Застава

р остави сав посао, да дође у варош ида участвује. Нисмо ли ми једнодушно изрекли неповереи>е блаженопочившем патријару и то странци. Нисмо ли изабрали левичара на сабор; па ако Бог да среће и здравља, достојан ће син опет иесто у сабору заузети. Нисмо ли ми први изрекли конФесијоналне школе, поред протеста иаших противника. Није ли у нас најолободоумније устројен школски одбор. Нека рекну очевидци кол’ке борбе претурујемо ми у предотавничким општинама, и како на опрезу морамо бити, да смо вазда сви на окупу. Нека азволи ко неверује у прву представничку општину отићи, па ie се уверити о таком страјдном безобразлуку, што ни цојмити није могао, и ту te брзо увидити наш свестан и одважан рад. Но ми се нехвалисмо, (зато се ја сад хвалим) ми неизносисмо на јавноот, па наравно да се о нашем раду ништа и незна, и о тога поверова цео српски свет, да је Сомбор виштавлук. Ту кривицу признајем и сам, j e P ј е дужност наша о своме раду јавна рачуна дати, и само с тога блажи се мисао, да је писац само сте стране право имао. Но аисац нема право онде, где о позоришту говори. Ту је могао заиста најпре се уверити и тада писати. На клупе крчмарске незнам шта да му одговорим. А пијанке се оканимо. То су жалосни вицеви. Ја као одборник позориштни, који сам и уписнике купио знам како стои ствар. Од абонома на 12 представа пало је 947 ф., на каси 408 ф. 80 н., изван абонома за 8 представа 967 ф. 50 н. то чини свега 2323 ф. 30 н. Изволите ми господо рећи је ли то мало од тако мале публике, која се никад не мења, већ вазда једна те једна; и да ли ту засад има деФицита поред свег сомборског блата.— Нама је речено да позориште треба месечно 2000 ф. За четир недеље дато је 20 представа. Не беше дакле господо моја право онако нас нападати, јер то је могло ствар покварити, а никако поболшати. Грди ме ако радим, грди ме ако нерадим, па ко te ту угодити! Господину пак оном што је о нелској кули и деморализацији у Панчевцу говорио; велим да је са ваздушастим створовима посла имао, и кад би му одговорио, понизио би достојанство своје браће и својих сестара сомборских. Опростите ми, ја се нерадо протеривам, јер то су и последње, а и најгнуснијо ствари, ксје прелазе у бурне страсти; ал почем ме и моји пријатељи, а и сви у путу сретнути другови позваше да истину обелоданим, почем би ve злочастива вера прЉутањем у народ уселила, то са овом изјавом нек је доста. А ти сваки честити брате буди уверен, да ће наш крајичак окољен непријатељма држати се чврсто и стално, док дисања у себи знаде. Будите ми здрави, док се опет овде из даљине не састанемо украшени сретнијим мислима и и веселијег погледа. Ника Грујић-Огњан.

Јаван извештај о радњи за подизање споменика Сави Текелији.

