Застава

Г. Папта Срећковић: онај који је учио може и предавати, а ко нијв учио, тај не може ни предавати, с тога ја нисам за додатак. Г. Дим. Матић: млоги је могао учити, па опет да не зна, зато ваља казати, ко j’e предавао. С тога мислим да би власти требало оставити слободне руке да примити ако је способан. Скупштина прими ту допуну. После тога пређе скупштина на члан 16-ти, 17ти, 18-ти, који су усвојени с неким малим примедбама, члан 19. усвојен је по предлогу владином, члан 20. 21. и 22. усвој’ени су с неким допунама и поправкама; члан 23. усвојен је по предлогу владином, а пошто j'e прочитан члан 24-ти узе реч Г. Алимп. Васиљевић: да се изостави то побројање шта мора бити у општинској сведочби, јер по себи се разуме да у сведочби мора стајати, где је koj’h ишао у школу, каквог је владања и приљежања. Г. Дим. Матић: ми смо јуче усвоЈ’или да се у учитељску школу примаЈ’у и учитељи, па се ту онда може породити питање, да ли j’e доброга владања, с тога држим да овај предлог треба да остане као што j’e. Г. ђор. Малетић: да ли би се могло боље кавати: „сведочба/’ а не „сведочанство.“ Г. Панта Срећковић: не, не, нека стоји „сведочанство.“ За овим скупштина усвоЈ’и овај члан с одборском примедбом, па после тога прешло се на члан 25., који j’e усвојен по предлогу владином с незнатном изменом. Код члана 26. узе реч Г. Илија Протић: ја сам био у одбору, али се нисам могао сагласити, да се тако строга казна изриче над ђацима, јер знам да се ни из Ј’еднога завода наше отачбине не истерују ђаци одма из школе због хрђавог учења, него им се оставља да могу школу повторавати. Ја сам у одбору био мњења, да се они ученици, који уживају благодјејање не истерују, него да им се дозволи да могу исти разред повторити о своме трошку. Неки су казали да j’e то свеједно или одузети му благодјејање, или га истерати, јер он чим изгуби благодјејање, он већ више не може учити; али ја кажем да то није све једно. (Више скупштинара: ниј’е све Ј’едно!) Није казато у закону koj’h ће се ђаци примати, да ли богати или сироти, пак зашто да му се онда не дозволи да о своме трошку повторава, кад може бити да он није сирома, пак може о своме трошку разред повторавати. Дакле није све Ј’едно одузети благодјејање или га истерати; врло се лако може догодити да се неки ученик учи за две године тако само, да пређе из разреда у разред а треће године могао би се показати тако слаб, да по овом закону може бити изкључен из школе. Ја питам да ли је сад право да и држава изгуби што j’e потрошила за 3 године на њега, а и он сам да се упропасти? Човек обично мења своју нарав кад дође у то доба, пак с тога може бити да ће се човек поправити, пак зашто онда да му се не дозволи да може разред повторити? Више скупштинара: тако, тако, (свршено). Г/ Ijop. Малетић: г. свештеник говори овде само са точке