Застава

ведником руске војске, чији су чланови и сам аусгријски владар и свипринчеви*хабсбуршког дома, Можете мислити какво је негодовање произвели понашање Чивутиаа Силберера тако се зове тај жалосни уредник у оном кругу војске и оФицирског кора, који неБу да рекнем симпатише са Русима, него који је зрелији и и који схваба дужности, што их има према врховном заповеднику војске и његовом доглавнику маршалу Албрехту, чнја су имена записана на ваставама двеју руских гарднјских пуковнија. Ово нека вам је верна слика ситуације у Аустро-Угарској у колико се односи на јавно мнење Немаца и Ма-sара на спрам Русије, а у идуПем допнсу покугааћу цртлти ситуацију словенске већине, којом Еу приликом приморан битиукратко вентиловати питање: Јесу ли Словени у Аустрији учинили и чине ли све, чим би показали своју надбројну моћност и чим би задоста Јучинили свом значају и достојанству? Јесу ли покушали одупретп се своме противнику и јесу ли учинили све, чим би напоре својих непријатеља, паралисали? Ово су веома важна питања, на која ћу да се повратим усвом [идућем допису. Још вам зимус јавих, да је српско академичко друштво „Зора“ и опет и то са малом изменом закључило неке промене у друштвеном уставу, које со поглавито односе на уварање нових чданова, који би друштво потпомагали већим придозима, чим би се знатно поболшало материјално стање друштва. Но доњо-аустријско наместништво ни овога пута не потврди нови друштвени статут, изговарајући се неким Формалним недостачцнма, усље чега је одбор модиФиковао дотична места у новом уставу и на нево поднео намесништву на потврду. Ваља ми при крају још и то споменути, да је далматинско друштво „Јединство", са којим је „Зора“ стајала у пријатељској свези, наредбом доњоаустр. намесништва „вбог политичких агитација" укинуто. По што се ове „политичке агитације“ своде на онај догађај приликом прославе трогодишњице „Јединства", о коме вам усвоје добајавих, то ће те и сами моћи оценити колико је основана ова наредба намесништва. Жао нам је, што се тако збило са „Јединством“, јерјеуњему а особито меsу српским члановима владало ванредно одушевљење и здрав, ничим још незаражен патриотички дух. Надамо се, да he Далматинци од сада у још у већем броју ступати у „Зору“, која ће једва дочекати, да се још интимније опријитељи и сдружи са браћом из тога поносног краја српско-словенског југа. Београд 3. августа. На велику тугу и жалост целог српског народа, преминуо је Јован Гавриловић, после врло кратког боловања, у петак 29. јула после подне, у 82. години живота. Овај пријатељ и добротвор народни умро је као државни саветник у певзији, а за живота свога вршио је многе важне државне послове, у којима је народу од големе користи био. ЗавремемалољетстваЊегове Светлости књаза Милана, био је трећи намесник књажевског достојанства, коју је дужност савесно и примерно пуне четири године вршио. На књижевном пољу радио је у млаŁим својим годинама неуморно, а доцније је многи књижевни рад материјално подпомагао, због којих је врлина у целом Српству стекао уважења и поштовања. 0свм многих почасти, што их је за живота свога уживао, био је редовни члан и некадашњи председник српскога ученог друштва, дописничланјужно-словенске академије за науке и уметности у Загребу, члан Матице српске у Новом Саду, а за за-

