Застава, 26. 11. 1871., стр. 3

да би од наше епархије саразмјеран број чланова код управе намјестило. Част ми је даклем славној скупштини предложити, да би славна скупштлна мој предлог усвојила и србском сабору представком препоручила. Упућује се одбору за представке. 10. Предлог Илије Гутеше да се зове епархијска скупштина „србска“ прима се. 11. Предлог Радоша Крагуљца да обћине Пониква и Јасенак са осталима уз манастир Гомирје као и учитељство среза плашчанскога буду на скупштини заступани. Одбору за организацију. 12. Предлог пароха Остојића\ Да се црквене пјевчике плаћају. Одбору за организацију. 13. Предлози: 1. 0 иремјештају епископске столице. 2. 0 подизању нове епископије у Лици. 3. 0 мјесту епарх. скупштине. РеФерент Бошковић предлаже: Због краткоће времена и због важности предмета, да се та три предлога одложе до идуПе скупштинске сједнице. Прима се. 14. Предлог проте Беговића'. Да се архива скупштинска сахрани у двору епископском. Прима се. 15. Реsерент Бошковић предлаже: Дасе одреди рок кад би се сазвала опет скупштина епархијска у сједницу. Повјерава се Његовом Високопреосвјештенству, да се скупштина у прољеће свакојако прије сабора нашега држи. 16. РеФерент Бошковић предлаже, да се овјеровљење скупштинских записника од ове три редовне сједнице конзисторијама повјери. 17. Посланик Груборовић предлаже: Да се Његовом Високопреосвјештенству на мудром руковању скупштинских сједница најтоплије захвалии у записник то унесе. Прима се са громовитим „живио предсједник!“ 18. Посланик Груборовић предлаже: Да се србској православној обћини карловачкој захвалница у записник стави, што је српску препарандију смјестила у лијеп стан и намјештај за то дала. Прима се са бурним „живили Србљи карловачки!“ 19. Будисављевић предлаже: Да се реФерентуг. Јовану Вошковићу захвали, што је похитао на ову скупштину и то у записник уведе. Прима се са урнебесним „живио први србски реФерент!“ 20. Посланик Пауковић предлаже: Да се перовођама г. г. Будисављевићу и Мајсторовићу припозна њиова добра воља и труд. Прима се са „живили“! Затим Његово Високопреосвјештенство закључи сједницу у 2 сахата посље подне, и одгоди скупштину на неизвјестно време.

СТАТУТ СЛОБОДНЕ КРАЉ. ВАРОШИ Н. САДА.

7Г. Де.локруг иојединих званија и одељења. (Продужење.) 2. Варошко капетанство. §. 23. Варошко капетанство сачињавају: варошки капетан, један помоћник, три полицајна комесара и један писар. §. 24. Варошкикапетанјеуправитељиврховни старешина целога званија и он одређује свима осталим чиновпицима у капетапству, који под непосредним падзором његовим стоје, сваком свој посао и пази да сваки уредно и тачно својудужност испуњава. У случају одсуства или друге какве препреке може вар. капетап обављање послова, који једино у његов делокруг спадају, на кратко време и помоКнику поверити. Ако је пак вар. капетан на дуже време одсутан због болести или је па допусту, за тај случај му магистрат поставља заменика. §• 25. У делокруг варошког капетанства спада обављање свију иолицајпих нослова у свима гранама њиховим, наиме: 1) надзор и одржање јавне сигурности личностиииметка, 2) пепрекидно старање и врховни надзор над здравствепим стањем, наиме: старање о предупређењу сваковрсних болести ,и редња (епидемија) или о уклоњењу истих; надзиравање да се богиње од страпе лекара уредно каламе; често и изненадио ирегледање болнице; одржање и старање о чистоти по улицама и целој вароши; 3) надзор над јавним моралом; 4) падзор над јавним редом, нарочито па пијаци ипосокацима-, прегледање мера при сваковрсној продаји, као и чување купаца и продаваца од преваре особито у лажним мерама; 5) расправљање спорних питања измеТју газде ислугу, и између угоститеља и путника, у колико по закону не спадају вод редован суд; 6) надзор пад јавним путовима и друмовима као и надзор пад роботом и утеривање исте; 7) наређења за предупређење пожара, као и за што брже и успешније гашење; 8) издавање путних листова за упутрашњости марвених пасоша; 9) цела пољска полиција, у колико по закону не спада под редован суд. §. 26. За обављање послова што у вањску полицију спадају, одређује вар. капетан под непосредним својим надзором свагда по једног од три полицајна комесара, којисе има искључно тим нословима бавити. §. 27. Под непосредпим надзором варошког Капетапства стоје и обављају своје послове: варошки наредник, варошки каплар, пандури, сережани, и латови. Ови ови примају палоге и заповести непосредно одварошког капетана, који их уједпо градоначелпику нредлаже на нримање или отпуст. 3. Адмипистративпе струке магистратске. §. 28. За сваку административну струку постоји један сенатор као реФеренат, осим сиротињске струке, код које је први подбележник реФеренат. Сенатори су уједно и приседници сиротинског стола. §. 29. Економски реФеренат стоји на челу варошког економата, и за извршење економских послова у помоћ му је придодан економски актуар, и потчињено особље, наиме: пастојник рита, два шумара, један баштован, један врбар, два чувара насипа и један чувар рита. §. 30. У посао варошког економата спадају ове ствари: 1) воЦење евидепције о целокупном иметку вароши, 2) извршење свију палога и закључака економског одбора, који се односе на економију варошку, и који су на њега ради извршења упућени, 3) непосредни иадзор над свима варошким зданијама и над целом имаовином варошком, која је општем употребљењу предана и због тога трошењу или промепи изложена, као што су бунари, капали, ћуприје,насипи, разнареквизитаит.д. 4) састављање услова лицитациових за разна издавањаи наимања, и предлагање истих економском одбору,

