Застава

новић од куд изкрснуо, у онај мах кад му је жену напред гурао, но силни г. Лаћман на то ни помишљао није. Не могу пропустити овом приликом да вам не јавим, како се поштено Еренпуррер ФОнундцуКарловиц Швард влада, но ја не Ry говорити о томе, како ie од можда сада са Ауером поделио ШрајбПаушзд пре овога квартала, то не, него ћу да вам кажем, како је окаљао свој Еренпурђершаг. Gbo је трећи месец како Еренпуррер троши ерарска дрва, т. ј. што суду припадају, и тек је пре два три дана престао, дакле оштетио је сасвојом пећком и шиархертом ерар у својих 15 до 20 Фр. Како се слаже то са који се о оваку маленкост окаља, какав би тај био да се дочепа чега већег, нека суди сваки сам. Сад знам да fie се опет дерати као и пре у каsани СастаФа Шанд блат, као да мује СастаФа крива што онтако ради, јадна саста Фа. Ових дана био је овде г. Вукадиновић прота земунски код владике Грујића, и вели да је приповедао, да га је владика гонио да не разписује стечај на једну упразњену парохију у смислу решкрипта, по ком би могли изцеле јерархије попови компетовати, него нека циркуларом само из архи> дијецезе позове компетенте. Овај час чуо сам да је и за карловачку дољну парохију на тај начин стечај расписан, и шта више да администратор по свом ћефу уважава, или одбацује молбенице. Ко руши ту закон г. владико? Још један покор из Карловаца, о чему се чудим да вам до сад није јављено. Овдена нашем гимназијуму уиразњено је одавно местоједног проФесора било, и Јања је више пута на бившег администратора г. владику Стојковића наваљивао, да ово место попуни својим љубимцем неким тако званим Аузлендером, старцем око својих 60 година Марком Маринковићем, но честити бивши администратор свагда је, разабравши за владање реченог Аузлендера у Србији, гди јепроФесоровао, одбијао Јању, и нехтедеместо излапелим, и у Србији морално пропалим човеком попунити, али Јања дочека згоду кад Бе свог љубимца протурити, и ево га сад на гимназијуму, где предаје науку у којој је и сам до зла бога оскудан. У своје време донећемо подпун извештаЈ о владању споменутог Аузланд проФесора у Србији, од ког fie се зацело застидети они, који га на то звање поставише. На послетку нека ми буде допуштено, и то нешто лепо, и племенито из Карловаца јавити, јер знам да штов. читаоцима „Заставе“ мора већ отужно бити читајући из Карловаца увек зло те горе. Од неколико година амо, још дск је ваљани и неуморни Максимовић, бивши короуправитељ позор. дружине овде као раком учио се, појавила се жеља за оснивањем певачког друштва, и исти г. Максимовић склопио једруштво из рака и грарана, које је у науци за кратко време леп успех показало било, али дирек. Јова, тај вечити рушитељ сваког племенитог подузећа, подмету ногу и овде као свугде, забрани рацима долазити на учење и друштво се распршта, јер још ствар код грарана није сазрела била, и тако се остварење певачке дружине одлагало све до ове године. Сада пак види се, дајета ствар сазрела, јер бо јесамиграђани обојег пола својски пригрлише, и макар да је Јова као што чујем и опет рацима забранијо, ипак се из сами грарана привремено друштво склопило, које је за задатак свој узело припремати материјална сретства, за отварање правог певачког уставног друштва, и које је за овако кратко време у певању знатне кораке учинило, што се на синоћњем селу опазило, одпеваше нам неколико ваљаних српских песама, на чему као што чујем имамо захвалити двојици младих учитеља: г.г. Младену Радуловићу и Божи Милошевићу. Исто друштво прирерује у недељу у очи нове године беседу, у корист певачког друштва, чему се особито радујемо. Даље вам имам још са села и то јавити, даје поред одпевани песама, поред наздрављени патријотски здравица, нашим најодабранијимљудма, нашим заточеницима, нашим општим и местним родољубима, још се нешто племенито, догодило, и довољно би било, кад већ из гореченог знамо, да се певачко друштво оснива да само имена Зубан, Костиђ, Чакић споменемо, па да се зна шта је учињено. Ти родољуби главни су оснивачи читаонице, штедијонице, али шта да набрајам њиова доброчинства, кад ји сви знамо, само ћу нова наспоменути. Г.