слуге на политичком пољу обдарен је од руског цара орденом св. Ане 1 степ. Земљу ову, којој је он многа добра за живота свог учинио, подпомажући највише, осим раднике на књижевном пољу, сиромашне учитеље из народа и многе ђаке, који само њему имају да благодаре за своју будућност љубио је жарко, и ту своју љубав покојник је засведочио још и тиме, што је сво своје имање у вредности 15 хиљада дуката цес. (80. хиљ. Фор. аус. вр.) оставио држави у цељи, да се од те његове заоставштине оснује </>онд за удовице и сирочад наших учитеља, Посмртни остатци племенитог овог Србина и родољуба предани су у недељу 31 пр. м. матери земљи уз богати спровод многобројног грарансгва. На опелу у саборној цркви чинодејствовао је г. митрополит с многим свештенством, уз пратњу позоришног мешовитог певачког кора. Његова Светлост кнез одајући последњу почаст покојнику присуствовао је на опелу заједно сг. г. министрима, многим вишим чиновницима и офицзрима. На вел. пијаци, а према вел. школи, изговорио је покојнику надгробну беседу г. Јован Бошковић, библиотекар и чувар народ. музеја, коју ћу вам најскоријем времену послати и из које ће тенајбоље видети. шта је све овај добротвор своме роду учинио. На здању вел. школе и позоришгу виле су се црне заставе у знак туге ових завода за покојником, који је, како позоришту, тако и ученом друштву много и много за живота свога чинио. Никоме није потомство остало дужао, кад пред собом види оволика дела једног човека, па неће ни покојнику, коме је још за живота умело ценити велике заслуге његове, и големе жртве, које је учинио према земљи и народу своме. Жалећи за губитком овог врлог родољуба нашег, не можемо у нашој тузи ништ више роћи, но: вечан ти спомен у народу дуго и дуго био, и дака ти црна земља у којој ћеш да почиваш! Јуче је свечано прослављен у нашој престоници дан нашег принца-насљедника Александра М. Обреновића. После службе, у саборној цркви, у којоЈ је г. митрополит служио, држано је благодарење, де је млади принц у присуству својих родитеља, њихових светлости кнеза и књегиње, окружених члановима владе и другим веледостојницима, први пут примио тајну св. причешћа. Црква је била препуна света, јер свако имараше прилику, да овде испуни моралну ску дужност, помоливши се Богу за здравље младога принца. Варош је тог дана била окићена тробојкама, а у вече осветљена. У граду је био ватромет, ког су ОФицири гарнизона београдског у славу принчевог давали, а на ком су, осим многобројног света, присуствовале и Њихове Светлости кнез и вњегиња. Ватромет је заиста био величанствен и сваки је задовољанвратио се кући, јер је видео оно, што седо сада у Београду није вирало, а томе се има благодарити оном оФициру, који је целим тим послом руковао. Његове Светлости, кнез и кнегиња, пријатно тронути учешћем овдешњег чиновништва и грау њиховој јучерашњој радости, као на дан роћења вринца насљедника Александра изјавили су своју благодарност у „Српским Новинама" на учнњеном подворењу и осталим почастима том приликом. Ово исто с пријатношћу испуниле су Њихове Светлости и према чиновништву и граsанству из унутрашњости Србије због њихових телеграФских честитака и осталих почасти указаних на јучерашњи дан. □ Земун 1. августа. (Шта се догађа у Србији? После скупштине, Глас крајишких ооштина. Месне новости.) Политички меридијан иде опет пре-

