Застава

2. Управу ж надзор над свима питомцима врши Матица дреко нарочитог надзорника, кога сви питомци. ма се где јчили, ваља да сматрају као свога непосредног старетпину. те да се у свакој ствари најпре вему обраИају. 3. Сваки је питомац дужан одмах с почетком школског течаја уписати се у број ученика своје школе, па о томе надзорнику поднети исправу. Који таку исправу, за 14 дана по што рок упису прође, надзорнику не поднесе, или не оправда заштото није учинио, томе ђе се одмах обуставити даље издаваље стипендије. 4. За све школско време дужан је питомац редовно и марљиво ноходити школу, и настајавати да што бољи уснех у наукама покаже. Од слушалаца Факултетских наука иште се, да поредредовних школских предмета походе и предавања из словенског језика и књижевности. Нарочито су то дужни чинити питомци текелијини, по нарочитој жељи основатељевој. 5. На свршетку школског течцја дужан је сваки нитомац за првих 14 дана поднети надзорнику сведочанство о томе: да је редовно походио школу и како је у паукама успевао. Слушаоци вакултетских наука, кад немају да полажу државни или строги испит (ригоровум), дужни су успех у наукама показати држањем тако званих колоквија, из свију обвезних предмета. Који надзорнику у одређеном року од 14 дана, без довољна узрока, не поднесе свога школског сведочанства, губи право на даље уживање стипендије. 6. Питомци, који сврше Факултетске науке, па имсејош за годину дана одобри уживаље стипенднје, ради полагања строгих испита, дужни су положити свакога школског течаја бар по један испит. Ко ва цело време првога течајане положи ни првога испита, томе ђе се с места отказати даље уживање стипендије. 7. Како су питомци веВином у таким школама на наукама, где немају прилике да се изображавају у своме матерњем језику, то сваки питомац ваља да се упише за члана српске Јјачке дружине за самообразовање, ако у месту где науке слуша, веВ има такове, те да у њој по својим силама суделује, састављајуВи, прерађујуђи или преводеђи, у прози ш у стиховима, све оно, што наТ)е ва вредно и корисно. Ако ли у месту учева нема таке Џачке дружине, онда су питомци сами међу собом, барпоједанпутмесечно, дужни држати књижевне састанке, где Ве своје саставке једандругоме саопштавати, и у опште вежбати се у српском језику и књижевности. 8. До сад наведена правила важе подједнако за све питомце стипендијских заклада, које стоје подуправомМатице српске. Осим тога се за питомце текелијиног завода у Пешти (било да у заводу само стан, осветљење, огрев и послугу, бидо да уз то још и припомоЕ у новцу уживају), ради одржања реда у заводу и спољашњега угледа његова, продисују још нека правила, као што иду: 9. Као што се од свих потомаца спуним правом очекује, да Бе се свуда и на сваком месту онако владати, како се изображеним млади Вима нристоји: то се још са веВим правом захтева од питомаца у текелијином заводу, да владање њихово у самом заводу буде онако, како се слаже с позивом овога завода и намером покојнога основатеља. 10. По томе се од питомаца у текелијином заводу очекује, да Ве собу и сав собни намештај држати у редуичистоти; да не Ве каљати пода ни зидова; да не ђе кварити овари, које припадају заводу. Ко се о то огреши и заводу навлаш какву штету учини, томе Ве се накнада за учињену штету одбити од стипендије. 11. Викање, сварање, псовка, пировање, непристојно певање, картање и коцкање у заводу забрањује се са свим. 12. Забрањено је изван завода ноВивати, а тако исто и другога к себи на нођиште примати. 13. Капцја се у заводу затвара у вече у обично време, као што је за целу варош прописано. У то доба сви питомци треба да су у заводу. Преко тога времена изостати из зазца није слободно без допуштења надзорникова. 14. Питемац који хође дасе удаљи из завода на један даи или на дуже време, треба да има за то допуштење од надзорника, који му је таково властан дати најдуже на месец дана. За изостајање преко месец дана треба искати допуштење од књижевног одбора Матице српске. 15. Сви питомци имају се тачно и савесно држати ових правила. С тога сваки питомац добија по један штампан егземплар истих, да се зна владати. Упутство за надзорника свих питомаца под управом Матице српске. 1. Надзорник је орган, преко којега Матица српска управља свима питрмцима стипендијских заклада Саве Текелије, IГавла Јовановиђа, Петра КостиВа и НестораДимитријевиђа. 2. Надзорнику спада у дужност: с једне стране, пазити на зграду текелцјиног завода у ПеШти, у којој станује, ио томе бригу водити, да је у заводу све у најбољем реду; с друге стране, водити вадзор над свима питомцима, какз у Пешти тако и по другим местима, где су на наукама. Сваки иа у ком погледу-ђримеђеп неред дужан је или самисправити или Матици српској пријавити ради даље наредбе.

