Застава

тумачио ћутање омладине на предлог г. Ва- , сиљевића. Ја сам члан омладине и по начелима и по годинама. Ја нисам ни протеривао , Обреновиће, ни стекао заслуге за њиов по- , вратак 1858., ни за њиово одржање на пре- } столу 1868. с тога ја немам никакве симпатије ни антипатије династичне; ја нисам ни- , кад заузимао нити сад ваузимљем какав поли- , тичан положај с тога нисам имао нигде да браним моје заденуто самољубље; једном речи: . ја припадам сасвим колену које тек сад ступа на позорницу јавног живота с тога сам могао да говорим сасвим беспристрасно као човек коме је једино стало до истине. Ето зато сам написао чланак „Српске обмане“ што ми је . стало до истине до народне користи. Што се тиче мисли што сам тамо изложио, ја мислим да сам говорио сасвим објективно, недирајући личности већ једино начела и установе, што су изведене на тим начелима. До душе ја сам критиковао либерално Фраверство или да речем српски брбљање жестоко, али опет могу смело да кажем: блажије но што је оно васлуживало. Ја сам . тврдо стојао на том темељу, да су потребе народне његов умни и материјални развитак цељ, а политичке установе дасу сретство; према томе: да се према тој цељи мери ваљаност установа и друго: да се на те установе нетроши ( више но што је потребно-онолико колико оне , доиста вреде по својој користи. Код нас се овака н о в а влада за сво време : нашег политичног живота започињала либерал- i ним обећањима као што сам већ рекао, али се никако није водио рачун о томе да та обећања i ступе у живот, да пређу у установе народне. ‘ С тога и сад кад се је започела опгпта вика • на бившу владу а особито на јадног г. Христића, а општа Фала на данашњу владу, ја сам морао да кажем да ни г. Христић ни личности данашње владо нису система, већ личности, с тога да треба једном да се оставе личности на страну па да се говори о системи, да се покаже је су ли заиста измењени услови ' ва народни развитак према онима ва које се једном изрекло да ништа новаљају. Разбирајући устав ја сам дошао до резултата до којих су дошли још неки посланици на народној скуп- i штини што је печатано у свим српским но- ■ винама т. ј. да система није измењена. Осим . устава, који опредељава основе будућих реФО- ; рама, ја сам хтео да покажем да се и у појединим реФормама почиње онако исто „еп gros* са лармом и праском, необзирући се на стварност као што се и пређе чинило. За пример ја сам узео ваш рад господине. Ви сте и пређе кад сте били министар просвете започели са „учитељским вборовима," „недељним школама" t „вечерњим предавањима" и шта је изишло из ( свега тога? лук и вода. А зашто? Зато што ■ се код нас вазда рачунао број учитеља и , ученика по школама и број школских зграда, а никад колики јепроцент писмених људи , што изиђу из тих школа и каква се знања , износе из наших школа; даље какви су ти ■ учитељи и по средњим и вишим школама а ■ камо ли по нижим. Кад је г. Жујовић повео о томе реч на њега је скочила „и ала и врана.“ Ви сте опет започели да реФормишете просвету у Србију оним истим путем којим сте и пређе хтели. И опет ће од тога изићи лук и вода као и пре. А зашто? Зато што ви неводите рачуна о томе да се у Србији н. пр. на једног жандара троши више но на сву химијску лабораторију у београдској в. школи. А од куд ћете набавити сретства и учитеље за учитељску школу и за средње школе па ма какво било њиово устројство на артији? Па кад ћете набавити учитеље у правом смислу за народне школе? То је оно, што се неможе