Г. Јован Поповић Зубан, обећао је дати певачкој дружини 100 ф. Коста Костић 59 ф. а Тоша Чакић као што нам рече брат Коста Костић, да му је говорио сваког месеца по 5 ф. давати и ја јим велим живели браћо и господо, а на вас се и остали наши имућнији грарани угледали. Земун, 15. дек. Данас већ свако увира смер оних „поклоненија“ наших себичних и властољубивих попова. Они навукоше на себе крајње презрење. Народ их презире сваком приликом:јер то су себи сами навукли. Деси се често, да од отих по један доре послом својим (?) у нашу варош или што је обичније „дошантуца“ брату своме „во сплетках“ поп-Николи или „шефу“ своме Андријевићу, Свет их је већ сазнао. Томе не треба млого. Сироти! Наседају ужасно дегод дору или само прору. Ми би препоручили нашем штов. граранству, да их џабаише*, јер они су и тако за навек кукавци исмејани и преврени већ по прљавим делима сво-

јим. Сажалимо их; јер су то васлужили! Пустимо их на миру; јер су нам посве нешкодљиви. Јадни! Саранише себе сасвим! Народ је усљед безделија и деморала њиовог, а притом са крајњег бадавадисања и нерада у корист народову погледао на њи и до сад не баш с поуздањем. Од данас пак нека жању, што су песејали. Злогласни оџа шаповлија нека им дели широко поље ... Тако отпре, намислише овде: да донесу у скупштини предлог овај: по што је поп Никола са „братијом својом“ код Мајтењија био и тамо против интереса народа нашег радио, да му се даде онака „бурунтија“, а la митровачког протака. Но одусташе. Рекоше неки: тиме би му придали неку важност; а он не „заслужује то“. Дакако. Такови су људи испод сваке критике. Да му дате „неповерење“. Као да сте кадкод имали у њему поверења! Боље му подајте сведоџбу “ по заслузи“, коју је од опћине црквене искао. Збиља, то је прави куриозум с њиме. Исти поп Никола joiM у септебру тражио је речену сведоџбу. Већало се и већало у црквеном одбору једанпут, па и други пут и никако да се сложе, какву 5 ’ сведоџбу да му даду. И морадоше оставити да идућа главна црквена скупштина реши. Скупћина се сазове, те се и ту појаве разна мнења. Једни викаху: Нек му даде његов Анрелић...; неки опет: Подајте му каку је заслужио и т. даље. Једва после % сата те конфузне дебате, предложи један члан, да се једаред прекине, нека се избере Један пододбор, који fie донети отоме предлог Тај се пододбор и данас, ево више од три месеца саветује и никако да на једно смисли. Наравно, тешко је таковоме и дати, јер као што рекосмо испод сваке је критике и оцене. Штета што муне даду једаред, да видимо и то чудо од сведоџбе. Изнели би је на јавност, а насликали би верно уз то и сва његова и то само крупнија „безделија с доказима; па види, је ли по заслузи... Деведесет нај одабранији чланова, парохијана, скупћина цела мучи се силом, да му скрпи каку таку сведоџбу! Чудо!! И онда „такови“ попови иду Мајтењију и говоре тамо у именезнам каквог („турског“) народа! Поуздана чета оџе шаповлије! Па шта оће та црна чета отпадника? Ofie да су природни преседници. Чујте Земунци! Поп Николу би онда оћеш не ћеш морали узети за председника у црквеној опБини. Шта судите? То би дивно било! Па онда поп Јоја, па Магарашевић све сама „разборитија стихија“, која иде на „поклоненије«, као што то веле браћа: „видов дан“ и „Пештански лојд“. Па на шта се још јадиковаху, када беху на „ћаби„? Тужили се: мала им плата. Ови несити Фарисеји! А како је сиротном народу? Та ви га баш као таки материјално упропашћујете са вашим светачићима силним. Набројте само у јулу, кад је највећи рад, па ћете видети, да га пола проведе празнујући: а летину мерутимкиша увати, и онда празнују на ново. Ко је то завео?