3. Надзорник је непосредни старешина свих питомаца, и као таки дужан је настојавати око тога, да питомци својим дужностима тачно и савесно одговарају, и да се за питомце прописана правила у свему подпуно врше. Али тако исто му иде у дужност водити бригу о томе, да питомци све оно, што им се из стипендијске закладе даја, тачно и уредпо добивају. 4. Ради бољег вршења надзора над оним питомцима, г.оји се баве нанаукама ван Будим-Пеште, ваља иадзорннк, свакога течаја, од њихових школских старешина да изиштеизвештцје о владању питомаца и њиховом успеху у наукама. Како је множина питомаца на наукама у Бечу, то вадзорнику ваља један пут у години, кад нађе за добро, а по одобрењу књижевнога одбора, отиђи у Беч, да се лично увери о стању тамошњих питомаца, о њиховом владању и успевању у наукама, и у опште о томе, да ди у свему савесно испуњавају дужности, кој,е су им као питомцима прописане. б. По свршетку свакога течаја дужан је надзорниг, најдаље за три недеље дана, поднети Матици српској извештај о свима питомцима, нарочито о вдадању њихову и успеху у наукама. 6. Кад који питомац не би вршио својих дужности, или би учинио тако дело, које заслужује веђу казну одогомене и укора, надзорниково је одмах о томе да поднесе изгештај вњижевноме одбору, заједно са предлогом својим како да се У тој прилици поступи. 7. Што се тиче понашања према питомцима, надшрник ваља да се сматра као старији брат њихов и подстр«кач иа свако добро. С тога треба да настојава не само да се питомци добро владају и својим шкодскмм дужностима у свему потпуно одговарају, него и да буду ваљани људи и к»рисни чланови српскога народа. 8. Одношај надзорника питомачког црема надзорнпптву текелијпног завода у Пешти не мења се овом наредбгм. Иравила да се штампају у 200 комада аа да се, ваједно с упутством, пошљу надзорнику,даих разашље свима питомцима, нека се no њима управљају. Р. Хаџи-РистиБ, ведикокупац у Бечу, мисмом својим од 13. (25.) марта, иште устав Матидесрпске, питајуБи: сме лн приложник мало већ: своте чинити примедбе и како се управља фондом. То чани за то, што се приближује време, у к»ме fie, по наредби свога покојног брата Костантинг ХаџиРистиВа, исплатити једну суму новаца Матици српској или другом таком заводу (право ивбора остављено је њему). Одлучено известити г. ХаџиРистиВа о свему што жели знати, као и о томе, да одбор мисли, да би требало доходак (или, ако буде мања сума, и сам капитал) буду Бега »Фолда Костантина Хаџи-РистиЕа“ употребити на „библиотеку за народ*. sopje МандаџнБ из Панчева нуди се за амбулантног књижара. Одлучено би понудити г. Камеика ЈовановиБа, књижара у Панчеву, да се прими да буде главни комисионар матичиних издања, са 25 на сто провизије, и два пута у години да полаже рачун. По одговору г. К. ЈовановиБа, да се учинн предлог главној скупштини за избор, а г. МандаџиБ да се упути тада главноме комисионару. Српско академијско друштво „Соко“ у Грацу обраЕа се Матици српско) с молбом, да мупошље, што може, од својих издања. Одлучено известити се, је ли то друштво стално или само прелазно, па ако има своју сталну бнблиотеку при университету, онда да му се учини по молби. ПроФесор ВујиБ из Карловаца превео је „Естетичке одношаје вештине ка природи*, од Чернишевског, па их подноси као чланак за Летопис. Предаје се на преглед и оцену дру Лази КостиБу и дру Милану Јованови Бу. Секретаров заменик јавља, да се може штампати „Летопис Матице српске. књига 115 и 116*.Даље, Кухинска Хемија, за више девојачке школе, одд-ра Ј. Јовановиђа; 0 неговању болеснина, од д-ра Милана ЈовановиБа; Скупљени списи Ј. Игњатовика, књига I. (Србин и његова поезија). Манзор и Џемила. Три српсха списатеља. Cpuоко списатељство. СимаИгњатовнћ)и књигаП. (Једна женидба. Крв за род. Душан, српска слава. Један слепац. Црногорство); и Басне од д-ра р. Натошевнћа. Одлучено, да се та дела штампају чим које буде приреЏено за штампу, с обвиром на буџет и могућност уредникову. У комисију за штампање тих дела, одреЈјују се прерашњи чланови. Пнтомац Милан А, ЈовановиБ, правник IV. године, родом из Срема, моли да може 8. течај свршити у Грацу. Одлучено јзвити му: да је за то власна само главна скуиштина уз одобрење министарства. Др. Ј. Туроман јавља, да је прегледао и са оригиналом упоредио 1. и 2. беседу цицеронову противу Катилине, у преводу Милана А. ЈовановиБа,

налазеБи да је преводилац добро обавио свој’ посао, па по што је Матица расписала награду од 80 Фор. за превод све четири беседе, предлажеда се преводиоцу изда половина иаграде за превод првих дзеЈу. Одлучено позвати преводиоца да преведе и друге две беседе, а у својевреме предложиће се главној скупштини, да изда преводиоцу расписану награду.