5) држање лицитација за издавање вар. земаља, регалија, разна набављања, наимања и продаје, 6) погодбе о куповању, најму, мањих предмета за варошку 7) наимање радпна за разне послове. §. ЗГУТеФеренат порезне струке има да води бригу и надзор над свима државним порезима и пристојбама, које су варошки становници плаћати дужни, и да врши све оно што земаљски закопи и мипистарске наредбе у том погледупрописују. За обављање свију тих послова потчињени су му конскриптори, односно екзеквенти и четвртници. §. 32. Поред државпог пореза и пристојаба дужан је реФеренат порезне струке водити бригу и о томе, да се попис за роботу, ноћну стражу ипо околностима општински прирез састави. Тога ради има он и све опо спремити, што је за ове пописе нужно. §. 33. РеФеренат војпичке струке има да обавља све послове којиу ову струку спадају, у смислу земаљских закона и министарских наредаба. §. 34. Пословање реФерепта сиротињске струке одређује посебап статут о сиротињском столу. §. 35. Све остале административне послове раздељује градопачелник по своме увиђењу међу поједипим реФерентима. 4. Бележништво. §. 36. Званије варошког бележништва састоји се извеликог бележника, два подбележпика и евентуално почаснихбележника. §. 37. Белики бележпик и други подбележпик обављају све бележпичке послове главне скупштиве, магистрата иважнијих сталних одбора, опи састављају закључке, скупштинске и магистратске представке, извештаје, дописе и све исправе, које се у име вароши издају; а први подбележник обавља искључиво дужпости реФерента и бележника код снротињског стола, и његов делокруг као таковог потање јеобележеп у статуту о сиротињском столу. §. 38. Бележници, изузимајући почасне, имају углавној скупштипи и у магистратским седницама право гласа при саветовању и решавању, а може им се закључком магистратским и посао извештача у поједнним грапама извесне струке поверити. § 39. Бележништво је овлашћено преписе исправа, које му странке поднесу, или званичних акта одоставерити. §. 40. Велики бележник води пепосредаи иадзор пад канцеларијом, отправништвом и свима бележницима изузимај ући подбележника код сиротињског стола, који стоји под непосредним надзором градоначелника. као нредседника сиротињског стола. §. 41. Канцеларија, којастоји под управом вел. бележника, састоји се осим отправника из два писара и једног, апопотреби,акоглавнаскупштипа занужно паре, ивишедпевничара. 5. Благајне. §. 42. Под надзором и руковањем магистратастоје домаћа и порезна благајпа, а под руковањем сиротињског стола стоји сиротињска благајна. §. 43. Особље код вар. домаће и порезне благајпе састоји се из по једпог благајника, контролора и нисара. Благајпици и контролори имају положити кауцију у оној количини и каквоћи, као што магистрат нареди. (§. 18, 7.) §. 44. У дужност званија вар. домаће благајне спадапримање и издавање новца или повчаних вредности по упутству главне скупштипе, економског одбора и градоначелиика. као и вођење књига, које су тога ради нужпе. Уједно је вар. домаћа благајна и општа депозитна благајна-, а осим тога рукује и сиротињском благајном у смислу статута о сиротињском столу. §. 45. У дужпост званија варошке порезне благајне спада примање државног пореза, прилога за трговачко-обртничку комору и отплате за роботу у смислу земаљских закона и министарских паредаба. §. 46. Осим тога спада у дужност званија вар. порезпе благајне примање пристојбе за ноћпу стражу, а по околностима и општинског приреза. §. 47. За руковање свију благајна одређује магистрат посебно упутство. 6. Књиговодство. §. 48. Варошко књиговодство састоји се из књиговође и подкњиговође, којима се за обављање писарских послова у помоћ придодаје један писар. §. 49. Вар. књиговодство стоји под падзором градоначелника као старешине целокупног магистрата; ипачејеуунутрашњем пословању своме самостално званије под руковођењем књиговође. §. 50. Вар. књиговодство саставља варошки прорачун, прегледа рачуне вар. домаће благајне и у опште рачуне о свима предметима, који спадају у својину вароши или ма у ком виду под њеним руковањем стоје; осим тога прегледа све рачуне, који се па благајне ради исплате упућују. §. 51. Осим тога вар. књнговодство обавља дужностикњиговодства код сиротињског стола, које су потање обележепе у статуту о сиротињском столу. 7. Фискалат. §. 52. Вар. Фискал је члан сиротињског стола и правпи саветник вароши. У ствари, где је правно гледиште одлучно, има се пре донашања закључка његово мњење саслушати. Оп је чувар закона, обкчаја који има силу закона, статута варошких у самоуправи и у главним скупштинама. Заступа варош у њеним приватпим пословима. Подиже тужбу због повреде скупштипе и предлаже количипу глобе, која се има одредитв. Води против званичника наређепу дисциплииарну тужбу, (§. 60. закона.) 8. Мерник. §. 53. У делокруг вар. мерника спадају ови послови: 1) премеравање и парцеловање варошких земаља и суделовање при издавању под ареиду, 2) падзор пад свима општинским грађевипама, 3) падзор над друмовима и оправљање нстих, 4) надзор над насипима и уставама (шлајсовима) и оправљање истих, 5) калдрмисање вароши и оправљање сокака, 6) састављање планова и чување оних, који већ постоје, 7) надзор пад варошким ритом и каналима, 8) надзор над шумама и култивирање истих, и по томе издавање асигнација па пруће, трње, рогоз и трску, 9) све грађевине, које у мерничку струку спадају. (Свршиће се.)

