Застава

„Познато је, што је Угарска поравнаљу све жртвовала, она је жртвовала своје Финанције, своју војску, своју трговину; примила је велики део државнога дуга, потврдила је претеране порезе, попримала је омражене порезе,; удомаћила дувански монопол итд. Јокаи ненаводи то, да влади пребацује; јер мора признати, да би и левица, кад би дошла до владе, морала принети жртава; али мора рећи, да се сада после толиких жртава ни макли нисмо напред. Велики Аустријанци приватили су наше поравнање преко воље; њиови интереси могу се задовољити само у централизацији, а они мрзе на нас данас више него икада. Велике Немце вуче опет некуд на други страну, а немачке аутономисте имају такођер сасвим друга начела, Чеси су изјавили, што држе о нашем поравнању, а Пољаци изразили су се управо овај час. Ако дакле већи део Цислајтаније с нашим поравнањем није задовољан где је онда Цислајтанија, с којом смо се поравнали, а где поравнање, ком смо принели толиких жртава? Готово све ове доказе могла би и десница употребитити за себе против левице. Криминални суд пештанског комитата нашао је да је она лешина, која је на чепелском отоку закопана била заиста Беницкова, и тако је у недељу 4. октобра у новом пештанском гробљу сарањена. „Хазанк“ пише, да се ушло у траг убицама Беницковим. Највећа сумња пада на неког Фаличног Веселења (Бала), који се у хонведској скупштини тако јако разметао, да га Беницки већ ниЈе могао поднети, те му је повикао: „Узмите се на ум г. Бала.“ Тај Бала, то је разглашени убица и арамиЈа, па је, да га неувате, променуо име те се звао Веселењи. Кад je дакле Беницки рекао му оне речи горе, побојао се, по свој прилици, да га Беницки неизда, те га је смакао са света. Министарство правосуђа потврдило је пресуду варошка суда пештанског да се Карајјорђевић, Станковић и ТрмФКовић ради суочења са другим злочинцима, који су у Београду загворени, у Згмун одведу. На пароброду, који ће само тога ради у Земун ићи, биће осим злочинаца, осим варошке комисиЈе и судиЈе србског Лазаревића још и 12војни* ка који ће чувати кривце. ЛаŁа се креће ноћу у очи четвртка. Разкнез пре поласка добио је био грчеве па је искао да се остави на миру док неоздрави, али је криминални суд на извешће званични доктора да болест разкнеза није јака и да може путовати, одредио, да се са путовањем неоклева. Кнез је против тог, уз сведочбу нриватни предао молбу министарству правде, алијеова одбијена. Исlражни судац Сарваши бавиће се, докле се год неоконча истрага, близу места ди се злочин догодијо, да наpet>yje што буде нјжно у интересу истраге. Он ће од владе добити онуномоћење да може звој делокруг и по Славонији и по Милицији разширити, и у нужним случајевима и заlвараги. Мацари, каже „Пештански Лојд“, на то највећма гледе, да Србском народу докажу, да они тај важан носао енергично и својски обављаду.

Аустрија.

У министарском савету закључено је, да ce прашким обштинским властима одузме вршење полицајне власти. Као inio из најбољег извора јављају, кнез Адолф Ауерснерг, браг кнеза Карлоса, наименован је за председника цислитавског министарства.

СТРАНЕ ЗЕМЉЕ

БУГАРСКА. „Видовдану* нишу из Цариграда, како се порта налази у неиријатном положаЈу због бугарских устанка. Усгаши се сваким даном множе, и бивају све смелији. Хаџи-Димитрија има Једног ађутанта Спиру, који својом храброшоу чуда чини, те c тога су турске релугарне воЈСке у губитку, веле, да ce Француска у Цариграду заузима око решења црквеног питања; али изгледа, као да Бугари баш сад с Грцима добро стоје, и за љубав једноЈ натриЈаршији неће они покварити своје послове у А>ини. Бугари већ резонују: „Ако Бугари дооију своју иародну самосталност, задобиће они онда и црквену, јер без оне не номаже им ни ова“. И заиста имају право!

