Застава

Ш. Из Задра 16. јан. Наше омладинско друштво „Првенац* од како је основано тежило је на разпростирање велике идеје омладинске удружавања, које ће нас пзвућпЈИЗ кала у ком се још находпмо. Тако неки дан на нашега народног свеца, светог Саву, као што вам је већ познато, приреди вечерњу забаву, на коју позва све мјесне Србе и омладину. Но осим забаве оппсаћу вам сву светковину. У цркви тај дан гледало је друштво да се одпоји божествена литургија сходно светковини. После давало је ручак у сјеменишту, будућп се из истога и састоји, на који позва све свештенике и учећу се младеж. Ру« чак напомињем зато, да би вам могао казати за неке напитнице, што изтицаху из пламтећи грудп наше браће. А те су, пзмеђу других, напитница врлог Србина архпмандрита Петрановића, младог брата Mnha Катурића и Дпмитрпја Анђуса питомца. Први је у дугом говору важност оваковог светковања; други напијајућ браћи семпрамистама разви, што ја слобода; а трећп напи српскоме роду, и при говорењу ништа му неоскудјеваше него да мач у руке узме. Управ кад је г. архимандрит изустио рјечи:' живила уједињена омладина српска, стиже нам из Книна телеграм сљедећег значаја: Срби книнскп славећи светога Саву поздрављају вас надо народна, желећп да будете дика цркви и роду србскоме. Нањ се одазваше сви једногласно дуготрајним усклицима: живјели Книњани и њихов вођа млади КатиК. Фала нашим Книњанима ч кад со ватају у коло и гледају да даду и другима приморским варошима примјера у слављењу светога. Дворана била је накићена и урешена са разним ликовима српских звјезда. Забава се је започела у седам сати и покад се бијаше накупила пуна дворана 6pahe Срба, а одпочео је брат Ј. Скочић, с говором сасвим вјешто изведеним: ко неће брата за брата, он ће туђина за господара. Овај наш млади брат развио је ту народну пословицу с исторпчним Фактима нашега народа, и дуготрајним живио на сврхи би пропраКен. Затим хор је алтернативно одпјевао три т. ј. о српска млада, невина чеда, па ле: џе је Призрен славни град“ инајносле: „Напреј застава славе“ коју морадоше три пута повторавати ради изискивања публике, Брат Д. Анђус са свим је енергично декламовао један комад из Горскога вјснца: Бог се драги на Србе разљути , а брат К. ГркиниК пак декламоваше народну пјесму: •Ко крсно име ОЛу отхом —тг гхишазгсо -5 —оа -отгсм ттарапотвот«^ шКу што чини да декламача с бурним узклицима и пљескањем пропратише. ЗавршИ забаву брат И. Шушак с предавањем: о Српској матери. Предавање тог младог брата нашег претргивано бијаше с усклицима а особлто кад спомену мајку Црногорску, и кад пиче износити на видјело мане далматинске матере, што јој западна надрицивилизацпја на силу паметну у варошпма, на свршетку се полетише с њиме руковати. И вечерњу нам забаву увеличаваше три телеграма; јсдан из Новога Сада од нашег незаборављеног брата Д. Томановића, који гласи: весело, сложно, постојано у коло омладпне да скопчате приморје Србству, с вама је правда с вама је Бог; други исто из Новога Сада од омладинске задруге, обновљене Виле и гласи : Првенац носилац просвјете запушћеном крају српства одговори за кратко време своме имену, браћа виде, напреј; а трећи од браће далматинаца из Карловаца што гласи: весело браћо дочекпвали, сретно свршили, пазите, чека вас народ да му излечите старе ране. Томановићу и браћи Карловчанима благодаримо најтоплијим рјечма кад нас нису заборавили, а обновљеној Вили желимо да утврди своје жиле на дуго времена, те да и мп њој будемо честитати. Браћо, с оваковим идејама ступајмо напред, и састајмо се бар духовно кад неможемо тјелесно, а духовно ћемо онда најпре кад со сваки заузме дјелати за се и за род, а дјелајмо и радимо ако желпмо напредку.

Записник

конФеренције “cpri. нар. слсбодоумне странке, што је на позив српсЈЈбг НарОДног слободбумног привременог одбора Велико-бечкеречког у Великом Бечкереку 16. јануара 1869., гадине држана. Присуствују изасланици сршЈки и романски општина из Баната и Бачке, и многобројна које вел. бечкеречка које страна публика. Привремени председник српско-народног слободоумног привременог централног одбора у В. Бечкереку, адвокат ђорђе Димитријевић поздравља скупљену браћу Србе и Романс у име одбора, и позива их. да пре свега своја имена лодпишу. Имена својеручно подписани чланова конФеренције ова су : Г. Г. ђорђе Димитријевић из Вел. Бечксрека. Лука Дожудић свећеник из Боке. Совра Вукољански земљедјелац из Боке. Јован Поповић, школски старалељ из Боке. Лаза Обркнежевић, земљедјелац из Боке. Сте-