СЛОВЕНСКЕ ЗЕМЉЕ.

Како су и у Моравској расписани нови избори, то се тамо јака изборна агитација у велико развила. Народна странка преко свога одбора управила је на бираче том приликом овај позив: Моравци. Пре кратког тек временабирао јеморавски народ своје земаљске заступнике, и исход бирање довео .је политику, којом је њих. величаство наш цар и крал> сам предузео, да државу из нутра умири и консолидује, близу до сретног свршетка.

Али непрпријатељској странци нашој испаде за руком, да уклонони са владе министарство „поштених људи,“ које је в подписало најважнији и незаборављени краљевски н одпис ческом сабору, и да унутарњу политику доцоведе опет у онај правац, који се за Аустрију т тако убиталним показао. Тој странци неможе бити оваваки сабор повољан, који изјављује осећања и нагледеде грдне већине обитаваоца наше МаркгроФовивине. Из тог је узрока сабор распуштен и нови се изборори расписаше. Мораравци! Браћо и земљаци! Озбиљанје тренут наступипио: јер при овим изборима треба јасније него икада д< до сад показати, да Моравац, верни син своје домовинине, неоставља заставу, под којом се је до сад за д државоправну самосталност, за право законодававно и за аутономију од старина главне МаркгроФовивине борио; треба дрдазати, да се ми стално држимо io узвишене речи нашега краља, која је 12. септ. у у ческом сабору изјављена, и коју је краљ крунидбдбеном заклетвом потврдити приправан; треба показатати, да се недамо од ветра гонити, већ да се чврсрсто држимо наших природних и хисторичних права, >, да смо намерни ону политику подупирати, којом cf се народности мире, унутарњи мир унапрерује, зе земљама оно даје, што јењино а држави, што је држажавино. Краљ је с нама, али дужност је наша, да избњборима таки сабор склопимо, који високим намерамама њих. величаства одговара, који старање своје се скопчава са добром вољом круне, да би ова из оснознова потресена држава жељени мир получила, којега (а основни чланци наговешћују, које је чески сабор п закључио и којима се и моравски сабор у адресиш својој на њих ц. кр. величанство од 13. окт. 1871. п придружио. Ови основни чланци нека су светиња с сваког верног Моравца и моравског патријата. За 'i те ћемо се чланке, за славу свете круне Вацлавовове, за славу нашега краља, за наша земаљска прарава борити изборним бојем. Сваки нека иде пред и избор онако, као кад би ишао пред судилиште свсвоје савести и пред судилиште онога, пред којим н никакве тајне нема. Тиче се велике ствари; великака ће борба бити, али сваки нека се држиместа св<свога, сваки нека извршује дужности своје, да будућаћа повестница неузможе о нама рећи: „време беше в велико, али мужеви слаби беху“. Наши противншици нису нас до сад савладали, неће нас сигурно о ни сад савладати. За старо своје право борећи ( се, бирајте оне исте људе, који у последњем земаљљском сабору наша права онако јуначки бранишер; они заслужују поверење целе земље. Само једномшислено и одважно, и добар исход неће изостати,и, при ком нек нам помогне наш Бог! Др(р. Алојз Нражак, Хајнрих Дворжак, м. др. Јован Хелцеделет, Флоријан Зедник. пимишммпиимвкмнииишм—ииам IKIOBII САД 25. новембра. Данас пре подне била ј је редовна варошка главна скупштина. Пре него ј што се приступило саветовању, представник Е. Чашкра интерпеловао је градоначелништво, да ли је hcictom познато, да хонвидске страже, које стоје пред i, кућом, где je хонвидски магацин, заустављају графашне, који туда у вече из каФана својим кућама мирншо иду, и шта је учињено, да се томе на пут стане.е. Ба ово је вар. капетан изјавио, да су некодикко учинили прекјуче о томе кодњега нријааву, и да се он обратио на војену хонвидску команду тога ради, али да још није добио одговора. После овог одговора реши скупштина, да се предмет интерпелације узме у претрес и на дневни ред (стави. Др. Јов. Суботић искао је одговор од градооначелника на своју интерпелацију, коју је у предшету забране милетићевог дочека у прошлој скуппптини ставио. Градовачелник је на ово цео ток догаДјаЈа, наиме пак дописивања између њега и вел. зжупана потанко разложио, из кога се говора видијдо то, да све мере, што су предузимане, чињене су ло налогу вел. жупана, власт своју пак вршио је вел. жупан преко вар. капетана, а одношај између вел. жунана и варошке власти састојао се у томе, што је градоначелник био за много блажије мере, а вел. жупан није исте за довољне држао, те је с тога преузео власт у своје руке. На ово је решено да се изашље један одбор, који lie сва акта, што се на ту свар односе, изнаћи и ствар проучити, па скупштини онда на даље решавање поднети. У одбор су изабрани: представници Е. Чакра и др. Јов. Суботић и вел. бележник И. Вучетић. На дневном реду био је вар. прорачун за г. 1872. Пошто је ово врло важан предмет решеноје да се пре свега елаборат штампа, међу члановима подели и онда тога ради ванредна скупштина сазове. Прочитано је писмо ђенерала Тира, који намерава да повуче канал кроз Бачку од Баје до Новога Сада, те моли да му и ова општина у помоћ притечс. Представник Милош Димитријевић предлагао је, да се ђен. Тиру и његовом друштву сва за канал нужна земља, која би својина вар. општине била, бесплатно уступи. Нредставник др. Суботић предлагао је да се да ланац уз откуп од 100 ф. Представник др. Павловић, да се сваземља вар. општине, куда ће канал пролазити, уступи по најумеренију цену. Пошто се усљед ових предлога разна мњења породе, скупштина примети да није у потпуном броју, одложи се решавање о овоме на ванредну скупштину. Продужење скупштине заказано је за 3 сата после подне.

Н О В И Ј Е.

