Застава

на ред стави, али му Херди упадне у реч: „Господине ђенералу ! Неслушајте на речи једног младог човека, који ништа незна, и о овоме свету ништа не разуме*. Тишина. После неколико тренутака ја: „Ја сам од врховногзаповедника лично у овај савет позван, имам за то право говора у оној пуној мери, као сваки члан овога савета. Ја, господине ђенералу! под вашим закриљем овде стојим. Ви сте нозвани, и одвас сам ишчекивао, да ћете ме од сваке личне увреде сахранити, или бар да Бете ми неког удовлетворења дати, за мени већ учињену увреду. Обоје је изостало. Ја сам мораојуче ујутру претњу са „војеним судом“ чути, за дело, које се у сваком другом случају и под сваким другим старешином као највећа одважност награђује, овде сам изобличен. Сам себи другог удовлетворења немогу наћи, осим да из овог савета и коначно из реда војеног изступим“. Поклоним се на све стране, и изађем из савета. Као што сам навео, оставка је већ јуче послата била. Овај данашњи појав утврди ме у намери, седнем са мојим добрим пријатељем и побратимом Ijokom Поповићем панчевачким и доцније секретаром Кнмћаниновим на Мошорину) и одем путем у Панчево и Земун. Путем приповедим sо ки све шта се збило. У Томашевци, усред војске и народа нисам смео речце врословити, јер би свака моја реч каожишкауба-

рут пала, упалити кућу лако је, али угасити је тешко! Ја сам ове врсте написао, не да сам себе несмирено на видик и спомен износим, већ приповедам пре двајести три године,јер спадају савршено у повестницу народа нашег. А тачну, истиниту повест народа свог знати, дужност је наша. ђока Поповић оружаног Србина из Србије као свог пратиоца, или боље рећи хранитеља. Мени није ни пало наум, даовај поред кочијаша седи и моју приповедку слуша. У Ковачици сиђемо с кола, да ручамо и коње данамиримо. У сред ручка пуче глас, да иде једанвисоки ОФВцир из Томашевца, и то је Херди. Ја изтрчим на врата, зајиста Херди, седи сам самциту коли, и заспао. Овај ђокин хранитељ види га, те трже пиштољ и потеже на Херди-а. Ударити га по руци и пиштољ му одклонити одцрвног дјела, било ми је дело тренутка. Пред вече стигнемо у Панчево. У одбору питан: шта је и како је? одговорим: „За најдуже шест дана ево непријатеља у Панчеву, да се знате владати“. Тако је и било. Пређем у Земун. Патријарх Рајачић ми прими за зло оставку. МајерхоФер ме одговараше од тог корака. Ја при том останем, и само замолим, да ми буде дозвољено у свом народном ОФицврском чвну, да смем као добровољац можда у Шајкашкој, поред Кнића-