унапредити једна грана у народном животу, ако то унапређење противречи целом систему. Ја сам рођен и одрастао у средини нашег народа с тога знам с каквом се ценом куповала она спољашња сјајност, којом смо ми до сада парадирали пред Европом. Наш јо народ тако сиромашан и што је још горе тако немоћан необразован да из тог стања изађе да ја немогу преставити да и раја у Босни стоји горе у томе погледу. С тога ја нисам изилазио с праском да тражим републику; ја сам рекао и пређе у чл. „Велика Србија" и у последњем чланку, да је политична свест у Србији така, да би влада могла увек добити диктатуру од самог народа. Ја нисам тражио „слободну" народну скупштину са И интелигентним к чиновницима у њој и са одговорношћу министарском тој окупштини. Та би скупштина била потчињена влади као што је и данашња. Народ још неуме да води рачуна ни у својој општини а камо ли у скупштини. Он мора да в е р у ј е у поједине личности јер незна јер се никад није учио да зна шта му треба а шта не. Он иде то за једним то за другим па где је ту гаранција да ће га његове вође водити онамо где захтева његова корист ? Гаранција му може бити само његова свест, јер онда неће морати да верује никоме онда ће знати. Самоуправа код своје куће у општини и у округу то је темељ на коме се оснива слобода народа. Разбирајући о стварима које га се непосредно тичу и које он изближе познаје он би се научио да води рачуна и о онима што се тичу целог народа целе државе. С том установом, са слободом говора, рада и удруживања народ би извојевао брзо своје суверенство и у „парламенту* скупштини, па ма како она била скучена и октроисана. С тиме би се у исто време трошкови око државне машине свели на најмању меру, о чему се нијс водила ни најмања брига. Ово је нешто најглавније и (ако је по вољи) најрадикалније што сам ја изрекао у мом пређашњем чланку. Оно садржи потпуну измену целе данашње бирократске системе. Али при свем том то је нешто што се несматра као протерано радикално, већ се уводи и у такој деспотској држави као што је Русија. Шта има дакле у мом чланку што би било претерано? Који су то изрази, којима ви ни предиката нисте умели да нађете. Ја у целом мом чланку нисам нашао ништа друго што би се на то могло однети осим што сам ја повукао оштру разлику између народне слободе и утврђења буди какве династије и што caif предложио бившим либералцима да реше може ли се помирити народна династија и народна слобода. Да со разумемо. Ја сам говорио о установама које ујамчавају народу умни и материјални раввитак и казао сам да те исте установе осигуравају владу од преврата од буна и од револуција. Јер за прво: народ кад постане свестан онда сваки частољубац, који би имао воље да превратом дође до власти зна да му народ то неће дозволети већ да може још скупо платити. За друго: ни коме није тако корисно да живи у миру као самом народу и кад нема никаквих узрока за буну дабогме да се неће ни бунити. Али кад се народ буде непрестано умно и материјално развијао он ће све боље и боље дотеривати своје политичке установе према својима потребама, према својој свести; он ће све већма одбацивати сувишне туторе, напослетку ће он одбацити свако туторство и оствариће потпуну самоуправу ропублику. Кад? тоје само питање времена. Сад шта се разуме под тим утврђењем династије? Мислили се да се једна династија овековечи на свом простолу или бар да се утврди на што дуже време? Ако је то

онда је династији нужно да што већма туторише народ, да што већма угушује сваки слободни покрет у народу и разуме се зато је потребна скупа државна зграда, велика војска, разграната полиција једном речи онда је нужно да се спречи сваки умни и материјални развитак народни или бар да се влада стара да материјално благо прелази све у руке једне класе чији су интереси везани са интересом династије. Ако се дакле то мисли под утврђењем династије онда ја се небојим да изречем да су династија и слобода сасвим противни појмови па ма се нека династија сто пута називала народна. Али зато нека нико немисли да су династије у стању да се тим начином овековече на својим престолима, да спрече остварење републике. „Европа иде на сусрет републици® рекао је стари Тјер орлеанац, краљевац човек коме нико неможе пребацити претерани радикализам. Само они народи који раде да утврде династије они долазе до републике преко преврата, буна и револуцијат. ј. бирају пут, који је скопчан са огромним жртвама и крвавим потресима. Ако наша влада мисли да иде тим путем на част јој 1 али онда нека влада нетражи од нас, синова српског народа, који једемо леб народни, који смо се I образовали крвавом народном тековином да ми ■ идемо с’ њом по истом путу; већ нека зна д а ’ кад дође видов дан да ће нас наћи у редовимаистог народа противсебе Али ако се под „утврђењем династије“ неразуме ништа друго до утврђење владе, која је народом изабрана и узакоњена, коју ■ мора признавати, дакле, сваки српски грађанин, ■ онда је то што ми сви оћемо; само што сам ■ ја казао и доказао у пређашњем чланку да у - том смислу влада у Србији није утврђена из истих узрока са којих ни су биле утврђене ни све пређашње владе. Ја мислим да могу ову моју мисао Форму’ лисати овако и надам се да ће се на то сагласити сваки члан младог Српства: Нама нијенинајмањесталооће ли се влада династије Обреновића завршити на IV Обреновићу, на његовомсинуили унуку; Али нама је стало да се српском народу ујамче сви услови за његов свестрани развитак; да се свест српског народа развија непрестано; да се одузме свака могућност појединим частољубцима да превратима обарају владе које народ узакони; једном речи да се српском народу даду све установе које му ујамча■ вају непрекидни развитак по правој линији а не у ковитлац каоштоједо ■ сад ишло. Ово је моја политичка вера. Она је иска• зана и у чланку „Српске омладине“ и ја мислим да ту нема ништа ни ужасног ни незаконитог. Цирих 26 октобра 1869. Светозар Марковић. Ј „Политици" пишу из Загреба, ово : „Наименовањем ф. м. л. Молнара за војеног намесника хрватског и војене краине, гроФ Андраши је објавио рат не само народној странци у провинцијалу него и целој војеној крајини. Име ' Молнара врло је мрско у целој хрватској и крајини још од год. 1848. кад је исти био пуковник бродске регименте. Наименовањем ( тога ђенерала за заповедника у Загребу, хоће ; гроФ Андраши у савезу с Раухом две муве ■ да улови једним махом. Познато је да је до■ садањи војени заповедник кнез Дитрихштајн■ Менсдорф „уставној* намери бар. Рауха, да ; „Заточнику" онако на своју руку хака дође,

