Застава

и зато „ради он на споразумлењу на основу равноправности евнју народности у Угарској“ а „ми смо се потајно са реакцијом вдружили.“ Сваком је Србину просто радити о сјајној будућности свога народа а да би за будућност србску споразумлење са Мађарима користно били, то смо ми још онда казали, кад је г. Стратимировић био у Шмерлинговом табору, и чад нас је „мађароннма“ називао, а и доцније смо, и увек то говорили, и на саборима србским и угарским, и у преси. Да ли г. Стратимировић заиста то верује што каже, незнамо, неможемо завирити у тајне срца, али можемо у дела. Било је време, кад г. је Ђ. Стратимировић говорио, да је ва будућност србеку добро, ако се Беча држимо; било је време, кад је говорио и писао, да нам је једини спас у аустријском Федерализму, за који Мађари нису били, па досљедно не 6и се с нама ни споравумети могли; г. Стратимировић се у оно време хвалио познанетвом, саобраштајем, да и пријатељством Белкредије исто тако, као еад еа Андрашијевим; г. Стратимировић није таио, него је у „Политици* писао, или писати дао, да је он конФеренцију у Новом Саду и шиља&е депутације Њ. Величаству као дввервију у корист Федерализма противу дуаливма сматрао, па је с те стране и уредника овог лиета у Политици као на дуалисту напао, а „Политика“ као Федералистична није обрану примила било је дакле време, кад је г. Стратимировић од свсЈа онога будућност србску очекивао, што у напред не води споразумлењу с Мађарима. Докле ће веровати на „сјајну будућност србску“ чрев споразумлење с Мађарима, и неће ли као некадашњи „пријатељ“ Штакелбергов (тим се бар хвалио) и опет Мађарима леђа окренути па као познаник Кошутов ив времена свога бавлења у Италији и опет на друга врата Мађарима доћи то незнамо, видићемо. Али нам чудно долази, да он дошавши на поље наше политике, сад се влада, kso да је он за споразумлење а ми не ; нас отискује у реакцију и на потајно друговање са реавцијом. Ко да у том маневру не позна славан дар човека, који непрестано мути н плете. За л’ ми нисмо и еад ?а споразумлење са Мађарима? Али у нас се не зове споразумлење, ако Мађари, или боље рећи влада мађарска јер с њом посла имамо даде коме Србину триста и више јутара земље под аренду на 12 година по малу цену, мању него што су други понудили; или ако 10 Србаља (од којв неки у Новом Саду) удостои тога, да су учесници .. лплппчипионог Фонда.“ или обећа овом или оном, да ће га направити овим или оним. Г. Стратимировић вели, да он „ради ва споравумлење на основу равноправности свију народа у УгарскојЛ Лепо. Но прво, вашто, како, и где он то сам ради, а да друге његове колеге, који је конференције избегавао, и невнају? Та ваљда он није наш династа, да сам ради. Друго, где су сљеди тога рада? Где је та основа равноправности свију народа? Неће ли проћи на уг. сабору онај пододборски ваконски предлог, ва кога је сам г. Стратимировић - наравно не сад, него поодавно казао; да је сатира на решење питања о народноетима, да је гори, него да га и нема, и да и не примамо таки вакон. „Слобода,“ „народност“ то су Фразе у уетвма г. Ђ. Стратимировића. За чим он тежи? Треба јасно ијавноизрећи, аи сам је наговестио у свом писму на Станковића год. 1848. Он је себи уобразио, да је од породице Балшине, ида њему србски преетопонајјачем праву припада. Он је сматрао кнеза Михаила, и сматра све данашње кнезове и претенденте србске ва слабе људе, које он за оруђе употребити може, и преко који ће се рамена он попети на престо србеки. Ту је кључ целом његовом владању у покрету 1848. и после тога. Кад је за време кн. Михаила једанпут у Београду био, почео је назазоран начин популарност код воејске тражити. За таке планове треба новаца. Мађ. влада можданеидена тако дубоко заручништво (ангажма), но миели, има ипак добитка, прво што ће бити једног опонента мање, друго, што мисли, клином га у слози народа србског с ове стране направити, треће као претећи маљ за преко употребити. „ Кад арапин своју дужност учини, моћи ће ићи.