Застава

еваки по својем субјективном увиђењу, који на десноЈ који на левој страни поштованога овога дома, но увек такмеђи се с вами за кулгурним и материјалпим развојем колико Хрватске толико и Угарске.

ДОПИСИ

Крагујевац 28. сеит. т. год.У четвртак билаје Ш-Па скупштинска седница у којој је претресана адреса скупштинска, која се има предати св. кнезу Милану Обреновићу IV. као одговор на његову „беседу." У тој седници било је достаи живи разговора. Посланици; Каљевић, Бошковић, Лукић, Д. Стојшић Бојиновић, ЛојиниШ и многи други живо су се заузимали да се у адреси изразе потребе народне у издању закона општинског на основу самоуправе, о установлењу окружних скупштина, законе о радњама, ђумручкој тариФи, и напоследку да се боље административне власти уреде, како би се послови народни тачније и брже вршили. Противу тога устајаше и говорише посланици: Мита Карамарковић, ђорђе Мелетиђ, Петковић и Реденковић и више њих посланика. Посланици Ранко Јовановић и Анта Пангић и ако налазе да су горепоменути закони лотребни, изјавише да нијеместа да се у томеу адреснговори него да се то особеним предлозима тражи. И скупштина је овај последњи предлог усвоила. На овом састанку нредао је г. министар правде предлоге законске о старатељству и о постављању судија за ту потребу. На састанку 30. септ, т. год. предао је г. Министар Финансије предлог о изменама и допунама шумске уредбе, Осим што је скупштина посланиц' ма Тривунцу и М. Раденковићу дала отсуство на 10 дана, није више ништа рађено. А на састанку данашњем само је изабрат одбор којијеса лредседником и подпредседником скупштинским одма и преда адресу скупштинску св. књазу. НОВИ САД. 7 октомбра. „Народ“ доноси на челу данашњег броја поступак кр. комесара противу патроната гимназије новосадске; како данас немамо места у листу за тај опширнији извештај, то ћемо га у идућем броју донети. За сад толико јављамо, да је кр. комесар лослао у стан г. дра. Суботића, као председника патроната ђоку Поповића, бившег уредника „Т. Народа«, да га асистенцијом капетана затворити даде, ако не преда поискане списе патронатске. Кр. комесар каже у свом допису: „да мађарско законодавно тело и државна влада, којима је искључиво дужандавати одговор, има једино пресуђивати, докле његово изасланство достиже, који му је круг делателности и какво му је поступање«. Неће бити тако, али наравно: сила је сила, аправдаје правда, а време је време. Синоћ око 7 сати дала је варошка капетанија у Новом Саду затворити Петрића стар-1 ца од 70, година, и предала га је седрији; зашто? Нашао се јуче после избора са Тољагом, ноћним стражаром, и говорили су о избору посланика, Тољага је гласао на Кондорошију, а Петрић за српског кандидата; шта су усљед тога разговарали, још нисмо чули, само је капетан казао: да ће га научити памети, како он Тољату Мађароном назива. Дакле је и то кривица, и то така, која пред седрију долази? Или је обустављен закон? Или се тиме хође да запуше уста Србима народне странке? Нека, нека. Нису 6. година век. Познато је, како се г. градоначелник Мачвански љутио, кад га је Милетићу варошкој скупштини питао: је ли истина, да чини пресију на чиновнике због избора посланика, и да их приморава, да гласају на владиног кандидата. Градоначелник је то побијао и тим, да би кукавице били чиновници, који би се приморати дали. Кад суму наведена два имена: Стојановић, и Јов. Шевић, он је у први ма приметио, да су му то родови, па као да је ту одношај сродства, а не званичности. Тај дан је и ипак приморао обојцу, да подпишу изјаву, с којом је сутра дан тражио сатисФакцију од скупштине, као да се интерпелација оснивала на клевети. Но шта се каже у реченој изјави? То, да они нису саобштили Милетићу, да је градоначелнчк пресију на њи чинио. То пак није ни речено било, а да је Јов. Шевић другима приповедао, да га је градоначелник приморавао, то је одма у скупштини посведочио представник Тешић, коме се Шевић тужио, а има млого сведока, коме је и пре казао и после признао. Но сад тек ваљда неће тајати градоначелник, да је које сам, које преко други већи чиновника пресију правио на чиновнике; штавише и на саме ноћне стражаре чињена је пресија, и само је један имао смелости, да се одапре; ноћне стражаре пак не плаћа ни варош, него поједини становници. Сад чујемо, да капетанија затвара Србе, који у разговору кажу, дајепресија чињена, као да је то слободно било чинити, али није слободно пребацити. Затворен је Милош Пасмагиђ, и затворен је Петриђ, старац од 70. година, овај за то, што је стражару Тољаги који је за Кондорошија гласао, по речима капетана казао, да је: ма-