СЛАВЕНСКЕ ЗЕМЉЕ

„ ТУРСКА. Фуад-паша одлази у Палермо у Сицилију да се лечи, на његово место долази СаФет паша. Говори се даље да ће на место садањег министарства, бити склопљено дру»о министарство из старотурске партаје. ПолициЈа је ушла утраг некој завери, која иде на то да сруши Абдил-Азиса. Завера је та јако разгранана и у њој има људи из највиши кругова, на и сама сул ганка Валида тешко да није у то уплетена. Тога ради овдени су ноћу 27. септембра Кондор н Алтенџи у полицију, и сво друштво, које je у њиовим кућама. Завера ова, по свој прилици, дело je старо-турске парта Је. Устанак у Бугарској из дана у дан све се већма шири, код Олтенице прешла је једна чета од 350 људи преко Дунава. Турска се свеједнако тужи да Романска усЈанак организира. „Етандар“ јавља, да нема никакве вести из Цариграда, Koja би се потврђивала о завери против султана. ШПАНСКА. Мадрид. Јунта се већ дсфинитивно конштиговала. При избору чланова, који ће у Јунту ићи, задобиле су демократе већину, а унијонисте и прогресисте осташе у мањини, те је тако и Јунта из већине демократа склопљена, 4. окт. предала је Јунта Серану врховну власт управе, и власт да може министре намештати. Многе су милитарске шарже за упразњене проглашене и многи нови генерали постављени. Краљица је издала протест против револуције, али се са презрењем од народа Шоањолска одбија; народ као суверен суди о делима краљичиним па тако и пресуда о њеним речма долази цред народни суд, зато Јунта није ништа ни одговорила на мани Фест краљичин. Мир је подпун у читавој вемљи, BOjcKa и народ живе у најлепшој слози, већ су све регименте краљичине пристале уз 'народ. Одушевлење је безгранично. „Епок“ јавља, да краљица шпанска намерава оставити престол у корист Карла VH.

(Врховна Јунта) у Мадриду конституидала се обштим гласањем, која се састоЈ’и из: Серрана и Прима, почастних председника, Агуира, дејствителни председник, Риберо и Вега-Армизо, подпредседника. Нови Сад, 27. септ. Као што је у овом листу Јављено, да се чује, да Анђелић даје оставку на гимаазије, то се и потврђује. Ових дана прочитан је акт патронатски, којим се на место архим. Анђелића бивши управ. Гавриловић опет за дирекгора поставља „почем је мир (!) и поредак (!) у гимнавији повраћен (? !)“ Чатамо у „П. Лојду“, да су Темишварци дали велику бакљаду своме заступнику на уг. сабору г. Мишићу за то, што се у питању о дрвима за Темншвар добро владао. Ово је питање у мађ. новинама млого претресано: и било је последњи дша предмет саборске расправе. Ствар је ова. Г. министар Лоњаи дао је возидбу и продају дрва из ерарски шума двојци трговаца из Беча на 10 год. и то 50.000 Фати годишње. Темишввр је досад добивао 18.000 ф. дрва из ти шума по одређену таксу, а сад по млого већу цену мора да купује; међутим тегоба не стои до цене него тога, што министарсто није јавну лицитацију држати дало него је из слободне руке то под закуп дао. Још се већма заплела ствар што су Темишварци били у своје време код министра, и од своје стране понуду учинили, а министар је казао, да је доцкан да је уговор са Бечлијама закључио, а сад је порицао то, и рекао да није још било касно, да он још није уговор подписао био, но да Темишварци нису хтели на услове пристати. Посланици и Николић предложе да министар дотична акта преда сабору, да сабор ствар извиди; Деаков клуб реши да сабор преко тога предлога на дневни ред пређе; миннстар је у сеоници читав сат говорио, и свој поступак правдао, и с&бср заиста преко предлога пређе на дневни ред. Оада министар Финаисије преда председништву сабора акта да ји загледати може, ко хоће; Вуковић на то изјави да неможе од таког приватног предавања акта употр еблење чинити, почем дебате о том неће бити. Тако је Министарство и у Темишвару морални удар задобило. И ми би имали подобан, премна мањи акт обележити. У Шовима дата је среска пашњачка земља од 300 и више јутара г, Сгратимировићу из слободне руке на 10 година, и то по 7 Фор. јутро, а било је понуде по 12 Фор.

Н О В И Ј Е.

