Застава

Србски народни фондови и закладе.

Уг. министар просвете поднео је уг. сабору такође преглед србски нар. Фондова и ваклада на основу вавршни рачуна од год. 1868. кои више штампани табака износи, и из кога ми сада само главне суме изводимо. 1 Народни „неприкосновени“ Фор. нов. фонд: 980.968 52 ’ 2 2Клирикални школски фонд. 1.680.782 40 6 ! 1О 3 СтратимировиКев »благодјејански“ фонд: 74.598 97 8 10 4Фонд за зидање митр. двора. 107.653 64® , 0 5 Фонд Саве Текелије за војничку академију. 280.015 26’| 10 6 Фонд Путника за стипендије. 15.100 3 8 | 10 7 Фонд арх. Зелиђа за стипендије. 21.806 85’ј 10 8 Фонд Петра Божића за стипендије. 13.475 57’ј а 9 Фонд за РаиКев споменик. 1.525 39 s | lo 10Фонд за арадски епископат. 9.671 47 e | t 0 11 Фонд сремски депозита год. 1793 и 1799. 17.839 82‘ 10 12Фонд од год. 1810. 7 77543 s lO 13Фонд Рајачића за свешт. семинар. 2.108 99 6 10 14ФондНест. Димитријевића. 46.859 47 6 10 15Фонд школски. 143.340 27 ’j 16 Фонд ва пензију учитеља. 40.093 60 ’ а 17 Фонд за арадску препарандију. 4.116 87'| а 18Фонд Балле за стипендије. 28.36513 Скупа 3.476.097

Д о п и с и.

(В.) У Пештн, 16. јануара. Ма колико да размишљамо, никако не можемо да разумемо политику београдске владе, која за толику силну своју браћу у овој аустро-угарској држави не само да ништа не хаје, него баш онда највећма кокетује са бечком и пештанском владом, кад ове најјаче притискују хрватско-српски народ у овим земљама. Кад се у војничкој крајини решава о судби великог једног дела нашег народа, онда, у место да нам из Београда долазе братски гласи, који ће се удружити са гласом овостране браће своје, те освестити немачко-мађарске аге и паше и показати им, да ми нисмо овде усамљени, него да све оно, што нас боли и тишти, то и с оне стране Саве налази братска одзива: у место тога ми видимо са свим противно. Не ћемо да ређамо све доказе, које би могли навести да ово потврдимо, него ћемо само да напоменемо један дугачак допис из Београда у јучерањем броју новога мађарског полузваничног листа „РеФорме," за који имамо довољно основа веровати, да је изишао из кругова, који су најближи београдској влади. У том допису се најпре приповеда о народној војсци српској, па за тим се како се регенство и данас још држи оне изреке, да „Србија нема никаква задатка с оне стране Дунава и Саве.“ После тога дописник прелази на крајину и овако вели: „Агитације, које се при цровинцијалисању крајине показују, не чине се у интересу крајине, него их стварају бесавесни агитатори, који би хтели себи да прибаве војводски престо, што мисле постићи помоћу бечке реакције. „Застава“ у једном од последњих бројева својих тим окривљује Србију, што пропаст крајине мирно гледа. Србија може држати само за умесно, што ће абнормално стање крајине једва једном нормални одношаји заменити. Та нису ли .Милетић, Суботић и други, годинама радили на томе, да на место војничке организације у крајини наступи грађанска управа, и то су чинили све дотле, док су се тешили том лудом надеждом, да ће у „повраћеној војводини“ они играти прву улогу. Кад се ова луда нада сад распрштила, зар може бити за то одговорна Србија.?“ (У Београду нас по себи суде немогући појмити родољубља без талира, или патријотизма без господства, они и другом подмећу мотива себична и лична у јавној радњи ма да су сами имали прилике о противном се уверити. И тако место да нас браћау својим листовимаспрам туђинаморално подпомажу, они нам у туђина одмажу. Можда је тај допис у полузваничној „РеФорми" из ковнице аустро-уг. конзулата у Београду али је прилика и то, да је то први плод повишеног диспозицијоног Фонда у Будим-Пешти од 120.000 Фор. повишеног, велимо, јер „за писање* у србске и мађарске новине треба већа плата. У.) Ово је само једно место из тога дугачког београдског дописа у мађарској „РеФорми;" а тако је и цео написан. Ја не ћу ништа овде да говорим о тима гадним будалаштинама, којима је напуњен тај допис, нити ћу се трудити да их опровргавам, јер сам потпуно уверен, да и сам дописник не мисли да је то истина што је казао, већ је све то написао из непоштене намере, а с таким људима није вредно разговор водити. У осталом шаљем вам овде у прилогу цео допис на мађарским језику, да га можете, ако вам је воља, у свој ошпирностн