Број текелијиних питомаца износи досад 135, од ових су, колико је одбору познато, њих 29 умрли а 17 су још и сада питомци, те би по томе било од питомаца, који су науке свршили и који су данас самостални 89 у животу, но и од ових познати су одбору само 68, а за остале 21 није досад одбор дознати могао где су. Овој шесет осморици познатима послао је одбор писма, у којима их позива на прилагање. А ти су поименце: Симеон Петровић из Арада, сада др. медицине у Кикинди, Јевтимије Симоновић из Беле Цркве, сада владика неготински у Србији, Милош Поповић из Новога Сада, сада уредник »Видов-дана* у Београду, Аксентије Радовић из Кикинде, сада адвокат у Кикинди, Александар Теодоровић из Суботице, сада вар. поткапетан у Суботнци, -- Василије Петровић из Темишварз, сада архимандрит оповски, Иларион Анђелковић из Панчева, сада др. медицине у Белграду, Свеmap Вујић из Аде, сада адвокат у Ади, Л>убомир Радивојевић из Каменице, сада др. медицине у Новоме Саду, Милош Радојчић из Ирига, сада iip. медицине у Земуну, Ђорђе Митрић из Сентандрије, сада бележник у Помазу Улис Ерговић из Ст. Београда, сада свештеник у Дуна-Пантелији, Александар Ђуришић из Беле Цркве, сада др. медицине у Вршцу, Сима Крстић из Ирига, сада адвокат у Руми, Јован Ђорђевић из Сенте, сада управитељ срп. нар. позоришта у Београду, Јосиф Апостоловић из Сентавдрије, сада адвокат у Сентандрији, Урош Мушицки из Ђурђева, сада отправник „Заставе," Ђорђе Стојаковић ив Паланке, сада судија у Вуковару, Васа Арновљевић из Темишвара, сада сенатор у кикиндском диштрикту, Никола Крстић из Ваца, сада др. права и члан касационог суда у Београду, Стеван Михајловић из Арада, сада надворник накиних добара У Комлошу, Димитрије Ракић из СентандриЈе, сада адвокат у Сентандрији, Младен Јанковић из Ст. кањиже, сада др. медицине у Београду, Александар Завишић ив Ст. Кањиже, сада у Бечеју, Давид Бољарић из Вате, сада свештеник у Сечују, Павле Ивановић из Баје, сада др. медицине у Ваји и посланик на нар. сабору, Урош Девић из Паланке, сада благајник депутације школских фондова у Пешти, Л>убомир Гаћански из Модоша, са да др. права и адвокат у Панчеву, Сима БеРвћ из Мола, сада кнез у Молу, Светозар Максимовић из Беле Цркве, сада др- медицине у Ноаоме Саду, Константин Којић из Руме, сада велики бележник сремске жупаније, Стеван БаРУсковић из Кисача, сада бележник у Кисачу, Александар Гавриловић из Руме, сада управитељ