нина остати, докле рат траје, да неби изгледало, да оћу само из опасности ратне да се извучем. А после рата тражићу себи отачаство и огњишта. Пона један дан у Београд. На Дунаву ме брат Србвн г. ТриФунац у свцј чамац љубазно прими. Тек што се наша сплава отисне, али ево писари из патријаршеске канцеларије трче поред обалеи питају за мене. Ја се одзовем, и чујем, дамезове МајерхоФер. ТриФунац бојећи се за моју личну сигурност, заустављаше ме но ја одем. МајерхоФер мивећ из далека писмо показује и виче: ПуФер ми пише, и вели: „У СтеФановићевом положају нико неби другчије могао чинити. За честитог човека и официра није подј оваким околностима да служи“, Ето вам најсјајнијег удовлетворења. Међу тим знајте, да се Тодороввћ јавио болестан, а Херди да је добио у Бечу друго званије. ПуФер је постао корвскомандант, ви примате службу ђенерал-штаба. Сад Бете јамачно одустати од оставке, и под ПуФером служити. Ви већ за то морате оставку узети натраг, јер би иначе на вас пала сенка, да оћете у народу немир и демонстрације да израдите“. Ја се на то повинујем, прво, што је П)Фер зајиста јунак био, а друто неби трпио, ни сенка на мене да падне, да сам демонстрациеј какве наумио. Но ипак је сам МајерхоФер желио,

да на два дана у Београд преЈјем, и да на определење после у Банат одем. Ја пре полазка „чики“ своме, ђенералу Книћанину у Тител пишем и приповедим све, шта се и како се збило. Међу његовим папирима, јамачно ће се то писмо и друго које наћи. Вративши се у Банат, чујем, да је војска у Алибунару, одем право тамо. Код Новог Села сретнем удовицу ЈеФте Барајића, била јемужа да сарани, тог дивног јунака и верног друга свакоме, ког је заволео. У Алибунару само мајора Павелића са једним оделењем војске, тојвоно, што је неколико дана доцније морала код Ковина прећи Дунав и преко Смедерева и кроз Србију, преко Београда у Срем ићи. Сутра дан похитим у Самош и Томашевац и приспем баш у тренутку битке на Уздину. Примим десно крило. Мајор Јанош среду. Битка је позната. Ту ноћ и сутра дан преко Опова пређемо Дунав и одемо Карловцу и Сланкамену. Скоро за тим претопимо се у Банову војску, Ја лично будем s еие Р а лу Книћанину у стану код Мошорина и на „Книћевцу“ као опредељен. Даље садржава моја књига „Из живота“ и т. д. С богом! У Бечу, ујесен 1872. Јоца СтеФановић Виловски.

били у резерви, али су због дугог чекања, особито кад се видило, да је пад известан, после поноПи отишли, јер је резерва свега била око 140. људи, а гласало је око 80. Премда је и то потрешка, јер је ваљало изтрајати, па ма и зато, да се са што веПом части падне, ипак маље је замерке, особито кад се узме, да је требало кад су све четврти гласале, да из свију четврти придошли гласају ђутуре, ко пре на ред доТ>е, ане опет по четвртима, и то онда одпрве почевши, због чега су нагаи до последка чекати морали. Онима који су ма из каквог узрока изостали, морамо замерити, јер је колико на салашанима, гато су против србског кандидата гласали, толико ијош више нањима „остала косовска клетва“, јер да су сви догали, победили би и без они салашана. Но пошто је на онима, који су болерти или другом изненадном, неодложном нуждом