Застава

ђени пролазити мимо Новог Сада, као мимо турског гробља мимо Новог Сада, на који Српство с поносом и с вером у бољу будуКноет очи своје упире? Ко је томе крив, нек му суди српски свет.

Д о п и с и.

= lO. септ. Данае беше код нас избор шест учитеља и једне учитељке. Компетената беше свега 30; иамеђу њих 26 који су свршили у Сомбору учитељски приправнвчки вавод Школска комиснја избирала је шесторицу од њих, који најбоље сведочбе имадоше т. ј. Стевана Милашиновића, Александра КувмановиКа, Димитрију НешковиКа, који су проглашени ва учитеље на главној школи са оеобитом препоруком, даље: Николу Брашована, Вићентију Ајваза и Вељка Петровића, који су проглашени ва учитеље на основној школи са препоруком, и њих је општина предложила. Општинари равгледавши еведочбе свијух компетената и увидивши да они најбоље сведочбе вмбју, пристану једногласно на предлог школске комисије. Кад новоивбрани учитељи овамо дођу, онда he се одредити, који ie у ком разреду предавати. За учитељку изабрана је Анђелина Ракићева, она је провела годину дана у СомбоРУ У приправничком заводу и положила је испит са добрим успехом. Она се сама тражила за учитељку. Узрок пак што се само она пријавила бвКе тај, што је мала плата, но ми се надамо, Да he општина наша и томе помоћи. Учитељи, који беху на ковиЉеком збору, могу сад увидити, да сумња Њихова небеше оенована, кад рекоше да се иоле бољи Сомборски приправницн нећеју тражити код нас за учитеље а то вбог тога, што смо ми наједанпут шеет учитеља отпустили, па можемо тако што вс њима радити. Зашто смо ми пак сви шест учитеља наједанпут отпустили, реко еам у 71. броју овога листа. Општинари наши скоро непоказаше, да и они могу бити тако непристрастии, као што показаше при избору учнтеља. Само камо cpefee, да тако свагда општинске ствари свршују. Код нас се ретко учитељи бнраше једино по споеобноети њиховој. До сада беше скоро увек, а особито у пређашње време код нае обичај, да је онај, који је хтео постати учитељем Земунским, морао лиЧно доћи овамо, појати у цркви, од једног до другог општинара ићи и молити га да му буде на руци: није ли пак тако радио, онда ма да је најбољу еведочбу имао, опет није био ивабрат за учитеља. Оеобито су пак павили, да „деца наша“ постану учитељима, и тек кад њих небеше, онда „пришелџије* бираше, те за то и видисмо, како нам школе скоро увек рђаво стајаше. А. В. Бечкерек 16. септ. 1868. И код нас је као и у Новом Саду на дневноме реду скупштина „Матице Српске* која је ови последњи дана довољно материје ва разговор дала. Па као цеЛо свестно српство тако и ми подпуно одобравамо рад и правац „Матице Српске и овом првликом, и могу вас сасма уверити, да је већини бечкеречког свестног грађанства само повољно и јошт ввше да су им жеље испуњене, што тако енергично одбише и непримише за члвнове матице оне људе којима ништа на свету, до своје личне користи свето није; и који радише а можно и по инструкцијн као свагдар тако и овом приликом тедоше на силу Бога гадним и подлим начином раздор и политику И у том светом аманету велики наши мужева уплеети и посејати, како би еами до управе дошли, и евојом по народ српски крвничком и убвлачком радњом И саму Матицу Српску пре ил после морално и материјално упропастили; јер да им је до ствари стајало, да је намера била матици српској свој рад посветити, сетили би ее они а и требали се давно већ сетити матице српске. Зашт се ти „достојни и великодостојни* неупнсаше у чланове онда, када се други уписиваху? ВаЉада за њу и незнаше? ил и внати нетедоше? Као што се по неким новинама лажни гласови на основу једног дописника и опета једног жали боже српског лиета о братском сјединењу