саопштити нашем читалачком свету, нека српски свет види, како се из Београда према Мађарима потпомажу тежње овостранога нашег народа. Као што је сваке године до сад, тако је и ове године код нас свечано прослављен дан првог српског просветитеља св. Саве и великога његовог имењака Саве Текелије. После службе божије беше најпре освећење водице у српској школи, где је учитељ Светозар Бакић говорио неколико одушевљених речи у славу тога дана, а школска деца су врло лепо отпевала светосавску песму. После тога је било освећење воденице у заводу Текелијном, и ту нам је питомац Јован Бурназ у кратко ал језгровито нацртао значајност рада св. Саве и Саве Текелије. Овдашњи српски свет се многобројно скупио на ову двоструку свечаност, и тим својим одушевљеним учешћем је посведочио, како знаде ценити и уважавати заслуге та два велика добротвора српска. У Ч УРУ Г У 16. јан. Мало по мало па ће и Срби пренути из дубоког сна, пет је столећа како Срби несрећну косовску битку оплакују с ове и с оне стране ево време долази, па ће и Србину засијати луче просвећења, луче слободе. Омладина отважним корацима ступа напред и достигне л цељ своју, нека јој слога, љубав и братство венац красе; огранак српске омладине и у Чуругу почео је цвасти, сви млађи српски синови са нашим ревносним учитељима склопе пре две године певачко друштво, које и данас постоји. До данас нико вам није ни речце јавио о овом просветном заводу, а данас ево ме побуђује симпатија према милом свом роду рећи коју о чурушкој омладини о чурушкој српској певачкој задрузи. Ова задруга ступи у живот пре две године; начини себи штатуте према околностима и поднесе на потврђење. Сада има своје штатуте од министарства потврђене и отпочела је своје делање под привременим хороуправитељем С. Јанковићем. Чланова суделујући има до 30, који с вољом свако вече долазише на обучавање и за кратко време почеше певати у цркви успехом увенчани! На дан „св. Саве“ као просветитеља српског и патрона свију школа дође сав народ из цркве у школу; где се вода освети, после водице говораше мушка и женска деца народу поучителна слова, које нарбд са пљескањем одобраваше и са „живили“ потврђиваше; за које имамо благодарност изјавити нашим учитељима Јанковићу и Константиновићу који непожалише свог труда око дечице, да нам светковина што лепше испадне; по свршетку овога говора преч. г. У. Вучерић претседник пев. задруге јави народу, да је пев. задруга спремна давати довече беседу, и умоли граничаре на такову доћи, на које се гласови одзову „оћемо!“ Сваки који српско срце носаше у грудима дође да види беседу, и то прву беседу у Чуругу и може бити у Шајкашкој. Била је деликатно изгледала, по српском укусу; изнад кортине на среди беше српски грб; испод њега великим словима са шаке народном бојом написано „српска Чурушка омладина?" С леве стране на бини беше лик царске породице а с десне стране лик српског Тића Милетића. Мало даље са стране на зиду висила је контраФа „Јеремије" слепца, која претставља како свира уз гусле; а око њега силни Херцеговци с’ женама поседали слушајући песме ! Беседу је отворИо хор са црквеном песмом „Придите" које до пола певаше соло госпођа Јанковић умилним гласом слава јој. Затим декламоваше гђца Милева Стојановић из Севкерина „Српкиња,“ на задовољство публике, никакве сјајности на се неимађаше но чисто србински обучена представљаше нам загоркињу вилу, која кличе с урвине планине двапут је изазвата са живила! Песме су све на задовољство певање, само имамо приметити да би лакше могле ићи. На задовољство јошт декламоваше М. Пејић „Јека од Гусала* и С. Вучерић „Да женимо род" пропраћени с плескањем и бурним живили! Мислим да ће се многа браћа зарадовати и с нама у овој радости пливати, кад ово читали буду, а мени се не може на ино, а да овде пред светом неискажем јавну благодарност нашим учитељима, а особито С. Јанковићу, који с целом Фамилијом засведочи да љуби општину и да заслужујо поверење овд. грађанства. Живило српско певачко друштво, живила омладина! ]

Аустрија.