или невољом препречени, а и они који су били па отишли кад сувидили, да је због други битка мзгубљена, мање или нимало кривица, то Немо драговољно ако се јаве, ове врсте бираче накнадно саобштити, и тим пред србском јавности оправдати, за садштампамо како оне, који су на противну страну гласали, тако и оне Србе, који нису гласали, онако, као што је бележено. СљедеКи су гласали на КондорошиЈа, и то: 1. из вароши: ПопадиП-Пеци Урош, .ЈовановиБ Тодосије, Дера ђорђе проФесор, Манојловић Радосав вар. капетан, ОберкнежевиИ Аркад фишкзл, Ползовић Илија чиновник, Шилић Јован чиновник, Чакра Емил чиновник, Вуковић Тоша дијурниста, ТеодоровиИ Тома, Радосављевић Шева, Стојановић рока чиновник, Стојановић Павле адвокат, Новаковић ђока, Дера Ананије, Ползовић Мита, Шилић Јован чиновник, ДимитријевиБ Пера, ШевиБ Јован чиновник, ЈосифовиБ Тоша, Медурић Стеван чиновник, Дерра Тома,ЗавишиБ Шандор чин. Адамовић Шандор, Поповић Милан, Сурдучки Стеван пензионар, ТриФковић Танасије пенз. Бабин Алекса дијурниста, Мачвански Павле градоначелник, Димитријевић Милошкр. саветник, СтеФановић Јован, Јовановић Паја, Дотлић Јован, Јездимировић Милош иновник , др. Грујић Јован, Марковић Спиридон, СтеФановић Коста учитељ, Добановачки Јован, Васић Гавра, Вуковић Никола, Пејчић |јока, Вукичевић |>ор|>е адвокат, Гаичиновић Гавра адвокат, Христић Илија адвокат, Лубурић Коста лецедер, Стратимировић Тоша чиновник, Живковић Глиша, Михајловић Пајанемеш, Поповић Марко, Бабић Сава, Михајловић Јован, Ковачевић рока, Марковић Стеван (неКаћанин, бирташ), Мачвански Јосим. Баић Прока, Адамовић Илија, Јовановић Петар,3рнић ЈеФта,ЗахаријевићМитадијурниста,БожинПаја.ПоповићТодор, Калић МитапроФесор, ПиколићКоста адвокат, Димић ђока, ДвмшићМилош, Адамовић Стеваи, Лукачек Сима, Станисављевић Стева чиновпик, Јовановић Јов беба. 2. Сасалаша: Сава ћурчић Аврвн,ПераКузмановић, Л укавап, Совра Лезић, Милош Жикић, Самуило Влаовић, Живан Шилић, Мита Кузмановић, Пера Кузмановић Игњат Кузмановић, Мата Кузмановић, Лазар Кузмановић, Сава Кузмановић, Мата Кузмановић, Марко Жикић, Пера Летић, Марко Летић, Васа Жикић, Стеван Аврин рурчић, Рада Летић, Васа Загорчић, Јеврем Кузмановић, Ацко Шилић, Tjoplje Шилић, Васа Шилић, Петар ђурчић, Моисило Влаовић, Новак Радосављевић, Аврам Кузмановић, Никола Кузмановић, Коста Миодраговић, Тима Кузмановић, Филип Загорчић, Сава Влаовић, Тодор Миодраговић, Јосим Кузмановић, Исак Миодраговић, Рада Кузмановић, I)ока Кузмановић, Т>у ра Брзак. Нису гласали, 1. из вароши : Ненадовић Стеван, Тержић Тома, Глигоријевић Лаза, Милановић Васа, Лучић Тоша, Даниловић Јован, Васић |>ока, Мишковић Илија, Киријазић Игњат,Тешановић Мита, Кеђанковић Пера, Сланкаменац, Мита, Јовановић Андрија, др. Натошевић Ijoplje , Мољац Тодор, Сурдучки Панта, Јовановић Јован, Васић Лука, Севкеринац Паја, Сланкаменац Мија, Слезин Тоша, Боровац Пера, Жикић Младен, Ивановић Стеван, Давидовић Кузман, Павковић Јован, Обрадовић Андреја, ђурђић Паја, Маринковић Гавра,