вни околностима састане или упозна са којим чланом нашег народа, који је ма у којој врсти учинио што ea свој народ, што му је стекло или кадро стеВи привиање народно и поштовања. У таким састанцима излазе нам пред очи карактерне црте тих њуди, од којих млоге ваља изнети целини народној на углед. А ‘да се то и сличне ствари могу саопштити, ваља их бележити одмах, док нам се први утисак није истрго и док нам није из памети нзлапилооно, што смоу таким приликама дознали. Ми ретко што бележимо, вато се сразмерно и врло иадо материјала нашег народног живота наПи може. Ми не бележимо, дакле не спремамо, не купимо материјал, који би касније могао млогупоЈаву изсадашњости нашег народног живота објаснити н расветдити, да служи каснијим нараштајима за поуку. Ваши старији, радилк су такоисто, и миврлој’ако осећамо у млогим приликама тај њихов неат. То бн требало да нас наведе, да више пажње обраВамо дневним појавама у животу народном и да У сваком правцу сабирамо материјал, који се из тог живота сам од себе развија. Ко је покушавао Да бсветли један или други перијод наше народне прошдости, или да Једну или другу исторично важну особу прошлог доба изнесе у слици што потпуније природе,'тај Бе сам знати, како је тежак кад-кад и сасвим немогуб таки подузетак, само ради оскуДице материјала, који се на то односи. А тек нико ваљда неВе казати, да по образовање и развитак Јвдног народа није нужно, да му је прошлост са

сваке стране потпуно осветљена; да није нужно да дозна какви беху људи, који у једном или другом пољу, у веБој или маљој мери, у ширем илиужем кругу народа, меродаван или важан утицаЈ имадоше! Млоги моменат у нагаој прошлости, који сад ивгледа таван и неЈасан, можда би се могао потпуно расветлити и равумети, да су забележени и сачувани остали што о спореднијим мотивима који су при извајјаљу каквог дела уз главни мотив суделовали, или да нам је изближе познат живот људи, који су у таким моментима имали урукама важне улоге. БележеБи сваку важнију појаву, која се пред нама збива, саопштавајуБи црте, које смо опазили на знатнијим радницима на пољународног напретка, потпомагаБемо народно, јер прикупљамо тнм начином материјал за живот и развој наше књижевности, која је опет рана за живот и развој народа самог. Такој узвишеној цели, којоЈ нам је дужност служити, за цело може и треба да жртвује сваки неколико тренутака свог одмора од други послова или празног времена, коју кап мастила и табак артије. То није великажртва, запојединца, а корист је по целину народну грдна и очевидна. Сваки по мало и колико може ал саветно! nafie нестати ове трулежи, успавалости, која је овладала великим делом наше ‘интелигенције као у кишовитим годинама баруштине плодним равницама нашега Баната.

Д о п и с и.

