Застава

Бања нам се ниеу изпунила, недобисмо ништа за нопуштање наше нн за то, што пристасмо уз 800 годишау савез. Половица онога, шго је наш одбор у студеном 1872. био предложио, задовољило би. (Смех). Говорник пита, којим правом нас је Угарска контумацирала разправљајуБ с Аустријом о приносу. Хрватска није била при оном заступана. ње се нетичу они чини. Преко те околности неимамо преБи те чекати на ревидирање Финанцијалнога нашега одношаја десет година. Предложене преннаке несмераЈу на боље. Прекодравска браВа xofie нас да доведу у стање, где Вемо молити да будемо лишени земаљских области. Изкуство од три године непружа нам јамства за наиредак. Финанцијални одношај није у предлогу доста прецизиран а тумачење овакових закона ствар је шкакљива. Угарска држава да неВе допустути да наша управа запне xofie и да цео народ пропадне. Еонтрасигнатуре неоправдава државно зајединштво. Положај је министра такав, да министар уплива и у аутономне ствари. Уплив, што се је досад министар арогирао, осигуран му је сад законом. За саборење неима гаранције. Одбија приговбр, који је мислио наВи у речи иаступника др. Шрама, као да је опозиција нелоЈална; завршује, да није на становишту негације, да нетежи ни у Љубљану ни у Београд, веВ да хоБе, да се државни одношаји учврсте на правом и на ј"асном темељу. Заступник Славолуб Врбанчик, Сврха нам је свим једна, а средства различна. Родољубу је потребна постојзност. Политику и државнику треба у правили памтити, но често и заборављати. Земља и круна захтеваше, да се државно правно питање реши. Године 1861. није се могло другачије решити ван чланком 42. Одношај Угарске напрама монархији био је тад нејасан. Ми смо се борилн као и Угарска за своја права, почем смо Угарској помогли. Да се је сабор од 1865. године одважио у царевинско веВе, све би другачије било. Законски чланак 42. нема подпуно законске моВи. Свим је странкама 1865. и 1867. године барем у начелу била унија на барјаку. Слажем се са г. Деренчином, да зак. чл. 1. 1868. нијенвчија особна заслуга. Потекао је из чл. 42. од 1861. године. Тко позна назоре угарских државника, знаде, да се није могло даље поВи, јер је чл. 42. био превише у народу укорењен. Нагодба одговара најјаче исто му чланку. Незадовољство против нагодбн настало пусто и мртво слово закона. Борба странака ширила је јав. Да се је упуВивало, уверавало, било би другачује, неби било дошло до тужни призора, до којих је дошло. Нагода могла је уз више добре воље, да није једностраности било, посве задовољити, те неби било требало ни ревизионалних додатака. Да се је нагода касније склапала, можда сад, иогуБе, да неби билаонако повољна, каошто јест. Зна, што се је тражило почамши од 1848. год. те неналази недосљедности, ако се сад гласује за ревизију. Два су пута, прихватити ревидирану нагоду или пако вратити се те поБи у неизвестност непризнајуБи ни чл. 1. 1868., ни ревизије. Вели се, није народ малаксао веБ странка. Народ је учинио подпуно своју дужност, сад му треба помо Би. Другога на то нема начина и средства осим предложенога, а иајнепатриотичније би било, да се неизвестност и надаље вуче. Предлог одговара праву и потреби народа. Праву наиме повитнвному, потврђеному; ако предлог једаиаесторице мисли за право изпред г. 1848. и 1861., хвала лепо; предлог одговара и абсолутннм нашим потребама. Стога морам гласовати за предлог краљевинскога одбора. (Живио). Заступник Јосиф Турели доказује, да је законски чланак 1. 1868. незаконит, јер је донешен по сабору, који је састављен на темељу незаконита мборнога реда. Сабор од г. 1866. (у ком је било више чланова садашњега сабора), закључио је