Живановић Љуба, Добановачки Јаша, Димшић Мита, Николић-Калвин ђока, Авакумовић Мита, Вулпе ђорре, Барако Стева, Петровић Миша, Полит Пера чиновник, Зековић Тома, Лучић Вићентије, Шилић Паја, Поповић Јован свештеник, Барако Гавра, Илић Лазар, чиновник. Мартоношки Тодор, Милиновић Глиша, Стојановић Никола, Релић ЈеФта, Васиљевић Васа, Рајић Коста чиновник, Јовановић Мита чиновник, Марковић Паја, Сланкаменац Тоја, Подхрадски Јосиф проФесор, Влаовић Јован, Поповић Јован Зубан, Рајковић Tjoppe, Миљковић Добросав, Станојевић Лаза, ЈеФТић Јован, Петровић Андрија, Гавриловић А. Ј. Гвоздаповић Максимовић Светозар, Шилић Миша адвокат, Егић Паја примио од Мите Ползовића 3 ф. да не гласа, Нешић Гавра, Печварац Павле, Веселиновић Илија, Николић Андрија, Милаков Пера, Перваз Лука, Мошир Рада, Новаковић Сава, Брзак Илијн, СтеФановић Мита, Сарајлић Тодор, Кода ђорђе, Мољац Васа, Калић Мита, Марковић I)ока, Матић Јован адвокат, Чаковац Васа, Летић Бига Данило, мајор, Кошљенски Јован, Бојандић Тима, Грујић Данило, ВуковићГавра, Николић Сгева, ђакон, Чеиејац Стева, Стаматовић Богољуб, Јеремић Прока, Ползовић ђока, Марковић Сима Ј. Дабижић Тима, Бакић Никола, чиновник, Несторовић Јован, Вуканов Јован, СтеФановић Данило, Теодоровић Мита, Смиљанић Милан, Иванчевић Јован, Козаров ЈеФта, Вулпе Стеван, Георгијевић Моисило поп, Миодраговић Васа, Темеринац Милош,Михаиловић, Паја, Аћимовић Нестор, Поповић Новак, Недић Мита, Гојков Паја, Славнић ђурка, Славнић Душан, Поповић Алекса, Врбашки Живан, Ковачевић Лаза, добио 20 ф. Марић Лаза, Гавриловић Мита, Синајтов ђока, Радиновић Стеван, Лалошевић Лаза, Васић Лаза, Асурчић Милош, Томић Јован, Влаовић Вукашин, Папучић Милош, Павловић Јован, ГавриловићЈоваи, Исаловић Паја, Крачуи Глиша, Саранда Лазар, Григоревић ЈеФта, Босак Јаков, Јанковић Јован, Мијатов Пера, Мијатов Миша, Шашић Јован,Евић Кузман, Веселиновић Илија, Чаковац Пера, Гавриловић Тоша, Стеван Грисовачки. 2. Са салаша: Илија Летић, Максим Проданов, Милош Крстић, Миша Летић, Сима Летић, Сава Летић, Урош Влашкалин, Аврам Ракиђ, ђока Жикиђ, Милош I)урчић, Мита Ракић, Милош Пеић, Младен Кузмановић, Лазар ћурчиђ, Јован ћурчиђ, Никола Летиђ, Петар ћурчић, Милош Палковљевић, Сава Силбашки, Максим Загорчиђ, М. Веселиноћ, С. Влашкалин, Милош Шилиђ, Васа ћурчиђ, Вукашин ћурчиђ, Гавра Малетић, Алекса Миодраговиђ, МаксимЗагорчић, Тодор Загорчиђ, Пера Влаовић, ЈованМиучин, Игњат Летић, Алекса Летић, Тоша Влаовиђ, Коста Загорчиђ, Милош Миодраговић, ђока Новаковић, Јован Летиђ, Миша Шилиђ, Сава Шилиђ,Марко Шилиђ, Кузман Ракиђ, Јеврем Ракић, ћока Влаовић, Стеван Пеић, Јаков Ерстиђ, с клисе, Нића Крстић, са клисе, Ковачевић Тома са клисе.

