Застава, 26. 11. 1871., стр. 2

јаче нерасположење према српском народу. То је вероватно, јер народ обмањују они који би требало да га обавешћују. Али до народа самог стоји да се неда обмањивати. Ако мисли, да ke му обмане те и таке нанети кад тад уштрба, нека се постара да се то више недогоди. Ово му стоји увек у власти. Ко хоће да види ко сеје семе племенске мржње, тај је овом приликом, то могао видити. —н.

Д о п и с и.

Из горњег Срема 15. нов. Код нас је овуда ово већ трећа недеља како непрестано киша пада; како нам је цела година кишовита, па како је и ово последње доба сијасет кише пало, то ко познаје предељ горњег Срема моВиће појмити у каквој се невољи овуда свет с тога налази, а каква је то поплава то само који види, знати може. Пашњаци од 1000—2000 јутара леже у води. Више од трећине остаде неусејаног земљишта. Кукуруза још има на стотине јутара необраног. Путови то је тек погибија и страданије. Путови су нам главним друмовима тако хррави, да је живот у опасности сад куда возити се. Наши сељаци на својој доста ослабој марви немогу баш никуда него с крштени руку стоје. На пијацу неможе никуда се маПи нити што однети и продати, те да нужде своје подмире. У шуму никуда, јер све је у води, те мора из воВњака да се греје. Ако странац од куда доспе у Вуковар и хоПе до жељезнице да се одвезе у Даљ то мора из Вуковара у Даљ да плати 10 ф. а. вр. то је само 2 миље управо неможе се никуда. Сад можете знати како је том народу и тој земљи, који су осим целог света осечени и сами за себе остављени. Свако се жив чуди како је могуће у камену живети и толико камена имати као што га у Срему има, па опет неимати путова направљени бар главним друмовима. Истина је да народ вуче камен у лето кад је највећи посао, истинаје да се робота и отплаћива и то редовно сваке године, па уз сву ту истину у нас за ови 10 год. нигде није главним друмом пут направљен, већ они за доба Баховога само су овлаш поправљени. Овоме преголемом злу требало би једаред доскочити, јер овако се народ упропашћује. Од њега се иште све. За порезу увек се у јесен наваљива, и за све што ко од сељака тражи то је доба у јесен, кад он није кадар никуда се на пијацу маћи, већ онда приклони главу па га крштени и некрштени Чивути гуле, којих је као свуда тако и код нас довољано. Још би вам споменуо о ново устројеним политичним општинама, које би се могло боље окрстити са ново устројеним злу, одатле ће те тек лепих ствари добијати, ту ће те тек чути за администрацију, економију, самоуираву и т. д. но за сад на страну да оставим, првом приликом о томе ћу вам писати. Да кажем како нам сада поште долазе. Из Новога Сада треба у Шид по седам дана; сваки дан бар од како су хрђави путови и недолази већ у недељи једаред или дваред, с тога се нек нико не чуди да не добија отговора у брзо од куда га изгледа. (Исто зло таре и остале пределе српске, нарочито Бачку и Банат, који до овог мраза и снега који паде пре неколико дана, леже у мору. У.) Па видите за све те мане које влада наша на себи има баш ни бригеша; ио само докле ће то тако моћи ићи? рекли би никако дуго.

УГАРСКИ САБОР.

