрт на овд. тржишту. И код нас је цена рани ове недеље падала. У првој половини недеље шеници је цена била пала са 25 нов.; у другој иоловини недеље она се нешто поправила, тако да на свршетку недеље она је са 15—20 н. (а не са 25) нижа него што беше недеље. llpoдало се до 100.000 в. шенице, нонајвише за извоз. Ражи је цена падала скоро као и шеници; не измаку недеље она је 15 н. нижа него у npeijainњој недељи; продало се 15—20,000 в. Ије ч му је цена са 15 н. пала; продало се 20—25,000 в. Ов с у је пала цена само са 5 н.; продало се 15—20,000 в. Кукуруз се слабо продаваше; цена му је са 10 н. дала. Банатски капарисаван је за мај и јуни по 2 ф. 90 н.

Овчије вуне продало се ове недеље 900 цеп. Цене разним струкама беху: 54—58 ф.; 65 ф.; 81 до 82 ф.; 105—140 ф. Свиња беше довезено 4000. Продало се: 2000 из Србије по 27 ф. 50 н. до 29 ф. 50 н. са 80 —85 Фун. у живоме; 1500 угарских по 27—30 Фор. с n 80 фун. у жив.; 300 за Берлин по 31—32 г / 2 ф. са 85 Фун. у жив. Свињска маст продавана је по 37 —37 х / 2 —3> ф. Масти из Србије цена је 34 ф. Сгаре репице продано је 1000 ваг. по 5 Фор. 75 нов. Зејтинаод репице капарисано је сировог 500 ц. по 23 у 2 ф., за август и декембар. Сланине продано је 200 ц. по 33 ф. Лоју цена је 31—32 ф. За суве шљиве још нема наручбине са стране; цена је: добрим Босанским 87 4 ф. Пекмезу од шљива цена је 77 2 —8 ф. Ме д а се прошле недеље није ништа продало: цена је: оцеђеном 177 2 меду са воском 20—2i Форинта. Воска Розенауског довезено је 80 —90 ц , продаван је по 110—ИР/г Фор. Србског воска нешто је продано по 105 ф. Шишарке продано је тек неколико стотина чаброва; цена је: Угарској прве врсте 177 2 Фор., Србској 147 2 —157г ф Винска среж тражи се; наручбине са стране долазе особито за белу. Цена је: белој доброј 28 ф., лошијој 25—26 ф., црвеној 23—24 ф. Туткала продано је 150 ц., и то бољи по2! до 227 2> лошији по 20—21 ф. Цена је: семену од конопље 2 ф. 90 н. до 3 ф.; ситној проји 2 ф. 80 н. до 3 ф. 10 н. Сирове коже добро су пролазиле. Плаћало се: за лепе Угарске и Немачке воловске најтеже 68—70 ф., за лакше 65—66 ф. на цен.; за Не мачке и Баварске к р ав љ е 70—72 ф.; за Угарскс кравље 23—23 ф. 50 н., и 24—26 ф.; за зелене воловске тешке 36—40 ф., за лаке 32—36 Фр. на пар. Телећим кожама цена је: 135—138 без главе, 118 —120 ф. са главом. Овчијих кожа из Србије довезено је 15,000; продане су по ценч предпрошле недеље. iiypc tieiKe depae. Акције народне оанке 691 s°/о металик 5610 Зајам народни 62.60 Дукати 5.57 Ауетриско сребро —.— 114 65

Стечај. За овде установљавајућу трговачку вечерњу и недељну школу, потребан је један проФесор трговачких знања, који би на недељној школи четири, а на вечерњоЈ сваки дан два сата предавао. Плата је за ову проФесуру с којим је и тајништво трг. збора 1. оделења скопчано, 600 ф. а вр. годишње. 9д будућег проФесора изискује се тачно знање српског и немачког језика; молбенице ноткрепљене нужним сведочбама имају се до 15. маја по нашем потписаном одбору дрипослати. У Панчеву 22. априла 1868. oдб о р 58 —2-3 - трг. збора I. оделења.

Бр. 841 1868. лол. Натечцј. Од стране средоточног жуп. котарског суда осечког разнисуЈе се овим натечај за нопунење пра ,« ног бележничког места у Борову, са којим je скопчана годишња плата од 400 Фр. са безплатним станом и 12 хвати меканих дрва. Натечатељи за ово место имаду своје са доказима сврху њихове снособности, досадањег служ • бовања и владања молбенице, почем je избор на лицу места у Борову на дне 30. маја 186d. пре подне у 9 сати , најдуже до 15. маја о. г. поднисаном котарском суду поднети. Средоточни жул. котарски суд. У Осеку 21 априла 1868. 533 —3

Оглас. Имам част јавити поштованој публики да сам примио шпецерајску радњу од r. Н. Милованови..д у главној улици „код белога иетла." Умољавам са поштовањем нублику да би л:е својим чешћим посетама удостоила. У Иовом Саду 27. априла 1868. 57-2-3 Ђ. Обрад. Милутиновиll.

НАЈИОВИЈИ ОГААС. Долеименовани одважио сам се, и указао се као Ш»ШI ЈУШШIР (I‘bllU , и наумио сам, чрез Moje породичне околности, засад само носећивати: Руму, Вуковар и Винков ц е по двапут у години у пролеће и јесен; Митровицу и Ианчево о вашарима. Врло сам добро сортиран и снабдевен с најфинијим и разноврсним драгоценим златними сребрним еснапима, с најфинијим, за мушке и женске сатовима, и свима у тај круг спадаЈућим производима, што се дају помислити. За цркве кандила, крстова, кадионица, и вр. Молим поч. гг. купце и љубитеље адиђара, да ми своЈе поверење поклоне, а ја ћу заиста знат.., iio многогодшцн>ем искуству свом наЈТОчније србс.и образ осветлати; јамчи ћу и сигурношћу, Финоћим и добротом (а и чешћу мојом грађанском) сваком за свагда. Куповаћу и у промену примаћу сваку драгоц ност сребро и злато, и као нумизматик, сваку ст рину, као: новце и друге камене и металне cijjменике. У Земуну 26. априла. 1868. Јован Нециковић јувелир, избран заклети 59-1-1 проценитељ земунски.

0 Г Л А С. У Белом Врду се једна угодна кућа са подпуном подкућином и свима нужним зградама из слободне руке продаје. Купац који би је хтео kjпити нека се обрати на г. Николу Поповића адвоката у Белом Брду. 60—1- 3

Одговоран уредш 1 ивдамЈИД др. &геш ОавлемЛ, Илмовш жтмшауија у Мовом Саду 186S.