МУШКИ отворено на супрот стао. Исто тако cTaiao је овај на пут мађарским агитациЈама по војеној крајини, знајући да истемогусамо штете нанети и држави и династиЈИ. То треба да буде другчије. Андрашију треба оруђе да своје планове у граници може остварити, а vieino и да може орган народне странке, Заточника“ угушити. То сад треба osaj нови вој намесник да изврши. Али понаособ Загреб везује име Молнарово крвава успомена. Кад оно год. 1845 приликом жупаниЈско рештаурације даде мађарски бан Халер пуцати на присталице народне странке на Марковом тргу (пијаци загребачкој), Молнар je као капетан командовао то пушкарање. Човека дакле с таким антеценденцијама шаљу нам сада, кад io огорчење највишу меру дозтигло, за коман данта. Изгледа, као да је гр. АндрашиЈу на рочито за тим стало, да још једно крвопролићо изазове као оно од 29. јулија 1845 год. олнар би био таман човек за то, да игра улогу гр. Халера од онда; али нска незаборави гр. Андраши, да за једним Халером обично долази један Јелачић за бана хрвацког! У осталом није требало наименовања Молнаровог, па да се опозиција до крајности доведе. Вараждинска жупанија у једној од последњих партикуларних конгрегација дала je вотум неповерења,министру Бедековићу, бану Рауху и земаљској влади с тога што су листе народног пописа у мађарском и хрватском језику сачињене биле, што у себи садржи повреду определења изравнања Тај вотум неповерења доставиће се и сабору. Да би се могао замашај тога догађаЈ*а достој‘но оценити, треба знати да је вараждинска жупанија једна од најунионистичнијих, да је конгрегација обављена под председништвом Петра Хорвата, једног од најглавнијих приврженика данашње системе, да је вотум неповерења усвојен на предлог земаљ. заступника, срезког судца Киша, такође познатог унионисте, и да су у тој конгрегацији по готову сами чиновници жупанијски, дакле од бана Рауха и зем. владе зависни људи. Кад се дакле и унионисте већ тако изражавају, може се мислити, како мисли народна странка. Доиста мора битк да је страшно подкопан Раухов углед, кад се. и чиновници његови усуђују давати му глас неповерења (Сремска се жупанија не миче ни у важнијим стварма; тамо је све добро што од Рауха дође, па ма колико зло било. Срамота и гријотз! У.) Док се тако што догађа у вараждинској жупанији, која непосредно' граничи- са У-гар ( ском, дотле се у приморју нашем сбивају још млого озбиљније и опасније ствари. Бар. Раух управи на администратора жупаније Речке (фијуманске) г. Ота писмо у коме га позива да сазове конФеренцију жупанијске госпоштине, која да се саветује о томе: у које место у приморју да се премести седиште жупаније, почем је Река према Хрвацкој, дошла у „промењен државоправни положај*, дакле хрвацке власти морају из ње изселити се. Кон Ференција се скупи и једногласно закључи. протестовати против тога новог положаја Реке на страни Хрвацке, а на предлог бана Рауха и необзирати се. Достојанстженији одговор од тога нијо! могао сљедовати издајничким намерама бар, Рауха. Сваким даном се исчекује у Рецимаћ. намесник, који ће захтевати, да се хрвацко власти уклоне. Али је исто тако сигурно дч хрвацке власти неће својевољно изићи из Реке којаприпада Хрвацкој пред Богом иљудма Мађарима онда остаје да апелују на силу, да би нам наше вемљиште отели. А шта онда? Хоће ли Река бити пезорница првог сукоба? Ко би онда горе прошао, нетреба ни посумњати! ! u