дајесабор, којисе састапена једнострано изданом изборном реду, незаконит. Изборни ред, на ком се је састао тај сабор, прошао је саборском разправом, но круна је ивборни тај' ред једнострано променила. Што је било 1868. године незаконито, незаконнто je и 1873. Незаконит сабор неможе чинити ништа законита. У споменици од 15. јанаура 1868. просвеђују изступајуБу заступницн против незаконитости овога сабора. Све до пре компромиса признавала је народна странка, да је онај сабор био незаконит. Но јоште је и други незаконитости у зак. чл. 1. 1868. Сабор је склопио уговор у име Далмације, Хрватске и Славоније а из Далмације и из Ерајине није било ниједнога заступника. Да му се неприговори, да тврди неистину, чнт১ 4. 12., 14., 15., и 16 из нагодбе. У почетку се говори о Далмацији, Хрватској и Славонији, ниже о ХрватскоЈ и Славонији. Нормиран је у § 19. паче начин, којим Бе Далмација придонашати терете. Далиација је у Бечу, војна Ерајина није нигде заступана, нагодбени закон Фактично нема правне моВи. С угарске стране држи се, да нагодбени закон има подпуну законску моВ, јер је ено утеловљеиа беловарска жупанија укриомчарена под нагодбу. Еако се је поступало 1868. године при стварању нагодбе, тако ее поступа ево и данас Незаконитост је учињена 1868. године, незакоштост се спрема учиннти сада. Елаборату је подл»га назаконита, дакле је и он незаконит. Нагодба делује на пропаст народа, пто жнви од жилаве своје снаге. Слободан, уетаван жнвот није код нас могуВе, док је наша влада одвисна од Угарске. Особа неможе ништа промешти. Законарској н реФорматорској радњн нема .иод нагодбом могуВности. Или можда кад се прзмн елаборат? Добра и поштена управа, то jt црвена нит у целој ревивијоналној разправи. Iечувено, да би народ за добру и поштену ynpaiy морао жртвовати своје право. (Живио! Председшк опомиње галерију). 0 Финанцијалном питању неВе ни д» говори, јер је то питање известитељ доста жалоетно орисао. Без самосталности политичке илузорга је финанцијална самоеталност. ХоВе ли опозтунитет народ довестн до cpefie, види Ве се. Одговара заступнику др. Шраму, да te чуди, како је могао обЈедити једанаесторицу, дг> су нелојалних средства, кад није внао, веВ мораз истом пнтати, што хоВе. НаваБа лањски закључни предлог крајне левице. Говорник вели, да он с осталим, који подписаше закључни предлог, хоВе најпре законитост уземљн, а то значи узпоставу државнога права у Хрватској и Слаљонији. То учинити лежи и у иницијативи круне. Еао што је круна дала устав свим земљама, може устав и нам дати. У слоги може се тада јоште и до савеза с Угарском доВи. На концу изразио је говорвик, да ее чуди, како заступник Вончина и ваступник Деренчин у политичкој својој мудрости неувидише, да заједничка политика, штоју досад воТјасмо, иде на то, да на развалина краљевина наших славимо политичке оргије. СвршујуБ одбија иавод заступника др. Шрама, као да би чланови, који подписаше закључни предког, били нелојални, а то даде повода краткој уврујаности. Заступник др. Шрам моли реч, тврдеБи, да заступник Турели особно нањ напада. По посредовању председниковом одустаде др. Шрам од својега захтева. (Свршиће се.)

ГОВОР ДРА. МАКАНЦА

у саб, седници од 3. свптембра, Вис. саборе! Г. иввеститељ Живковић изволио j'e казати, да се о нашем предлогу неда ништа ређи, те да преко вега прелави на ствар. Ја му то вјерујем; истина је свагда кратка, као што не наш преддог, но морал опортунитета вахтева, дасезатаји истина и угушн унутарве увереве веБине