ђарон, и оба су предана суду. Дакле је кривица и кога назвати? Ни је ли г. капетанза време Шмерлинга друге називао, па му ништа било није? Тако ли се слави победа! Или тим мисле свету запушити уста? Или је и говор забрањен? Или је 6. година век? Овом приликом имамо једну рећи и нашима људима. Од они, који су гласали противу народне странке српске има их, који су тако хтели гласати, и те би ваљало на просто презирати; други, особито мањи чиновници, стражари, и т. д. били су под пресијом, и нису толико они \криви, колико они, који су злоупотребљујући свој положај пресију чинили, и који ће се на свом месту на одговор позвати; те дакле ваља више сажаљевати због положаја и због времена, у ком смо. Никако пак не треба дан избора да даде повода свађи, или још горем чему између Срба, јер то противници наши и хоће; ваља да нас 4. (16) окт. све усаветује, да другом приликом сложнији будемо, и да се не ослањамо на срећу и досадање успехе, јер и то је нешто шкодило. Ми смо сви брађа, па осим одрода Туркоса, које презирати ваља, друге ваља усаветовати и прикупљати, јер ако смо једну битку изгубили, зато нисмо пропали, и биђе времена и прилике накнади, Као што се обично отимају они, који имају што да деле, тако се и наши противници отимају о то, ко више заслуге има због победе над србском народном странком. Градоначелник ликује: како је под његовим градоначелништвом, Милетић лрви пут у Н, Сиду Tiao', Вукичевић, Текедијанац, писац сто лажи, које је прекупио, ускличе: како је то од десетак година прва победа; Иво Маршо који је ноћ провео частећи се са противницима српским, ујутру, кад борба одлучена би, рече: како би Срби другчије радили, да није он њима у понедељак показао; ту се дакле издао, да јетобило због тога; а његов „поход“ учинио је напротив, да су неки Срби на које није рачунано било, гласали за српског кандидата. 0 овоме свему други пут; за сад нека буде г. градоначелник задовољан тиме, да му је ако ни шта друго, повишење пензије осигурано, као што је оно другом повишена због заслуга у Астово време. Таласи избацују олош на обалу. Срби, нарочито они, који су не по познатом одросвом или по нужди и невољи него по другим каквим обзирима Несрбима припомогли, немају се чему радовати. Веђ кад је победоносна чета ујтру у 6. сати са којом је градоначелник ишао, кроз улице пролазила ишла је само са мађарским заставама; србска је бачена у трње; од Срба пак све што је слободно гласало језанародногкандидата, трговци сви осим Симе Лукачека и Димиђа, који се последњи извињава; од банке сви, осим Адамовиђа зета кондорошијевог; од занатлија сви осим два три Туркоса; од пароха сви са протом на челу, осим пароха Моје мадајеГермандвапутстрог налогдавао, да гласају на Кондорошија; од проФесора сви осим Дерре и Подхрацког, последњиније гласао; од учитеља сви осим Косте СтеФановиђа. Четврта четврт сва, осим Јована Дотлиђа, Јов. Јовановића бебе, и његова два сина, од који је један постављен зашумарана место бпвшега, који је зато одпуштен што је „Заставу« читао људима у једној крчми и осим неки стражара по морању, Паја Шилиђ који има крчму код „шеве,“ није гласао али јекортешовао за Кондорошија, збогсиновау солдачини, а иначе је ревео; напротив Мита Пејиђ са салаша кортешовао је код салашана за Кондорошија а код њега је веле, и градоначелиик на салашу становао; али кад је на биралиште дошао, од стида није могао другчије него је гласао за народног кандидата. Од чиновника изаслани субилидр. Татиђ, Рајиђ, и др. Лаза Станојевић у околину на ексхумацију лешине, које су пре неколико месеци закопане, па је баш сад горело на ноктима. Татић се ноћу врати у ноћ натраг, даде глас за нардоног кандидата, и опет одпутова на свој посао. Иначе гомила чивовника судски, магистратски, порезни, поштански, телеграФски, и бог ји знакакви гласаше за владиног кандидата; изузетак беху неколицива магистратски чиновника. Оволико за сад саопштавајући умољавамо, да нам се и друге појединости доставе, јер су поучне за нас.

