Застава

На екуппиини хонведа од 4. маја п. р. било је 51 друштво заступљено; 47 одобрили су поступак средипињег одбора противу Перцела, 4 друштва нису гласала, међу коима Пештанско-Будимско. Свака је задруга имала 1 глас. Перцел је морално утучен; и сама владина странка вабацила га је, јер се напоследку морала стидити његови поступака; он се неда више ни видити, на њему се збило оно, што се каже: Mohr hat seine Schuldikeit gethan der Mohr kann gehen, a случајно му je име „Мбг.“ Тако код свестни народа падају бевстидни и безобразни клеветници у јаму, коју другом заслужнијем копају. Крв невини жртва од Врбаса вапије на небо. Tine.i 29. апр. Данас је у Тителу била батаљонска скупштина, која се опет о ритској земљи саветовала. Познато је да су и какав су уговор бат. обштине, 1. марта о. г. са анг. аустр, и анг. уг. банкама у ногледу грађења долме уз Тису и Дунав направиле. Уговор је овај у свима главним точкама одобрен оеим једне, где се каже да подузетници на 15 година дана досадањи порез плакају, и да се овај не повиси; на ово ратно министарство не пристајвј захтева, да се од времена, кад све долме готове буду, повећани порез у неки шест врсти од 35 н. до 1 ф. 12 н. по јутру плаћа, и враћа ствар натраг тога ради, да се каже ко ће тај повећани порез за то време сносити. Обштинама је било тежко, тај порез на себе узети, јер обштине имају да плаћају за први десет година дана одкуп по 2 ф. од јутра годишње; затим да плаћају порез од своје половине, па кад би поред тога још и повећали, и то не само за своју, него и за другу половину илаћати морали, коју неуживају. то бизаиста грдни терет био. ДиФеренција (разлика) пореза за речено време чинила би за једну половину земље најмањим округлим рачуном на 100.000 ф. а за обе поле земље на 200,000 ф. а по строжијем рачуну и на 300.000 Фор. Пошто се дакле подузетничка друштва изјавила, да тај терет немогу на себе примити, то обштине пре него што би се у даљу погодбу упустиле, закључе, да њ. велич. депутацијомзамоле, Д а изволи постојећи порез на 15 година дана оставити и то на основу томе, што је највишом одлуком од 5. Фвбр. 1854. год. бр. 463 до 133. у бр. 14. држ. Финанс. листа одобрено, да су у Угарској, Хрватској, Славонији и Ердељу све земље, које се урбарском направе (изсуше) за 15 година дана од пореза ослобођене, где су мањи какав иорез плаћале, ту заисто време тај мањи порез остаје; могло Ои се узети, да се ова одлука распростире и на границу, из узрока, што је у гран. основном закону од год. 1850. изречено, да је граница саставни део дотични горњи земаља; али и иначе нема сумње, да ће њ. в. олакшицу на границу разпрострети, јер не само у заслугама, него и у духу граничарски установалежи основ, да граница ако не већу, а оно онаку исту олакшицу ужива, коју и провинцијал, с тии више, што је У н>ој и редован порез олакшан. Пошто се дакле у мање важним точкама допунило оно, што се захтевало, у обзиру гореречене точке направи се молба на њ. величаство и избере се депутација, која ће исту у Будиму или Бечу њ. вел. без одлагања поднети; у депутацији су: Васа Јовановић, из Титела, Татић из Ковиља и Грбић из Жабља. Буде ли успеха , то даљи састанак тога ради неће бити нуждан; иначе ће се још једанпут скупштина састати. На ту скупштину позван је био од обштинара др. Свет. Милетић кои је по свршетку расправе о вероисповедним стварима у Пешти на време у ову скупштину стигао, и обштинама саветом своим на руци био. Из Бачког потнсја 27. апр. Нико вам одовуд нејавља