гимназије у Новоме Саду, fcopbe Јовановаћ из лока, сада протођакон и проФесор богосло >ије у Iлашком, Ђорђе Вукичевић из Сомбора, сада адвокат у Новоме Саду, Љубомир Рајић из Вршца, сада вар. сенатор у Вршцу, Никола Рајић из неште, сада „Фервалтер" у шајкашком батаљону, Јован Вујић из Сомбора, сада бр. права и адвокат у Сомбору, Михајло Сабовљевић из Кикинде, сада сенатор у кикиндском диштрикту, ДимитриЈе Бранковић ив Врањева, сада бележник темишварске конзисторије, в BС а Бурћевић ив исека, сада проФесор на гимназији у Новоме Саду и посланик на нар. сабору, Светоззр Савковић из Дединаца, сада професор на реалци у Новоме Саду Јован Туроман из Уштице, сада др. филозоФИЈе и npo®ecop на гимназији у Новоме Саду, Стеван Пантелић из Карловаца, сади архићакон и проФесор богословиЈе у Карловци, Јован Грујић из Сомбора, сада др. права и журналиста у Новоме Саду, Љубомир Ненадовић из Руме, сада др. медицине у Панчеву, Јосиф Соколовић из Сегедина, сада конциписта код председништва уг. министарства, Стеван Малешевић из Сенте, сада практикант у адвокатској писарници у Сенти, оорђе Бугарски из Парага, сада јурасор у Илоку, Стеван В. Поповић из Ст. Вечеја, сада посланик на нар. сабору, Јован Павловић из Карловаца, сада уредник „Панчевца“ у Панчеву, Јован Ђурић из Адашеваца, сада ађункт код кр. курије у Пешти, Милош Ђорђевић из Кумана, сада др. права и практикант у адвокатској писарници у Вечкереку, Мита Поповић из Баје, сада велики бележнику БаЈИ) Милутин Татић из Ст. Кањиже, сада подбележник бачке жупаније, Илија Вуч тић из Новога Сада, сада подбележник у Новоме Саду, Миливој Топонарски из Вилања, сада практикант у адвокатској писарници у Кикинди, Ђорђе Пејић из Панчева, сада др. права и адвокат у Бечкереку, Тодор Недељковић из Новога Сзда, сада варешки парничник у Новоме Саду, Миша Димитријевић из Новога Сада, сада варошки подбележник у Новоме Саду, Стеван Лекић из Осепа, сада проФесор на гимназији у Новоме Саду, Душан Стојановић из Срб. Сентивана, сада практикант у адвокатској писарници у Падеју, Милан Андрић из Баје, сада поч. подбележник у Баји, Светозар Димитријевић из Сентомаша, сада поч. подбележник у Темишвару, Сава Чолаковчћ, из В. Taj'a, сада код кр. курије у Пешти, Владан Арсенијевић из Делиблата, сада проФесор на реалци у Новоме Саду, Јован Антоновић из Сегедина, сада практикант у адвокатској писарници у Сегедину. Од ових питомаца одазвали су се досад шесторица: Др. Светозар Максимовић, др. Павле Ивановић, Ђорђе Вукићевић и Стеван В. Поповић обећали су сваки по 200 Фор. а. вр. Стеван Барусковић обећао је 100 Фор. а. вр. Василијан Петровић обећао је вратити сав новац, што га је као питомац у име стипендије примио. Осим питомаца обећала је још и „Матица Српска“ 200 Фор. и Ђорђе Камбер из Новога Сада 50 Фор. на ту цел. Сљедећи питомци нису добили писма, пошто одбор није