? Из Плашкога. Г. др. Тошо Недељковић у 92. броју »Заетаве“ одговара тобоже иа захтјев у погледу незаконитости именовања пароха на неке парохије овамо код нас, које је најпре одавде у „11анчевцу“ објављено. Но г. Т. опет цјелим извјештајем ништа не доказа веБ незаконитост, коју је и дописник нагласио. Хајде нека буде све онако у Зермањи, Почитељу и Бјелопољу како рече г. др. Т. али какостоји на Перни и Крбавици. Истина је, да је још лани у обе ове парохије нареЏен био избор пароха 16. маја, и да скупштине не бираше од предложених конкурената, веБ захтјеваше онре код њих десивше се администраторе, на Перни Шепу, у Крбавици КнежевиБа, који не биЈ’аху оспособљени за парохе; па питамо ми, и ако је скупштнна то захтјевала, да ли је то избор и је ли дотични комесар могао допустити да такови захтјев доsе у записник изборни ? Док је скупштина рекла да не бира ниједнога од предложенпх кункурената, она je стала на незаконито земљиште и комесар је имао онај час дигнути скупштину, а тога није било ни у Крбавици, ни на Перни, веБ је шта више и гласање на неквалиФиковане кандидате предузимано, и то у записник уведено. Није ли овре Јасно, да је конзисторија са својима инспированима повјереницнма отворила управ врата незаконитости, а то зато нека би се само реБи могло да аутономија није ea народ, и да се парохије попуњавају опет »милошБу божијом". А да су дотични повјереници моради инспи ровани бити, свједочи то што је покојни владика врло добро знао да Бе избори овако испасти, јер му је то напрво јављено, те ништа не учини да се то спречи. Шта више није наложио нити повјереницима, да дотичне администраторе уклонз бар из скупштине за трајања избора. Та зар није КнежевиБ јавно на сва уста у Крбавици у самој скупштини грдио и владику и повјереника додавши, да тога владике нема који би њему парохију крбавичку отео. Та свет се је чудио, а чуди се и данас како је овај човјек смео оно говорити, што је говорио, омаловажавајуБи конзисторију испод неке капуралије. Код таке дакле млитавости и немара од стране конзисторијалне, зар је онда чудо, да народ навести се даде на незаконитост. А шта је најчудније, исти овај КнежевиБ остављен је и после оваког избора за администратора на истој парохији кроз целу годину дана. И то је енергично поштовати законитост. Е али је Кнежевић протин син, апрото ступац клирикалнзма...! Па добро! Конзисторија није уважила захтјев дотичних скупштина, ма да је покојни владика и једној и другој обеБао свечано, да Бе им администраторе гореименоване потврдити за парохе, дакде и КиежевиБа, кој’и му. је јавно пред народом м . . . . псовао, веБ једва против воље владикине закључи, да се понови избор, али владика дода: „у своје време*. То време доЏе тек ове године 14. Ј’уна. На Перни због зла времена није се скупштина ни састала. Г. Т. вели, да је дошло 16 скупштинара, и да су ови опет изјавили да желе за пароха администратора Шепу, који је веБ мерутим оспособљен за пароха. И гле чуда на изјаву неколицине скупштинара сасвим категорички велн г. др. Т.да је општина ова двапут пропустила употребити своје право избора пароха, те је конзисторија именовати морала пароха. Па богме г. др. Т. нађе и § за то, али невјерујем да га је добро прочитао! Зар ово није највеБа незаконитост ? Нити је било скупштине, ни ивбора, нити какве редовне изјаве од стране општине и г. др. Т. вели да је то одреБи се свога права. Та ми читамо, да се у Новоме Саду неможе који пут састатн скупштина у подпуну броју, а камо ли се то неБе догодити на Перни, која је у на крст 5—6 сати размакнута. А чудно нам је, што г. Т неспомену ништа о молби перњанској ради новог стечаја. Ту лежи!општина моли да се стечај наново разпише, а конзисторија то прелази, веБ њој намеБе пароха у особи најнепријатнијој. (!) И све је ово у очима г. др. Т. законито. Даље вели г. др. Т. да су у Крбавици, где је за пароха постављен Гедеон ВукмировиБ, текле ствари као и у Перни. Јесу лани, али ове године нису. У Крбавици је скупштина састала се и неки део гласао за једнога од предложених конкурената, а веБина за неоспособљеног КнежевиБа, које опет комесар није смео допустити, али он се је у самој скупштини дерао као и лани и на приговор повјереников одговори: » Е гле браБо чуда $е је нејвеБи м ..... . плашчански (мандатар) послао најве Бега магарца личког (повјереника АлагиБа) да мене с вама разтавља а ма та неБе бити. (То сокачко, образовање, као да је најкитњастије перје веБине наших свеБенвка у горњој краЈИнн; томе је узрок оскудно и ниско школовање, чему само