ван БолмапЈц свећеник из Пеузине. Паја Телечки свећепик из Неузине. Младен Бобсрић, свећеник клариски. Арон Стојановић парох Рудњански. Товледијац, Пера Бакић, Дцмптрпје из Рудне. Мита Долга из Фабрике. Георгпје Војновић адм. Каначки. Штева Радосав пз Канака. ђорђе Павловић из Кече. Коста Јовановић из Модоша. Сава Вијатов Кнез из Срб. Боке. Зака Бакић. Тева Штеванов. Тима Чолак. Арсен Црвенков. Иса Штеванов. Тома Димитријевић из Башахида. Божидар Вујић пз Суботице. Риста*Алексијевић, Вел. Ст. Мпклуша. Пера Ристић в. Бечкерек. Антон Јовановић из ТПуријана. Шандор Кадић из Ст. Миклуша. Никола Купасаровић. Сава Јовановић. Паја Јанковпћ. Данило НикиФоровић. Гавра Петровић. Георги Станковић, Александар Поповић. Драга Пстровић. Павловпћ Јован из Вел. Вечкерека. Милосав Рац из Кече Јоан Клее парох из Бечкерека. Мургуловић Дпмитри парох, Леонти Богдановић, Сава Радонић. Евгенија Паланачки. Н. Мпјок, Мојсеј Магдпћ учит. и, Тадеја Бренда иђ Ечке. Мита Соколов, С. Д. Димптријевић из Бечкерека. Лад. Тиро из В. Бечкерека. Паја Недељковић ђакон из В. Бечкерека. Алекс. Адамовић пз В. Бечкерека. ђура Рашковић, Сима Стојковић правници из вел. Бечкерека. Пајл Новић из Новог Сада. Др. Лаза Костић из Новог Сада. Пера Вуков из вел. Бечкерека Јосиф Селић -лецедер из Бечкорека. Никола Манојловић, Ника Кадић из Бечкерека. Андрија Милетић из Падеја. Богдан Терчин, Езда Чекрчин из Падеја. Мплошев. Поповић из Кече. Јван Мићин из Кече. Манојло Панић и Сима Лонговић из Итебеја. Из-Чанада: Андрија Путић парох, Јован Сељак, Јован Минишан, Пера Вуичин. Нађ ЈожеФ Вечкерек. Бикановић Ј. Бечкерек. А. Поповић Бечк. Андрија Николић из Сробрана. Паја Јанковић парох из Срб. Итебеја. Богдан Кузмановић парох из Србске Кларије и члан. Конз. Виценц Грозеску протопо4 Г. Л. Горг Бугарин парох из Торака. Павел Физешијан парох у Тороку. Милош Јоцић, Стеван Бошковић земљомер, Исидор Дебељачки Аврам Стакпћ Стл ри Бечеј. Тома Иванић бележник и Јиван Танацковић из Фелдварца. Лазар Манојловић из Сентомаша. Др. Светозар Милетић Новн Сад. Константин Николић, Васа Максимовић Георгије Панајтовић из Всл. Бечкерека. Симеон Цурчић парох. Арадацчи. Савић Александар из Падеја. Јован Јакшић парох из () Црње. Петар Нпнковић/парох Мбдошки. Ilepa Давидовпћ свећеннк из С.ијшгтч —Макса Недељков. из Сирига. Миша Павловић из Модоша. Аца Брчић, Лукггмијтгто. Алесандар Николајевић кнез из Модоша. Панта Гигић из Модоша. Теодор Жупунски парох Сараволски. Божа Станков кнез, Филип Маћеј. Митру Кита, Жива Живојнов, Леонтије Глишин. деда Жива, Јоца Попов, Васа Николин из Црње. Јосиф РуФејић из Модоша. Др. t)o-ка Милосављевић општ. и менични адвокат у име- Вршчана. Владимир Жупунски из Канака. Максим Т. бележник из Врањева. Цорђе Недељковић србив из Меленаца. Коста Попов бележник из Аде. Данило Димитријевић адв. из Т. Бечеја. Гена Сарачевић ђакон из Меленаца. Гавра Пешић из В. Бечкерека. Бугарин Андреј парох из Чебца. Алекса Бугарин парох из Чебца. Георгиј Рашија (inventiatoriu) Теодор Земпса парох, Лазар Драгоју (invent), Теодор Чиришан. Јован Јогда. Мартин Секошијану. Јован Секошијану из Торак-мора. Јоан Поповић парох у Јанкахиду. Јоан Поп Неагое парох у Ст. Јаношу. Лазар Азуцки парох из Турска Бечеја. Никола Савић трговац из Турска Бечеја. Васили Поповић свешт. из Чоке. Цорђе Јеврић бележник из Срб. Арадца. Милутин Думић свешт. из срб. Арадца. Из Турске Кањиже : Василије Ковачевић парох, Роман Перкучин, Јово Бојић- Аксентије Цурковић. Тома Рамадански, Церасим Глигорин, Влада Матејин, Мита Нинковић из Башахида, Георги Сербу Георги Спариосу Лазару Трајлеску из Торка. Никола Груеску Теодор Груеску Павел Груеску Симеон Груеску из Клека. Никола Магда из Јанкаида. Илија Корња Ст. Иван. М. М. Ст. Иван. Михајил Завишић из Бечкерека. Петар Красић из Миклуша, Стеван Лазић др. Пејић адв. из В. Бечкерека. Божидар Вуић пз Суботице. Паја ТриФунац от батФе Шандор Шимић из Елемира. ЈеФта Монашевић благајник Јјорђе Јанковић, Аца Кукин, Цок4 Еадак, Паја Јоановић Димитрије Пауу, Длек.. Јовановић, Пера Суботелски, Јова Таначевјгћ свц из Мелеиаца. По звршеном попису позива седник конФеренцију да зато што привремени одбор сада одступити има, себи председника и нужни број перовођа изабере. Кон Ференција бира за председника др. Светозара Милетића. Др. Светозар Милетић заФаљује на поверењу и изјављује да се председништва зато примити неможе, што у конФеренцији њредлоге чинити и у дебатама участвовати жели. ■ Кон Ференција бира затим једногласно за председника ђоку Димитријевића, за бележ-