Генерал Прим стигао је 25. септ. у 2 сата у Мlдрид. Није могуће, описати одушевлење народа. Депутације су стигле са свију страна. Прима су пратнли заступници војске, марине, и свију корпорација. Више од 4 сата требао је ход кров варош; пред конаком дочекаше га депутације Француза, Талијана и Швајцара. У вече је Прим ословио народ с балкона министарства ун. дела; рекао је, да је са Сераном тесно скопчан, да треба одржати слогу свију слободњака у вароду и војсци, да се победа има захвалити Марвни, Серану, g ваточеним генералима. Прим и Серано загрле се, и први је викнуо, доле с Бурбонима. Топете је стигао у Мадрид. Из Земуна нам јављају, да је Карађорђевић већ тамо с паробродом доведен. Пароброд, који га је дсвезо, стао је i а ередину Дунава.

Срп. пар. позориште.

Ред представа. У понедеоник 30. септембра први пут: 99 Вежбан»а за брачнн жпвот Шаљива игра у 1. од Ж неја. Иревео Ј. 'Борђевић. За тим : 99 Дудмнца.*‘ Шаљива игра у 1. радњи И на нослетку први пут: „Доктор Робен *• Шаљива игра у 1 радњи од Премареја ва сриску позорницу прерадио Ј. ТорЈјевић. У среду 2. октобра први пу т: 99 Луцнја Дндјерона 66 Др*ма у 3. радње. С Француског нревео Бранко Рајић. У петак 4. октобра: 99 Карло XII. на острву Рујану. и Историјска шаљива игра у 4. р* А ње. Иревео Л. Телечки. У недељу: 99 Старн бака н његов снн хусар.* 6 ПшЈоришна игра у 3 р«дње од Ј. Сигетије. С мађарског превео Ј. Борђевић и Лаза Илић.

Н А 3НА Њ Е. Одбор, који је изабран да заступа ове године уједињеву омладину српску, наумио је да изда „Омлад ин ски к® лен дар за 1869. годину." С тога позива свакога брата Србива, који хоће пиеменвм прилогом да припомогне да се изврши овај задатак омладински, нека похити па нек пзшље свој прилог, јер календар ваља да буде већ наштампан ва два месеца дана. По одлуци омладинској даваће се и нагр«да за прилоге на захтевање А нарочито fce се бирати sa валендр популарно написани или преведени прилози.

Прилози се шаљу уреднику „Матице" у Нови Сад или уреднику „Србије“ у Београд. ј ПОПРАВКА. У последњем броју подкрала се грдна штампарсва погрешка. Где је у чланку о фии. хрв. уг. погодби реч, како се прорачунало, да ће сад Угарска мање плаћати, него пре, стои да ће мање плаћати 20,537 571 а треба да С!?ои 2,537.571. Родољубе којима посла бија на раепродају „Милетић и терзитизам“ лепо молим да за ову новац што пре на мене пошаљу. Торђе Ракић.

ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ. Сисак, 23. септ. Усљед јачи привоза биле су и продаје ове седмице веће, цене остале су као прошасте недеље брез промене. Продато је 3000 ваг. нове бан. шенице 84—85 Фун. 4 ф. 30—35 н. 2000 ваг. нове бан. шенице 85 —86 Фун. 4 ф. 80 н. 1000 ваг. старе сремске нанолице 80 фун. 2 ф. 90 н. 6000 ваг. старе бан. кукурузе 84 Фун. 2 ф. 75 н. 3500 ваг. новог сремског јечма 66 Фун. 2 ф. 30 н. 1500 ваг. зоби овдашње 42 Фун. 1 ф. 45 н. 500 ваг. зоби овдашње 100 Фун. по 3 ф. 20—25 н. Време лепо угодно као у сред лета. Вода у опадку, ако небуде скоро нове воде обуставиће се пловидба лађена опет. Курс <ечке <ерзе. Акцмје народне банк# 755 Б°/ о металик ~ -57.30 Зајам народни - -—-62.10 Дукати - 5 55 Аустриеко сребро 114