Беч 20 нов. Нова сл. „Преса“ јавља из Берлина. Државна влада приправља званичну изјаву, даАндрашијеву циркуларну депешу усрдно предусретне; у њој се вели, Андрашије поверење, да Аустрија и Немачка једнако мисле. Париз 19 нов. Тјер ће будућој скупштини поднети ове предлоге: 1.) да скупштина своје седнице ових месеци држи у Паризу и да сваке године нареди места обитавања; 2.) Да сваке године или сваке пете петину чланова коцком избации нове изборе да нареди. 3.) Један део посланика (250) да бирају генерални саветници; 4.) Да се скупштина деФинитивно за републику иза неодређено време пуномоћија садањег председника изјасни;s.) Дасевлада опуномоћи, да члановима породице Бонапартине може улаз у Француску забранити. Верзаљ 19. нов. Тијер неће, по сигурном из*вешћу, додиривати питање о коначном конституисању Францеске. У посланичким круговима радују се кад и кадашњем поновлењу народних скупштинара. Париз 19. нов. „Франс“ вели на говор Делбриков, да Пруска врло добро зна, да се Фрацеска тако брзо наоружати неможе; припреме, које се бајаги против Францеске чине, дају повода мислити. да Пруска на друге непријатеље и освојења мисли. „Журнал де дебате“ чуди се изјави Делбриковој, и вели, да Француска, кад би се хтела светити, неби чекала на исплату оних пет милијарда, јер би у случају победе била ослоборена плаћања,

ПРИПOСЛАНO*)