ника др. Цорђа ТТејића, за помоћнике од стране Срба Ацу Петровпћа, аод стране Романа Лазу Грујеску. Новопзбрани частници заузимају своја мсста п када председник конФСренцију за отворену прогласи, узима реч др. Светозар Милетић и радује се, да су се Срби, а особито Романп у сила већем броју него 1865. год. позиву одазвали и види у томе знак већег политичног развитка. Затим разлаже свој програм што је у Заставн штампан, и чини предлог у смислу тога програма. Збор усваја предлог Милетићев за основ генералне дебате. Иетар Нинковпћ изјављује, да се он истина у главном с предложеним програмом слаже, но држи да би пасивна* опозиција за то целисходнија била , што се од активне ни каквом скором успеху не нада. Вели, да ће се наш народ при изборпма разним сретствима, можда и на то дати навести, ,да за посланика наше политичне противнике бира. Осим тога је и избор сам због велики трошкова по наш спромашни народ теретан, многи ће дакле од избора изостати. Он је дакле за пасиван одпор, и да се међу народом свест ширењем просвете буди, а међу тим, да ми петицијама на сабор, а особито на нашем српском политичном конгресу за остварењем наших хисторичних и природних права деламо. (Продужиће се.)

Поштованој публици што србско народно позориште полази.

Била би неуљудност неодазвати се оном изазивању, које ми допаде приликом представе „Саћурице и шубаре“ од стране поштованих посетитеља новосадског српског народног позоришта. Сценим, да пљесак онај иде више милом народу нашем, него ли маленкости мојој. Јер народ је наш богат красним својим обичајима, богат пословицама кријућима у себи народно му здраво мудрословље; богат приповеткама и небројним јуначким и друге руке песмама, које су му сачувале давну његову повест и народни живот. Ако сам дакле од свега тога само нешто на видик изнео, те поштоване посјетитеље глумишта тиме забавио: тим сам као вахвалан син рода нашег само дужност своју извршио; икамо среће, да што више комада из народног живота и прошлости црпљених глумиште наше красе, да иогдекоји учи боље себе и народ свој позна»<«■«; » успавана у по гдеком народна самосвест све више и више оуди, а прооуђена као ватра подтиче и жива уздржава. Без те самосвести народпе нема намбоље будућности. Без те љубави и оцен е св о га, па макар оно просто и у слепачки дроњци било, нема нам спаса. Љубав туђега па макар оно Бог зна како славно било, дјеловала је увек на пропаст народњу. Слава дакле прво славном народу нашем, пак онда поштованим посетитељима новосадског српског глумишта, који пљеском доказаше, да им је своје и мило и драго! Живио народ србско-хрватски, и Бог му драги узајмну љубав и слоту учврстио. Илија Округић сремац.

Н О В И Ј Е.