нашега народа. Ја неБу казати, да се о предлогу краљ. одбора неда ништа реБи, него дапаче неизмерно много зла. Еад би се само о том радило, да се или придржи Раухова нагодба, или прнми предложена ревизија, био би наш положај лак, и наш одговор кратак, јер би смо тада рекли, донекле ивправила се Раухова нагодба предложеном ревизијом, примимо ју дакле! Но у колико се о том ради, да се прихватом ове ревнвнје сматра довршеном државоправна размирица измеЏу нас и краљевине Угарске, а колико се иста представља као неки »noli me tangere** и „поп pius ultra« народних жеља, у колико се иста нашем народу нура, као уздарје за жртвовање његова стародавнога права, његова поноса и његових оправданих жеља, у толико ми налаже патриотичка дужност, да данас свој гдас подигнем за исгину, за право и углед моје троразцепљене домовине. Знајте господо! да fie народ точно биљежити гдасове ваше, те да fie свакога поједицаповвати на одговор, јер гласовање значи сукривњу. (Немир). Све што Бу реБи, будите уверени, проивилази једино из чиста врела одушевљене љубави прама домовини, јер желим бити једино ваточником истине и лрава свога народа (Живио!); свака чињеница, коју Бу споменути, оенива сена чистој божијој истини, а и у разправи самој настојати Бу, канити се свега, што би ми чувство раздражити, те ме принукати могло, да прелазим границе објективности, далеко бо ми је свака особна ранцуна. Кадно се предлаже на прихват предложенчланак о ревизији нагодбе, намеБу ми се сљедеБа 4 питања: 1). Што значи ревизија нагОдбе у обште, 2). чијим упливом и којим начином је постала ова ревизија; јер кад се види, ко је и како упливао на тај операт, моБи Бе оценити вредност његову, те ово питање стоји у савезу саовимЗ).данисепредложеном зак. основом задовољује потребама и жељама нашега парода; напокон 4). које поељедице настају, ако се прихвати, које ли, ако се забаци операт краљевинскога одбора. Што значи ревПзија? Ревивија пагодбе вначиу начелу признање Раухове нагодбе, као што г. известитељ ЖивковиБ желн; значи да вам је дужност настојати, како да Раухова нагодба проникне дух народа, да се разноси по широкој домовини као нешто, у што нити потомство ДирЛти несме, како то г. известитељ ЖивковиБ нагласује; вначи, да дух народа задрема, те да се исти задовољује том нагодбом као државоправним темељем, једном речи, прихват ревизије нагодбе значи, настављење раухианизма, значи одреБи се прошлости, значи десавоурати бана ЈелачиБа и јуначку борбу 1848. год. нашега народа за своје ослобођење, значи прекинути нит, која нас са постанком наше домовине, са најславнији моменти њезине повести, са најврлији уздети нашега народа веже, значи пристати уз окрњење наше целокупности, јер краљевински одбороРијеци ни речи не спомиње, значи наставити раухианизам и о том, што се без крајине и без Далмације одлучује о судбини укупне домовине. НегледеБ дакле ни на право, ни на жеље нашега народа изумела се та ревизија, којасенашем народу у име некаквога опортунитета насиљује, а опортунитет значи, као што веБ спомену, затајење истине. БудуВ све то значи ревизија нагодбе, то небн заиста ни један члан овога сабора, а најмање они, који су досад борилисеподстегом нарондне странке за право и углед свога наррда, гласоватн смеди тим мање, што fie тим осдабити нас, којн остајемо под старим етегом, те што fie наш народ изврБи руглу остадога света, који је нашу борбу за сдободу помњиво и симпатично пратио, а противници fie нам поругљиво реБи »народ тај напухнуо се као жаба у бари, а кад га нешто притиснусмо, све је падо на земљу. (Бурно пљескање и живио! на