ствари, које се овде светле недеље у малој обштини Турији збише и које јасно посведочише: да омладина иде добрим путем, који ће је без икакве сумње одвести жељеној мети. У Турији се делом покава, да омладина желећи на основу наших старинских особина подићи нов живот народни, није могла поузданијег средства изабрати, него доводећи народу пред очи простоту нарави његове и његових старих, којој данашње народно поколење за своје биће вахвалити има. Још прошле год. на последњој конФеренцији учитељској заказан беше идући окружни учитељски збор у месту Турији. И кад је дошло време томе збору стекао се на исти неочекиван број, осим учитеља који у круг овај спадају још много гостију из других срезова. Но Србин је већ свикао, да му мало који озбиљнији рад кака туга незамути. Тако је било и у овој прилици. Вредни члан омладине и дика своје околине Сима Р. СтеФановић мучки из потаје убијен, sa живота свога толико љубави код браће своје стекао беше, да ови нису могли а да не присуствују при подизању споменика његова. Колико омладина узајмног поштовања, добре воље и рада, према сваком вредном брату из кола свога у-

казује:.то со у Турији на гробу нашвг брата Симе светло показало, јер пет говорника дадоше израз туге за раденом снагом, која ни од какве жртве презала није, кад се питало о унапређењу, било обштинских било народних ствари. Ово је био први чин, у коме се омладина баш Србски показа! После овог наступи саветовање учитељско. Морамо привнати, да је сваког изненадила она збиља, која се при саветовању показа, у коме суделоваше сви на збору, с једнаком вољом и грозничавом грамзивошћу трудећи се, да од великог зла, да од емрти, којом нам наше сумно политичко стање прети, ствар наших народних школа обесбеде. Особито признање изрећи имамо оној браћи учитељима из других срезова, који на овом вбору бише и својим разлозима и примедбама допринеше, да се што ваљаније означи дух и праве потребе наших школа. Далеко би ме одвело кад 6и потанко саму дебату описати хтео, па зато ћу с неколико речи још последњи чин да означим. После озбиљног световања које је два дана трајало још се добра воља омладине уморила није, још хоће једно „село* да приреди, да туђинцем и другој браћи из околине, овој честитој заоставштини дистриктских Срба, забаву и поуку даду, те да и ова браћа виде, шта су били и шта су сад, да и они чују јек гусала, да и они протугују с мајком „Јанковић Стојана,“ да скупа поседимо на шареним пољама народне вредноће. Смемо слободно рећи: да је ово прво „село“ било, које је све захтеве народна значаја на себи имало, које је у простој србској обштини приређено и на коме суделоваше: младеж, наша будућност, свешт. и учитељство, наша садашњост, Србкиње, овај зачин наше садашњости и указ наше будућности 1 Таким селом се свршио овај збор учитељски, о коме се вама ништа нејавља а који је по себи сувише важан, почем се све ово збивало у чистој србској обштини, у простом нашем народу који је срце, који је подпоранаше садашњости, на којој ће се ако бог даде и наша боља будућност да сагради. Т. С. Старн Футог 22. апр. У овом велештованом листу са свију крајева се појављују разне новости, но из нашег места до данас ни једнога дописа нема. Ја сам одавна чекао, да 6и се који родољуб нашао што о нашој обштинској рештаурацији коју речицу прозборити, но тога нема, ево сам дакле у том дугом чекању принуђен неколико речи рећи. Ми смо по жељи васцелога места г. Гавру Симића за кнеза изабрали, у том се човеку нисмо