досадањег учења наше деце, али овај наш нов завод не тражи камо такав успех, него много бољи. У нашој гимназији нагомила се по 80 до 100 ђака у један разред, па је онда оасвим природно да учитељи не могу обратити толику пажњу на учење и приљежање ђака, те да сваког упуте и обавесте колико j'e нужно да он дозна за његов таленат, него га пита Ј’едан пут, два пут у месецу па га потреви баш онда кад зна или кад не зна ништа, те тако се догађа да се пропусте и хрђави ђаци из разреда у разред. Овде пак у овоме заводу, где j'e мали број ученика, учитељ има времена да га сваки дан испита те да види шта зна, пак кад се после године дана уверио, да од њега неће добар учитељ бити, он треба да каже: тај не може од учитељства живети, штета је на тог и даље трошити. и тако га из школе одпушта. Њему су све друге школе отворене, пак нека иде даље и учи о своме трошку ако може, али за ову школу није. Што г. свећеник каже да ћемо на тај начин човека упропастити, ја кажем да у нашој војеној академији нема толико примера да j’e пропао онај, кој‘и је из ње одпуштен, премда се и тамо не дозвољава да школу повторава, него му се каже да иде кад није за то. Кад ученик за једну годину није ништа успео, а уливало му се и на левак, он онда не заслужује да и даље у тој' школи остане, с тога га треба одпустити. Г. Илија Протић: j’a сам мислио да му се дозволи повторавање само за једну годину а не за више. Г. Сима Живковић: г. Протић 6ој'и се да ученици не буду истеривани, зато ћу ја о томе неколико речи да кажем. У пашим гимназијама до сад су били истеривани ђаци само због слабог учења, и то највише из првога разреда, а ређе се то догађало у вишим разредима. Ово истеривање у првоме разреду догађало се тако често зато, што у тај разред долазе деца већином неспремна од учитеља, пак не могу да се навикну и савладају предмете, кој’и су у овоме разреду прописани. Г. Министар просвете увидео је ту погрешку, па с тога j’e и укинуо то наређење, да се ђаци из првог разреда истерују због слабог учења и ми сад то више не упражњавамо" Онај дакле ученик који је IV разреда гимназије добро учио, тај ће учити и овде, особито кад добија све бесплатно и по томе не мора да зебе и послужује Другога, па ко се и овде не учи као што треба, тај хоће само да дембелише, а дембеле не треба ранити. Г. Панта Срећковић: ми хоћемо да заведемо учитељску школу као што треба, а кад се овде нешто попушта и допушта да се провлачи из разреда у разред без да се шта учи, онда она неће бити то што ми захтевамо. Нама требају добри учитељи, за то и подижемо ову школу, а добре ћемо учитеље’имати само онда, ако се у њој добро учи. За то овде којекакве лењивце не треба трпити. Г. Председник: који су за предлог одборски нека седе, а остали нека устану; Већина је седела. Сад имамо четврт сахата одмора. (Наставиће се.)

