Застава

„Кажо јс дале: в е, из истраге, жоја се певела, на видело изашло” да се иије нииажав тајнн састаиак држао у Матици Срисжој" 1* авг. 1817 жао што су то Јован Грујић и Милан Дижитријеиић по казивању Николе Тожића навелп, нити иаж да се ту предлог изнво да се уклони киев српсжи , w како се дал>е го ренаведене речи Нижоле Томића, које он пориче, само као увећаље гласа, жојег је чуо од Ђуре Јовановића и другиж у погледу поиашања омладине на скупштини у Београду сматрати мора, особито с тога, што су та два горе наведена сведока, који су у непријате*ству с Милетићем, тако што без основа измишлали и износили на Светозара Милетића (Miletics Svetozdrra koltott alaptalan mendemonddnak) и по томе дакле у горе наведеном путном извештају споменуто договараље и тајно саветовање није истинито, па тако и присуство Владимира Јовановића но том назови тајном саветовању ви чим није доказано; „Како даље: „м, из хартија, које су се код уапшенижа нашле, не излази никако, да се у чему год тичу иввршеног убијства; „Како да л>е: „з, Владимир Јовановић није сауредник него само сурадник „Заставе“ и како по томе за правац листа ни одговарати не може. па после како се не може из „Заставе“ показати, да је она на споменути злочин подстрекавала или да је на њега утицала; „Како дале : „н, не може се никако за разлог сумље узети, што је Владимир Јовановић кнежеве убице познавао а још мање да је по т-ме могао удела имати у извршепом злочину; „Какона послетку сви ови наведено разлози сумње, осим тога што појединци нису оправдани, уобзирузевши ипротивне равлоге никако непотпомажу то даје Владимир Јовановић успоменутом убисјству кнежевом или речима, или наговором, или саветом, или подстрекавањем, или Фактичкомсурадњом суделовао, или мана кои год начинучествовао; то се нротив Владимира Јовановића у недостатку разлога сумње за пр авно обт у же ње мор ао обуставит и сваки д а л и кривички поступак. 11. Против Љубена Каравелова наводи се као разлог сумњи: „1. што је убујце и њихоое помагачс у убиЈству пре тога познавао ; „2 што се у њега нашле неке хартије тајанствечог еадржаја ; ■„3. ш о је још марта месеца о. г. из Београда морао одлазити. „Али како је Љубен Каравелов као што треба доказао, да те хартије немају никаког тајанственог садржаја’ а и иначе како се није могло ни чим доказати, да се те хартије тичу баш извршеног злочина, а под 1 и 3 тачком наведени разлови сумње у таким околностима не могу се узети за доказ, а за даљи разлог сумњи могло би се тек онда узети, ако >и свезу извршеног злочина г. Љубена Каравелова потпомагали и други разлози сумње; и по томе је дакле ваљало и против њега сваки даљи“поступак обуставити. „111. На послетку против Николе Томића наводи се ва разлог сумњи: „1. што je он пред Јованом Грујићем и Миланом Димитријеви? м 14 ауг. 1867 рекао, да је он тога дана у Honoie Саду присутствовао на тајном договору у „Матици," у којем је Александар Радовановић предложио, да се кнез србски уклони ; „2. што се он, по казивању Васе Ковачића, после извршеног убијства пред Милутином Стојаковићем изјаснио, да је он још лане знао, да ће се то убијство догодити, јер је то омладина тако закључила: „Али како се „а, из изтраге у овој ствари никако није обистинило, да је 14: аугуста 1867. тајни договор у „Матици“ био, и да је ту Александар Радовановић предлог учинио, да се внез Михаило уклони, и како је Никола Томић само од 'Буре Јовановића чуо, што је омладина, која је на скупштину у Београд ишла, решила како да се према србској влади покаже, и тако и речи, ,које је Никола Томић пред Јованом Грујићем и Миланом Димитријевићем рекао, морају се само узетн као увећање тих гла-