најскорији наш сабор лека дати може. Ур.) И ово су суште његове рјечи. Но конкуреиат, што је добно неколико гдасова, резигнира на избору још у самој скупштини и остане други оспособљени конкуренат ВукмировиБ сам за бирање. Скупштина не хтједе њега па никако бирати и разире се. И овре конзисторија умјесто да на ново стечај разпише и парохиЈупо »акону попуни, она истог ВукмнровиБа, који ни једнога гласа добио није, именова за пароха у Крбавици! Овако j'e било на Перни и уКрбавици одрјечи до рјечи и сада нека паметни људи суде, јели конзисторија наша радила паметно, и јели сад на ®рају, пошто је свакаква нереда и млитавости створила, имала право именовати парохе, без законнтога избора? Је ли дописник »Панчевца“, који је то објавио, лагао и укор заслужио? Што г. др. Т. на крају вели, да су противници аутономије они, који климају и напред и назад, и којима некако брада расте и опада то му одбнјамо на обичне вицеве. Најпосле Перна је рекурирада, а чујемо да се и круни путужила, дакле ова Бе се ствар рјешити законом. (Овај пут није пут вакона; знаио, да се општина обратила црквеном савету; могла је и на сабор чекати. Притицати сваки час Вечу, то је посао наше црквене реакције. У.) И намн је стало само до реда и поштена рада, а никако да некога нападамо. Него има и други ствари о којима г. др. Т. Бути. Као н. пр. како да конзисторија допусти у Петрињи проти КукнБу да катихивира поред својих сдужби и реалку и препарандију, као да катихивација може и мимогред обављати се у 8 разреда. Католички катихета намјешта се посебно а наш? Е ал КукиБ ступац реакције, ваља га катраисати . . .! Г. др. Т. Бути о овој ствари, хајде да и ми више не говоримо о томе. (Ми ако не ускраБујемо објективне критике и противу самн они, које у своје коло бројимо, неможемо ипак онаким личним инвективама места дати. Ово нека је на внање г. дописнику, као равлог, зашто је доста што изостадо, и као напомена за буду Бе. У.) р«— Петрово Село 22. авг. 1873. Јула2. добије овдашња црквено-школска општина писмо од »управиог одбора друштва за срп. нар. повориште под бр. 50. Е. 0. 1873., у којим се умољава општнна да одреЏену припомоБ од 15 Фор. а. вр. коју је још 23. дец. 1871. у својој седници закључила, пошаље. Председник усљед тога писма даде одбор сазвати и добивено писмо преда перовоsи да га одбору прочита, које перовоЏа и учини. После прочитања писма одбор опровргне закључак главне скупштине од 22. дец. 1871. и просто закључи: да из црквене благајне на народно поиорнште неда ни потуре. Овим се огледа свест нагаих одборника! Особито се одликовао у овој сцени Тешимир МатиБ подпредседник црквени и благајник пол. општине, (човек, који јесвагда вишеМанего Србима наклоњен) па ма да у седници ни био није кад је закључак донешен, и ма да о закључку ништа ни знао није, да-ли дасе иародном позоришту у помоБ притече и 15 ф. једаред за свагда пошаље или не? опет највише протестоваше против закључка. Дакле народном позоришту неможе се одререних 15 ф. а. вр. послати; а одежде у вредности од 360 Фор. могу се по вољн неколицине безикаквог залључка и допуста адм. одбора куповати? Исто тако и црква ма да је у врдо добром стању може се путем јавне дражбе издавати, оправљатн и до 500 Фор. а. вр. на њу потрошити; а овамо невиде стање женске школе, где су учитељу лера у кухини, а ноге у соби, и где Је с децом заједно опасности изложен. Слободан сам запитати сл. одбор: неби ли боље учинио да је тај у лудо потрошени новац определио на улепшање женске школе? 3. авг. добије општина поново писмо од »управног одбора друштва за срп. нар. позориште“, у којем се позива општина да одређену припомоБ, тим upe пошаље, што се та припомоБ веБ води f рачунима поворишним; и тако једва тек на другу опомену закључи општина одререну припомоБ по • слати. 11081l САД, 31. авг. Доставише нам број 244. маЏ. »РеФорме“ од 4. септ. у ком је на челу листа дугачак допис из Панчева о свему и свачему, што са обзиром на прљавост и листа и шеФа му прелазимо; но само Бемо нешто извидити. Дописник мише: како је Филакт Буковала, председник деаковског клуба у „вароши* Перлезу, добио око 20 пнсама из Н. Сада, Панчева, и Вел. Бечкерека, у којима му се прети, „да Бе му се све попалити, и њега убити, ако држи с Мађарима; и како је зајиста после тога летина цстрга „са 4 стране« ззпаљена; како је погорело 30.000 Фор. у вредности и поште је исти половину те вредности осигурао, како штетује 15.000 Фор. што је жртва на олтару домовине и устава. „РеФорма“ не npecypyje, је ли то случај, или посљедица писама; али навија сумњу на онаписма, и на „омладинул Пролазећи с презрењем и гнушањем поред те подле, иплеткарске инсинуације, само Бемо да рекнемо нешто о величини „жртве* на олтар домо-