ГОВОР МИШКАТОВИЋЕВ

ДРЖАН У УГАРСКОМ САБОРУ 8. ОЕТОБРА 11. Р. Немислим ја, поштована кућо, дижуђи се, да у ову мање занимиву дебату свој глас умешам, устати на обрану адресе адреснога одбора, премда је приваћам. Она се брани својим садржајем, а што би јој мањкало, то су већ поправили речити говорници и искусни државници. Него као заступнику краљевине Далмације, Хрватске и Славоније мени је задатак, да у име моји пријатеља а њезиних заступника у кратким речима означим становиште, с којега ми на ваше адресе гледамо. Може бити ће имати неку важност, што ову изјаву чиним управо ја, који сам по све време стајао у први редови најжешђе опозиције, па јер сам водио опозицију против мање сретне политике владе, узимало се је кривим начином, да моји пријатељи и ја опонирамо против саме државе. Јер, поштована куђо, колико ја и врло радо припуштам, да су ваши државнвци с најбољом вољом и у најчистијој намери желили нагодбом од године 1868 ујемчити интересе колико краљевине Угарске толико и краљевине Далмације, Хрватске и Славо-

није, плод ипак, којим је нагодба у моралном и материјалном обзиру уродио, доказује и одвише, да je с једне стране био иреузко одмерен темељ аутономији наше земље, с друге пак да је угарска влада била још несретнија у избору оргаиа, који су имали издавати нагодбу и урезултати плести у један венац интересе обе краљевина. Неби водило цели, да ја сада рекриминацијама повређујем старе ране, које још нису по све залечене, и поштовани овај дом чиним судијом наших домаћи заплетаја. Доста ће бити, ако рекнем, да Хрватска од иагодбе има eeh четврту владу, дасеје сав народ сложио и све странке ујединиле у жељи и захтеву, да нагодбу ваља променити, аутономију наше земље разширити и за издавање предати у веште и добронамерне руке. С овим захтевомиде успоредо други једнаке цене и интезивне јакости, да краљевина Хрватска, Далмација и Славонија у луки државне целине Угарске, ужива законито и стално пристаниште на корист своју и краљевине Угарске. Оба захтева кратко но точно изрекло је народно заступство у својој адреси, која је месеца јула ове године скоро једнодушно, случај у историЈи сабора врло редак, приваћена и њег. царском краљевско апостолском величанству препокорно подастрта. Од то доба прешао је на овај сабор ред да проговори, хоће ли се и у колико одазвати нашему народному заступству, те је Хрватска и Славонија, пак цела монаркија, којој Угарска мудрости и саветом данас предњачи, упрла на вас, господо очи своје. Ја од своје стране, кад узмем редом адресе овога поштованога дома, наилазим на траге оне високе мудрости, којом су ваши пређиумели Угарску у најтежи околности, из најжалоснијега зла подиђи, с руба пропасти одврнути и предсвимсветом поштовану и угледну повратити. Јер колико год се ваше адресе у начели и тежња међу собом разликуЈу, све се ипак слажу у братском одзиву на захтеве народа и сабора хрватског. Ова пак слога не само нас заступпике, него целу земљу, коју ми као домовину заступамо, напуњује најлепшом надом и живим поверењем за скоре договоре оби краљевински одбора. Ја рекох, поштовани доме, да нас напуњује живим поверењем. скупни интерес обеју краљевина на коначни споразумак светује, и на тај савет и ваше и наше странке дратовољно пристају, а светла круна и њезини саветници толико мудро и милостиво посредничку своју помоћ пружају, ј а неби знао помислити запријеке споразумку него ли се налази у неповерењу, које је, бојим се усљед неповољни околности жали боже дубоко корење ухватило. После догађаја, као што су они од г. 1848., после владавине, коју смо ми ималиупоследње године у Хрватској, чиии се мени узајмно неповерење додуше разумљиво, али неоправдано, и с историјом од осам сто година нескладно. Истина је додуше, да ми пре свега љубимо нашу драгу земљу и њезин интерес најдубље у срцу носимо, па кад би другчије могли само и помислити, ја неверујем, да би у вас, који сте толи жарки родољуби, могли стећи право поштовање. Ал је истина и то, да су сви наши сабори од године 1860. интерес своје земље тражили у зајединству и државној неодвислости земаља круне угарске, тражили су то и онда, када су их садањи ваши савезници силом и милом настојали упутити, да могу срећу и будуђност Хрватске најбоље саградити на развалинама Угарске. 0 нашој пак политичкој увиђавности може се судити различито; ал тако кратковиди нисмо, да идемо излагати ствар домовине случајем и погибељима непријатељства против оне силне и готове Угарске, коју смо оборену и обезоружану подићи помагали. Једном речи Угарска је тако згодно ситуирана, да пријатељским сусретајем и уважењем захтева Хрватска може наш народ вековитим пријатељством задужити, својом пак силом сваки јој неполитични и незаконити корак у самом замету обуставити. Допустите ми још мвмогред споменути онатешка и жалосна времена, када је монаркија иУгарска љуто страдала само зато, што је насип непо-