H ОВИЈЕ

Бугарска црква може се већ сматрати да је сасвим оцепљена од царвградске патријаршије, пошто је у синоду, који је натријаршија 29 септ. држала, проглашено да су Бугари разколници. Тим је црква Фактички раздвојена, те тако, као штојеиу старо време било, Бугари независе више од Фанаријота. Сви главари бугарски, који се у Цариграду налазе и многи свећеници свих чинова, сутра дан су ододмах ишли к екзарху у Ортаћој па му се поклонили као врховном црквеном старешини, а за сад и као политичком главару своме. Један део горње и средње Италије је сасвим поплављен усљед непрекидне кише. Жељезничко друштво горње Италије обуставило је од 14. о. м. сваку вожњу на жељезницама.

ЈАВНА БЛАГОДАРНОСТ. Нашој честптој и родољубној општини сланкаменској, која је нами као својим учитељима новчану награду сваком ио 10 Фор, а вр. изволела дати, те смо ими на учитељском

течају у Новом Саду са осталом браћом учитељима присуствовати могли: овим ми потписани од своје стране поменутој општини најтоплију захвалност пред целим српством изјављујемо. Живела ова дична и поносна општина, која осталим општинама за образац служити може. У Сланкамену 18 септембра 1872. Адолф Музлер, Мојсије Бизумић, хрв. народни учитељ. нар. учитељ. 113 Ј А B A. Исповедам и признајем, да сам ја подписани Једино из сродства и старога пријатељства гласао за г. I>. Кондорошија, а иначе ко и дојако остајем и довека држађу се из уверења начела српске слободоумне народне странке. У Новоме Саду 6 зктомбра 1872. ДИМИК. трговац. ИСПРАВАК. У белешци првој под рубриком Нови Сад поткраласе случајно ова погрешка, онде где стоји: .. г. Иви Маршову, замазатељу црквено-скупштинског протокола и спалиоцу место: народног треба да је: посланичког извештаја. ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ. (Шипуша и друга.) Сисак 13. октобра. Шеница има само на имену цене, јер нити има понуда нити купаца. Чим се пак долазак знатнији привоза боље приближава, с тим питање на робу живахније постаје, и имаКе Финије врсти, ако цене умерене буду, добар одиос. Септашка 84—86 ft. 6 ф. 90 н. Потиска 83—86 И. 6 ф. 70—80 н. Панчевачка стара 79—86 d. 5 ф, 40 —50 н. Кукуруза врло слабо пролази, дочим је сав однос на местни незнатни потрошак спао. Банацка се држи по 3. ф. 55—60 н. на 96 Јечам у угодном мнењу, има Ке особито пиварска роба, чим привози стизавали буду, добар однос. Бачка роба 67 68—70 U. именује се 2 ф. 80—90 н. Зоб се нешто боље тражи, те је и ценом чвршКа, да се банацка стара 3 ф. 40 н. нова хрватска по 3 ф. 05—8 н, а босанска у транзито по 2 ф. 75—80 н. б. цента, пла Ка. Воде су здраво поновиле. Време мутно. Пешта 4. октобра, Усљед кишовитог времена била је чвршКа тенденција у радњи са шеницом, довоз је био слаб, прометло се до 10.000 центи,;цене су се одржале. Односно ражи, јечма и кукуруза слаб. Бележимо ове цене: Шеница потијска 85 $. 