ИЗБОРНИ ЗАКОН У СРБИЈИ.

(Свршетак). Казни за злоупотребе при бирању. Чл. 71. Ко да, обећа или приии новце, отвари или ма какву вредност, под условом било да сам да, или да придобиЈе чији глас, било да се уздржи од гласања, казниће се ватвором до годину дана, и да се лиши права бирати и бити ивабрат до три општа ивбора вакључно.

Кавниће се тако исто и они, који под истии условима буду учинили или примили понуду или обећање јавне или приватне службе. Који би претњом нагонио кога да да или да не да глас, казниће се тако исто. Чл. 72. Ко би под оружјем дошао било на општински збор, било на среску повереничку, било на варошку ивборну скупштину, тога ће председник скупа удалити са изборног места. 0 посланицима које кнез бира. Чл. 73. Кнез ће, на предлог министра унутрашњих дела, а по саслушању министарског савета, издати акт о своме избору посланика. Чл. 74. Тај ће се акт објавити у званичним новинама, а пооле ће га министар унутрашњих дела са ваписницима о осталии изборима у вемљи предати народној скупштини. Чл. 75. На основу тога акта, свакоме од кнежевих посланика министар унутрашњих дела предаће или послати уверење да је ивабрат. За колико вреде избори. Чл. 76. Општи избори народних и кнежевих посланика вреде за три године, рачунећи од почетка године у којој су учињени. Овај избор посланика важи и онда за три године кад је учињен поводом распуста народне скупштине (члан 78. устава). Кнежев посланик, који би у течају свог пуномоћства променио званични положај, у коме је био кад је за посланика изабран, не може без новог избора остати посланик. Чл. 77. Сваки допуњавајући избор посланика вреди само до првога општег бирања свију посланика. Чл. 78. Ако би се појавила потреба за скупштину у течају године, кад падају општи избори, и пре него што су изабрани посланици за обичну скупштину, што се у тој години по вакону састати има, кнез на предлог министра унутрашњих дела, а по саслушању министарског савета, може саставити ванредну скупштину из посланика последње скупштине. Но то нити замењује нити искључује трогодишње опште бирање посланика. (Ово опредељење вакона може се, по потреби, применити и на посланике ове скупштине.) Чл. 79. На место изабратога народног посланика, који се разболи, не може се нови бирати, осим ако скупштина реши. На место народног посланика, које за трајања скупштине остане празно, скупштина ће решити хоће ли се још за трајања истог течаја нов посланик бирати. Место, које смрћу народног посланика оотане правно ивмеђу једне и друге скупштине има се по наредби владе попунити избором пред прву скупштину, која се сазове. Место народног посланика, једном од скупштине примљенога, и по том ма којим другим узроком, осим смрти, упразњено између једне и друге скупштине, не можо се пре рока, до кога вреди, попунити новим избором, док скупштина не огласи да је његово место празно. А онда се има одмах нов ивбор наредити. У свима овим случајима за кнежеве посланике остаје кнезу да реши о њиховом попуњавању. Кнежев позив на скупштину. Чл. 80. Сваке године, на предлог министра унутрашњих дела, а по саслушању министарског савета, кнез издаје позив на скупштину која ће се у тој години састати (члан 75 и 76 устава.) Чл. 81. У том позиву казаће се: 1, дан, у који ће се састати скупштина; и 2, место, где ће се састати скупштина. Тај ће се позив обнародовати у званичним новинама, у срезовима и окружним варошима. Чл. 82. Услед позива кнежевог ва скупштину имају и народни и кнежеви посланици понети издато им пуномоћство или уверење, и дужни су на пут кренути се тако како ће неизоставно у очи дана одређеног за скупшгину бити сви на месту, које је одређено за држање скупштине. И посланици, који се за трајања скупштине изберу, дужни су чим су изабрани отићи на скупштину. Велика скупштина. Чл. 83. За велику скупштину, кад се по члану 89. устава има сазвати, бираће се посланици и то само од народа. Бирање посланика за велику скупштину нити замењује нити искључује бирање посланика за обичну скупштину. Избори се за велику скупштину чине као и за обичну. Препоручујемо свима нашим министрима да овај вакон обнародују и о извршењу се његовом старају ; властима пак заповедамо да по њему поступају, а свима и свакоме да му се покоравају. У Крагујевцу 10. октобра 1870 год. (Сљедују подписи.)

ЗАКОН О МИНИСТАРСКОЈ ОДГОВОРНОСТИ У СРБИЈИ.

Чл. 1. Кад се у народној скупштини, скодно члану 102. устава, учини предлог, да се