сова, и како је дале Милетић с Грујићем у непријатељству, тако се за гатку мора узети она измишљотина као да је Милетић председник био том тајном договору; „како даље „6, баш да је све ово сушта истина Николу Томића то не би могло теретити, што је он све то проказао непријатељима оних који су се саветовали и тиме је помогао, да се та цела ствар изнесе на јавност путем новина; „како на послетку: „в, МилутИн Стојановић пориче, да је њему Никола Томић казивао оне речи, што је Васо Ковачић н вео, да је од Томића чуо, и како по томе нема никакве важности све оно, што је исти Ковачић казивао, које с тога што Никола Томић то пориче, које с тога што исти у нелријатељству живи с Васом Ковачићем, то се морала и против Николе Томића обуставити свака даља истрага из недостатка основа за правно окривљење. „Пошто против ове одлуке није држ. одветништво рекурирало, то се Владимир Јовановић и Л>убен Каравелов затвора ослободио. „Из седнице сенатске држане у Пешти 16. јануара 1869. „Издао

„Антоније Петери, с. р, бележник

Новн €ад 25 јан. Дониси о светом Сави и изборима обштинским толико су се нагомилали, да их неможело све у свој њиовој обширности штамиати, него Кемо само она места из њих нред свет изнети, која могу за јавност од интереса бити. Тако нам из Беча пишу, како је у руској капели тај дан свечана служба била, као на божиК, ил други какав велики нразник годишњи, како је певано у цркви читавом народу србском многаја љета, а на крају службе у кору одпојана песма светосавска. Нанрбтив у грчкој цркви није ни звоно на тај дан зазвонидо, ма да веКи део нарохије грчке састоји се из сами Срба и ови штолу пла Кају и дара цркви чине. У Черевић.у нри избору скунштинара црквених сам је нарох нанред изјавијо, да не жели да га за нредседника бивају и да je задовољан са почасним местом, које му закон одређује. Ово је он стога учинијо, што као заступник и повереник духовна старешинства и као нредседник обштине могао би лако доКи у неприлпку, да се замери ил својој . предиостављеноЈ власти ил народу. Као председник има свештеник толико начина да учини неку пресију на скупштинаре па да изврши оно што му је од горе заповеђено, па ако ипак неиснадне по вољи конзисторије ил другог старешине његовог онда се беди свештеник, да је неатан бијо, израдил што против воље народа у интересу своји нредпостављеним онда се замера народу од кога живи. Кад дакле није председник онда навек има изговори, да му HHje могуће налог извршити кад би жеља била црквене власти против народне. У Старој Кањижи слави се свети (Јава веК од пет година, па тако је и ове године дивно нрослављен. У допису , који ову славу онисује најзначајније je то, што се вели, да je (Јтара Кањижа, ма да је малена кадра инак са много веКом обштином напоредо доКи, јер je сложна, јер један другог љуби, један другом у помоК нритиче. (Јве ово има се нринисати честитости тамошња свештеника, Дим. РанковиКа који је умео народу цркву красним беседама својим омилити, те овај приљежно у њу долази, и у њој се учи. Као нлод његова труда дочекао је те је једногласно за председника црквене обштине изабран, а за подпредседника изабран је Дим. ИоповиК вар. благајник и за перовођу учитељ Мирилов.

Из Сурчина у сремској крајини ттггттту нам крајишници, како им је један свештеиик правио сметње при избору обштине црквене, како је за себе агитово да дође на председничку столицу, па ипак кад је до избора допхло заори громогласно >народ да оКе Лазара БожиКа. Свештеник се на то разљутио, те је повикао, не тога, и изашао је заједно са официром, кои је присуствовао у избору, из скупштине. Осим тога има у допису много речи, истог свештеника, које не доликуј’у пастиру духовном. Добро се само добрим враКа. Треба заслужити љубав и поверење народно, па Ке се и части код њега наКи. И у Даљу тео је свештеник, кој’и је заменио био председника, да октроише избор обштинара црквених те да незаконитим путем пзбере акламовањем уз пркос протесту чланове обштине. Сва интелигенција тамошња и свесни земљоделци, искаше да се неита, као што је г. свештеник потего и да се по пропису изаберу скупштинари, нашто свештеник распусти скупштину. После три дана свршио је сам председник избор бирача у границама закона. И тако јс изабран за председника, Васа НиколајевиК, властелински адвокат, Антон МиланковиК за подпредседника а за перовођу ђакон Ђ.ириК.