ко Београда. Знаци се све више помаљају, да nefie Србија мировати него да ће предузети народа у Босни и Старој Србији. Политичке прилике натерују нам ове мисли, никако војничка спрема, јер у Србији још се не предузима, што би на себи носило сигнатуру, да fie се скоро ратовати. Спрема се истина, али као што се спремало и онда, кад је мир потписан. Можда се неЕе, да се пренагли. Свакојако ћемо скорим дочекати, да се и за Србију разбистри ситуација. Опомена је дошла за времена. Скупштина је свршила свој посао, посланици су се већ разишли. Пре разласка издала је скупштина изјаву, којом се праведно жигоше издајничка клика скупштинска мањина која је из најпрљавији побуда постала туђе машице. Влада јепобедила на радост оних, који желе добра Србији. Поговарало се, да неки министри хоће да одступе, но ништа није бидо у ствари. Није време да се мењају министарства. Акције Србије, после састанка царева у Ишлу, скачу и Аустрија и не мисли окупиратн Србију. На велику жалост пештанских софтз, пошто јој не прети опасност ни од једне велесиле, то fie на сваки начин Србија опет војевати, до год не извој yje слободу српском племену. * Питање о крајишкој жељезници занимаће и српски свет. Против иознате наредбе и законских основа мађарског министарства, закључиле су важније крајишке општине, да се жале Његов. Велич. Остављамо другима, да говоре о томе опширно, ми хоћемо да уповоримо наше читаоце на инфлмију загребачког „Обзора" и у том питању. Он напада на Молинарија због жељезница, атонеможе нако одрицати, ако поштено мисли, да се г. барон заиста својски заузимао за грарење жељезнице. „Аграмер Преса“ је доказивала, да ће бити разговора на скупу у Загребу, да се одржи садашња провизорија. „Обзор" против тога удара, одриче и грди „Аграмер 11ресу“, што подмеће крајишницима друге намере, него само хоће да спасу имање крајишко, а овамо један братац из Крајине у истом броју „Обзора“ вели, какоћена том скупу питање о жељезници бити сиоредна ствар. Мало више досљедности не би шкодило загребачкој господи. Стара песма о окунацији Босне и Херцеговине опет се понавља, као жеља „браће“ наше, на митинзима у Троједници. Зашто да се окупира? Јели то братски пружати оном народу, који се бориза слободу, ново господство. Народ је у Босни и Херцеговини толико пута изразио жељу да доsе под уираву Србнје и Црне Горе. Зашто се наметати ономе, који нас не тражи? Зашто из пустог егоизма вређати остале Словене? Добро је прорачунано, кад велимо: да у сопственој' снази лежи нрави извор сдободе и цивилизације, јер ове светиње се подижу а не могу се накаламити. У Аустрији су Славени у великом броју, није нам потребна раја, а независност не могу у АустриЈН наћи,него нов јарам. Пд смо ми криви што су „Обзораши" слепци илн непоштењаци, те затварају очи пред истином. И земунска општина придружила је глас свој осталим општинама, као што вам је жицомдојављено. За изасланике изабрани су г.г, Д. Орељ и Ј. Јовановић. С избором нисмо задовољни, јер један нема способности ама никакве (Ј. Јовановић) а другн ради назора своји (Орељ) нису дорасли да застуиају општину у тако велеважној размирици, које дира на најосетљивнје место целу Крајину. Сдепом случају имамо захвалити, што избор није испао друкчије, који би нас још мање задовољио. Ови изабраници неће нам хаснити, али неће ни шкодити, јер су неспособни; ипак милије нам је, него да је изабран способан антипод,

Kpaj' и решење ове ствари исчекујсмо са иај. већом запетошћу, јер од тога зависн у иногој-ј наш будући живот. Српска певачка задруга приредила је учетвр. так забаву у корист глумаца срп. нар. нозоришта, Цевање певачке задруге ишло је као обично слабо, на вротив усхићени смо билн заиста дивним пе. вањем Б. и Л. Х:’џићеве и Љ. ЗориБеве, као и декламовањем г. Ружића. Публике је билоу малом броју. На тој забави и паучисмо нешто: како наше српско граЈјанство, и непознавајуБи расположеае неки људи према српском народу, обасипају их uo. верењем. Радо ћемо прогутати ту горку пилулу, нека помогне да у будуће боље пазимо на некеу јавном животу. Оставило нас је српско нар. позориште. Идућ и пут, док добијемдата, писаћу вам о томе, какоје овде прошло. За сад вам толико јављам да нема дефицита\ Евала Земунци! Земун 31. Ј'ула. (Срнско нар, иозориште), Како проре читава година, од како душа наша под при. тиском гвоздене руке пати и предаде се већ и највећем дремежу, добро нам народно позориште да нас пробуди из тог дубоког сна, те дг нас ако и ве баш са свим, а оно бар по нешто поврати у наш преlЈашњи живот. Та тај притљ сак нисмо ми засаужили а ни сами на сенавукли, па за то не треба ни да клоне наша чиста душа, јер правда не напушта своје право, чува своје приврженике и за то неће изостати ни наша ваграда. Читава година од како неимађасао, не велим, политичкога састанка, јер тај нема занас ни целн ни потребе већ дружевнога, којинип је, а не може ни бити забрањен. Али од два ме< сеца преже и наша душа иза чврстога сна, јер скупљасмо се око нашег мезимчета кога мн тешком муком и великим пожртвовањем створисмо за наше културно унапререње. Примили смо га cs одушевлењем; но и његови чланови, браћа глумца и сестре глумице, осветлаше нам образа. Они да< доше за два месеца 33 претставе и показаше, дз на просветном пољу можемо и ми ревновати са другим напредним и великим народима, па још и без оних средстава са којима ови за просветне цели располажу. Не може нам се на ино, а да не изјавимо при> знање браћи глумцима и глумицама. Они полагаше довољно труда, па за то и задовољише наша срца. Са изврсном представом изнудише они признање и других сународника. Ua и само њихово коректно понашање у јавноме животу много до<| принесе томе. Taj' њихов труд и врлина претставе беху до., стојно уважени, јер посете беху многобројне и вд 33 представе паде 3508 ф, И сам растанак од нашега мезимчета беше сјајан, јер певачка дружина приреди у корист чланова 28. јула вечерњу забаву, која беше јако по< сећена, а у њихову хвалу надоше и лепе здравице, Из наше средине заслужује признање овдашви трговац брат Антоније Димитријевић, који за сво време бавлења дружине руковаше са касом, и свим могућим сретствима ирашејојна руку, Даље хвала и брату Милану Теодосијевићу, ђорру Цетровићу и Ђорру Доновићу, који много труда положишеоко куплења предпдате и много допринеше, што оста дружина у нашој средини преко условљених 12 представа још на други 10. Синоћ испрати дружину многобројан свет ва Дунав а у 9 часова понесе јеиароброд уз срдачну жсљу нас остадих, да нам со што нрс опет у сре* дину врате. Та мила наша дружина понесе инаш срдачни поздрав браћи кикииЏанима куда о>