галерији) (Председник: Господо! ја Вуисправнмц галерије, ако се небудете држали закона; ннкаква се допаданост изразивати несме.) Др. Милан ц а . канец (наставља). Друго је питање, чнјим ј е у . пливом и којим је начином ревнзија настала. У в& . жујуБ све Факторе, који су на ревизију уплив иматц могли, долазим у првом реду на Рауховце. Овн су Фракција, која је морално, политички и соцнјадно од народа посве раздружена, те која се броји из. кључиво по броју чланова њезиних у сабору. Знате добро сви, а и Рауховци fie признати сами, д 8 0 какавој ревизијн нагодбе нити из далека чути хтедц нису, док се није маЈарски министа(р зАистуизја. вио, јер су и они нагодбу своју прогласили као некакви »noli me tangere" и као „поп plus ultra.* Деловање Рауха и његових другова од г. 1868. пр o . изведо је, да су биди посве немогуБи у нашемнароду, те као што су немогуБи билн изворну нагодбу народу насилити, тако би још мање у стању били, исту у Форми какве ревивије народу омилити, Прелазим на ариетокрацију, у колико се ист;. сматра као Фактор, с којим се рачунати има вдв de facto рачуна. Та аристокрација неможе нашнарод у одлукама његовим ни најмање сметати, јер народ аристокрацију несматра за Фактор, ми би смо тако несретни или можда сретни, да наша аристокрација имаде тако мале снаге кретати вољом народа, тако мало заслуга, знаности, патриотичке одважности и материјалне силе, да наш народ код својих одлука преко аристкрације на просто прелазити може, на дневни ред; јер све, што кређе вољом народа, све што наш народ успособљује, бројити се меsу цивилизиране пуке, произлави j нашој домовини веБом страном од синова из сељачких и куБа, а то је далеко од ар в . стократичких дворова, у којнх јоште одјекује авекет гвожsа, којим су, кад су с народои гобподариди, истн мучили. Ја изузимљем чланове, који неспадају у ову карактеристику, а чим је иање такових тии веБе заслужују поштовање, но и ови редкв невреде ништа као чланови тога сталиша, веБ по инднвидуалној врлини, јер им је судбина народа на срцу као и оним, који се не поносе плавом крвљу. Она господа, која задаБу аристокрације траже у неком умишљеном гентлеменсаву, презиру настдјање народа за свој душевни раввитак, алитужан је гентлеман, који се пла Бати даде за про Сте полицајне службе, као и онај, који из ма!)арског џепа прима дневнице, да овде надгласати може глае заступннка народа. А зар је гентлеман, који од заступника народа захтева неку дон-кижотску задовољштину, прем из несумњивих антецеденција внаде, да Бе тај заступник такову донкижотијаду одбити толи обзиром на његову особу, коли обзиром на саму ствар. Такова аристокрација, која се тим поноси, да неброји у академији знаности ии једнога члана, која душевни напор народа ставља пред осталим светом на ругло, говореБи поругљиво: »ајте ви писати књиге," као да је то нешто низко, јер наша гентлеменска аристокрација глас знаности неразуме, такова аристокрација није сигурно никав Фактор у животу народа, те нити аристократи, који су и онако веВином рауховци, у Форми ревизије нагодбе пити ову, нити одношај наш напрама Угарској учврстити могли нису. (Наставиће ee.)

ЗАПИСНИЦИ МАТИЦЕ СРПСКЕ 1873.

Састанак кнмокевнога одбора 17, (29) фебруара. Били су: председник Ст. Браповачки, потпредседник др. Ст. Павловиђ, секретар А. Хаџиђ, секретаров заменик Ј. Бошковић, одборници: М. Днмитријевић, др. М. Јовановић, П. Нинковић, Ф. Обркнежевић, Св. Савковић др. Ј. Туроман. Прочитају се и утврде: а) Правила за питомцв под управом матичином; б) Упутство за надзормика свих питомаца. 1. Под управом српске Матице стоје питомци ових отипендијских закдада: Саве Текелије, Павла ЈовановиЕа, Петра КостиКа и Нестора ДимитријевиЕа.

„НЕШТО ЈЕ ТРУЛО У ДРЖАВИ ДАНСКОЈ...“

11. Владика Дум Јан Мушицки, умрво је год. 1833. Но томе је дакле још приличаи број стариЈи чланова наше интелигенције у животу и снази, који су га у животу повнавали, а има их без сумње који еу с њиме и у каквом таком саобраПају били, Целом пак старијем колу била је Лукијанова мува иввор душевног уживања. Има од тог и нешто мало млађег кола довољно чланова интелигенциЈе у таком положаЈу, са ког се са врло малим трудом може пронађи све што се односи на важније црте тог великог духа српског; нма свештеника, а нарочито Ови прследви најмаве су оптеређени пословима, који би им пречиди да саопште што знаду о човеку, који је за цело самокредита стекао виховом сталежу, или да истраже по дотичним архивама грађу, ив које би се могао достојан животопис Лукијанов написати. Но до сад нико ни мукајет. Као да таким делом неби сам себе чашђу обасуо онај, који би с виме пред српски свет ивишао, или као да Лукијан није васлужио да мународ сазна што поближе о вегову животу! Исто је тако и са војводом Луком. Народ српски у целини зна само, да је Лука Вукаловић био ју-