преварили, јер оно штогод је рекао и испунио је, а то је: Наше место одвна у тесноћи стојало је, но под његовом и вице кнеза г. Пере Станковићевог управом обштинске ствари су се на боље окренуле. Обштинска кућа још од год. 1848. неоправљена сад је погођена да се прави, цигље и сав материјал је донешен; лампе, за осветлење места имамо; спаинско, насилно од народа одузето добро повраћено је тако: да сваки ов л ашњи житељ старо још пре 1848 г. уживајуће право данас слободно у својим рукама има. Наша гг. учитељи су ми се више пута прошли година јадали, да по пет месеци своју заслужену плату нису могли добити, а сада је свакога месеца још у напредак добивају и хвале се да тако исплаћивање нигда неимадоше. Познато је да наше место осим купуса још и дувана сади. То сађење вис. Финанцијална власт сваке године млого одбије, (међу одбијенима сам и ја) али се јако у нашег г. кнеза и вице кнеза уздамо, да ће они тој забрани на пут стати, и мудро израдити, да одсад сваки који жели, без презања ће моћи слободно дуван садити. Још морам и у овом смислу нашу г. поглаваре похвалити, што сваке пред њи достављене парнице одма на задовљство и по правичности закона пресуде. Од како ове поглаваре имамо. то морам јавно казати, да наше место добро напредује, дакле мислим да г. кнез заслужује, да му се рад његов за благостање обштине јавности преда. П, Б. У Каменици 18. апр. Мало ће бити нашег света, који незна sa царску војничку школу, која се овде у Каменици налази и у којој многа српчад из сви страна а наособ из границе долазе, да се приправе за војнички чин, да бране отачбину! Цара! своју веру! али на жалост сва српчад свему се уче, само не своме језику и својој вери. Сматрајући себе за члана уједињене омладине и мотрећи на све оно што је у нашем народу добро, што ли зло! па зло ако је икако могуће, ма којим начином у добро вратити; узедо перо, да поменем коме треба знати те да се гледи, да и наша деца добију свога вероучитеља, јер; кад њиова деца којих декоје године ни полу неброје, имају свога свештеника, који вх својој вери учи, зашто

неби и наша исто добила? Већ овако дођу у исти завод од куће малени, у коме несмеју другче до немачки говорити, а к томе немају никог ко би их у својој вери учио; еле ва две три године забораве и свој млтерњи језик, а шта више ни прекрстити се незнају, овоме сам се ја уверио као очевидац, при примању закона (св. тајне причешћа), није ли то жалост? мора Србочовеку срце пуцати, гледећи како се на све стране мало по мало трошимо, док се напоследку сасвим неистрошимо! Али вала богу те имамо лепе наде у данашњу српску свест, која пониче из ти многи притисака те да ћемо бити у стању све те непријатне навале победити а нада је да ће се и овоме лека наћи. 4-. Беотрад 9 13 априла. Министар Цукић одавна је вратио се еа своје ћабе Беча —, и сад се опет живо ради у министареком савету около унапређења и среће народне у сваком погледу. Ових дана пошто су све прегледали, и о свему се поразговарали, нађоше да је све у свом реду, и да је народ потпуно благополучан. Али ту се диже звучан глас борца за слободуи понос народни да пробуди, да из заноса изведе, да освести неку г. министре, да још нешто има што треба у земљу увести, и онда ће тек свршено бити велико дело владе Српске, на које већ од толико времена исчекујемо. О, дајте ми златно, дајте ми дијамантско перо, па да вам онда тек покушам описати мудрост новог Улиса, који се скоро с пута свога вратио! Глас који се диже да обавести господу министре, да још нешто треба да се учини па да срећни будеио, тај глас забруја из патриотски груди Цукића, и донесе један мудри предлог. Предлог тај, чуј народе српски на све четири стране, јест: да сви чиновници у свима струкама иу целојземљидобију униФорму! Благо нама! у данашњем времену, у деветнајстом веку, кад се сви народи и све разумне владе труде да се отресу средњевековних заблуда, кад гледе да и сенку истих са себе збаце, данас се „српски министар брине, да те заблуде у нас одомаћи.