У почетку седнице од 28. нов. јави председник да је од министра спољних послова, гроФа Јула Андрашија следеће писмо добио: „Милошћу њих. величанства за министра спољног наименован, нисам више у том положају, да суделујем у седницама штованог посланичког дома, чега ради досад уживани посланички мандат изборног среза Шатораљ - Ујхеља полажем, и молим вас високородни господине председниче, да ово штованом посланичком дому објавите“. (Одушевљено живио десно). Лудвик Чернатоњи: Ја се подпуио слажем томе „живио“, што је преко министру спољних послова викано, али зато ипак неналазим то одказно писмо за коректно. Господин гроФ полаже свој мандат, што у садањем свом ноложају нема прилике суделовати у седницама дома. То је погрешно. Господин гроФ полаже свој мандат, што он по нашем закону као министар спољних неможе бити члан посланичког дома. То је требао господин министар нагласити. У осталом могла би многа господа пример гро Фака к срцу примити. (Смеј лево.) Емерих Иванка'. Штовани доме! Ја сам у том срећном положају, да могу од мотивације моје на владу управљене интерпелације одустати. То је већ у место мене учинио неко, први муж земље, сам краљ, и у сљедећем читању сопствене његове речи. (Говорник чита извод из престолног говора): „Закони од године 1848. утврдили су као основ законодавства земље, народно заступништво, али недодирнуше организију горњег дома. Један од најважнијих предмета њине радње биКе тај, да с призрењем оних користи, које из хисторичног развитка земље произиђоше и са интересима земље тесно скопчани горњи дом за сигуран и промишљен напредак земље даје, да садањим стањем земаља одговорно организацију горњег дома преиначи“. Ја дакле питам: намерава ли влада поднети законски основ о организацији горњег дома још у течају ове седнице дому поднети ? (Одобравање лево). јнван Пачолај предаје молбу више паробродских друштава и поседника паробродских, који се за.то заузимају, да се вожња на горњем Дунаву недопушта, изузетно само 1. ц. кр. дунавском паробродском друштву.

Јов. Видличкај управљанаминиетра правде следећу интерпелацију: 1. Дал министар правде памерава нову судску организацију 1. јан. (по рим.) 1872 у живот увести? ако не, из ког узрока отеже почетак уварања те организације уживоту?2. Какве је мере министар предузео и какве мисли у будуће предузети у цељи, да се непрекидност судства новом организацијом не ремети, и судство у опште да се сачува од узнемиравања увађањем организације у живот? Др Н. Поштовани доме! Прорачун о административним издавањима и приходима границе стављен је први пут џодпуно у државни буџет. Угарске за год. 1872. Размилитарење границе одпочето је са оним прописима и наредбама, што су одобрена са највишим решењем Њег. Величаства од 8. јуна о. г. и од којих неке урерују одношаЈе и предмете, који у делокруг законодавнога тела спадају, а неке како од ових тако и од оних, што у административну струку засецају нису премаподписане ни од кога министра. Да би овај сабор могао аутентично сазнати стање ствари и да би према томе могао потребне кораке чинити нужно је пре свега, да штована влада поднесе опширан и свестран извештај о овоме предмету и да дотичне наредбе, прописе и законе као и све писе.што амо спадају званично сабору саопшти и тиме могућним учини, да се буџет војене крајине за 1872. годину основано расправљати може. Из генералног извештаја сталног Финансијског одбора разабрао сам, да се Финансијски одбор ограничио само на Финансијалну страну граничарског питања и да није узео никаквог обзира на политичан и државоправни део тога предмета, па према том предлаже, да се за потребе војене крајине код појединих портФеља нрописане своте ставе у државни буџет за годину 1872. као паушал и без сваког детаљирања. је сам Финансијски одбор учинио овај свој предлог у погледу вотирања трошкова за војену крајину у тој предпоставци, да ће министарство сабору поднети подробан