У броју 117. од о. г. овога велецењенога листа одали су зваипчни овдашњи крчедински органи, као: кнез, кметови, тутори и неколицина пол. и цркв. одборника нашем овдашњем пречасном г. пароку Аксентнју МоловиБу јавну захвалност на његовим разноврсним добротворностима, која је он овоС обштили вазда чинио и чини. У захвали тој нашој тако између прочега стајала је и та захвалност вишехваљеному г. пароху Моховићу, што је он у корист наше школе на свагда уступио годишњи свој „квартир-релутум 14 од 50 Фор. а. вр. Захвала та у „Застави“ изишавша бијаше другом овоместном г. пароху Стевану Јанковићу кои обштини баш отњуд никакову ползу непринаша противна, те с тога и непропусти он срчбу своју излити, него посладе брже-боље своју пеку изјаву у „Народ“ да њему о резигнацији стана г. нароха Моловића ништа познатониЈв; а притом опет каже, да је г. парох Моловић оне у захвали нодписате за дану му захвалу умолио, примјечавајућиг. парох Јанковићито јошт, да је одани реверс г. пароха Моловића требао кроз црквену скупштину проћи. Није могао г. пароху Стевану Јанковићу пико на свету вернлЈИ атестат дати о његовом поштењу и способности, но што га је он овом својомизјавомсамсебидао; јерпокаковој је лођики г. парох Јанковић нисао, кад у својој изјави toj говори, да је требао реверс г. пароха Моловића кроз скун штину црквену проћи, коимдакле очевиднопризнаЈег. парох Јанковић да му је иознато да постои какав реверс, а признаје већ и с’ тим да му је цела ствар о устунању квартпра позната, дочем вели да пас је г. парох Моловић за захвалу умолио; а овамо опет сам себи противословећи каже; њему није о резигнацији у речи стојећег стана ништа позпато. Ми као нискоучени извађамо из његове изјаве то, да је г. Ст. Јанковић из освете неке и зависти хтео ал нцје умео фипо да и обштину нашу и свога колегу сопароха свету јавно потворно денунцира. Јер закакове људе г. парох Јанковић пас (обштину) читајућој публици жигоше, кад он у својој изјави јавно вели, да смо ми умољени од г. 11. Моловића за захвалу. Зар г. иар. Јанковић држи нас поглаваре и обштинаре овога места толико просте, неприкладне, неучтиве а и неспособне, да ми, кад нам ко што учини, нисмо у стању ни хвала казати. Нека нам ироба учинити г. Парох Јанковић што, у вредности само десет новчића, пак ће се осведочити о противноме својој денупцијацији. А изтогаштоје у својој изјави нагласио г. парох Јанковић да му ствар о устунању стана није позната а овамо о ствари тој по „Народу“ пише изводи се и руком се може опипати да он у захвали иодписате обштинаре наше овдашње све за лаже обележава. Евала оче на комплименту. Ово је сад што иде пајкласичније и најлепше: у својој јавној изјави вели г. Парох Јанковић да је требао реверс на стан г. пар. Моловић проћи званично кроз цркв. скупштину. Ми као прости граничари истину исповедамо данезнамо како би и коим начином речени реверс могао проћи кроз скупштину, кад од одавања реверса г. пароха Моловића до изјаве г, пароха Јанковића нити јескупштипа нитицрквсно-школски одбор држан. Јер баш да није реверс менидолеподписатом као одборнику цркв. дат да предам у цркв. скупштину, него да је дат самом г. председнику пар. Ст. Јанковићу опет то незначи ваљада да јепрошаореверскрозцркв. скупштину или одбор, каднијенискупштинениодбора било. Било сад мњење г. пароха Јапковића како му драго, мисмо ради ту мудрост дознати; а докле год