“ Г. Стратимировић себи уображава, да има наполеонскога духа у себи неку црту има, али не баш ону, која до престола подиже, још мање ону, која сјајну будућност народа оснива. Да се пак власи не би сетили, то по обичном маневру евоме г. /Борђе Стратимировић своје тежње другом подмеће, или подметати даје, да јавну пажњу у том од себе одклони, и за то морају неки у силу Вога оглашени бити као президенти републике, а омладина као републиканци. Г. Стратнмировић осећа, ко ће му пречити, и ако Бог да препречити пут, да не чини и не учини пазар од народа то јесте и биће омладина србска, која неће да зна ва цеварчиће, још мање ва политичве авантурнисте, или можда само политичне еензале. А који г. Ђ. Стратимировићу увверују, да смо ми, који све јавно радимо, „noiajHo у

свези са бечком реакцијом“ на част му ји! Госп. Ђ. Стратимировић вакључује: како ће ако не живи, а оно сени под њим погинувши јунака сачувати начела, мисли, и дела његова од нападача ради би видитикако би изгледао „хонвидски“ генерал, кад би те сени мимо њега прошле, Ово не би, бар сада не, написали да нас г. Б. Стратимировић не само делом својим о матичиној скупштини, него и „ивјавом“ не изазва, и да „не видимо тајне замке непријатеља србски противу они лукаво разапете, који еу у најодеуднијим тренутцима поувданост, а у свако доба своју епособност на корист CBOia народа јасним делима васведочили.“

Новосадска гимназија и њен овогодишњи програм.

+ У прошлом броју овог листа јављено је, да је издан програм гимназије новосадске. При издавању програма у свима гимназијама простране државе аустријске а тако исто и Пруеије, од које је Ауетрија примила издавање програма гимназијских усвојено је каозакони обичај прво и прво, да програм издаје директор, који је одговоран за стање гимназије у знанственои и дисциплинарком погледу, и којд је према публици, а особито према родитељима ђачким природни заступник школе; друго, да се издаје на свршетку школске године и ученицима разда, да га собом понесу и вазда пред очима имају институт, у којем се cupeмају за свој будући живот. Ila како стоји у том погледу са програмом гимназије новосадске? Програм гимназије новоеадске није издао директор већ патронат. Патронат је дабоме морао то издавање на се узети, јер и директор и сви учитељи су „малољетни,“ и ма они сви положили испите, и као учигељи по 30 година сваки служили, опет ће остати малолетни, тако стоји у глави садањих патрона. А кад је програм издан? Сад у почетку школске године, као ви у једној другој гимназији, изузевши карловачку , где , као што је пизвато, зна програм гимназијски по две године доцније изронути, и на коју 6и гимназију рад патронат новосадски, да се новосадска гимназија у свачем угледа. После обичај је у другим сретним гимаазијама, да увек по који проФесор из ове или оне научне струке напише какву расправу, која се у програму штампа. 0 томе у програму гимназије новосадске нема ни спомена. Место тога изишло је „Кратко извћстие о постанку и животу гимназие србске новосадске православне о6штине“, одобрено „у засЂданвк) натроната у пивом иаду го. ЈОлин 1868.“ Кад је први гимназијски програм изишао, било је дабогме најпрече, да изиђе у њему кратна историја института, али поред те историје било 6и врло уместно, да је изишла и каква знанствена расправа. Но расправа така на сваки начин изостала је с fora, што 6и дотични писац морао дати свој рад на цензуру патронату, који 6и, још и сад „ано“ 1868. тежећи, да просвету српску привеже за казук дебелога јера, писцу као conditio sine qua non за штампање расправе у програму то поставио, да упркос науци и напретку српском штампа свој рад онако, као што је патронат штампао свој рад, свој програм. „Кратко взвћстие о постанку и животу гимназие Србске Новосадске православне обштине“, одобрено у „засћданшо Патроната у Новом Саду 19- (31.) М)лин 1868.