извештај о административном утеловлењу границе а ја са своје стране држим, да се прорачун војене крајине у државни буџет донде ставити и оправдати неможе, док си год пошт. кућа на овопредметну представку министарства неизјасни односно о томе закључак не донесе. (Одобравање с лева.) У том уверењу да је у намери и г. министрапредседника уважавајући жељу Финансијског одбора речене писе сабору приопштити, усуђујем се пажњу г. министра-председника на ту околност обратити, да је прорачун за војену крајину већ подељен међу посланике и да ће се скорим и у расправу узети, врло би дакле нужно било, да чданови ове куће пре расправе самога буџета довољно обавештени буду о дотичним наредбама владе и о поступку при разрешењу војене крајине. Услед ових разлога слободан сам г. министрапредседника запитати: Је ли вољан г. министар-председник да овоме сабору пре расправе саборске о буџету границе за год. 1872. поднесе подробан извештај о размилитарењу војене крајине и њеном спојењу са Угарском заједно са дотичним највишим наредбама, прописима и законима као и свима осталим писима, што се односе на овај предмет, да би сабор довољно обавештен пресудити могао оне велеважне промене, што су усљед тога у војеној крајини наступиле? (Одобравање с леве стране.) Коломан Тиса предлаже: да сабор суспендује вотирање буџета за војену крајину дотле, док влада не поднесе подробне извештаЈе о мерама које је у крајини предузела. Пошто се за тим приступило избору перовође на место Бујановића, који је дао оставку и изабран на његово место Сеничеј, управи Тома Плаши интерпелацију на министра унутарњи дела у ствари познатог неоградског шкандала, где је већина жупанијског одбора, пређашње законито предузете и изведене изборе комисијепросто за то уништила, што је случајно при тим изборима левица одржала победу. Интерпелант пита: Какав ће положај заузети министар према томе незаконитом и противобичајном закључку редовне конгрегације неоградске жупаније од 21. нов. (рим.) т. г. којим (закључком) је иста конгрегација оборила наредбе и изборе на ту цељ држане конгрегације у мес. октобру. (Интерпелација ће се предати министу.) Министар Финансије Керкапољи констатује са задовољством да се елаборати већине и мањине Финансијског одбдра у начелу и правцу не разликују једно од другог, и само се упогледу примене разна гледишта појављују- Велисе, да изванредпи издатци нису увек употребљени искључиво на производне цељи. То је истина, али су издатци ипак чињени за нужне цељи, као на набавку топова, на оружање у опрему хонвида и т. д. У том пункту стоје ванредни издатци у приличној сразмери са ванредним доходцима. Завршује свој говор са оним чим је почео. Земља којаредовног деФицита (дуга) од 13. милијона има, као што га има наша, нииздалека неможе имати основа да расипа, али уз то ми немамо узрока очајавати. Ми, и нарочито ја, желимо штедњу колико је год могуће већу, али и нећемо у томе даље ићи, него што je можно. С тим се седница и 3. сата поподне завршила.

ЗАПИСНИК

ПРВЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈАЛНЕ СКУПШТИНЕ ГОРЊОКАРЛОВАЧКЕ ДРЖАНЕ У ПЛАШКОМ 29. И СЉЕДЕБИ ДАНА МЈЕСЕЦА ОКТОБРА 1871. ГОДИНЕ ПОД ПРЕДСЈЕДАЊЕМ ЊЕГОВОГ ВИСОКОПРЕОСВЈЕШТЕНСТВА Г. ЕП. ЛУКИЈАНА НИКОЛАЈЕВИНА. (Наставак друге седнице.*) 111, Плашчанско протопопство, Свештеници: Прото Самуило Поповић, протосинђел Грман Јовановић, парох Цуро Радуловић, капелан Никола Милић, Свјетовни: Петар Кокотовић и Пајо IV, Будачко протопопство. Прото Марко Опачић, парох Миле Борић, Мане Мајсторовић, Петар Грба. Свјетовни: Јован Барако и Дане Бањанин. V. Протопопство Глинско. Свјештеници: Проте Марко Славнић и Михаило Матијевић, пароси: Симо Тодоровић и Михаило Лазић. Свјетовни: Глиго Слијепче"') (Ово је извештај од настављене седнице у 6 сати, али се почетак исте, где су имена чланова из два протопопијата некако изгубио. Молимо г. извештача да нам допуни то што овде Фали. У.)