нак и војвбда херцеговачки. „Застава је покупила нешто одломака ив доба херцеговачког устанка, крлико се тога забележеног нашло, тејеодалапошту сјајном имену веговом. Али нити се у ширим круговимазнаде, где се родио Лука, нити се штопоближе знаде о веговом животу, о навикама, о назорима у приватном и јавНом животу, верно, аутентично. Лука је као Феномен синуо небом српског јунаштва, забележив траг своме суштаствоваву, а ми данас више знамо о Мак-махону и Базену, него о Луци. За што? Одговор тражи у чланку. Писац ови редака познаје две три особе а нма их по свој прилици и много више који су покојног војводу изближе повнавали. Сви ти људи знају пером владати, и ради су да у ужим или ширим цруговима важе и за родољубе и за образоване људе. Али ни један не на£е за вредно, да саопшти коју цртицу из Лукиног живота. Једна од споменутих особа, који Луку познаваше непретргава се од многи нослова; живи рахат у Веограду што би најмава замерка била панисловца! Како ће се млађи нараштај угледати на боље меру својим стариЈима, кад ихнепознаје; како ђе их познати, кад еавременици и знанци таких, не ђе да саопште оно, што су видили и чули, што су са дотичнима преживили? Немогу говбрити о таким стварма они, који о њима ништа незнају, а мука је, што они, који знају и могу, неђе ништа да ка-

жу. Нек се не каже: па да шта су онн, који се искључиво баве дневном књижевношђу као радници још, који су се посветили са свим пословима око ње. Ови немогу бити свуда ув свакогиу сваком времену. Па бнда наша дневна књиженост, наша журналистика нијеу стању и не располаже толиким средствима, да би из своје снаге, без општег суделовања могла набавити од свуда материјал, ког дневне потребе народа на том пољу захтевају. И не наша, него ни којег народа журналистика није то кадра чинити, нити чини, ив простог узрока, јер је немогуће. Што је где забележено, то ће моћи нађи и они, који се искључиво баве радом на дневној књижевности, ма да су и у том погледу наше силе много слабије него другде што је свакоме познато заједно са узроцнма, због кбјих је то тако. Али чему нема трага ни гласа ни у књигама ни у старијим листовима, што се задржава само у памети појединих, то није могуће другим путем и начином дознати, него да сваки дотично сам саопштн онамо, од куд ђе се разлити у цео народ. Зар није гријота и срамота н. пр. да наш свет већим делом није извештен опширније о току светковине приликом дизања споменика владици и песнику Лукијану? Одтолико родољуба, којима беше могуђе, да участвују у тој евечаности, нико се не маче, да и осталој браћи нацрта слику, коју је својим очима гледао. Зар смо већ тако себични постали, ил комотни, да се не рекне: немарни?...

Нека опросте они, који у својој савести налам уверења, да их се горње врсте не тичу, што их морадосмо написати; нек и онн други, којих се дотичу, не препишу каквом анимовитету, илитренутном расположају писца ових редака, што је морао указатн на тавну страну иначе доста светле слике наше народме интелигенције. Што је речено, потекло је из најплемеиитије намере, као пријатељска опомена сваком члану нашег народа, да нам свима а за све ваља сабирати свако зрно, којим се рани живот народни и приноситн га у ризницу, из које сви црпе. Не чини инеобухвата само политика цео народни дневни живот, да би се од споменуте дужноети могли опирати они, који са једним или другим органом дневне књижевности, не иду једним политичним правцем. Има и други ствари, које с политиком не стојевн у каквој свези, а које ваља тим каналима у народ пуштати; а има и разних органа, којима се моне обрађати свако по избору. Не вели се овде: ва>» тамо и тамо иђи и никуд више; не, главно је ДО сваки члан интелигенције нашег народа и активио прати дневни живот народни, не само да првиа него и да даје што дати може и зна, ма то биДО по којој врсти наших силних потреба народиих, Толико је било нужно ређи на опомену старв* јима и савременицима а на потстицај мларем кб’ лену што долази. Млоги и млоги од нас до?е У прилику, да се једанпут нлн више пута ма у к« l '