хијерсј има' обичај много п о п и т и ; није толерантна, јер не трдиневерију, Из овога што смо навели сљедује, да „Заставу* не треба држати (него нустити; на њу се не треба предбројти (него предплатити); и њу не треба слушати (него читатиј. Ми имамо и наш „Напредак“. Али ово је сасвим друго што него ~3астава“. Ово вам je истину реКи р е дак лист ! (Наравно кад неКе нико да га држи, а читаонице, којима се наметнуо, избацују га). Укратко, „Нацретку“ нема пара! (За то му се не сме замерити што тражи паре од овеилионе владе). „Напредак“ није лист пла Кен, јер се намеКе бадава. Оп је навек паметан, за то му свуда поје: Бјечнаја памјат, јер он то заслужује; он је врло услужан (ово нризнаЈу и наши непријатељи). Он даје три велика табака артије на недељу, за то га треба примити, кад се коме наметне. Имамо ми и наш сатирични лист „Змај“. Овај лист истина врло ретко излази, али зато оиет никоме не остаједужан. Намири он сваког. Унраво реКи он ниЈе „Змај“, он je „х а м е л е о н“, а његову „хамелеонску “ * природу видиКете ево из овог : Он je б е р б е р и н, јер брије и без сапуна; он је шнаЈдер, jep крпи свакога, ко je подеран; он је жетелац, јер вешто насађуЈе; OHje ковач, јер уме да поткива;-он је економ, jep дели кукољ од чистог жита; он је касапин, јер туче свиње и-марву; он је ловац, јер гони лисице и тера зецове; ~ он је сунце, јер не воле мрака, (а није

месец, јер сенемења); он је репата звез да, јер се .р е тк о у к а з у ј е. И тако даље. Он је добра медицина, само што га некако ретко добивамо, jede Stimde (сваке године) ein Essloffel, сасвим. по пропису и по типару. 11осде имамо ми и наш љубезни „Комарац“. Врло смешан лист. Он је сасвим слободан, jep га нико не држи. На њему раде најјаче (публијциничн ej снаге наше. Један з у б о м уједа, други гр у ва, тре Киси с а њ а, а четврти им н о п у ј е шта да пишу па ето ти сатиричног листа! Осим тога има исти лист и свога „генералног“ редактора, који је нознат са шајкашких ритова, и са оних Чивута, што су оно тели да узму ритове нод аренду. Како су шајкашки ритови веК издати, то је екзистенција њ е г о ва, (т. ј. тога листа) у великој оиасности, а и Чивути се крсте од њега. Чујем да Ке исти врсни лист да изда окорим својим читаоцима лепе премије, и то погођене слике свију својих уредника; мустре Ке се узети из једног илустрираног издања езопових басана. Исто тако има литература наша и лист „Даницу“, која доноси врло лепе песме. Само што ја немам времена да читам те песме, него обично читам само пр в у реч из сваког стиха, а кадкад боме и само прво почетно слово. Тако на пример, баш ономад сам читао једну врло лепу оду. У бр. 33. Почетна су слова ово: Б, JI, У, Д, Н, И, С, И, Н, Е, ђ 0 К 0, Ж, А, Л, 0, С, Н А, Т, И, М, А, Ј, К, А. Ова се ода може односити не само на „гене-