1111 —— ", П—..Гl ...п Оглас. Овим се учтиво позивају сви п. т. акционари „прве бачке банке за трговину и уметност“, који имају акционо-интерим писмо дасуод 40% платили, да 24. октобра п. р. у 9 сахати у Јутру у сали код „Царице Јелисавете* у Новом Саду на конштитуираЈућу главну скупштину дођу. цредмети за иретрес ови су: 1. Ноднашање штатута, Koje јекр.угарско министарсгво одобрило. 2. Извешће о делању провизорног одбора. 3. Изоор председника и председникова заменика; избор надзорника и директора. 4. Изоир цензора. 5. Илбор одбора за ревизију. 110 §. 18. 19. штатутаимаЈу они акционари, који желе у главноЈ скупштини участвовати, до 16. октобра о. г. у дружтвену канцеларију „бачке банке за трговину и обрт“ нреко иута од пиваре у Новом Саду, њиово акциЈоно-интерим писмо донети, и онда ће покрај признанице да су то писмо нредали добиги легитимацију, g којом могу ићи на главну скупштину. Ако би ко тео да га други заступа мора пуномомоћије на леђи од легитимације нанисати, по оном Формулару који се тамо налази. У Новом Саду 1. одтобра 1868. Нровизорни одбор „бачке банке за трговину и обрт.„ §. 18. Ко има једну акцију има право на један глас, ко два,два гласаитако даље доlo, више од 10 гласова неможе један члан ни у име своје ни као цуномоћник застунати. §. 19. Сваки акционар може дати да га други заступи, ал тај други мора бити и сам акцијонар Шузимају се: Малолетна деца, које може тутор, жене, које може муж, друштва и институти, KOje може носијоц Фирме ил нрезес заступити и онда ако ови последњи нису акционари. 188—3—3

Стечај. По решењу управљаЈућег одбора „Матице Србске“ овим се огвара стечај на упразњено место иривременог благајника матичиног са платом од 367 ф. 50 н., који ће се после на 500 ф. повисити, и на место нривременог конгролора са платом од 315 ф., а доцније од 400 ф. Приликом пистављана сталног касира и контролора имаће предност они, који се сад привремено изаберу, и тада ће бити за три године у свом звању потврђени. Од просигеља се иште, да су у стању према својој годишњој плати двогубу кауцију положити, да су већ у том послу радили, да су вешти у вођењу књига, а тако исто да осим србског знају још и немачки или други који земаљски језик. Рок је пријави до 10. (22.) октобра о. г. У Новом Саду 20. септембра 1868. Др. Ј. Су 6 отић. 186—3 —3 Председник „Матице Србске“

Едикт На поднешену епархијалном консисторијуму овом молбу Христине удате Ковачевић из Новога Сада , за изречење коначног брака развода ње и њеног, незнано куда у свет npelje 13 година отишавшег супруга, Јована Ковачевића, лебцедера новосадског, и дозволење да може к другом браку пристуиити, позива се од стране конзисториума овог истој супруг Јован, да од данас за 6 месеци има поради расправљања дредстојећег бракоразводног предмета или лично конисториуму овом предстати, или место пребављања свога истом доставити, и то тиме нриЈе, што ће се у противном случају предузети и даље чинити оно, што постоЈећи у том погледу закони прописују. 11з заседанија консисториојалног у Новоме Саду 19. септ. 1868. Консисторијум ист. прав. цр-189 2—3 кве епархије бачке.

Стечај. Од стране суда кр. пр. дистр. в. кикиндског овим се на знање даје: да је решењеа од данашњег дана под бр. 2943 1868. против овдашњег гвожђарског трговца Ернеста ЦирлаЈИ на истога молбу стечај отворен, и за пријављивање потраживања 26. 27. и 28. новембра Iо6B године одређен. За привременог старатеља масе наименован је овдашњи трговац Михаил Гартелгрубер, за литис куратора пак овдашњи адвокат Фрања ПГгппбл

С тога се дакле овим позивају сви они, који би на споменутој маси ма под којим правним иасловом што потраживати имали, да такова потраживања са нужним доказима снабдевена суду овом до горњег 1 рока с тим извесније пријавити непропусте, почем i доцније нријављена потраживања се уважити моћи. Уједно се веритељи позивају, да како ради избора конкурсуалног одбора, тако и сталног сгаратеља масе, најиосле зато, да од привр. старатеља масе рачуне приме, 28. новембра 1868 у рочишг. дворану суда овог доћи не пропусте. Из седнице суда кр. пр. дистр. в. кикиндског држане 1868. сентембра 14. у В. Кикинди. Председавајући окр. сенатор; 185—2—3 Васа Арновљев ић.