Адреска дебата у „рајхсрату* дољње куће. 8. јан. Скене за: шаљивим говором одпочне свој говор у обрану већине министарске и устава. Сажаљевајући мањину ммнистарску, коју ои лично врло цени и поштују, чуди се, да се на таке кораке, као што је споменица, одважила. Затим жели, да влада, која ће се на скоро образовати, еиергично стане на пут сваком страном упливу. Желим рече, да се устав у појединостима оживотвори и у дело произведе, да би се само већ јоданпут ред и мир у

‘унутрашњости опет повратио. Често се тужило на апсолутизам, али мени се чини да је мдого веће зло, кад разузданост и бруталност више од закона владају. Ово сам рекао будућим министрима. (Живо допадање с лева.) Г р а ј r е р (тиролац) против: У подужем свом значајном и језгровитом говору у коме није штедио владу и њене органе, рече између осталога и ово: Њег. Велич. позвало је 28. новембра укупно министарство, да што скорије претресе и стварно изпита питање, како би се могли предузети кораци, који би ускорили споразумлење и изравнање са оним стрнкама, које још изван устава стоје, да би тиме како устав свестрано у живот ступити могао. И како се том позиву Њег. Велич. одазвало министарство? Оно је одговорило: »Нетреба чинити кораке измирењу, него постепеном приморавању и подчињењу! не изравнање, него употреблење сваке при руци стојеће силе,“ и притом би још на наше чудо господи нридодала, да се треба такове силе латити: „која није уставним формама ограничена.* И какав је њихов програм напредка? Застајање (допадање с лева), и назадак на оном истом путу на коме незазелени трава за време Баха и Шмерлинга (врло добро! и допадање с десна), а успех је или сасвим ништав или на сваки начин врло слаб. То је маниФвст садашње победоносне странке. 6 милијона свечано објавише у овој кући 11 милијонима становника аустријски, који зато што у Аутрији живу, оће једнако и слободно право да имају, борбу за народност. (Живо одобравање с десна, смеј с лева.) То ће потешко ићи, то су и сами министри предвидили, и због тога овој кући наговестили. Они захгевају само стрпљења. (Допадање с лева.) Али кад министри стрплења имати морају, каковог стрплења тек морају њихове жртве имати ? (Опште допадање.) Програм владин подписан је 28. нов. И сад ми је сасвим јасно, знамо зашто је владин монитер ви већ добро внате, какав је то лист са „новим безобразлуком* 29. нов. народним стоанкама казати могао: Енглеска је против своји Фенијанаца 20.000 војника послала, и нами дакле неост?је ништа друго, него да народне странке са гвозденом руком солдачког деспотизма уништимо. (Чујте, чујте! с десна). Ви ћете се добро опоменути, какав је садржај меморандума од 28 нов. био. Неће нико нами Тиролцима одрицати, да у нашим горама као прастари Немци станујемо. Ако ви мислите, да ја немам права у име немачког народа вротив основни и начелни тачака меморандума протестовати, то ћу вам управо напоменути; да је неки муж, кога ваљда господа високо поштују, да је славни републиканац Кастелар изјаснио се, да је Федеративна мисао, као што се она до данашњег дана одржала, у ствари прастара нвмачка мисао, и да мисао централисања ништа друго није, него насљедство они азијатски варвара, које су они у прастари немачки народ Европе увукли. (Допадање.) И ова се централизација безобзирно и неистинито, којој равне нема у историји, назива немачком слободом! (Врло добро с десна. Допадање с лева.) Даље нападајући на владу и њене неуставне по ступке рече: Сад ми је сасвим јасно оно непрестановикање: Ми требамо у Аустрији мира. Дабоме, мир је врло лепа реч. Али ми је то позивање на мир по најновијим догађајима сасвим чудиовато. Ми оћемо мир, али не мир као средство ради угушавања слободе и рата у унутрашњости. И всог тога је тако велико просијачење своју дворова и дворчића европски за мир. „Оставите нас на миру. Ми истииа имамо 800.000 војника, али их требамо ва опсадно стање (живо одрицање с лева), да би аустријску слободу од својих народа сачували." (Одобравањесдесна, дуготрајно одрицање с лева.) Каква је дакле та слобода, кад је чувари слободе од својих сопствених народа чувати морају ? Слободних људи требамо ми у Аустрији, који неби такову политику терали, која иде у корист само једној странци, ма то била и сама иемачка, него немачким слободњацима, јер сам и сам немац. Ко прочита једаи CTU у том меморандуму (већине), и ако само и једну искрицу патриотског осећања за част своје отачбине има, тог мора чудновато осећање спопасти, кад узчита, да би се једном вароду слобода могла дати, али се то неможе, јер Русија то забрањује! (Одобравање с десна.) Какавјето политичан програм, слободуобећавати а у потаји цару говорити: Ми ју несмемо дати, јер то Русија забрањује! (Допадање с десно.) Зато се наравно наводи утвора панславизма, али то је стари маневар, да се дакле због чисте и праве слободе, слободе боју. Ко са таким речма долази, тај садању политику најужасније осуђује; јер ако Аустрија није у стању више, у слободном едношењу са једвим Муравјевим и са једвим Горчакоком мерити се, онда смо готови. (Бурно допадање.) Ако се дакле са славеиским кародностима тако поступа, да они руску кнуту тако речи као идеал и спасење своји слаби слобоштина сматрају (допадање с десна, кретање с лева), ако се влада аустријска неможе, ја повторавам то, са једним Муравјевим, са једним Бизмарном у погледу слободе надтицати ... (живо превидање с лева; вика : то је и сувише!) то јој онда у ствари ни сви њени противнички говори ништа помоћи неће. Журим се да довршим (право! с лева), верујем моја господо, да вам није истива пријатна (живо одобравање), и зато ћу тако слободан бити, да вам још коју истиву речем. Из историје ове куће (окренувши се на десно,) на утеху нашу, млого ћемо што шта научити, и успркос меморандуму угледаћемо млого сјајвију нашу будућвост. Ова господа (на леву страну показујући) млого су вам науке дала. Сад чујте. Посланик Куранда данас је казао, да је Угарска своје право увек одржала. А у првој свесци стенограоског протокола читамо: „Устав Угарске не само да је револуцијама саломњен, него је и правним путем обезснажен и стварно побеђен и уништен.* Код тог става стоји „живо одобравање с лева и у центруму;* десница је ћутала. (Бурно одобравање.) И где смо сад моја господо? Кад су нас већ саломили и надвладали устајемо опет. , Кад је министар Шмерлинг за добро нашао, да распуди угарски сабор, и кад је он ову чисто централистичну политику бранио, читаосам ја: „непрестано бурно одобравање и допадање у центруму с лева и на галеријама ;* десница је ћутала! (Одобравање) и оиа је млого политнчнијо са својим