“ врло је занимљиво са своје једностраности и бићедругом цриликом предмет нашег опширнијег разговора. Сад вдемо даље. Иза „Краткогњ извћстип“ долазе имена оних мужева, који су се око гимназије и њеног добра старали као патрони, учитељи н старатељи. На ову рубрику кад дођете, па видите број људи, што бише директори гимназијски особито под садањим крњим патронатом, најбоље се можете уверити о махинацијама патронским. Од год. 1852. н. пр. до г. 1868., дакле за 16 год. било је осам директора. А завирите у историје других гимназија, ua ћете наћи, да за 150 год. није било више од осам директора у овој или оној гимназији. Доказано је, да ништа напретку института којег толико не може нашкодити, као честа промена учитељског особља. Где се, било у гимназији, било у каквом другом просветном заводу непрестано учитељи, а особито директор, мењају, ту се никад неможе институт одржати у каквом сталном правцу. Једном речи, оћеш ли да убвјеш гимназију, само јој мењај сваки час директора и учитеље. Да не 6и ко помислио, да смо хрђаво срачунали речени број директора и година, ево ћемо из програма извадити, од које до које године је који директором био, почевши с годином 1852. Год. 1852 —53. Игњат Јовановић. 1853—57. Др. TBopije Натошевић. 1857. Петар Нинковић. 1858. Паво Јовановић, патрон. 1859 —65. Петар Нинковић. 1865—6. Конст. Исаковвћ, Фишкал Фонда гимнаојског. 1866. —67. Александар Гавриловић. 1867 Герман Анђелић архимандрит. А шта иислите, ко је најдуже време од како гимнизија постоји, директорисао ? Знам

већ, ко вам је на језику. Ви знајући, да је покојни Павле Јосиф ШаФарик, тај најнаученији Славенин, дмка и поиос славенске науке, тринаеет година у гимназији новосадској служио, мислите да је он морао бити највише директор. Нисте погодили. ШаФарик је само шест година директор био, 1820—26. Друкчији мало момак, него Павле Јосиф ШаФарик, седео је најдуже време на директорској столици. То је човек један, који је кадар био бити у једно исто време и еенатор, и патрон, и писац закона у Србији, и директор гимназвји. Човек је тај био директор од 1830—49., као што у ирограму стоји, пуних 19 година, давле трипут толико колико ШаФарик, а пет пута толико, као Натошевић. Но и после 49. г. од г. 1852., кад се гимназија после буне наново подигла, све до данданас може се рећи, да је човек тај директор гимназији. Управља он њоме баш тако, као да ју је од свог деде наследио. Иза имена патрона, учитеља и старатеља, што бише, наводи се у програму број ученика, колики беше сваке поједине године почевши од г. 1827. па до г. 1867. После тога долази у програму „ преглед редовних учебних предмета и материјала, што се шк. год. 1867—8. у појединим разредима радило.“ Кад човек прочита, шта ее и колико се ту предавало, каква и колика писмена веџбања ту бише, миелио би, да није боље ни у академичкој бечкој или загребачкој гимназији. У прегледу том налази се доста неистинитих места, али сва та места губе се према једном, што се наводи под VIII. разредом. У VIII. разреду каже се, да је психологију по Беку предавао Јов. Грујић. Требао је предавати, али није предавао. Чуј свете, шта је већ Грујић кадар радити у гимназији , ослањајући се на благоволеније патроната, и по томе може свако најбоље видити, какво патронство извршују над гимназијом чланови крњег патроната, који се толико боре против тога, да у патронат дође који млађи човек, који би хтео што радити за гимназију. Еле чујте дакле. Исти Грујић