овоместни Срба и Мађара поводом једног од Мађара приређеног концерата разнеше и распростиру, држим за нужно у атар истине иввестити вас: да је одбор торонталски хонвида истина вабаву у корист хонвидског Фонда и подивању споменика кнезу Михаилу ови дана приредио, и да је саучешћа и суделовања ради омладину српску поввао. Консерт се одржа, али без суделовања омладине јер меетни омладински одбор нађе ва добро из начела одбити тај позив. И тако се ствар ваврши без нашег суделовања, а и бев саучешћа наше српске публике, и то потоне с тога, што наши свестни грађани братски обгрлише омладински завључак без даљег разлога, имајући само то пред очима, да је између нашег неваборављеног кнеза Михаила и мађарски хонвида велика провала, коју опет само

велики појави и мало другче нег садање поншпање ови последњи може затрти. Као резултат овде одржане годишње скупштине „уједињене омладине српске“ јављам читајуЈјем српском свету, да је наша сестра Др. Смедеревац великим трудом и пожртвовањем својим екупила на фонд омладински квига преко 100 ф. од самих наших честитих српкиња. Први зааста леп пример сестринског саучешћа да је Бог живн, и да Бог да њено подузеће код свију наших сестара одвива нашло. П. Ц. Варјаш, 15. септ. Нееећаио се да сте у вашем вретном и опште штованои листу кадгод качав допис одавде имали; с тога немогу пропустити да и вама данашву радост несаобштим , како је ово место, са особитом користи усрећено, 7. септ. доживесио овде, да чујемо нарну звиждаљку, која огласи радњу парног млина господара Јована Форовића. Свет је на глас појурео, и чудеКи ce изнашашћу, увери се и о мељави особитог брашна, које су људи одма у промену за жито добијали: благосиљајући притежатеља за лепу и корисну прилику, да човек код жита немора без леба гладовати, или да немора о свом телу жито на Мориш иа воденицу носити. Ко зна наш сеоски живот у тој струци и сиротиљу бев стоке, тај he и нашу радост поњати, чега ради желимо, да се такова предувеКа и по други србски мести чују. Овај час дозиадо да ће горе поменутигосподар и у Перјамошу млин да подигне, на ком му предузећу добру срећу желимо. У Церовл»ани 9 9. септ. Читаао сам допис у 70. бр. вашег поштованог листа, који вам је од 15« авг. са У не стигао. У том допису стоји, како 11. и 15. августа није било службе у дубичкој цркви, и прича се после, како је православије у нашем крају у опасности. За љубав истини и читајућој публици србској морам ивј&вити, да је неистинит темељ, на којем је тај допис саграђен, и да је читава ствар измишљена. Ја налазећи се за време овогодишњег ивколског одмора у Церовљани, не далеко од Дубице, разумео сам био од људи, који желише, да им неке свештеничке дужности свршим, да је г. парох дубички отишао пред конзисторију. Услед тога, премда не имадох пуномоћ, ноједивима сам испунио, што желише, а народу еам не само у недељу 11. авг. него и 15. авг. када је г. дописник, као што вели , дошао у Дубицу и врата црквена затворена нашао, службу божију служио. Да дакле није могло бити спомена о оном тобожњем жестоком разговору у народу, о огорчењу, о тужби, о тумарању у Живају, о црквеној штети, о ругању католика па и Турака, о ерамоти, што оетадоше без цркве и закона, о одлажењу и спремању не знам иуд само се по себи разумева. Пошто ствар тако стоји, и пошто желии, да се дописаик ваш са Уне не заборави други пут толико, да влоупотреби поверење ваше, којег га удостојавате, сматрао сам за дужност оволико рећи у атар истини. Никола Гр. Живковић, свештеник и проФесор хришћанске науке на реалци раковачкој. Д У Далмацији 9 15. септ. Основним законом 21. декемори 1867. о праву грађанскоме у цислајтанвји, укинуло се туторство, које