вама подобне „разборитије стихије“. Жалост јадни народе! Ти го и бос о сувој кори леба проводиш дане своје у тешком раду и зноју... Вама је пак несретници мало, седећи и народу истом, установама о глави радећи. Али срећа што вас је само така; јер голема већина ссташе верни пастири стада свога. ћуте трпе, па изчекују помоћи одистога народа свога, Нека им је слава' Ми ихпреузносимо ! Кад је вама мало, да шта fie јадно баронско и сремско учитељство да каже ? Зар одма ајд осведоченоме непријатељу, па тужи и денунцираЈ народ свој. Слава, и опет велим: Слава учитељству српском! Оно оста светло надивануЈУ њему сененаре изрода. И ма да му је стање догорчало, ипак оста с пародом својим да пати муке, што им те „разборитије стихије" подастреше. Ево једне сликете чивуцко пештанске „разборите чете“. Запитах ови дана једнога граничара: Шта вам раде попе? „Е шта раде, одговори, добро је њима: седе не раде ништа, већ се само кољумеру собом". А учитељ?„Е он ти је прави мученик. Има преко 160 деце, па се бочи с њима цео дан, а садје још и сам катихета —тако чујем, па наопако по по њега“. Ipsissima verba! Од оте двојице попова један је „аџија“ новосадски, па с стога и запитах. Дакле учитељ се „бочи“ поваздан: апопа кује планове из дуга времена против народа свог, чију кору леба Једе. Сирото учитељство! Да ли fie једном и нањ доћи ред, да се и о њему свесрдно побринемо? Зар још да одлажемо? Зар да дочекамо опет оно време, кад су нам црквењаци учичитељи били? Овоме дакле треба што пре лека. Истина цела, Земун саразмерно доста жртвује на школу. Ове године подигосмо красно здање школско. Ире 4 године повисисмо знатно плату учитељима својима, па се надамо да ћемо у томе опет корак у напред; јер је скупоћа све већа. У томе и ваља да предњаче боље и опћине. Извора треба наћи, треба створити. Или зар да нам је школа и учитељ последња брига? Кад све намиримо, па што остане? Наопако; (/9. /?.) У Хајделбергу 17. децембра. „Ми марширамо на челу цивилизације, тако се хвале Немци у најновије време. Цивилизација једног народазависи највише од његових школа, с тога ћемо да завиримо мало у немачке школе. Немачко школство је у данашње време највећма развијено, то се мора признати. Развитку томе допринела јеиз-

меру осталог доста и поцепаност Немачке умноге државе, јер су се до сад и то у мањим државама владе заузимале за школе не толико из љубави према просвети народа колико с тога, да се покажу као заслужније и родољубивије од осталих, као што н. пр. у Саској влада чини, која је липиски универзитет тако подигла, да је сад надмашио све остале немачке универзитете, исто тако учитељске, средње и основне школе, а то највише зато, да у нечем надмаши Пруску. Но при свем том школе немачке, особито основне, још доста слабо стоје. То се најјасније показује у оскудици учитеља, Тако у Пруској има 595 самосталних, 474 помоћна непопуњена учитељска места и 1792 места, која су попуњена учитељима, који несу квалиФиковани за учитеље; у БаденскоЈ је 148 места непопуњено, и требало би још преко 360 учитеља кад би сваки од њих само 100 ученика имао. Тако је и у осталим државама немачким, па и у Саској у дражранском округу на 48 упражњених места јавило се само 19, у липиском на 59местатакоре 19, у цвикавском на 150 места само 28 компетената. Откуд долази та оскудица? Једино отуда, што су учитељи слабо наплаћени, слабије шта више него полицијске слуге, као што је н. нр. наједном месту расписан стечај на учитељско место са 200 а за место полицаја са 300 талира, боље је дакле бити полицај него учитељ! У Шлеској није више необично да учитељ остави своје