ралног“ редактора тога листа, него и на оног правог у комотмицну са шлоФкапом заједно. Осим тога имамо ми и „Вилу“, „Сељака“, „Школски лист“ и т. д., али то су све излишни листови. Да су политични нашла би се која влада, која би их субвенционирала, да шпијонишу и издајишу, али српске књижевне, школске и економске листове никоја влада неКе да подпомаже, а и не треба, јер такви листови просвеКују народ, а то наравна ствар није no владу пробитачно. Наши духовни архичобани можда би те листове и подпомогли, али им не подобајет да подпомажу мирске листове. А што црквене листове не подпомажу, то је сасвим нејавно: чега нема, не може се ни подпомагати. Црквених листова немамо; дакле логично следује, да ихне могу они ни подномагати. А да шта је „Беседа‘Ч (СандиК). Еле Že може им се замерити!. Што се других листова о' нлЕш не можАђ' много . говорити. Нарочито не о правничкИЈГ,’ЧГритичким, јестастбеничким и т. д., и то из 'тог простог узрока, што ми још таквих листова и немамо, а како смо уопштерђави баштовани, бог зна хоКемо ли скоро те листове и однеговати у башти наше књижевности. ЗавршујуКи ово „разглаголствије“ позивам поштованога господина МорФеја, да моје читаоце прими у своје крило, ако их није примио још чим сам ја ово почео читати.

Абу-Казем.

Д о п и с и.

Ј. Н. У Сентомвшу на вериге. Немогу на ино, а да јавно не позборим, што сам од моје добре србске браКе чуо, кои су ово дана у Банату били. Веле браКа, да наша једнокрвна и једноплемена браКа у Балату, веКином држе уз Деакову странку. Истина је, да ми људи један другом немамо права преписивати, ко Ке се и које странке нридржавати. Ал ја мислим, да смо ми Срби свагда либерални били, које државно устројство у Србији понос Црне Горе и једноврсни сталеж србског грађанства у Босни, Херцеговини и Старој Србији показује, одкуда смо и ми ове земље населили, па би било гриота, тај по самој природи најчовечнији правац, који сваком изображеном народу у поносну корист иде, да ми Срби испред нашег вида изгубимо. У слободи се огледа зрелост и изображење једнога народа. Н.апротив слободно могу реКи, да је Деакова странка прекомерно конзервативно аристократска, која и најбољем, и НЗЈГОрСМ -JOJUO јо М XXVXirXZIXVZX3O човеческо задала. Зато би нас здраво разжалило на ону србску браКу банатску, кои би се однадили од целог србства, и прешли у јато нас све понижавају Кс. Да је Деакова странка за нас такова, прошли сабор земаљски осведочава, и неда се ни чрез шта на свету опоре Ки. Ако је икада нами слога нуждна била, сада нам је при изборима заиста. f. Из Потисја. Овде у нашем Потисју иочела се ширити „нова Назорејска вера* и међу самим православнин Србима, и то тако, да исти „ Назореја “ веК скоро до 8 душа и то старешина у 11. С... има, који су се своје вере и цркве оставили, пасум&ати се може да ће исти н народност своју презрети, јер су људм врости, и сано се са Maijapa од исте вере мешају. Запитати се даје: „па где су свећеницн местни! зар се они нестарају, да