је политична влает имала над православпом црквом у Далмацији. Но уз пркос тог права ствари су остале и трајале као и прије, и Бог зна кад би ее измјениле да није заступник народни Стеван ЈБубиша упросио на далматинскоме сабору владина повјереника од ће престати та стара навада. Повјереник рече да је држава готова дићи своје туторство кад јој епиекоп далматинсаи поднесе планкако ће се у будуће управљати православна црква по Далмацији. Овај парламентарни корак пробуди ревност кавалера Кнежевића, који ивволи сазвати неколико мирски људи да се о том посавјетују. Данас добисмо из руку једног пријатеља одговор заступника Љубиша на епископски позив. Он гласи овако: „Преоевештени господине! „Почитованим писмом 5. септембра о. r. бр. 1663. ваша преосв. мене позива у Задар 25. окт. да тамо, на обштем договору с вами и конзистором вашим, претресивамо пигање о устројењу наших обштества и других благих завода; сад кад је чланком 15. основног закона 21. дек. 1867, слободно свакому вјерозакону и цркви по себи уређивата се и управллти. Савремено мени опомињете, да, у случају какове препоне, могу надоставиги до реченог дана моје писмено мнење, а то само гато се тиче преинаке досадашњих (?) и устројења нових правила црквене управе, а не свештенства. „Молим ваше пр. да извнните што ми важне препоне браце одазвати се нозиву томе. Оне су три: Прва је та, што ја као старосје-

диоц бококоторски немогу својим приеуством поврједити повјеснц-црквеИо право боаокоторско, по којему неоспорно мојој домовинн припада одвојена самостална епархија, sojs нвје никад била канонично збрисана из броја србских православних епархија. Друго је што ја нијесам добио од ниједиог обштества православног пуномоће да на тај ступии, и тако ја не бих могао својим доласиом престављати до једине своје особе иједиострано евоје лично мнење, што ја ке само излишно и сувишно сматрам, но и као павређујуће изборно право својих. Трећејето, што ја са своје стране се јако двојитм о закоиитости онога што ви наводите, то јест, да свјетеиим људима инје надлежно расправљати о свештенству, дакле укључиво о ограничењу парохија, о биру, о столарних нрихода, и т. Д. Ја мним да је прије свега требало о предметима договарања сачињети и ироглаеитж предходкм програм, да свако зиа о чем се ради. „Познато је в. преос. да је Божа старином припадала архидиецези пећкој, и да је светопоЧивши патријарх Василије Бркић, кад је од турачког зулума столицу своју оставио и у свјет прибјегао, апостолску делегацију над Боком вручио епископу црногорскому Сави Петровићу, који је и држао све до год. 1809. Познато је вашем преоев. и то, да по црквеној јурвздикцији и повјесници Бока би припадати пастви архијереја карловачкога, насљедника Пећке епархије, и да су на подлогу овог права непреквдног бокески христијани просили у најближије врјеме њег. велич. цара и краља, да им новрати своју епархију. „Пизнато је в. преосв. и то, да кад је Наполеон I. вавео данашњу епархију „далматинску, истринску, дуброваичку, бококоторску и албанеку “ држали су се под надзором тадашњег владаоца далматинскога Дандола провинциЈални конгреси, који су расправљали наше цркаене ствари. Ово је право изумрло кад се увео октроисани правилник Фабрицерија год. 1809. који је цркву нашу подчинио политичжоме туторетву и тако Фактично закопаоуједну гробницу конгресе и обћинску самоуправу. Сад кад је, Богу хвала, то туторство престало морале би се ствари повратити на оиај непрекидни правни положај, који је обстојао прије тог времена, јер не би било цјелисходно да се укинуто државно туторство мучке пренесе на конвистор, што никавав правоелавни син неби могао одобрити, јер би се таквим