вић и Дмитар Давидовић. VI, Протопопство костајничко. Проте РаФ. Кукић и Петар Драгишић, пароси: Михаило Опачић и Петар Рогуља. Световни: Јоцо Груборовић ii Гајо Диздар. Заменици: Свештеници: Парох Стеван Кукић, Јован Вукелић, Јован Пошмуга, Јјорђе Пошмуга капелан. Световни: Јово Трбојевић и Дмитар Тимотијевић. За епархијални адмииистративни одборх Свјештеници: парох Томо Милојевић, Илија Машић капелан, Јово Поповић намјестник, Раде Радуловић капелан, Самујило Остојић, Јоанићије Вучинић намјестник манастира Јомирја, Никола Живковић катихета Раковачки, Паво Пајић парох. Свјетоени', Тривун Мандић, Никола Ристовић, Радош Кратуљац, Коста ПоповиН, Јово Трбојевић, Петар Шорак, Петар Слијепчевић, Јово Девић, Перо Пелеш, Тривун Вурдеља, Амврос Петровић, Теодор Рваћанин, Јово Мрреновић, ђоко Лаћевић, Антон Живојновић, Сава Мрвош. За епархијални школски одбор. РеФерент Јово Бошковић, Никола Беговић прото, Јово Будисављевић капелан, Миле Париповић учитељ, Мане Грбић учитељ, Коста Барако, Стево Егић, Стево Чутурило, Лука Петровић, Урица, Васо Пауковић, Вајо Маравић, Гајо Петровић, Петар Цигановић, Васо Котур из Сиска. У одбор за организацију и благајну, Прото Самујило Поповић, прото Никола Беговић, Илија Гутеша, Васо Пауковић, Јоцо Груборовић, Коста Поповић, Васо Котур. У одбор за петиције и пословник, Прото Кокотовић, Јован Обрадовић начелник у миру, Никола Славнић, Васо Костић, Деспот Дедовић. У одбор за дотацију клира и учитеља, I. Прото Трбојевић, Петар Мандић, Илија Бабић, Петар Цигановић, Стојан Пејновић, Стеван Његован, Никола Ишпаровић, 11. Прото Кокотовић, Илија Машић, Стево Чутурило, Васо Пауковић, Петар Шорак, Миле Делић, Миле Димовић. 111. Прото Поповић, намјестник Јово Поповић, Јанко Бућан, Радош Крагуљац I)y]po Точућа, Сава Мрвош, Пајо Лађевић. IV. Ирото Беговић, Миле МаЦерчић, Миле Лариповић, Јово Мрђеновић, Јово Девић, Стево Судар, Стево ћалић. V. Ирото Михајило Матијевић, Танасија Демић, Васо Прибићевић, I)око Урица, ПавоНараЦић, Дамјан Мацакања, Михаило Вујичић. VI. Паво Пајић, Михаило ОпачШ, Матија Лазић, Тошо Бекић, Јоцо Груборовић, Стего Шушњар, Миле Пауковић. У одбор за нредставке, Епископ Лукијан Николајевић, прото Беговић, Стево Егић, Петар Шорак, Никотовић прото, Котур Васо, Михајило Опачић, Исак Милојевић, Стојан Пејновић, Радош Крагуљац, Урица. У одбор за фонд свјештенички удовица и сирота. Милутин Тесла, Прото Кнежевић, Илија Рапајић Јово Шарац, Јово Поповић, Атанасије Демић, прото Кукић, Јово Шорак, Стево Муждека. У стални одбор за оејеровлење. Васо Пауковић, прото Трбојевић, Беговић прото, Груборовић Јоцо, Коста Иоповић трговац. У одбор за дневни ред овога засједања. Бошковић реФерент, Беговић прото. Шкрбић Никола, Машић Илија, Стево Шкара. Сви изложени предлози кандидационога одбора цримају се једногласно. Његово Високонреосвјештенство доноси предлог проте Трбојевића о одгаЈЈању скутпштине на гласање. Предлог проте Трбојевићја неприма се. Затим Његово Високопреосвјеиитенство затвара фдницу у 7a 11 сахати ноћу, и заказује сједницу сутра у 9. сахати изјутра. Трећа седница. Његово Високопреосвјештенство отвара сједницу у 9. сахата пре подне, и позива перовођу да прочита записник прошле сједнице. ПеровоЈја Будисављевић чита записник прошле сједнице. Одостоверење записника одлаже се ради више исправака. Записник данашње сједнице водиће капелан Мајсторовић, а имена говорника бележиће г. капелан Будисављевић. Његово Високопреосвјештенство одговара на питање гг. послаником Шкари, Кратуљцу, пароху Опачићу и пароху Пајићу: да је због саборскога рада и иначе нагомилана посла у конзисторији заостало се; сажаљева да је ред на више страна дао повода жалбама. Али