ЛИСТАК КЊИЖЕВНА УЗАЈАМНОСТ МЕђУ РАЗНИМ СЛОВЕНСКИМ ПЛЕМЕНИМА И ГОВОРИМА.

Напиоао Јан Колар. 1 ) У вод. Једно од најленшег и најређег цвеЕа, које у нивије доба изниче на земљама многоплеменог народа словенског и расцвета се, јесте тако названа књижевна узојамност (узајмица), чешки : wzajemnost, руски: взаимноси. Првом после многихстолећа држе се растркана словенска племена за један велик народ, а њихови разни говори заједан језик, буде се из народног сна и теже, дасе што веБма једно с другим шљуби. Облацн заблуде и обмане разилазе се; досадила дуга зађевица, шупља, тупоглава одвојеност и сухобона раскомаданост, те Словени стресају са се ланце старих иредрасуда, како би повратили изгубљена права природна и умна, и како би се уздиглн до оног човекољубља и братољубља, које је цигло кадро, несретне народе препородити и усреЕити.Словенски би народ да се поврати у првобитну ваједницу своју, исто као расцветала и сазрела биљка у своју клицу и семе. За заједничку свеву коју не би могле раскинути ни земље, ни воде, и која невидовно захвата пдемена и говоре, за таку књижевно‘) Под горвим насловом издао је славни Колар књигу, од које превод ва српском језику радосно воздрављамо, особито у ово доба, кад и „оружана** узајамиост међу разнвм словенским племенима тако братски цвета. ОбраБамо цажљу ваших кљижара и накладника на ово велеважио дело, воје је један иријатељ наш древео и «д ког у „дистку" оддомах доносамо. У.)