Подлистак „Заставе.“ БЕСЕДА ЕМИЛИЈА КАСТЕЛАРА

О слободи савести. ГОВОРАНА Т СЕДНИЦИ ШПАНСКИХ КОГТЕСА 23. априла 1869. (Наставак.) С тога немојте, господо заступници, силом искати, да верозакон и наравственост своје чине; јер ником не можете наметнути верозакон и наравственост. Повесница, која је велико благо за живот, даје довољно доказа о томе. Више сам пута то рекао, па ћу опет поновити. Људи, који беху на гласу у старо доба, живљаху грешнички а умираху јуначки. Тацит и Светоније не знају да растумаче овај чудновати појав; Отон живљаше грешнички као блудница, а умираше јуначки. А за што они живљаху грешнички? Јер живљаху у друштву државних богова, у које не вероваху, јер им не беху за срце прирасли. А за што умираху тако узвишеном смрћу? Јер у самртном часу полагаху главу у недра бога платонова, бога своје савести. То, слуге јеванђеоске, од вас иштемо; ми од вас иштемо, да нас не дирате, па ма без утехе умирали и у пепео се претварали; а ако имамо бога, ако верујемо у њега, да нас пустите, да живимо и умиремо у он( ј вери, која нам од срца иде.

Али овде многи говоре о слободи а не само да немају чиста појма о слободи него и не знају од какве је користи слобода у човечијем животу. Слобода није цел повесници, слобода није цел друштву, то она не може, то не сме бити. Слобода је оруђе, слобода је оредство; а цел повесници, цел животу, цел слободи је врлина. Нећу вам овде филозофски развијати шта је врлина; врлина је кад ко ради само оно с чиме се слаже. Xoty да вам кажем на просто, шта је врлина , као што сам слушао из уста мајке своје: врлина је када сваки створ оно место заузме и онај позив извршује, за који је саздан. То је врлина господо заступници! Па ако је врлина цел животу, шта је њезино средство 1 какво средство имате ? има ли средства? има ли наравствена средства? Нема другога средства, не познајемо другога средства, једино је средство слобода. Одузмите је уметништву и уметништо he бити обична навика и у њему неће бити ни толико лепоте као у птичијем певању; одузмите је радњи и радња ће постати слепо кретање машине; одузмите је нагонима и нагони, ови снажни наравствени покретачи, тако ћо понизити људе, да ће наличити на чопор дивљих животиња; одузмите је политици и народ he пасти у ону јадну немарност, у којој

живе источни народи; одузмите је наравствености па не можете ни од кога искати рачуна за дела његова; одузмите је верозакону па ke из овог небесног законика за живот и смрт постати судска наредба, а бог ће бити стражар, што he пазити на јавни поредак, он, који је створио световима привлачни закон, да буде међу њима вечне складности (хармоније), а душама светлоот слободе, да буде међу њима узвишеније складности, да буде међу њима правдо. (Одобравање.) Знате ли господо (а да су овде господа владике и митрополити и њима би то рекао; али овде је господин Мантерола, а то је све једно, јер они се сви слажу) знате ли, господо заступници верозаконски, шта треба да чините? Да би што ближе дошли узору верозаконскоме, ваља да улевате у срца људска узвишене мисли. Када се мењају мисли, мењају се и верозаконска средстта, мења се и утицај ових средстава у друштву. Да наведемо ова три примера: клетву папину у једанаестом, клетву у тринаестом, и клетву у деветнаестом веку. Шта је учинила клетва папина у једанаестом веку? Свет је баш био прекужио страхотни десети век, када мишљаху, да ће настати страшни суд божији и када долажаху крстоносне војне. У то доба прокуне пана цара немачкога; и овај цар не могаше наћи мира ни крова, не смеде ни у просјачку

колибу сврнути; jep га и пси гоњаху, докле не дође и не клече пред папин д ВО рац С Каноси и докле не паде на њ мраз небесни и клетва божиЈа. А каква беше клетва у тои” наестом веку? И тада је папа проклео Петра 111. од Арагоније, што je присвојио добро цпквено. Али дух људски беше већ ојачао ™ пl^ј Р “ ВМ ’ Ш Дође деветнаести век и папа тт™ Вактора Манојиа. Допуотие иа да ваи “" »ж, пхта некн такнјанекн акот о тоне ДО ве ° Народ римски мисли, и за то cv који су год били у Риму да ie пЈ ЧуЛИ ’ руке и с тога сваки >₽Оклетo рошчиће када пролази поред дво Д С ° б ° М МаЛO би се ода зла сачувао ТаТ ЊеГ ° Ва ’ Да писаше: „Папа је благосиљад Ка^ГТ/ 00 ’ и њега потукоше код Новапе • папа к А " лбе Р Ти напуљскога краља и њега JL’n благ °слови напа ооветн ₽ р В у спаде са шина када први пут noL • Ј И °Ł а » ооветк некв налуЈерии мана™ наотнр се орунш , поубнја ове, који Р 1 беху, на послетку дода Ta i тгг™Ј • »Немој, свети оче, ако бога знадетп љати Италију!« (Смеј). Д ’ благосИ ' (Наставиће се.)