нека би гг. интерпеланти изволили стрпити се, јер ево настаје нови организам, те ће се моћи и више урадити. Свакојако донешени конкретни случајеви подврће се испиту, те ћс се моћи подробно на свако питање други пут одговорити, а овај пут то немогу учинити. Посланици Шкара и Опачић донеће сходне предлоге кад буде на дневном реду за то мјеста; а Крагуљац и Пајић задовољавају се са одговором. Његово високонреосвјештенство позива гг. чланове тко има какови поднесака, то је по пословнику на реду. Посланик Гајо Петровић поднош молбу обћине србске Моравице, да се 200 Фор. шдишње припомоћи на србску моравичку школу из народни фондова за неко време изходи код србскога народ. сабора. Упућује се школском одбору. Посл. Павле Ковачевић подноси молбу: да се матери његовој удовој пароховици старој 92 године подпора ма најмања пружи. Петиционом одбору. Посл. Гњатовић тужи проту Кукића ради злопорабе духовне власти. Упућено на конзисторију. Посл. Mapaeuh моли, да се капелан приставиу Туку. Цркв. духов. одбору. Извјестилац одбора за дневни ред јавља, да j'e одбор сџој посао обавио. Посље обављени поднесака предузеће се дневни ред. 1, Петар Морак предлаже; да се на 4000 душа поставе два парода, Цркв. админист. одбору. 2. Да се саборски одбор умоли: да тужбу против петровоселскога пароха Маринковића што скорије рјеши. На дневни ред. Будисављевић капелан предлаже: да се једна српска православна епископија за горње крајеве са сједиштем у Госпићу подигне. На дпевни ред. Прота Беговић предлаже: да се архива скупштине приреди и на сачување у двору код г. епископа нашега смјести. На дневни ред л 1. Парох Живковић предлаже: да се постојећа плаћа за протопопе тако измјени, да протоужива плату од своје парохије, а Функцијони додатак са 200 Фор. да му се недодаје. Дотац. одбору.

2. Да се изборпи ред за епархијске скупштине уреди онако, као што је саборски изборни ред, т. ј. заједнички да буду избори. На дневни ред. 3. Да се установе протопрезвитератске скупштине и одбори. Организационом одбору. 4. Да проте не класиФикују свјештенства, него протопрезвитератски одбор. Цркв. дух. одбору. 1. Посланик Крагуљац нредлаже: Да се сабор српски да још до идуће године школске двије средње школе о трошку народних Фондова подигне, а мјеста за те школе нека ова скупштина назиачити изволи. 2. Да се скупштина неразиђе, док пптање о школама свестрано не разправи и коначне у том закључке донесе. На дневни ред. Посланик Чутурило предлаже: 1. Да се упражњене парохије ове епархије још ове јесени попуне, Цркв. духов. одбору. 2. Да славна скупштина преко Његова Високопреосвјештенства г. г. свјештеницима озбиљно наложи, да ови у проповједима и за србску народност се постарају. Цркв. духов. вдбору. 3. Да се парох из Швице у Оточац премјести, а у Швици да буде Филијал и капелан. Цркв. администр. одбору. Нарох Петар Грба предлаже: Да се тутори и шикутори од сваке обћинске роботе и патролије ослободе. Цркв. духов. одбору. Посл, Шкара предлаже: Да се на главној школи Раковичкој једап србски учитељ намјести. Школском одбору. Посл. Joeo Трбојевић предлаже; Да се народни фондови подијеле, па на ову епархију да се спадајући дјео одмах изплати. Дотац. одбору. Парох Петар Мандик предлаже: Да се школске књиге као буквар и читанка са старим правописом I)e је b, з, bi и т. д. укину, а нове из Биограда набаве. Школском одбору. Парох Живковић ставља на Његово Високопреосвјештенство питање! 1. Је ли познато Вашем Високопреосвјештенству да је петрињском капелану Светозару Врачаревићу његова редовна плата обустављена ? 2. Је ли Вашем Високопреосвјештенству и то познато, да је усљед заузимања г. проте Кукића код политичне власти поменутоме капелану његова плата обустављена? 