Ноћу између 22 и 23. горело је академиско здање у Пешти. Колко је штете начињено још се незна, Пештанци се јако љуте на

нехатост потнције, јер тек кад је читав сат кућа горела довежена је једна машина за гашеве. Но и та неваља а други бољи и нема. Hsrop&vje кров оД доспа крила. \ _ У понедељак биће јавпо суфење Кара- . ћорћевИгћу. Хрватска дворска канцелцрија укида се п канцелар барон Кушевић ставља се на разположење, и ступиће у активну војничку слЈдабу. . ч Србија “ у једном чланку је по свој прилици инспириран, казује да конФеренција остаје без успеха. Даље вели, да је могуће, да he ако до сукоба међу Грчком и Турском доће умешати се Србија, Бугарска, Македонија, Босна, Црна-гора и Херцеговина. „Видовдану" јављају из Лондона, да ће Енглеска бити са свин неутрална, ако дође до Грчко-Турска сукоба. „Видовдан* 4 иште живо, да се све србске земље сједмне. Из Беча телеграФишу Лојду од 22 јан, да је Грчка пристала на декларацију, пошто је Русија на њу тога радијако навалила, и да је тај одговор Грчке већ у Париз приспео. У Атини је народ 22. јан ударијо плакате на краљев двор, у којим иште ил да рат почиње ил да остави престо. У Флоренц стигла је тог истог дана депеша, која јавља, даје министарство Билгарис одбацило деклараццју и дало оставку. Из Београда телеграФишу Лојду да, је јодан виши официр марине одпловио у Америку, да купује лађа оклопница. И из Данске долазе две оклопнице.

Срп. нар. позориште.

Ред представа. У недељу 26. јан. на опште захтевање и за љубав новосадске околице а у новом нарочито за то зготовљеном оделу и с новим украсима по трећи пут: „Саи на јавн“. Слика из прошлости српске с песмама коју је за светосавску светковину списао др. Јован Суботић. Музика од А. Максимовића. Пре тога: „Сан Краљевнћа Парка“. Алегорија у два оделења с пссмама, од Ј. С. Поповића. У уторак 28. јан. по другп пут: „Јо* ванка што плаче, н Јованка што се смеје. Позоришна игра у 4 радње. Напнсао Диманоар и Керакијон. У четвртак 30, јан. у новом нарочито за то зготовљеном оделу и с новим украсима први нут: „Макснп ЦрнојевићС. Трагедија у 5 радња. Написао Лаза Костић, за српску позорницу удесио А. Хацић.

ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ.

Вел. К и к и нд а 22. јан. Шеница најбоља 88 ф. 3 ф. 80 н,, Раж најбоља 78 фјв. 2 ф. 40 н., Јечам најб. 66 ф. 1 ф. 50 н., Зоб најб. 44 ф. 1 ф. 30 н. кукуруз 72 ф. 1 ф. 90 н., грашак 6 ф. 10 н., сочиво 6 ф. 50 н., пасуљ 5 ф. 40 н., кромпир 1 ф. 60 н. мерон. Брашно . најбоље 11 ф. 30 н., за земичке 9 ф. 20 н.. бело за лебац 8 ф. цента. Дрва 18 ф. 60 н. Фат. Угљена цента 1 ф. 10 н. Сапуна фунта 32 н. Говеђине Фун. 21 н. Ока ракије 80 н. Ока сирћета 16 н.

ОГЛАСИ. У Руми за више гоетионица траже се добри угоститељи за точеље пића. Ближа условља могу се лознати v Руми код 10—1—3 Симе Милутиновића и Др.

f Најновији ' ЈТГ НајјеФтинијиФ goaro... Код сунча- Jf ног сата. „„Ј f * у куки госпође Трандаsил бр. 32. $ ф преко пута од лекарнице вод светога духа. t Највећиизбор t I САТОВАИНАКИТА 1 f најновије и најукусније форме & # препоручује подписани по најумеренијој цени. Истп је већ 12 година на овој пијаци 5 ф и мисли да је за то време добром послугом задовољство пошт. публике стекао Пошто Ф ф му је син недавно из Беча дошао, то је своје стовариште по најлепшем укусу урадио Ф Ф Као што је горе тако исто и овде сатове и наките по Фабричној цени препоручује ф Ф и за п; во на две године гарантира. Осталу хвалу оставља подписани на страну и Ф ф препоручује се пошт. публици и моли за што многобројну посету r jfc В Најтеже ствари оправља а и удове сатова са најновијим справама најбоље, нај- 1 i ЈвФтиниЈе и наЈтачније оправља тако и ово гарашује на две године. Ж tHoBH Сад месеца јануара 1869. 1 Јаков Клумак. f X 9—1—12 сајџија. f > Jfc .#(?«»<=&■»£(?<»%?■»*<»# jđb •»s<»<&»<•<*> ~8?,4 b.<» ф ra <>\,Ф <ft <> са qYo , _ v ЈфЛЖДЖИДМУЈШ ™ t W v' *■ • *.«4. ..V- . ••

Издавалац ж одговорнж уредник др. Свет. Мжлетжк. Платонова штамнарија у НовомГсаду 1869,