поступком повредило једностраним начином црквено право. Т осталоме оетајем достојанства вашега уљудним служитељем. „На сењској Реци, на Крстовудне 1868. Стеван Љубиша. Са восанске граннце 9 14. сеп. Није давно, како вам Јавих о једном злу мвмеђу хиљsду горих, што се код нас у Босм чине; а то је: о Јадном поп Ђури, сиву поп Луке. Мислвли смо да ће то ма ко тамо код вав на ум уаети, па да ће власт ваша, која се есапи хрвшћанска, преко свога коизула тамо у Бањалуцн, који на сваки начин о тои веоиа добро вна нужне кораже учинити, да човек на правди не страда. Ено још лежи поп Туро у тамницж, ударише нањ још горе муке, муке које само Турци ивмиелити знају, м још нжкако не може да рекне: „Јесам Турц«,јао#м учинио“; е је Србин пусти, па јуначкж срца воли умри.јети него лк слагати. Бабо му оде у Сарајево да моли везира. Кад је то чуо паша бањалучки, кажу да му је поручио, да зашто га обнлази, нека дође њему молбеницом. Дакле п»ре честнти пашо! Јест, паре, па опет паре. То су паше за новце, то еу ksдије за новце. Треба да внамо и ово. Садашњи Али-Р&за-паша бањалучви бвјаше у кримском рату заповедник једне тврђаве на црном мору, и предаде је за добре паре Русима. Послије паде у немилост у Цариграду, но за паре опет стече ово мјесто у Босни, па он гледи како ће да иамири оно , што је за овај па шалук платио, од сиротиње раје! Но лако ћемо за то. Али чујте ме даље: Незнам како но бнјаше, доета кад вам кажем, да је паша онај број „Заставе* у коме онај случај у Кобашу и мучење попа Ђуре вјерно и истииито описано бјеше, у евом харему нашао. Немогаше му се на ино, но да види што је. Дозове свога jy C y Т умача, те му мораде цио лиет превести на турски. Кад је паша разумио што је и како је, веле, да се страшно ражљутио. Свима својима шпионима наложи, да морају наћн, ко у Бањалуци „Заставу“ држи, и да питају и раелитају. Ви не знате браћо што је тб пасти у сумњу код Турака, да држиш српске новмне, а цамо ли у &н дописивати. Нећу да разлажем тто јер нема мЈеета о томе сада зборити. Него знај, ако панеш у сумњу бјежи, или боље да си мртав. Од тог времена како паша прочита „ Заставу “ нема јадна браћа мира, већ их неколико на одговор позваше. И у Гридишку поелаше шпионе а и у самој Аустрији у Ст. Градишци, како ми један прича, долазе уходе, Нисма трговачка и

евака друга, која иду у Аустрију и из Аустрије отварају се и читају. Баш је паши стало да дозна, ко је оно писао. Е чеетити пашо, кад ме питаш, право да ти кажем, да не цвилиш р*Ју забадава. Ја сам то писао. и писаћу опет. На Козари ми је гњездо, отуд се виием, чае Врбасом, а час бистром Уном, посавином и љутом крајином, па ти слушам ваје Јадне раје, о зулуму турски гоеподара! Кукавицо! немој мислити да ти се недјела твоја не пишу у рабош. Доће вријеме, па ћемо рачунати, али мене ухватити нећеш. Кад ме тражиш у Боенп поносној, далеко сам Саву препловио; будеш лп ти Саву препловио, на Биоград Js ћу ударити! Видиш пашо, дохакат ми нећеш. За сад ме дјели Сава од тебе! А што миелиш, да „Застава“ у Бањалуку долази, дина мп вараш се. Али ипак треба да знаш, да је „ Застава “ застава народа српског у Босни ! Још ди рекнем коју и о ауетриЈском конвулу капетану Драганчићу, који би требао да брани хришћане, но не хвали ее раја шњиме; ја сам богме противно чуо и ејетово би аустријску владу, д« другог човека тамо пошаље. А он нек упита свијет, зашто вољаше оиако честита Милековића ковзула који је тамо умро, пак ће чути зашто. За сад само толиЕо конзулу, а ако буде нужде и више ћемо. Наскоро ћу вам јавити и о неким недјелима назови Срба, која нас више боле, него да су их Турци починили. На Сави према Орахову. Стојан Унић.

У г а р с к а.