звање, па постане рудар, јер као такав заслужи више. Деца су сва обвезана, да иду у школу, а учитеља, па ни школа нема доста, те се с тога мора много деце из школе отпустити. Лако може човек себи претставити, какав напредак мора бити у таквим школама, где један учитељ преко 100 децеима да наставља и то већином у соби, која не одговара дијететичпим правилима. Дода ли се томе јошпруски регулатив, по ком се у народној школи може се рећи скоро узалуд мора потрошити толико исто времена на религију, колико у гимназији на латински језик, онда се у опште може видети вредност народних школа у Пруској. Па ипак је Пруска „једина културна држава у Европи,“ У Немачкој као и у скоро свима остадим европским државама, школа је у рукама државе, а то је баш оно што не ваља, јерто ограничава слободу школе. С једне је стране вучедржава к себи |а с друге стране црква, она је одвисна од обадвеју, а не сама од себе, она није слободна, школа је тако рећи слушкиња и државе и цркве особито у Немачкој. Није доста искати неодвисност школеод државе, него и од цркве. Школа је у fleмачкој средство за државне цељи. Пруска је постала јака кроз школу; пруски краљеви од Фридрика „великог“ почевши, потчинили су је сасвим себи, јер су увидели, да им је она од највеће користи, само кад у њиховом интересу ради. Види се, да им црква није ишла на супрот, кад су B—lo часова недељно за религију одрецили; баш напротив она ради већином у њиховом интересу, јер учи, да је свака власт од Бога постављена, зато јој се треба покоравати као самом Богу. Покорност је цељ државне школе, покорност је цељ црквене школе и то слепа покорност наравно у поквареној цркви. А где је слободаУ Та слободне воље нема уче неки немачки филозофи, и баш таке потпомаже пруска влада, а одбија друге који противно уче. Тако није н. пр. чудо, што су само Хегелијанци као проФесори на пруским универзитетима добро примљени, кад се зна, да је Хегел у наполеоновој монархији, и у монархији Фридриха „великог“ гледаоидеал државе. У Немачкој је школа одвисна не само од државе, него и од цркве, јер рад је учитељски под контролом свештенства; тако је већина школских надзорника и саветника од свештеничког чина, а све су школе под врховним надзором црквеног синода, као што је то и прошле године у Саској поново утврђено. У том као и многом другом немамо се ми Срби угледати на немачке школе. Оснивање ииздржавање, а по том и право управе припада по природном праву једино оиштинама, а држава и црква само у известним уским границаиа имају право надзора. Наше српске народне школе у аустријској држави прилично добро стоје у томе погледу. Но ouштине немају још свуда праве свести о школама, с тога нема доста љубави и заузимања за њих. Ширити и утврђивати ту свест дужност је учитеља. Али се на жалост опажа, да имерусрпским учитељима нема праве воље а још мање одушевљ(ња за школски рад. То показује „Школски лист“ „Српска народна школа“ и „Учитељ“ први је престао, јер не би у учитељства доста воље за стручно усавршавање; друга је такоре престала, а трећи не може још ни да се усправи на ноге из истог узрока. Материјална оскудица је пак главни узрок оскудице оног одушевљењаза рад, јер за сваки а особито умни рад, ако није из нужде, треба известан ступањ веселог расположаја, а овоје последица благостања, каквог у опште мало учитеља има. Но није само то узрок, много кривице нема и на самим учитељима. Правом учитељу стручно усавршавање, које у известном погледу даје најбоље добар школски лист, мора бити исто тако нужно, као и остале животне потребе. Ако пак он никако сам не може такав лист набавити, нека се заузме код своје општине, па fie зацело свака општина бити кадра 2—3 Фор. за такву цељ жртвовати. Та да само свака општина по један примерак држи, лист би био осигуран.