знао за место, где станују, а то су: Петар Поповић из Крстура, Стеван Васић из Руме, Васа Берар из Кикинде, Ђорђе ЂдЈјјевић из Сегедина, Андрија Рукослав из Сент-андрије, Ђорђе СтеФановић из Сомбора, Данило Остојић из СигетЧипа, Кузман Влашић из Сегедина, Коста Томашевић из Кикинде, Павле Поповић из Ченеја, Стеван Радонић из Берексова, Стеван Ђурковић из Ст. Београда, Александар Јовановић из Темишвара, Милош Ђонлић из Осека, Васа Оларовић из Чакова, Данило Крагујевић из Темишвара, Александар Спиро из Ђура, Марко ТеоФановић из Сомбора, Јован Ми • лојевић из Н. Градишке. Ми се надамо, да се ова браћа неће осећати искључена, него ће се драговољно одбору пријавити и братски одазвати. А што нисмо за њих дознати могли, већиномје узрок у томе, што се дугом низу годину много питомачких генерација измењало, те млађи слабо што и знаЈ'у о старијоЈ' браћи својој. Као што се од ове овде браће надамо, да ће се одазвати, још се већма надамо од оне браће, коју смо позвали, а који се још нису, да ће се што пре одазвати, како не би започето дело са нехајства пропасти морало. А извештаје ћемо од времена до времена путем јавности саопш(авати. У Новоме Саду 4. маја 1870. .. 0 Д Б 0 Р за подизЖве споменика Сави Текелији.

Хрватска.

(Свршетак.) Споменица трговачко-обртничке коморе у Загребу изјављује се о правцу те жељезнице следечим начином: Кад је високи угарски сабор о грађењу АлФелдречке жељезнице закључио, да се пруга та имаде од Осека преко Сиска и Карловца на Реку у најкраћем правцу те неодвисно од икаковога другога друштва чим upe градити, бијаше овдашња трговачка комора а шњом и савколики трговачки сталеж у обсегу ове воморе уверен, да се на темељу приваћени начела, којим се неможе одрећи точност и ваљаност, може спојити Осек са Сиском једино преко Ђакова, Брода и Кутине. Но великом жалошћу уверила се је ова трговачка комора из законске основе вис. кр. министарства комуникација заступничкој кући предложене, да вис. влада није предложила грађење овакове пруге, премда је сама тако са техничкога као и са гледишта јавнога иромета оваку пругу за најсходнију признала, него да је други правац јој одредила, наиме из Осека преко Нашица и Пожеге, а за случај, да би се ова течајем потанкога изпитивања као немогућа показала, нека се гради пруга из Осека преко Нашица и Плетернице у савску долину, и даље преко Новеградишке у Сисак. Што се тиче дужине ове пруге напрама пруги Осек, Ђаково-Брод-Сисак, то би она, у колико се је трговачка комора о даљини обавестити моглз, преко Ђакова-Брода у Сисак имала 28 миљз, дочим би пруга текућа средином СлавониЈе, због узбрдина (Steigungen) те свакојаки завоја једва мање 29 миља износила; а пруга Осек-Нашице-ПлетерницаНоваГрадишка,износилаби, о чем се погледавши на земљовид сваки се уверити може, још више миља. Обзиром пак на техничке потежкоће, то се и у