3. Ако јест, да ли је прото Кукић вашим предходним одобрењем то произвео? Њвгово Високопреосвјештенство одговара г. интерпеланту, да је на тај случај већ данас доста одговорено. Толико нека би за овај пут доста било, ако се г. интерпелант с тиме задовољава. Посл. Паукови/i поводом интерпелате пароха Живковића ставља предлог: Да се капелану Врачаревићу његова плата одмах изда. Прота Eeroeuh доноси додатак предлогу г. Пауковића у питању капелана Врачаревића: Подпомажем да се капелану Врачаревићу обустављена плаћа изда; али из обзира вишега на службу да се изтрага нареди, резултат пак те изтраге да се првој епарх. скупштини подиесе од стране епарх. конзисторије. Прима се предлог г. Пауковића са додатком г. проте Беговића, Његово Високопреосвјештенство позива сдавну скупштину да се пређе на дневни ред. Известитељ одбора за дневни ред г. Бошковић пријавља ове иредлоге: 1. Предлог Јуке Петровића због редуковања дијецеза. Предлагач повлачи свој предлог натраг. 2. Предлог Стеве Чутурила: о субвенцији из народних Фондова за Лику. Упућује се дотационом одбору. 3. Предлог Стеве Eruha: да административни н школски одбор одпочне своју радњу у Карловцу. Његово Високопреосвештенство разјашњава да администрациони одбор неможе се за сад од столице епископске разлучити већ због епархијалне писмохране, а тако и школски одбор. РеФерент Бошковић предлаже: да се школски одбор састаје ђе оће. Стево Eruh повлачи свој предлог натраг. Предлог г. Бошкови/ia да се школски одбор састаје 5е оће, Прима се. 4. Предлог Стеве Eruha: да се идућа скупштина епархијална у Карловцу сазове. Неприма се већином гласова. 5. Предлог Чутурила учитеља да се србски кандидати о државном трошку на србској карловачкој препарандији за учитеље спремају. Одбору школском. Предлог Mauiuha капелапа да се дневнице епарх, скупштинарима даду. Прото Eeroeuh доноси додатак: да сваки ckvitштинар по чл. XXXVI. санкционисанога уређења за епархије 3 Фор. на дан урачуна, те рачуна један одбор да прими те његовом високопреосвештенству поднесе, а да изволи г. епископ у име ове скупштине контролујућој земаљској области представити, да се ове дневнице из политични обћински каса саразмјерно према нашем народу изплате, у најгорем случају да протопоиство in solidum из црквени каса наших те трошкове до даљега провиђења изплате. Предлог Машићев са додатком проте Беговића прима се једногласно. За тај привремени Финанцијални одбор предлажем гг. Јовановића и Радоша Крагуљца. 7. Предлог Радоша Крагуљца да се скупштина неразњре док школске ствари непосвршује. РеФерент доноси проти-предлог да се скупштина данас заврши те одгоди. Прима се проти-предлог г. Бошковића, да се скупштина данас одгоди. 8. Ирото Бегови/i предлаже: Да се изтрага поведе против онога конкретна случаја, којега је посланик г. Шкара у интерпелацији својој обележио ради одбијања службених писама са србским надписом, јер је ту служба и народ трпио. Резултат те изтраге, да епархијална конзисторија у првој идућој сједници славној скупштини поднесе. 9. Посл. Васа Паукови/i одвјетнику Сењу доносп овај предлог: Народ србски православни има богатих Фондова и завода за унапређење народних потреба и за васпитање србских синова и кћери, ал’ до данас мало се обзирало, а код управе народиог добра и србски народни Фондова и завода, епархија овострана нема ни једнога члана, пак и незна управ како се тима народним добрима и фовдовима руководи и управља, ми сви Срби чинимо заједницу, пак би право и умјестно било, када би се код подјељивања штипендија и зајмова на парод наш горњо-карловачке епархије више обзира узело, те да би се то лакше и праведније