који министар вбог каквога дела, означеног у члану 101. устава, оптужи, онда ће се такав предлог сходно члану 80. устава, предати једном нарочитом одбору од девет посланика, да га предходно испита и оцени, а потом ће се, сходно члану 103. устава, у скупштини решити, да ли има места оптужењу. А у случају члана 100. устава поступа се по пропису члана 103. закона о пословном реду у народној скупштини. Чл. 2. Одређени одбор ва предходно испитивање оваквога предлога, мора што је нужно за сазнавање ствари иследити. Он ће потребна акта ивискати и прегледати, а и сведоке, ако би их било, и дотичног министра ради објасњена саслушати, или примити од министра писмено оправдање, које би му поднео. Чл. 3. Кад одбор поднесе скупштини иввештај са ислеђењем, министар има право да сва акта о томе прегледа, и да на скупштинском састанку, кад се тај предлог претреса, присуствује и даје објасњења усмено или писмено. Претрес овог предлога у скупштини не може бити пре осам дана, од дана кад је дотични министар извештај одборски са актама прегледао. Чл. 4. Кад се у скупштини вакључи, да има места оптужењу, онда се о томе исвештава писмено Кнез, и скупштина одређује из своје средине једно лице или један одбор, највише од три посланика, који ће је у оптужењу заступати. Чл. 5. Од онога дана, кад кнев извести, да је закључено, де се који министар оптужи. Кнез разрешава истог министра привремено од дужности, а у скупштини приступа се образовању државног суда, који ће оптуженоме министру судити. Чл. 6. Државни суд саставља се из судија касацијоног и апелацијоног суда и само из напосланика, са искључењем оних 20. који су, сходно члану 102. устава, предлог за оптужење потписали на овај начин: Од укупног броја судија касацијоног и апелацијоног суда извућиће председник скупштине на састанку, коцком, имена њих 12, а тако исто од укупног броја посланика, осим оних 20. такође 12, и сви скупа сматрају се као предложене судије државног суда. Чл. 7. Од ова 24 лица као предложена за судије, има право оптужени министар, или ако би их више било, сви скупа, да 12. искључе без давања основа и то 6. од судија касацицијоног и апелацијоног суда, и 6. од народних посланика, тако да 12 остану, и ови 12. састављају државни суд. Ако оптужена страна не би ово искључење никако, или не би потпуно употребила, то ће се коцком свести број на 12 искључујући оне, ва које председник скупштине извуче најниже бројеве. Чл. 8. Пошто се ово искључење изврши, заоставши 12. судија избирају по већини, тајним гласањем, између судија касацијоног и апелацијоног суда у својој средини председника, и тројицу за ислеђујуће судије, ипредседник одма јавља писмено министарском савету и оптужујућем одбору да је суд састављен, и да је он за председника изабран. Изабрани за ислеђујуће судије имају права иследовача у обичним кривичним делима, а један од њих врши у исто време и дужности перовође. Чл. 9. Ако би се имало што дознати из акта, или саслушањем сведока, то је свака надлежна власт у земљи дужна на захтевање државног суда да му пошље захтевана акта или учини захтевани испит, и ако би се који чиновник имао као сведок испитати, он је дужан без ичијег одобрења, да сведочи шта о ствари вна. Чл. 10. Судије државног суда полажу у присуству председника скупштине и једнога архијереја ову заклетву: „Заклињемо се јединим Богом, који познаје сва осећања љуцка и који суди сва њихова дела, да ћемо у извршењу ове дужности која нам је уставом поверена, судити савесно и без икаквих призрења на овоме свету. Бог нека нам је сведок, и он нека нам суди по васлуви." Чл. 11. Одтужујући одбор од стране скупштине предаје суду тужбу написмено, у двоје, од које се једна доставља оптуженом министру, и оставља му се иввестан рок, најмање од 15. дана да на њу одговори. У тужби морају се тачно означити дела, на којима се она оснива, и разложити, по коме је закону то кажњиво. Чл. 12. Оптужени министар даје свој одговор оуду такође написмено, и у двоје, од кога се један доставља оптужујућем одбору. Чл. 13. Сваки оптужени министар има право да једног или више бранилаца увме и то може бити и измећу чиновника и лица, која нису јавни правоваступннци. (Свршиће се).

Д о п и с и.