свршио је са ђацима из VIII. разреда у I. течају пр. школске године цигла 4 листића из књиге Бекове, а другог течаја није ни један час психологију предавао. Ни један једини час! Посведочиће вам то сви бивши ђаци УШ. разреда. Шта вкше, Грујићу толнко је гимназија у памети, да на крају другога течаја није ни знао, да има психологију у VIII. разреду. То је рекао пред двојицом учитеља, над се састављао на концу године протокол, где се класе уписују, и том приликом Грујнћ је оемошколцима просто даи инаке класо, кгшвс uj upnui Ово је беспримеран случај у аналима свију на свету гимнавија н других просветних завода. Не варају ли се ту, питамо ми, и ученици, и родитељи њиови, и сама држава ? Какав ће углед имати гимназија код оних ђака, који из предмета добише класу, а никад тај предмет не имадоше? Не иде ли се таким радом на то, да се ова једина јавна гимназија српска, коју треба као зеницу ока чувати, сасвим утуче и упропасти ? Ila ко је одговоран за то кога треба на рачун нотегнути за то? Оног, који годишње најмање 100,000 Фор, народног новца троши, а за тај новац неће само једну малу и лаку дужност да изврши, да споразумно са обштином чија је гимназија, створи потпун гимн. патронат, који би гимназију једном увео у ред. После „ прегледа “ долазе „тћла, кон гимназие ради постое.“ Као прво тело наводи се патронат, и ту се наравно Секулић води још као патрон гимназије, и ако је његовом патронатству одзвонило услед решења министарска. Као друго тело наводи се учитељски збор. Има један директор и 13 учитеља, и наводе се сви поименце; само није обележено, као што се ради у програмнма осталих гимназвја које су учитељи испитани, а који не. То је на сваки начин с тога изостало, што би се онда видило , ,да директор и девет учитеља немају испнта, и да Филип Обркнежевић, као испитан проФесор, није био на одмет. Под рубриком „учитељски збор“ наведено је, и шта је који учитељ учио. Ко мало боље промотри шта је који учитељ учио, видиће, да се сла-6о држало какве научне системе, да је латински јевик шест учитеља предавало, да су природне науке, којих је знање у данашњем свету најнужније, већом страном као „цубок“ раздане, и т. д. Као треће тело долазе старатељи. За тим долази рубрика с насловом „течаи школске године.“ Ту ћете између осталог читати, да је проФ. Грујић „са довволењем више власти“ ишао двапут у својим пословима у Пешту. Помислиће може бити когод, да је Грујић ишао у Пешту, да полаже проФесорски испит. Ннје он ишао тога ради тамо, ма да је обвезан , да то има учинити, Јер кад је оно пре две године патроиат избрао за npotecope Грујића и Сандића и тај избор бввшем угарском наместништву знања ради саопштио, наместништво је примивши тај избор на знање патронату приметило, да речена господа ва две годиве имају исиит положвти, а ако не

положе, да се има конкурс на њиова места расписати. Ишао је он у Пешгу двапут, као што је познато, а и еад у почетку школске годин отишао је он и по трећи пут, и то онака посла ради, који гимназији само на срамоту служи. После „испит зрелости, штипендисте и што добивају потпору; а за тим учебна средства." Под овом рубриком „учебна средетва“ читаћете, да је стање библиотеке ђачке с концем г. 1867. било 95 вњига. У програму стоји ово: „обе библиотеке, гимаазијска и ђачка умножавају се које годишњим прилогом од овдашњне црквене православне обштине, које од прилога што се од ученика на ту цел при уписивању прикупљају. Много су допринели и допринашају на умнижење ове збирке поједине дружине и поједини врли родољуби поклањајући разне књиге овом институту.