ћутањби учинила, него што сте ви, моја господо са вашим „одобравањем,* то сведочи садашњост. Даље сам читао: „Закони од 48 године неће се потврдити, јер једнакост народности и равноправност Хрватске, Славоније и Ердеља запостављају,* и опет је сљадовало „одобравањеи шта ћете ви сад на то рећи, ако ми узтврдимо, да исту равноправност народности немачка либерална странка запоставља ? Ви ћете сад и на то викати „право !* Тадашњи известилац др. Гискра рече: ,Да под нешени угарски вакон о народностима, у толико, управо неодговара потребама остали народности у Угарској, уколико млогожељене централисте у осталим деловима Аустрије.* Овде се онда говорило још једнако о праву народности, наравно! онда се могле разне народности против Мађара употребити, али се сада у подпуној досљедности одношај изменуо. (Одобравање с десна.) Године 1861. говорило се Мађарима: Одите, основа ће бити Фебруарски патенат!“ А данас се говори Чесима: „Одите, основаје децембарски устав!* Али Мађари недођоше и кроз то посташе нашим господарима; можда ће тако исто и Чеси нашим господарима постати, јер и они тако исто недоћоше, (Допадање. Вика с лева: Никад!) То ме у овој кући опомиње на једну шаљиву игру под насловом: „Астал је постављен.* Ту је захтевао један муж од своје жене, да му те ксте >ечи повтори; но почем она то учинити није хтела, то Се дође до свађе, које да би се мужједанпут опростио купи јој на поклон један скупоцен шал. Шмерлинг је рекао Мађарима: „Асталје постављен." Али они нехтедоше доћи да мир закључе, морао им је дакле скупоцен шал купиги; сетите се само 70 процената. (Доиадање.) Шта ће усљед таке теорије у погледу осталих народности шал стати, то досад још незнам, бар и у Боци није на лијо прошао. (Допадање.) Ликујући повторио је др. Гискра као известилац речи Шмерлингове : „Монарх је своју дужност испунио, кад је предложено му целање државе одбио“ а сад? Пре бити централиста и уставоверан, сад пак дуалиста и опет још уставоверан, то рећи, „или лепо или ружно*, уввк уставоверан. Тада се ова страна куће за угњетено право Угарске борила, и ја немогу веровати, да ће они данас, почем су до свога права дошли, припомоћи, да се њиховим некадашњим бранноцима иста неправда чини, од које су је они спасли. Оставите ви нас као Тиролце, какви смо већ аа 500 година увек били, и онда ћемо као и за 500 година добри аустријанци бити, али ако оћете да ми само аустријанци будемо, уништавзјући у нами Тиролце, онда нмти ћете Тиролаца аити Аустријанаца имати. (Одобравање с десна.) У обрану тротив нападаја политичне несвести иапомену говорник речи, које је цар 1. октобра 1866. Тиролцима изговорио, и затим закључи свој говор: Пре него што даље пођете намишљеним путем омаловажавања и потискивања народа, промислите се, да нећете можда касно са песником рећи морати: „То је пут смрти којим идем, са сваким кораком малаксава ми душа.“ (Живо допадање с десна и у десном центруму.) Седница се затим у три часа сврши и сљедећа за сутра у 10 часова вакаже. На дневном је реду: продужење адреске дебате.