г. парох Јанковић на ово неодговори, дотле ће свагда он као такав обележен бити и остати, кои je рад и иде на то, да своју обштину која га горко плаћа пред светом јавно каља, и да светлост свога сопароха своим мраком помрачи. Да неби наша читајића публика посумљала се, даи „Застава“ може што лажно донети, а и да би наши овдашњи слободоумни прваци свој дојакошњи леп глас одржали, јавно овим изјављујем, да је г. пароху Јанковићу ствар о уступању стана г. пароха Моловића у свој својој целостипозната била, јер је он пре CBOje изјаве а после захвале г. пароху Моловићу дате ишао код свакога појединога одподписатина ззхвали што га се ништа тицало није и питао да ли су ови сами захвалу подписали и јели г. пар. Моловић дао од себе реверс. Сви упитани казали су му да су сами подписали одпосно крст иоложили и да им је реверс показан. Шта више. Ја долеподписани казао сам г. пароху Јанковићу у обштинској писарници одмах, да је код мене реверс г. пароха Моловића, и да сам га по граничарском уобичајеном начину на јавној заповести целом обштеству аинаособ. пол. одбору прочитао; казао сам му и то, да ћуистиреверс као одборпик у првој идућој цркв. шк. скупштиниили одбору продуцирати. Као што сам после и учинио. Сад ово дана после изјаве г. пар. Јанковића умре наш учитељ. Усљед тога случаја закаже писмено још г. парох Јанковићкао председ. за прошлу педељу у два сатапослеподне црквепо-школску скупштпну, да се посаветујемо туштаћеме и како ћемо за учитеља. —$ И пошто је ствар једна од важии и замашни то се у приличном броју скуписмо. Сви заједпо са г. подиредс. и м. шк. управитељем пар. Акс. Моловићем чекали смо г. пар. Ст. Јанковића до мркла мрака и опет га нисмо могли дочекати, пошто се он није могаотако лако растати од обеда једпога овдашњега његовог парохиапина, код кога је кућу пову светио. У школи ту тако скупљепим скупштинарима прочитам јареверсг. пароха Моловића, коим оп уступајући свој квартиррелутум, захваљује на дојакошњем издавању тога. На што му скупштина захвали и са живио! потврди. Г. пар. Јанковић, наравно почем пије ту био пије то пи чуо, пак сад има повода опет казати, да о стапу пишта незпа, и да ооштина само лаже. По ја само велим, нека је нама самостварг. пар. Моловића позната, који га плаћамо, а г. пар. Јанковићу доста је да зиаде, да онточно прима своју повчаиу накнаду за стан, од 70 Фор., које управо поред своје куће пеби требало да прима по последњим саборским закључењима, KOj'a нак је наш високо- и обштељубљепи г. адм. Стојковић доставио, да се средством председника црквеној обштини знања и равнањаради прочита; но на жалост то до часа јошт г. пар. Јанковић неучини. Што је сабор закључио, то је народна а по тим исваког појединог Србина жеља, то треба да важи; но ако без санкције неће се да важи, то опет саборна закл>учења треба да пам се прочитају, да и ми прости знамо, како су нас наши заступници на сабору заступали. У Крчедипу на Ваведеније. Тоша Недељковић, кнез. *) За ствари под овим пасловом не прима уредништво одговорност ни у ком погледу. Ур.

ТЕЛЕГРАМИ УРЕДН. „ЗАСТАВЕ“. Сентомаш 24. новембра. За осам жупанијски представника изабрани осам ваљани иланова народне странке, при том одавде још има 39 вприлаца све чисти овејани Срби. Сентомаш (пстог дана) црквена општипа даваће за три године, свакепоloo sop. а. вр. српском народном позоришту у помоћ. Живила свест Срба септомашана.