извешћу министарства комуникација признаје дат саи у нравцу Осек-Ђаково-Брод готово нитм нема. Размери узбрдица (Steigungsverhaltnisse) обојих ал:ернативно преко Нашица градити се имајући пруга, једва да ће се моћи код прелаза изпод 1 : 90 извести, негледећи на то, да обе ове линије могу једино средством тунела размеђе воде (Wasserscheide) нробушити, да се морају на брдине ослањати, а тим се неће долина изузимајући ону око Пакраца и Пожеге нити дотакнути, а то неће моћи нити на местни промет, па кад би се баш хтело на њега у црвом реду обзир узети, успешно деловати; дочим би пруга осечко-јјаковачко-бродска у највишој узбрдици од 1 : 200 и то на врло кратком комаду пута без икакови технички тешкоћа размеђе воде пребацила те се уз пзјповољнији течај у савску долину извести дала. Одавде сљедује, да пруга Осек-Ђаково-БродСисак и друга, сабору прихваћеном начелу наиме брзому дограђењу више одговара, пошто би ова и знаменито мање стајала, те због мањи технички тешкоћа пре саградити се могла, него ли икоја од обоји речени пруга. Tpehe вис. сабсром прихваћено начело, да се та пруг.l тако има градити, како би била жељезница ова неодвисна од свакога другога друштва, иачело у овом случају врло важно и знаменито ово начело може се сачувати те њему задовољити једино тада, ако се потегне та линија од Осека преко Брода у Сисак. Трговачка комора, која j’e промету из Сиска к мору, односно у Трст, затим смеру трговине босанске увек особигу позорност обраћало, како то доказују њена мнења и дотични предлози учињени течајем више годнна; трговачка комора дакле мнсли да сме с пуним уверењем изрећи, да ће се сисачкоречка пруга само онда моћи натецати са пругом сисачко-тршћанском, ако се првој грађењем сисачкоосечке линије приведе тако што и славенска и босанска трговина и то најкраћим и најсходннјим спојењем. Сисачко-речка ируга иначе једва би могла, узпркос мањега броја миља, одолети онако могућему друштву, као што је јужно-жељезничко, онаковом тржишту каково је Трст; код превзжања робе ва овој прузи неби се толико гледало на време вожње, колико на јеФтиноћу возарине. Пруга Карловац-Река иде покрајином неплодном, слабо настањеном, нема се стога много рачунати на местни вромет; јер јужна жељезница пак усредоточује у својој тршћанској прузи уз пругу Сисак, такођер пруге Будим-ПрагерхоФ, и највећи прометни пут од Беча уједно са коругпко и љубљанско-тарвиском пругом, па с тога усљед овога положаја ласно је друштву јужне жељезнице на пруги сисачко-тршћанскоЈ’ таков ставити ценик, против какови би могла сисачко-речка жељезница једино на уштрб државне јамчевине борити се и натецати, негледећи на то, да ће јужно друштво продуживши барчку пругу до Осека, што ће свакако сљедити и тамо са речком жељезницом натецати се за промет из Угарске. Имаде ли Река бити емпориум угарске, хрватске и славонске морске трговине, имаде ли осечко-речка жељезница гледећи на знамениту конкуренцију Трста успсшно промет те му служити ; то немогу код избора правца пруге од Осека на Сисак местни интереси у првом реду меродавни бити. Савска долина одреЈјена је и самом нарави и многог одишњим обичајем трговачким за главну цесту промета, неби се дакле смела та пруга преметнути у горске пределе пожешке жупаније, na овако неизбеживим тешкоћама карловачко-речке линије додати још бреговиту пругу у Славонију, чим би се већ унапред трошкови промета повоћали. У савској долини пролазила би пруга са своје велике плодности изврстно познатим крајишким nvковнијама, градишком и бродском; онде нашла би она у тамошњи крајишки шума богати материјал за изважање, тамо имаде сила угљевља, које спада цајбоље у целој земљи. У савску долину изтмчу босанске долине, које већ сада, особито код Брода терају знамениту трговину са сољу, пшеницом, зобљу, кукурузои, шљивама и рогатом марвом. Ова трговина иде деломице преко Сиска к мору, па ће се, буде ли Брод жељезницом cnoj'eH са Осеком, врло подићи. Онде има се такође тражити изходиште турскобосанским жељезницама, онуда мора дакле већ по самој нарави тећи и речка главна пруга, па би било управо протунаравно, да се главна пруга сведе у славонске горе, где је сразмерно мало промета као и онај толико важан надовезак са турским жељезницама тек побочиим пругама и то преко гора са главном пругом свезати могла, или би се пак морала без нужде из Новеградишке или орљавске долине друга паралелна пруга у Брод и Митровицу градити. Трговачка комора назрева у томе очевидну пометњу начела. Обе, министарством комуникације предложене трасе смештају главну пругу, где су само побочне пруге потребне, да се вадовољи местним одношајима, а мећу побочне линије онамо, где би гледећи на наравске околности земљишта и трговине имала бити главна пруга. Тим пак не користи се нимало ни трговини ни промету! Буде ли се главна пруга водила од Осека преко Нашица, Пожеге и Пакраца, то ће грађевни трошкови те линије за неколико милијона већи бити, него ли би били, да се гради из Осека преко Ђакова, Брода у Сисак. Ово исто ваља и гледе друге трасе, наиме нашичко-плетерничке, код ове последње ваља још напосе споменути, да ова, овако грађена пруга неће се Пожеге нити Пакраца дотакнути, премда то спојење лежи у местном интересу, па би се у овом случају и туда морале побочне пруге градити. Узме ли се пак ова трговачком комором заговарана пруга Осек-Ђаково-Сисак за главну пругу, то неће требати побочну пругу у Нову Градишку, односно из долине Орљаве у Брод; а новцем приштеђеним код ове пруге дале би се ласно извести побочне или вициналне пруге орљавском долином у Пожегу, и из Кутине у Пакрац, које би тамошњем местном промету подпуно задовољавале те и ва главну пругу користно и успешно деловале. Ово су укратко важнији разлози, кој'и приклонише ову трготачку комору, да се изрази за пругу Осек-Ђаково-Брод-Сисак са обема горе наведенима побочнима крилима у Пожегу и Пакрац, па пошто се у истом смислу и осечка трговачка комора изразила, мисли ова подписана трговачка комора, да се може надати, да ће сугласно мнење обеју ови