Новије

„Журнал ОФицијел" обнародовао је од 16. о. м. датирану окружницу министра правде Оливија на ђенералне прокураторе, у којој између осталог и ово се налаже: Ви ћете допустити да се сва мнења јавно изразити могу, ви ћете здравој јавној свести ред и морал оставити, али ћете по жељи и вахтевању цара сваки неред и преступак гонити. Ви нетреба да трпите, нити журнале, а још мање скупове по улицама, који на то смерају, да јавни и збиљски материјални поредак предупређују. Из Рима јављају, да је неистинита она вест, коју је донела „Унита Католика*, да су петицију о непогрешљивости папиној подписали 410 епископа. Против исте петиције устала је досад већ половина Француски епископа и готово сви немачко-угарски епископи. Посредујућу петицију написала је већина енглески и шпански епископа. Из Напуља јављају, да су у млогим градовима и варошима присталице Бурбонаца покушавали преврат учинити. Млоге прокламације поватане су, које су на устанак позивале. У Салмони уапшен је један раденик по имену Минхило. Код њега је нађено више прокламација тајног одбора бурбонаца. По околним планинама појавиле су се млоге усташке чете, које су са острагушама наоружане. По вестима из Петрограда, изабранаје једна комисија свештеника, која ће испитати предлоге О*ербека ради сједињења англикан-

Новн Сад 23. јануара. Званични попис душа у нашој вароши довршен је и ми ево саопштавамо вваничнн: Извештај о стању пописа народа вароши Новог Сада до краја декембра 1869. свега житеља 19 266. I. четврт. Овдашњи: мушки 1778, женски 1984, страни: мушки 157, женски 128, инострани: мушки 3. сума 4050. 11. чстврт. Овдашњи: мушки 2573, женски 2807, страни: мушки 289. женски 228, инострани: мушки 8. сума 5885. Ш. четврт. Овдашњи : мушки 1425, женски 1549, страни: мушки 314, женски 260. сума 3548. IV. четврт. Овдашњи: мушки 672, женски 1852, страни: мушки 110, женски 70. сума 3831. Свега овдашњи: мушки 8227, женски 8806, страни: мушки 1205, женски 1017, инострани: мушки 11, главна оума: 19.266 душа.