душевну свезу не само да су Словени данашњим даном подобни, него је ова за веЕину од њих прека потреба. Та мисао и појава, будуПи у данашњој Јевропи нова, јединствена, самоникла (ориђанадна), мо словенски пак народ одвеП важна и напредна, заслужује, да је сваки образован Словенин најпажљивије и свестрано вромотри и ироучи у тодико пре, што она, по себи истина невина мисао, ивак може израдити неспоразум и заблуду. Ни једна велика и величанствена мисао не продре у јавни жквот, а да не издржи двострук бој: у једну руку са својим невријатељима, који су јој вротивни и ради, угушити је, у другу са цријатељима, који је истина усвоје, те делају за њу, ади не разумевајуЕи јој правога смисла, греше се о њу, и тим јој већма уде, него они први. Пову бо мисао, која ступа у јавни живот, не прихватају с великом вољом само они чланови народа, који умеју врелије мислити, који су образованији, бољи и илеменитији: и ироста светина, користољубац, протуха, страстник, и ти јој се намећу за браниоце и апостоле, а не разумеју, нити појимаду чистоте, вредности и узвишености те мисли. Што је дакле узвишенија н важвија нека ствар, штоје већи део човечавства, којег се она тиче, што су веЕи следи, које ова оставља у човечјем животу, што се она даје лакше употребити назло: то чешће треба о њојзи премишљати, говорити и писати; то се већма трудити, да се оњојзирашири јасније разумевање и знање. Е то баш и јесте смер ове расправе. Писац је њезин још пре седам година, истина само на кратко, првом јавно проговорио о тој мисли у Rozprawy о gmenach, Будвм, 1830. стр. 345., во том пак свевншеоњој

и више размишљао, прочитао понеки спис страних народа, који амо спада, и на њихове се мислн кад што освртао, а све с том иамером, да не би предмет сматрао с једностраног сдавенског погледа, него, колико се више узможе, с јевронског. Шга је узајомност по значењу саме те речи? Узајамност неје реч скована, страна, него дома&а словенска реч, која се од памтивека говори у говору старом сдовенском, руском, иољском и другим говорима; одговара латинској речи: reciprocitas (од recipio, recapio.) Етимодогијски постала је од основе jati, zajati, pi’igjmati, СТарОСЛ. И рус. заемнми, занимак), взаимствовате, и значи: узети, па натраг дати, позајмити, па повратити, обузимати се, грлити се. Чешка обична реч obapolnost не означује потпуно појма, по што речи obe и pol, polowice, значе, да нека ствар има само две поле, двадела или стране: wzajemnost пак може захватати три, четири, вет и више делова, влемена. WzAjemnost је даклеошпта узајмица, међусобна размена и заједничко уживање. Књижевна узајамност пак јесте она њива, коју сва нлемена у једном народу теже и на једнако joj плодове сабирају; јесте узајамно куповање, чигање књига или списа, којн излазе на свим словенским говорима. Један говор ваља из другог да црпе нове животне снаге, да би се подмладио, обогатио и угладио, па опет за то да не дира у друге, нити да даде у себе дирнути, него да поред свију других сачува своју област слободну и чисту, У узајамноста CToje сва племена и говори непомично на свом месту, али удруженим и узајамним радом м надметањем споре развој заједннчке народне

књижевности; сама узајамност у том благодетном раду неје орост цвет, него цветана (божица цвеЕа), која друго цзеБе сеје, сади, негује задева и чува, и прашне им кончиБе сплеће за ново рузел 1 цвеће. Узајамност шга она неје. Она се не сасгоји у иолитичком уједињеау свију Словена, нити у бунтовним смутњама и сму* тљивим побунама против земаљских вдасти н на' родних влададаца: отуд се рара само забуна в несрећа. Књвжевна узајамност може и онде битн и оистојати, где Један народ живи под више жв’ зала, подељен на више држава, краљевина, кне* i жевина, општина (репубдика) или области. У»ајамности мсже бити у онога народа, у ког има разних вера и закона, цркава и буквица, разних обичајаи навада, који живи у разним поднебљмма и земним појасима. Она неје погибаона световним поглаварствима ни земаљским господарима, uo што она не руши међе и земље, не дира у одношзј водложника ка своме владаоцу, нити у друге кк* кове политичке ствари: она је задовољиа с при* ликама, какве се затекле, подноси сваку влаДО' вину, сваки начин грађанског живљења, поштујс права и законе страних земаља. На кратко: са сваким владаоцем живи она у миру, сасвакимсу* седом у љубави, Она је мирно невино јагњешце, које истина припада велику стаду, али на својој навластитој ливади иасе. Држава је политичгн скуп од више земаља и од разних народа, којз имају заједничку поглавицу; цељ јој је, даштити поверен joj народ, да им дели правду и да шири образованост меру њима. За то љубимо своју родност и свеј језик; али будимо верни и flf'