У „Хону“ под насловом „Да ли напред идемо или стојимо?“ вели Јокаија, наводећи своја посматрања, овако: „Чепхки народ неће ништа да зна о садашњем начину изравнања; он се клони рајхсрата и свог собственог сабора, од сабора, где је октроисаним начином избора остао у мањини. На то би се могло рећи, то се нас ништа не тиче, ми нисмо томе криви. Али ипак смо ми криви. Цислитавско министарство принуђено је да поступа са Чесима онако, као што оно с њима поступа усљед изравнања од год. 67., јер иначе неби било у стању, да скупи другу половину делегација. Да би дакле наша институција делегација могла постојати, бечко је министарсгво принуђено, да доведе Чехе у рајхсрат; а да иду у рајхсрат, принуђено је оно, да скупи сабор у Прагу, који ће сљедовати позиву, а да би такав сабор могао постојати, принуђено је да сваки народни покрет Чеха угуши. Угарска је искусила, како такве мере болу један народ. Је ли нам било нуждно, да се са Чесима завадимо? Кажу, ми не можемо шта; Чеси су својевољно отишли у рајхсрат, нисмо их ми звали, они одоше на позив Шмерлинга, а ми смо само примили свршену ствар (fait accompli.) Но ствари тако не стоје* Чеси одоше у рајхсрат, у ком је барем идеално Угарска и Хрватска била ваступљена. Тада се могоше надати, да ће с нама у свези успешно моћи борити се против аустријског надмоћња. Али сад је изречено, да Угарска, Ердељ и Хрватска не иду у рајхсрат, и тако је поњатно, да се и Чеси од целе те институције ужасавају Па ипак се морају Чеси угњетавати? Зашто? За корист престола ? Не! У корист земаљске сигурности? Не! Дал због тога, што је salus reipublicae suprema lex (спас отачбине највиши je закон?) Не! Само због метода саУгарском учињеног изравнања. И кад би се Угарска, шго се тиче Чеха, тим тела да правда, што смо доста претрпили због Чеха, вато нека сада они чрез нас пате а каква 6и се оправдања могла навести према Галицији ? Пољаци су редко били наши непријатељи, никад наш тиран, небројено пута наши приЈатељи, који су се с нама заједно борили; они су за нашу слободу толико крви пролили, да ћемо им до последњег дана остати дужници. Они су наши суседи, наша долма против руског океана, најнесрећнији а најплеменитији народ на свету. А ми тако ладнокрвно напушгамо ту Галицију, овај последњи комад пољске сибилииске књиге, Цислајтанији, и допуштамо да се асимилује (претопи), као да беше разговор о Хикагу. У Галицији нема мешовитог становништва тамо нема борбе између Немаца и Словена ila коме помаже Угарска? Не Пољацима већ Русима. Јер начин изравнања од г. 67. присиљава Пољаке тамо ићи, где се њиове речи паралишу (чине безуспешне) од русинских идиота и владике Литвиновића. Какав узрок има Угарска, да пусти да ГалициЈа постане аустријска? Придружење Галиције Угарској завршује Јокаија не лежи у интересу Угарске. Угарска мора желити, да све земље, које имају хисторијску прошлост, добију, слободне самосталне институције, Угарска мора бити обкољена слободним земљама, али не сме своју област њима умножавати.“ А о дуализму вели Јокај: По абстрактном појму дуализма има Угарска и ЦислаЈтанија, које би чиниле източну и западну половицу двијух(!) земаља, једнога владара. Они, који створише дуализам, држаху, да се то не може извести, да се по хисториској нрошлости, по народној индивидуалности из више под једним владаром сједињених земаља створи једна целокупност; они мисле, да деливост државне целокупности има границу у дуализму, да се дуализам опет може састојати само из три члана, из Цислајтаније, Угарске и Хрватске, Далмације и Славоније. „Што смо добили од дуализма? Рекоше: пустите нас да у Цислајтанији асимилујемо, ими ћемо вам тада дати да осимилуЈете у Транслајтанији. И ми пристасмо на то; али сада видимо, куд смо доспели. Ми смо у трговини дали Цислајтанији средства, коЈима да Чешку и Галицију асимилује ; ми пак нисмо добили ништа, чиме бисмо могли асимиловати (?). Новац и власт у руку je заједничкога министарства а то је аустријско, а новац и власт рзде у Цислајтанији о том, да све буде аустријско (наиме немачко), Угарска пак нема ништа на разполагвње до саме речи. Све пакнародне индивидуалности у Цислајтанији, које се од претапљања отимаЈу, воде раг обране не само против аустријске владе него и против Угарске.