“ Библиотека ђачка износи само 95 књига, а умножава се као што у програму пише, и годишњим прилогом од овдашње српске општине, и прилозима, што се купе од ученика на ту цељ при уписивању, и поклонима од појединих родољуба. Да одбијемо и прилог од стране општине, и поклоне родољуба, па да узмемо само на ум прилоге, што се при уписивању од ђака купе за ђачку библиотеку, н да узмемо на ум 95 н. па ће нам чудан рачун на среду изићи. На стр. 13. програма стоји, да је 1866 било 157 ученика, 1867. 186 уч., то је скупа 343 ученика. Сваки учеиик плаћа 1 ф. на библиотеку при уписивању, то је дакле оне две године пало иа умножење библиотеке ђачке преко 300 ф. А где су још ђачки прилози од пређашњих година на ту цел? И само 95 књига. Та пропорција између прилога и броја књига н-е допада нам се ни најмање, и дирекција гимназијска на нрвом је месту позвана, да овај рачун растумачи. lipe него што ћу да пређем на последњу рубрику у програму гимн. новосадске, на „Списак ученика,“ морам нешто напоменути. Ко год чита и прегледа програме других гимназија, може на крају тих програма пре списка ђака видети и читати по реду назначене све писмене задатке у V., VI., VII. и VIII. разреду из немачког језика у гимназијама немачким, из језика мађарског у гимназијама мађарским, из језика хрватског и немачког у гимназијама хрватско-славонским. И у сваком том разреду има у немачким и мађарским гимназијама преко године по 50 —6O задатака, а у хрватско славонеким гимназијама има из хрватског језика обично 40, а из немачког опет 40 писмених задатака. И заиста доказано jo, си nnin.u хади ие учи и ненапредује као писменом радњом, а и то најобичнији човек зна, да му је прва и најпреча потреба, да зна добро свој матерински језик, Србин да зна српски, Немац немачки, Мађар мађарски и т. д. После и то ће свако признати, да је Србину после језика матерњег најнужиији језик немачки, који му отвара врата у најбогатију литературу овог света. Ову рубрику „писмени задатци из српског и немачког језнка,“ наведену ваједно са васловом, као што у програмима хрватско-славонским стоји: „писмени задатци из хрватског и немачког језика “ заман ћете тражити у програму гимназије новосадске, нема о њој ни спомена, и то из овог простог узрока. Српски језик има у вишој гимназији Сандић, а немачки Грујић, а као што је познато ти људи имају прече што да поправљају него незнатие писмене задатке ђачке. Сандић мора поправљати дописе у „Беееди“ и кориговати „Беседу,“ а Грујић опет мора поправљати дописе „Напредка,“ и кориговати „Напредак,“ „Кокарац" и своје познате памФлете. 11a што је сваком пријатељу школе и народу тешко гледати, ово поправљање и кориговање извршује се понзјвише у гимназијској дворани. Гимназијска дворана претворена је у праву редакцију. Ту ти сваки чае један штампареки шегрт излази, а други улази, и један пита: где је коректура? други : где је чланак? трећи опет ради трећег чега интерпелује па и у самој школи, кад је предавање. Хеј гимназијо новосадска, шта си ти Богу згрешила, да пре половину столећа врши у теби свети учитељеки позив Павле Јосиф ШаФарик, а данас Јован Грујић! На послетку долази у програму „спиеак ученика по авбучном реду.“ Из списка тог видимо, да је у гвмназији било 172 Србина, 2 Словенца, 3 Словака, 8 Немаца, 1 Грк, 3 Мађара, 12 Израилћана, свега скупа 201 ђак. Кад увмемо, да је ово једмна јавна гимназија српска, да Србаља у Аустрији има око милион и по, онда је то заиста врло малн број ђака за гимназију новосадску. Отворите н. пр. програм гимназије осечке или загребачке, па ћете у тим гимназијама наћи по 400 и 500 ђака, ма да наоколо стоје још гимназије: винковачка, пожешка, горњокарловачка, сењска, ријечка, вараждинска. А ко је томе крив, да је лане било само 200 ђака, ове године да имамо готово четвртину мање него лане, да су се многи понајбољи ђаци разбегли на сва четир краја света, и да с тугом у срцу гледати морамо, где су толики млади Срнчмћи прину-