Мора се признати, да и у Немачкој гаколски листови не стоје најбоље, али ваљда ми не Бемо да будемо одвисни од Немаца? Срби су народ самосталан и слободоуман, нека се покажу и на делу! Само је свестан народ слободан, свест се буди у' школи, зато потпомажимо школу\ (У.) Трст 11. декембра. Данас говорићу вам о руској трговини и промету с Аустријом, а нарочито с Трстом. Извесно је: да је Русија пре неколико година у светској трговини са свимнезнатну улогу играла, или боље да речемо: билајесасвим непозната. Извоз из Русије изузимајуБи неке сировине, био је тако мален: да се у светској трговини ни биљежио nnje, а увоз на против био је огроман, јер све што је Русија требала, изузимајући неке домаће производе, све је увозила, и то не из разлога, што у Русији производство ненапредује, већ зато што скоро никаквих саобраштаја у земљи не беше, и оно што је у москви произворено, за кијево; Одесу, Новгород и т. д. поднашало није, јер је подвоз више стајао, него што је роба вредила. Руски производи, особито творнице сукна у Москви и нижем новгораду важиле су само за место где се производи, и за оближњу околицу. Ктому свему не беше у Русији удруживања и подузимања. Руски богаташи који се једино из аристокрације, (великаштва) састојаше, живише од зноја своих кметова, не водишерачун: како датрговину занат, производство и промет унапреде, већ се бринуше, како fie стечено добро у раскошју проту Би. Преl>ашње владе, још се мање стараше како и на који начин, да благостање у својој домовини унапреде, Befi мислише: ако Русија јаку идоброуререну војску има: да Је у свему споља и унутра заступљена, и да јој више ништа не треба. Времена се мењају, а то ни у Русији мртво неоста, шта више полет у Русији на свим пољанама напредка беше такови, да у краткоБи времена, од петнајест година чудеса почини, јер Русија више у последњих петнајест година створи, него што је то за триста прошлих година створила. Признати се мора, да су руски владари особито од Петра великог овамо увек у мисли и предмету имали, како Бе Русију све донде разгранати иразширити, у колико то њезине, не само политичке, веБ и трговачке користи изискавати могу. Величина Русије изискаваше, да се она што вчше до мора пружа, jep државе без излаза на мора, не могу се државама ни звати. Петар велики, кад је у несрећном рату црно и азовско море изгубио, водио је бригу: како и нагкоји начин да Русија своју границу до Каспијског мора продужи, и како средоточну Азију заузети може. Шго башданас Русија експедицију проти Киве спрема, Петар велики већ је то покушавао, и управо по његовој задњој експедицији из красноводског залива, намерава Русија своју садашњу експедицију против Киве подузети. С крвавим мачом и у тешкиминеповољним околностима увелича Русија своју домовину, и пружи се на пет морах, постиже оне границе што њезиној величини одговара, и без шта никако бити није могла. Кримски рат пробуди Русију. Садањи цар познавајући скроз и скроз своју домовину, каоињезине потребоће, ослободи сељаке и с једном речи преста ропство тридесет и више милијуна сељака. Великаштво ако у нечем оштећено видившиизнајући, да је одлука царска по њихову домовину плодоносна, без икакве противности повиноваше се државној наредби. Непријатељи Русије предвираше, да fie баш то подузеБе руске владе не само исто оборити, већ да fie Русија коначно у домаћој борби клонути, и место јаке државе, тужну развалину представљати. Преварише се! Русија у један мах напредовати стаде. Саобраћај у земљи беше у кратко време унапререн, и руској трговини нови путови отворени. Великаштво, место да у својој претераности пропадне, презну, и место разкошја, повуче се у границе, и својски прискоче у помоћ отечественоЈ трговини, занату и производству, пристајаше у удруживања и подузећа, и у течају од петнајест година створише се многобројне разне творнице, трговачка и пловидбена друштва, новчани ваводи, подиже се занат, производство и трговина, и у петнајест година ето показа Русија да њезин извоз далеко увоз надмашава. Прошле године, као што руски званични изкази доказују, изнашао је промет с иноземством 712,900,000 рубаља скоро једну милијарду Форинти. Извоз изнаша 380.000.000 милијуна рубаља, а увоз 320.000.000, даклем вишак од 60.000.000 милијунарубаља. Промет с Трстом изнаша 10.000.000 Форинти, од коих осам милијуна на увоз, а два милијуна на извоз припада. Као што руска трговина поводом у живот ступљени саобраћаја големо напредује, изчекивати се може: да fie Русија у течају за неколико година најзнатнију улогу у трговини играти. Руско морепловство истина није још онако разгранато, као што би то њена величина изискивала, али се ипак казати може: да су и у томе големи напредци учињени, јер руска пловидба врло напредује, и свако подузеће тако успешно напред иде, инајбољу будућност обећава. Руско друштво парабродства, трговине и гвозденог пута тако је напредовало: да данас не само на црном мору, већ скоро у целој Јевропи већег друштва нема. То вам написах, да наш српски свет, што још о руским трговачким отношајима слабо поњатије има, увиди, како и наша руска браћа напредују.