6 ф. 95 н. обоје на три месеца 84% tt. 6ф.70 н. Банатска 86 U. 7ф. 15— g0 н. Зоб 80 tl. 1 ф. 60 н. 50 U. 1 ф. 54 у готовом. Проја 82 Ł5. 3 ф. 40 у готовом. Узанц-шеница за октобар 6 ф. 60 —62 н. за октом. номем. 6 ф. 55—57% н. за пролеКе 6 ф. 85—87% н, Узанц-раж за окт. 3 ф. 82 —85 н. за октобар и новембар 3 ф: 82 % нов. Узанц-кукуруз за мај-јуни 3 ф. 54—55 н. Узанц-зоб за окт, 1 ф. 52—53 н. запролеђе Iф. 62—63 н. ОГЛАСИ. СТЕ Ч А Ј на два а може бити и више места празних у заклади Нестора ДеметровиКа. Стипендију првог реда од 150 ф. могу тражити само раци из ниже гимназије; стипевдију другог реда од 200 ф. ђаци извише гимназије и политехнике, а стипендију треКега реда од 250 ф. правници и питомци више војничке школе. Које рад за коју год од ових стипендија молити, ваљада докаже да је православан Србин, да је добра и примерна владања, да је изврстан у наукама, да своју молбевицу до последњег октобра о, г. по стар. кал. „Матици Српској" у Нови Сад поднесе и да уз своју молбеницу приложи ове исправе: I. Школска сведочанства од последње две године. 11. Од жупанијске власти, магистрата или од друге које јавне власти нздано сведочанство, које Ке јасно показати стање молитељевих родитеља као и то, колико јошдеце имају осим њега. 111. Лекарско сведочанство, да је молитељ здрав и да су кравље богиње у своје време на њега накаламљене. Сродници основатељеви, S&ЦИ из В. Бечкерека и из места Јакова и варадинској пуковнији имају првенство. Изреком се даје на знање, да ни један питомац не сме уживати две стипендије у исто време. Из седнице књижевног одељења „Матице Српске" држане 26. септембра 1872. у Новоме Саду. Јован Бошковић, Стеван Брановачки. секретаров заменик. председник Матице српске. С Т Е Ч А Ј. Овим се расписује стечај за надзорника текелијиног завода у Пешти и свију питомаца, који стоје под управом „Матице Српске.“ Плата је годишња 800 Фор, и бесплатан стан и огрев у Текелијином заводу у Пешти. Потражиоци овога места ваља да су књижевници, а остала права и дужности одредиЕе књижевно оделење. Рок је за пријаву до носледњег октобра о. г. по старом календару. У Новоме Саду 7. октобра 1872. год. Јован Бошковић Стеван Брановачки секретаров заменик. председник Матице српске. С Т Е Ч А Ј. На упразњено учитељско место у Буђановци овимсестечај расписује. Платаје у готовом новцу 210 ф. а. в. 800 ока жита. 600 ока кукуруза 6 Фати дрва 6 tt>. свеБа и слободан стан. . У дужност спадаЕе учитељу и у цркви певати. Проситељи имаду своје молбенице до 10 октобра т.г. црквеној обштини у БуТјановци поднети. У Буђановци 30. септ. 1872. године. Теодор Антонијевић, Димитрије Белић, перовођа. 2—3 председник. ШБЕЦЕРАЈСКА И МЕШОВИТА ТРГОВИНА САВЕ Л.АКИЋА У НОВОМЕ САДУ, потребује једногод старијих спомоћника; којимало разуме књиговодство, има првенство. 3—5