верења растављао светлу круну од вас угарски патриота. Данас пако благосиљате сви и уживате плодове повраћена поверења, Угарска као најјачи штит монархије, монаркија као најсигурннје заклониште Угарске. Тако ћемо и ми укупно благосиљати онај тренутак, када узајамном поверењу за руком ударити темељ искреному споразумку и трајному измирењу двеју краљевина, од давне давнине у добру и у злу верни посестрима. Ви нећете онда у Хрватској требати Раухе и Вакановиfie; ал ћемо вам ми родити Зрињске, Јуришиће и Бериславиће, који су на јуначком мегдануглаве губили за обрану Угарске, док су ваши Запоље, Ракоци проти кршћанству и култури Турке водиди. А да тај тренутак није далеко, јемчи ми радостна слога, која је светлу круну, угарску владу и све без изнимке странке у вашој и нашој краљевини свела на исто поље у једином питању угарско-хрватском. Могло би се дакле питати, зашто када све адресе иду у сусрет поглавитој тежњи наше земље, ми управо прихваћамо адресу гатованога одбора, с којом се и влада слаже. Није ли то од стране поштоване владе и већине овога сабора на наспресија а од наше стране слепа покорност, часовити маневер, да овако купимо свако у својој страначкој политики ми владину, а влада нашу подпору? Ово питање, које можебит никому на ум непада, ал би на ум пасти могло, преводи ме најзгодније, да обиљежим наше становиште напрама големој вашој парници државоправној. Ја немогу веровати, и болило би ме љуто, кад би веровати морао, да има и једна странка међу вами, која би од хрватскога питања хтела слагати политички капитал. Питање хрватско нетиче се ни једне ваше странке напосе, него целе Угарске, па имајте ви политичне тежње или подпуно неодвислости својеземље, или персоналне уније или савеза с Аустријом, прије свега и осим свега, ако нећете, да на песку грабите, морате бити на чисто с Хрватском. Без ње ваша земља нема простора, несигурна упоришта ни на једну страну света. Само под овим видом менисе указује светлом слика ваше и наше будућности. Премда дакле поштована влада и већина на коју се она упре, имаду у хрватском питању, кано у сваком другом иницијативу и одлучну реч, ми је ипак удржавоправној парници вашој неби помагали, кад неби по најбољем својсм звању и увјерењу држали, да како монаркији тако и Угарској стиснутој међу два голема суседа, треба што реалиији савез, који ваља учвршћивати, а не разоравати. Ја немарим испитивати, колико преузвишени г. министар вањски посала верује нашим добрим пријатељем и суседом, који су му у Берлину задали обећање мира; но ако не желимо доживити ужаса, да нам буде Немачка граничила на Литави и Сутли, Русија пако на дукљанском кланцу, треба све животне и добре воље елементе монархије у што ужу свезу прибрати, те нећемо морати данас кано кумиру клањати Наполеону, сутра Бизмарку, други пут опет трећему којему горостасу. Има гласова, који хоће да витешким наметну улогу пионирањемачке културе, а ја са жалошђу опажам резигнацију, којом гдекоји племенити син вашега народа прима ту улогу, која је недостојна синова Арпада и Матијс Корвина. Неидуђи запоносом светске силе, можемо ми народи монархије, ако се к једному циљу сложимо, стојати око праславне династије на самосталним ногама, извршујуђи задаћу измирења братинства, културе и напредка који јевечнипромисао определио смесу народа на Дунаву, Сави и Влтави. Небудемо ли ми један другому пријатељи, наши ђе суседи обеђаним својим пријатељством гледати, да нас у слабођи и раздору и под упливом своје политике уздрже. Из ови разлога подупиремо ми већину овога поштованога дома надајући се сигурно, да ћеона учврстивши једном Угарску слободнијим видом гледати на праведно настојање Чешке, које непријатељи нису прави и искрени пријатељи Угарској. А када једноћ изчезне из оведворане државноправни препор, тада ћемо ми заступници хрватски