овачки хомора које по закону и нарави трговачко обртничке интересе краљевина Хрватске и Славоније заступају, јамачно и на одлучном месту заслужени обзир наћи. Из седнице трговачко-обртничке коморе у Загребу дана 16. априла 1870. Ј- Ф. Девиде, с. р., А. Хондл, с. р., тајник. председник.

СТРАНЕ ЗЕМЉЕ.

ТУРСКА. На другу ноту великог везира у погледу питања о бугарској цркви одговорио је цариградски патријар следећим писмом: Ваша висости! Имали смо част примити тескеру Вашевисости од 7. михарема 1287 (16. марта 1870). пред нашим светим синодом. Темељно смо проучили разлоге, који су изложени у тескери, и који су, по владином мишљењу, учинили, те је потребно било, да се изда царски Ферман, који решава познато бугарско питање. Пре свега хитимо захвалити Вашој висости, што нас уверавате, да се царска влада никад није мешала и да се никад неае мешати у решавање црквени питања. Него баш из онога, чим се разјашњава појав Фермана, изилази, да je овог мешања било, и то не по захтевању црквене влрсти, т. ј. патријарха, као што се то догодило 1861. године, већ по простој одлуци владиној, која се при томе оснивала на пројекту, мешовитом комисијом израђеноме, комисијом, која се састоји од световни људи, и која по самим речима Ваше висости, није била никакве званичне природе. Али јасна је ствар, да црквена питања немогу, као што ваља решити световњаци, макар ови били пуни поштовања и одликовали се знањем, јер у црквеним стварима има окодности, које се немогу изпустити из вида, а да се канонско право сасвим непогази, ове пак околности немогу бити познате ни грађанској власти, ни световњацима, који неприпадају телу, које црквом управља. Ево доказа: горепоменута тескера Ваше висости садржава речи: „бугарска црква". Ми смо уверени, да Ваша висост, служећи се тим речма, није знала па ни знати није могла, да су оне туђе у иравославној цркви непозаате. Ако грађанска власт признаје народности и свакој даје права и политичка преимућства, то црква против тога нема ништа приметити; али она никад тако што није припознавала у своме крилу. Спасатељ је позвао све народе, да ириме Хркстову веру, и за то, придржавајући се овога основнога начела, црква никад се није делила на арапску, арбанску или бугарску цркзу, него је увек сачувала своју праву природу, као једна света, васионска и апост. црква. Дко бисмо хтели предпоставити, да се називање „бугарске цркве“ оснивало на топографским границама, то су питања: које су границе Бугарској? Који je васионски сабор основао бугарску цркну? Кад бисмо припознали и примили назиеање ове цркве, то бисмо тим новим створом учинили norpeшку, и васионска би нас црква зато осудила. Ваша висост, потврђујући да се царска влада немеша у чисто црквена питања, правда њено noступање у погледу тога, што се установљава и уреijyje бугарска црква... Допустите нам приметити, да су уредбе у смотрењу црквене управе ивишле под упливом светога духа, да су написане од сами апостола и васи нски сабора. Све ове уредбе, бсз икаква изузетка, исто су тако свете и ненарушљиве, као и наредбе догматске, које су у очима ваше висости Ј'едине, које пмају природу вјероивповједну. Примењивање ови уредаба, таво исто дисциплинкрски као и догматсви, поверено је само оним, кои припадају телу, које црквом управља, и свако нарушење ти уредаба учинило би ово тело одговорним према Богу и васионској пркви. Никакво дакле друго мешање HHj'e законито, а ово је начело, од ког се црква ни у коим цриликама удалити не сме. Ми смо сматрали за своју дужноствашој висости ово иајаснити ради тога, да се иначе посве природним непознавањем ствари непобркаЈу сасвим и да се тиме неучини покушај против свети и ненарушиви уредаба.

Н О В И Ј Е.

Паришке слободњачке новине цишу, да је досад, које за врбме плебисцита, које после њега услед разни демонштрација њи до 558 особа позатварано, међу којима су готово све главније вође међународвог раденичког друштва. Одговорни уредник „Рапеља“ Барбо, опет је осуђен на једну годину затвора и губитак 5000 Франака од кауци]'е. Повод Осуди дао је од Виктора Хига написани чланак, који је у броју „Рапеља“ од 23. априла изашао, и који се следеким речма свршује: „Ако је баш цар вољан да управо ]‘едно питање на народ, то му ја тек онда припознајем право ако га овако стави: „„Хоћу лн j'a тиљерије оставити, у Винценес отићи и тамо се судијама предати?** На тако питање одговарам ја са „да.“ Жил Фавр бранио је оптуженог при процесу. Осим тога ј јш су млоги осуђени на затвор од 14 дана до 4 месеца, због говора по јавним скушптинама и бунтовнички усклика по улицама. Тако исто из остали провинција Француске стижу гласови, да су млоге преске парнице подигнуте. Као што из Париза јављају, навменовање Херцега Грамонта за министра спољњи послова, свршена је ствар. Министар ј'авне наставе Лабуле. Талхоје напушта вацело министарство јавни грађевина; на његово место говори се да ће доћи Плихон или Мо пе. ■— На напуљском свеучилишту побунили оу се ови дана ђаци. У дворани нађене су три бомбе од артије. Један ђак опалио је из револвера, без да је тиме икоме вреда нанешено. Свеучилиште је затворено и 15 ђака уапшено. Ванредна седница коморе у Букурешту, затворена је истог дана и раепуштена. Жељезнички влак ивмеђу Букурешта и ђурђева