С. ПЕШТА, 12. Три дана, од уторника до данас трајаше расправа о зајму од 12

мил. 900,000 sop., који је министар Керкапољи у договору са угароким министарством и без допуштења угарског сабора склопио. Сви се главнији говорници од обе стране изређаше, па се даде згода и Фрањи Деаку. да коју проговори, и целој комедији како је говорници левице назваше —, би тај крај, да десница одлучи што хтеде, те усвоји предлог Варманов, т. ]. да се одговор министра Финансије узме просто на знање, пошто "је минисТар склопио зајам као предујам, на који га је овластила дотична угарска влада, и пошто сабор очекује, да ћо се та потреба оправдати, кад министар Финансије донеое сабору предлог, како да се та потреба намири. По томе Жеденијев предлог, по коме саб р не признаје тога зајма, и Ирањијев, који још захтева, да се министру и негодовање изјави, бише одбачени. За Варманов предлог би 187, против 133 гласа. У прађашњем допису описао сам вам стање ствари и показао закон, по коме министар нема права товарити дугове на државу без допуштења саборског. То је признао и сам министар, али и он и странка му правдаше се тиме, што није у оно доба, кад се та потреба појавила, сабор био иа окупу а пошто та потреба би изванредна и неодложна, није се могла ни подмирити, а да се држава погибли не изметне, склапање тога зајма налагаше безбедност државе. С тога дакле мисли, да је управо склапањем тога зајма своју дужност извршио, а погазио би је, да тако није учинио. Ове речи лепо звоне а и министар је необично много говорио и одговарао, тако да нам и нехотице мора пасти на ум латинска реченица: qui multum probat , nih.il probat (ко много доказује, доказује противно, или боље: ко много шеврда или се сувише брани, крив је.) Јер пошто је то начело примљено и праксом постало, одјако министар без предходног одобрења може чинити у име државе дугове које иду у милиуне. Вели се, али је министар за то одговоран, но ми знамо шта вреди одговорност онде где нема новаца и код тако огромне своте. И тако сада су министру одрешене руке. само ваља у договору са својом братијом да каже, да је ту ивванредна потреба, па му нико не крати да заграби у државну благајну и милиуне немилице потроши а misera plebs contribuens нека плаћа. А кад се једном дуг учини па и потроши, онда вијај ти министра и позивај се на његову одговорнозт баш да хоће и баш да је крив, не може га намирити. За то треба напред да пита заступништво државе, на што му треба новац и може ли га узети. Истина да у време склапања зајма није било сабора, али га је требало сазвати. Али би опет невоља та, што не би делегација, јер не би бечког рајхсрата да их изабере , а по закону од 1867. делегације ваља да искажу, коликн трошак треба, а сабору је посао, да нареди како да се намири. Види се дакле, како је и тај закон недотупаван, и да се може по њему како хоћеш са автономијом државном титрати. Министарство јо бар од делегација требало имати допуштења за зајам, па ни тога није имало. У овој ствари најбоље и најочигледније изилази на видик посао владин , или десничарске странке. Ту јс било свакојаког изговарања и извијања као што ћете видети из дуге расправе , било је и привидног попуштањи и узмицања, да се само заглади и претрпа ствар, али залуду „сиротиња и кашаљ,“ тако се и овде нагота не даде сакрити. Би одпре расправе и' препирке о муниципијама, би о неповредљивости саборског посланика, али то све тако не пада у очи, изгледа само као нека теорија, па гдеко и неопажа далеког замашаја, али овде новац, овде милиуни говоре, тако да ће и најпростији граћанин разабрати замашај овој одлуци и од последица јој застрашити се. Ово није народностна него грађанзка ствар, која се тиче свију народа у Угарској подједнако, те ће сваки, који иоле уме разборито мислити, јасно дознати, да је овде правда подпуно на страни левице. И доиста левица је у муниципском и нмунитетском праву као и у овој ствари имала леп задатак пред очима, који је и достојно извршила. Надати се дакле, да ће ове прилике убавестити угарске народе о странкама, те ће отворити очи и првом приликом бирања саборских посланика знати, коме ћесвоју узданицу поклонити. Истина да се немаџарске народности немају Бог вна чему од маџарског народа надати, али што се већма слажу у слободним мислима и слободној радњи, тим ће пре доћи до заједничке слоге и споравума, а стиме до свести и правде. Вечерас стиже телеграм, по коме се по пруским поузданим круговима говори, да је Русија са Прускон склопила унапред савез, во коме ће Русија вапочети рат против Турске, пошто се сврши рат Француски, па ће Пруска добити немачке делове Аустрије, Русија Галицију и Буковину, Румунска Ердељ, Србија Хрватску и Славонију. „Пешти Напло“ вели на ово: По томе ова се два савезника деле о нашој (т. ј. маџарској) кожи’, а ми им велимо: ти глаголеши 1 Сабор ће се можда опет истом у понедељак што долави, проду-