С Т Е Ч А Ј. У Чуругу је упразњено Једно учитељско место тројеразредие мушко-женске школе са годишњом платом од 360 Фр, 2 хвата тврдих дрва, слободним пристојним станом са кућним вртом, једном баштом од % ланца у риту, и једном детелинаром од % ланца. Осим „уредбом школском" 2 јула о, г. потврђене дужности учитељске спадаЕе удужностучитељу и црквено појање у прописаним црквеним празницима. Проситељи имају своје молбенице са законом прописаним доказима на месни шк. одбор најдаље до последњег овог месеца по старом стилу поднети. Из седнице местног шк. одбора 4 октомбра 1872 године уЧуругу, НикаИерић. Председник С Т Е Ч А Ј. На упразњено место учитељско у Великом Средишту отвара се овим стечај. Плата је 160 Фор. 30 кибли— меци жита. 25 кибли кукуруза, 6 ланаца ораЕе земље, по ланца баште на пољу, 9. хвати дрва са школским огревом и слободан стан. Учитељ биЕе дужан у цркви појати и децу у црквеном појању обучавати. Потражитељи нека поднесу овамо; инструиране молбенице своје до 1 повомбра т. г. Из седнице црквено-школског одбора у Вел. Средишту 2 октомбра 1872 држане. Црквено школски одбор. ЖЕНСКИ ВАСИИТАТЕЛНИ ЗАВОД У НОВОМЕ САДУ. Хитим допунити „објаву 11 од 13, 15 и 20 септембра т. г. обнародовану тим, што у смисду исте означено обеЕање моје можем пошт. родитељима и старатељима као извршно изјавити, а то је: да сам уз гувернанте још и овдашњу учитељицу приволела која је заиста особита знања и вештине у белом шиву гроју, како у овдашњој главној женској школи, тако и ван ове. показала, да наступајуЕе школске године сваки да »едовно од 2-4 сахата по нодне у мом заводу у ручном р. децу обучава. Покрај поменут .итељице, набавила сам вешта и искусна кројача женск4.х одела, који Ее сваки дан редовно од 4-5% сахати по подне, наставне часове укројуишиву разна женског одела, држати; који у једно обеЕава, да Ее свака она ученица, која редовно посјеЕавала буде, за три месеца дам кадра бити, сама себи а и другом хаљине зготовити. Поштованим овдашњим граЈанима и то још до знања стављам, да ја примам на означене часове ручна рада и ону децу која не посјеЕују мој завод. Потоме даклемогу сад и одрасније женскиње, које желе себе у беломшиву и К Р°ЈУ хаљина како ваља усавршити, у одређене часове долазити. Пошто је школска година у мом заводу у поменутом правцу одпочела, стога сам за вредно нашла поменуте ретке на јавност изнети, да ја у свако доба како питомице у куЕу тако и ученице изван е " примам, желеЕи тим, да ме у подузеЕу мом и сами доштовани родитељи што боље подупру. Овим дакле поштованим читаоцима уваженог овог листа смело изричем, да је речени завод доиста сад са таквимчињеницама спабдевен, које пружају довољно градива за будуЕи напредак наших женскиња. Јесам с поштовањем АМЕЛИЈА ТЕРЗИћА, роŁ. Моро (Moreau), Франце кнња и реченог завода управитељка. GRAND CIRQUE EQUESTRE ИА СЕНСКОЈ ПИЈАЦИ (HEUPLATZ) У НОВОМ САДУ. Ко хоће да се насмеје, нека _ .. дапас у циркус дође. g Данас у недељу 8. (20.) октобра две последње опроштајне представе, у 4. сахата по подне и у вече у 7 сахати, у корист ЖТ \ свију комичара са шаљивим про- кМ грамом. Н Слободап сам п. публику Но- W вога Сада на ову представу уч- * тиво позвати. Уједно изјављујем у име целога мога друштва најтоплију захвалност на многобројном посећивању. Пријатељски одзив, који сам овде нашао, остаће ми свагда у пријатној успомени, и ако би ми та част у део пала, да опет једном овамо дођем, надам се, да fiy опет пријатељски предусретнут бити, иутој нади велим п. публици Новога Сада усрдно: Збогом! С високопоштовањем Фрања Д у пс к и, управитељ. МАНУФАКТУРНА ТРГОВИНА. МИЛДНД МИХДЈЛОВИЋД У ВУКОВАРУ, потребује једног /оброг од старијих помоћника. j__ 3 САМО I Р. СТOЈКOВИI У HOBOME САДУ, ПРЕКО ПУТА ОД ЛЕБАРСКОГ СОКАКА, велики избор најновији муЈ DJjll шки шешира, лепи мушки ципела, бели, шарени и вунени кошуља, особито лепи поша, зимеки шалова, плетмарама, кишобрана, сваке врсте марама за џеп од патиста, платна, и свиле, штапова, табакера, новчаника, и све галантеријске и друге врсте еспапа, што мушки потребују. B—l2

•’t • 7X-WlTM’m®»r> _”.ч-с^лЖГ^?*!.«’&Р • 1 Влдстниж, и издаватељ др. Сшт.

Одговорни тцник Јован Бошковин.

Орпска народна задружна штампарија