у православљу сачувају! зар непроповедају науку Христа Спаситеља ?... Жалосно је проповедање њихово и то од божића до божића, па и то загрди као што је поздрав св. патријара, или дијецезана (кад га имамо). . . Што се проповеди тиче оставићу за сад, а на саму ствар прећи ћу која ми баш повода даде ово у свет пустити, а та је да је: г. Т. С. учитељ ома за предупредити то зло, вечерњу школу завео, и пуну школу народа искуиио, и у својој св. правосл. вери утврђивати их почео. Но како је у тон успео?! Његов садруг желећи му важност пред народом побити, одма оде те јави то местпом фсол. управитељу и своме шураку оданде, а ови по народу да поменути г. Т. С. учитељ са својом вечерљом школом на неку - револуцију" смера, народ српски најудаљенијн скоро рећи од изображеља, а притом изгубивши 1848 г. своје инање, чујући то од вих тројице „први људи“!! таки поверова и поче заведену школу презирати и остављати. Разумети сан могао, да је г. Т. С. учитељ због тога, преч. г. окруж. школ. надзиратељу жалбу поднео, видећу резултат жалбе те Ку га јавити. ЗавршујуКи допис, опоимаем г. учитеља, који подла подметања на свог ваљаног садруга подмеће, да се тога једном мане. У белоцркваиској крајинн 20. јан. Нисам имао прилике, да чујем како је народ наш свуда по крајини примијо публикацију највишег ђзешкрипта омцрквено-школским стварма, али у овој околини није најбоља одзива нашао. Но немојте мислити да се народу нашем није допало, што су му права његова окрњена јер он права никаква и нема но само милост му се чини, кад му се што по правди учини; друго је нешто што је ладан према реФорми у цркви и школи, а то је што су му сасвим ладно те реФорме објављене. Дал је жалост за изгубљеним упливом ил што се нема такта, доста да су политичне власти наше око остварања највишег решкрипта тако мало енергије развиле, да нам дају повода да мпслимо и једно и друго. Но још је једно треКе што смета, да крајишник почне сам своју бригу водити и туторства |вечита опрости се. Свуда у сваком скоро меету у крајини има у мировини Официра. Ови људи обично тек онда почињу немировати кад у мир ступс. Дотле су били као судије и званичници одељени и узвишеви изнад народа. Сад се приближују народу, па му говоре да су му они најбољи пријатељи, што дотле нису могли бити то извињавају са званичном дужношКу. Неук свет лако им поверује, а и искуснији тешко да се неби дали повести, кад често чују и виде дп иротив сами своји другова, који су још у служби говоре и раде. Ови људи и данас воворе у народу да не« Ке ништа бити од свега, и мразе свештеника код народа, те овај немареКи за свештеника немари ни за ствари, које се чисто његова добра тичу. Свештенство овдашње, које је досад морало се понижавати толико да од капетана до Фрајта доле све редом мољака, да му се бир истера, има узрока, изузимајуКи неке масније парохије, бити задовољно са датацијом својом по новој наредби, но ако Ке се само досадањи приходи његови умаљавати, а ни законом прописане заслуге добивитн неКе, онда Ке убити се у њему и оно мало воље на рад што је имао уздајуКи се у бољу будуКности ако Ке учитељи и покрај саборска закључења, да им плата несме бити мања од 300 ф, и од сад на месец пет шест Форинти, добијати онда неКе скоро бито ни добри свештеника ни ваљани учитеља, а без тога нема ни напредка народна. Ко дакле ради против бољка свештепикова и учитељева, тај ради против сама народа, и господа, који су се повукли са поља рада нока мирују, па ако нису пријатељи народу нека буду себи пријатељи, и неизазичају нас. Д У Шиклошу. Овде је од вајкада обичај, да се сваке године о новом лету бира биров варошки. Обичај је бијо такође, да по 2 год. правосл. и по 2 год. калвин а по 2 католик биров буде. Ове године дошао је ред бијо на Србина, но католици одупреше се томе, и никако нехтедоше Србина за бирова. Калвини, па .и Чивути држаше уз Србе, те тако буде сц 260 против 160 гласова за бирова изабран НиколиК. Жао нам је, што наша •&palia католици, који су крви наше србске, мање нам пријатељују него сами Чивути. Много је заиста стало до тог, каквим је духом свештеник задахнут; да су сремски католички свештеници оде, братска љубав и слога међу католичким и православним Србином зацело би и у нашем месту процветала. Мацари то добро знаду, па зато се старају, да предупреде оно, од чега се и Турци боје, кад у молитви својој казују: не сједини боже каурина, те шиљу Шокцима и Буњевцима свештенике, који су ил чисти Мацари, ил Мађарони, као што их данас има у троједној краљевини. Калвини имаду и свога интереса што су с нама држали, они су левичари, те им је нужне пријатељство са Србима, који су такође уз левицу«