“ Зар у зао чаСр још само „униФорма" фзли, па да срећни будемо? Данас, кад су сустигла толика горућа питања и политичка и просветна, социјално-економна и бог те пита колика још друга, одкојих се незна које пре треба решити, али тек сва треба што пре данас да је српском министру најпрече питање „чиновничког униФормисања" ! 0 пророче Јеремија ти си плако на развалинама Јерусалииа, а шта би тужан радио да данашње чудо у Србији гледаш ?! Благо теби, и ти беше срећнији од нас! Ти си гледао развалине зидина, али ми ево морамо трпити, да разваљени умови нама управљају. Да браћо, Цукић је као што сад видимо морао у Бечу за то пробавити толико времена, да дочека док му се доврше „мустре“ за униФорме, што их је са собом овамо донео. Те су мустре сад пред „државним советом“; и ми ћемо ту радост до који дан доживити да видимо „униФормиране“ чивовнике. Но где је несреће, ту има и нешто среће јер као што смо извештени за то: што је саветничка униФорма врло скупа по пројекту (за саветника 60 дуката), а саветници нису баш врло велики кицоши, то јест, онда кад је питање о издатку из њихова џепа. Просвећени народи раде на томе да и војнике ослободе од мајмунеких шара, а код нас се оће да се и грађанског реда чиновници стрпају у њих. Та за Бога, и ми смо ваљда просвећен народ, што се види и по томе, како имамо толико научених људи, да кад год нам падне ћеФ, можемо и по ког проФесора с велике школе отпустити па кад други просвећени народи одбацују униФорме, зашто да их ми усвајамо ? Та ми немамо толико новаца да можемо скупоцено руво носити, и онда кад памети не би имали; и ваљда се чиновнику плаћа његов рад у државној служби зато: да има од чега да живи према напрезању своме, а непоклања му се за насићивање незајазиве луксуске сујете. Али цел је то: да четири пута прекогодине одемо на честитање „Господару,“ у пуној слави „нашега господства“, те да задивимо и њега и свет нашим не умовима, него спољним шаренилом! Ми мислимо да кнез српски неће хтети лутке на оним местима где се већа и ради о „бити или не бити" једнога народа, него људе од знања и поштења, који ће му саветом и отвореном енергичном радњом помагати да оствари велику идеју српскога јединетва. Нека ми је дозвољено приметити још: да се велике идеје остварују у земљама сло 6 одним и озбиљнијом бригом, него што јс брига о униФормисању чиновника; у апсолутним државама велике идеје остају неостварене ма се и волови у униФорме обукли,

Ие могу да ие рекнем, истиии у атар,*д ; је мисао „униФОрмисања* велика, и да је достојна свог „плагијатора." Нроиввод духа човечија, огледало је његово, сви велики духови велика дела стварају. Међутим, зна се до чега је у самој ствар! Цукићу! Ви сте г. миниетре хтели само у славу вашег новог орден а, да нас почастите једном шаљивом игром, да нас у овом грозничавом исчекивању на догађаје светске који ћ( наступити, мало насмејете. Еј вала вам и аФерим! А и није мала ствар задовољити каквог Бечког лиФеранта.

ИЗВЕШТАЈ О РАДУ „ЗОРЕ" ЗА ПРВА ТРИ МЕСЕЦА.