Објава. НОВА МОДНА ТРГОВИНА. Доле потписани има част поштованој публици до знања ставити да је у В. Бечкереку своју нову радњу отворио и препоручује: Најновији женски зимни и јесењи палето и рекле у великом избору, округли француски шешира, коФира и плетени капа особито добро шивени мушки иженски кошуља у највећем избору свакојаког вуненог и лепог галантеријског еспапа и још млоге друге у ту струку спадајуће артикле и ове за кућу потребне ситнице, по што јеФтину цену. 198—1 —3 П, А. Касапинонић.

ад Бр. 1341. Оглас. Од стране правоелавне обштине румскеовим се на три упразњена учитељска места у Руми, с коим су годишњи 315 Фор. авр. шест фзти дрва и слободан стан скопчани, стециште отвара. Молитељи има ће своје нуждним сведочбама провиђене молбенице овом поглаварству сигупно ло 1. (13.) октобра т. г. поднети. А У Руми 11. (23.) септембра 1868. За обшт. поглавара П. Филиповић Михаил Живановић бележник. 182-3-3 сенатор. Оглас.

У уторак 13. октобра издаваће се лицитациом осветлење Новога Сада под закуп и то од 15. октобра 1868. до 1. маја 1869. Услови се могу видити код магистрата. Из гл. скунштине обштинства сл. кр. вароши Новога Сада од 3. октобра 1868. Заменик градоначелника Паво Стојановића с. р. Др. Лаза Костић с. р. велики бележник. 195_ I_3

Оглас. Имам часг поштовзној публици из Новог Сада и околине овим јавити, да 11. овог месеца отварам на овдашњоЈ пијаци „код пророка“ трговину са чојом платном и другим еспапом. Особита ће ми брига бити, да своје поштоване муштерије навек са највећом пажњом и најбољим реалитетом послужујем. Умољавајући за цељено поверење и за многобројан пазар остајем наЈбоље препоручујући се. 197 — I—31 —3 Антон ХелФер.

Оглас. Учтиво јављам поштованој пупблици, да сам своју новоустројену Ш. ЛЕКАРНИЦУ „код сласитеља** у четвртом крају ове вароши у кући г. Стевана Кавловића на житном тргу данас отворио и исту према данашњем стању науке са лековима тако снабдео, да ћу жељама и потребама поштоване публике подпуно и у свако доба одговорити. У Новом Саду 10. (22.) септембра 1868. Младен Максимовић, 184—2—3 лекарник.

Оглас. У мојој мануфактурној трговини, требам једног практикавка. Родитељи који желе своју децу на трговину дати нека се на подписанога у Новом Саду обрате. А. Ј. Гавриловић. 179 —2—6 код лепе пастирке.

Два помоБника потребује галантериЈска трговина Стевана Деановнћа 180—2—2 у Панчеву.

Оглас. У мануфактурној трговиии код Крушке потребујем два помоћника старији имаду првенсто. У Новом Саду. 178—2 3 Петар Ненадовић.

БРАЋА ЈОВАИОВШ потребују у својој трговини у Белој Цркви једног помоћника. Ко жели имати то место, нека се пријави у истој трговини. 190—1 —3

Објава. Манастир Ковиљ потребује једног баштована. Ко би се те службе хтео примити, нека се пријави у реченом манастиру, где ће о условијама у смотрењу плате и издржавања његовог извешћен бити. 196-1-3

ОбЈава. Шулова пивара даје се од 1. нов. п. р. ове године под закуп. Ближи услови могу се дознати у посластичарници Шуловој на пијаци. 199-1-3

Два српска ђака, гимназисте или реалце, прима једна изображена породица, која своје деце нема, на стан и храну. У кући се говори српски и немачки, и ђаци ће |уз савесну телесну негу имати још и прилике, да се и у Француском језику поуче, а тако исто да им и домаћин помогне око израђивања школских задаћа, а то све умереном ценом. Ближи услови могу се дознати код Ђорђа Рајковића, актуара „Матице Србске“ у дунавској улици, у кући г. Нешковића. 183-3—3

Ивдавалац и одговорни уредвик др. Свет. Милетик.

Пдатонова штампарија j Новоже Саду. 1868.