На трећем овогодишњем састанку своме одлучила је „Зора* да преко јавних листова „Заставе* и „Србије* свака три месеца извести српски свет 0 Р а ДУ своме, те да се тим путем и братском позиву осталих омладинских друштава на узајамнс извештавање одзове. Извештајем овим заночиње остваривати ту одлуку. Целина рада, Koja у овај извештај улази, наравнс није тако велика и свестрана, као што би се надати могло; али се ипак надамо, да ће као почетни рад за ову годину свакога задовољити. До сада смо се састали редовво дванајст пута, а ванредно јадан пут. На редовним састанцима радило се ово: Владан Борђевић говорио је на једном састанку о народној медицини, а на више састанака предавао је из јестаственице. У првом предавању разложно је, да у народу има досга искусгва за многу научну струку (као што др. Богишић показа народним нравним обичајима), па и за медицину, само што су та искуства или раскомадана по народу, па од њих нема вајде свима, ма она и наЈбоља била, или су пак изопачена те су пуна празновере, што свагда шкоди. Вели, да би двојака вајда била, кад би се та искуства народна покупила и проучила: 1) што бисмо тако упознали једно благо, што је хиљадама година течено, и које би нам знаменито помогло проучавању душевне радње људског рода и њеног развијања, а л) што се неби у народу онда ни осетила оскудица за стручним људма лекарима, кад би се већина народа могла упознати са тим целокупним благом својим и то онако како ваља. Саветује, да омладина покупи та медицинска искуства народна, на да их пречисти по садањем стању медицинске науке, те да их тако очишћене н расветљене опет у народ врати. У предавањима из јестаственице говорио је: 1) оматер и ј и од прилике ово: „Д ек а р вели: „Cogito, ergo sum“, ја бих напротив казао: „Јесам, па зато могу ида мислим или зар човек, коме номрча свест за неколико тренута или за цео остали живот, не суштаствује више? ЛроФесор Брик е у својим предавањима по Канту замишља наше „ја“ као просто суштаство, које се из себе неби могло мењати, да нањ не утиче с поља еко, што није „ја“ и ово последње зове се материја. Без те грађе неби се могло ништа замислити. Она нити је кад постала; нити ће кад нестати. Она је вечна као год ињенасвојства. А који су то знаци материје? Лре свега материја заузима неки простор, и то не свагда један исти, него н. пр. у топлоти већи него у хладнопи. С тога морамо замислити, да у свакој маси материје има много мањих делова, који је састављају, и да се ти делови могу приближити један другом и удалити се један од другога. Ти су делови молекили и њихова је величина увек стална и непромењљива. Молекили имају око себе СФеру немерљивих етирских атома, а састављени су из мерљивих атома пондерабилија. 2) Сна г а. Тим именом зову Физичари узрок, који мислимо да је произвео коју му драго промену. Таквих снага има материја две: привлачну и одбојну, јер сви појави, које нашим чулима сазнајемо, несу ништа друго до кретања. Реч снага употребљује се још и за многе друге појаве, н. пр. запета снага, жива снага и т. д., али ми ћемо одмах видети, да су то само разни облици, у којима се привлачна и одбојна снага јављају. Оне су узрок сваком кретању, н. пр. кад тетиву каквог лука заједно са стрелом на њој затегнемо, онда су истина све честице у тетиви на миру, али у њима је тежња за кретањем, и чим је испустимо, она одскочи. Та тежња зове сезапета снага. Стрела, која је одскочила носи у себи тежњу, да све предмете, који су јој на путу, покрене својим правцем, и то је жива снага. Запета дакле снага претворила се у живу снагу. Кад напротив навијамо перо у џепном часовнику, онда се жива снага наше руке (наших мишића) претвара у запету снагу, која ће се за 24 сахата претворити опет у живу, која креће казаљку." 3) Затим је беседник прешао на појаве светлости, топлоте, за које су пре узимали да се састоје у особитим течностима, што из сунца изтичу, па показа, да те појаве несу ништа друго до особити начин кретања, које се од сунца до нас таласа кроз оне етирске СФере, што опкољавају молекиле. На послетку показа, да су сви појави живота кретања, и да се могу изјаснити привлачном и одбојном снагом. 4) Говорио је даље о јестаственици уопште и о астрономији и геологији напосе. Ово ће предавање изаћи у „Вили" па зато можемо овде уштедети извештај о њему. 5) Као важно предавање да споменемо лекције о саставним деловима човечијег тела. Описао је наравно укратко човечији костур, разделио га у најглавније делове, прешао је на мишиће, говорио је о одређењу њиховом, да сво- 'i јим грчењем и опружањем крећу оне кости, на коЈима су прирасли, једна према другој, о жив- i’ цима, о крвним сасудима тела и њиховом (Свршиће се).

У г а р с к а.

Штампарске парнице се мложе у Угарској. Тако има словачки лист „Словенске Новине“, што у Пешти излазе, штампарску парницу, а тако исто додиже краљ. Фискус дарницу прошц