Застава

давде поŁе да прихвате ову свију нас диву и поиос са оним одушевљењем, са којии јеми њима оправисмо. —к — У Карловцима. Које почео читати допис из Босне у „Обзору" од 22. коловоза, помислно је е је наишо на какав поучни чланак а кад га је прочито целог, увидио је да није ништа друго него проста погрда на »Заставу* а хвала дописникова и „Обзорора". НеБемо дирати ствар јер је доста јасна а неБемо ни опровргаватиречи дописникових јер није ништа доказао, па и нема ништа за опровргавање, него Бемо само сврнути пажњу на погрду и хвалу „Обзорову". А зар се „oбзор“ једаред хвалио и зар је „Обзор* једаред грдио „Заставу*; та кад год се прослови која о интересу Срба у Хрватској он једва дочека згоду да изгрди и „Заставу* и српски народ. Он сумња у „Заставвно" дописе из Сарајева а „Застава« је изван сваке сумве у његове дописе из Босне, јер извесно знаде да се кују у свиларској улици. У Загребу заиста има неколико Босанаца који су још пре устанка дошли тамо а дошли су зато што су својим дволичним држањем изгубили поверење у свог народа, тада су и турским властима омрзли што немогоше и на даље варати народ свој, те кад су их дотерали они пребегоше у Загреб. Ту су шврљали док не на „Обзор“ и „oбзор“ на њи, па како је тамо сваки добро примљен, којикаже да је изБоснеид Херцеговине па Хрват то се одма и за ове пропалице постарало, знајуБи, да Бе им кадгод аснити. Тако су неке закалуŁерили с намером да их пошљу у Босну за мирење пропаганде хрватске а неке је „oбзор“ узео у своју редакцију те се од то доба датира у њему рубрика за дописе из Босне и Херцеговине, отуда је „Обзор* први Херцеговац и Херцеговце у „oбзор“ трпа. Ha да није смешно кад овај као из Босне хвали „oбзор“ како се он у оним странама чита „све се јагме за наш обљубљени „Обзор", и да Бе му он писатичешБе „само буде ли му сретно писмо долазити до обљубљеног „Обзора« те му обљубљени „oбзор“ буде мјеста дозводити а уредник у загради одговара драге воље, само вас молимо непишите на све четир стране арка него на првој и четвртој макар и који табак више потрошили. Има једна латинска пословица од три речи врдо прикладна за оваке допнснике и уреднике. Да ко му је досадписао донисе из Босне кад Бе овај тек отсад да почне. Ми би рекли и no штилу, лодгреву и наобраз би да је то све онај истииз свиларске улице. Ради учености дописникове ево неколико речи: „Што Срби Хрватом пребацују у Босни хрватску пропаганду то је неистина, дочим се то пуним правом може Србом пребацмти. Нека ми опросте господа што сам усилован истину реБн и побити лахне заставине рнјечн". Хоп, доказа. Познајемо ми ту тицу из загребачког гњезда, која бајаги лети по Босни, Ово последње време тако је „Обзор“ прекорачио границе учтивости те постао смешним као мађарски хонвиди на бечкој изложби. Овај орган ваступа интересе свесдавенске дакле панслависта, чега се ФелнеговиБ и ХинковиБ највеБма плаше, овај орган каже Русима у брк (шта?) Овај орган препоруча Србијн нек пази да непропадне, овај орган саветује Србом у Угарској" како Бе уредвти црквене ствари“ (а Србом у Хрватској валда fie МишкатовиБ уредити, и он је неки поп). Заиста то је велики опсег знања „Обзоровог*. Азар се он сме сетити својнх речи о српском конгресу: да је сабор болестан, гризу га преБеранци, треба га издечити од вруБице, опростити бунила. НеБемо казати да се посдужио „незаударајуБими“,

„непристојними“, „недозвољеними", „неспретними" „срамними", „непоштеними*, „неваљалими“, „ненаображеними*, „недоликујуБими", „пастирскими", „најодабранијими“, „тривијалистичкими" изрази него само упозорујемо дописника на ову хрватску естетику. Очито је „Обзору“ кога се цела ствар ништа није тицала, да он оиако изгрди српски сабор и српску народну етранку у коју је цео српски народ поверења имо; нису ли то папински изрази па да није он папиштапска душа, Фад би било све бедасте тврдње дописникове његовим вдаститим речма опроврБи. ић. У Ердевику 30. јула. Има томе ево веБ и две године, од када су се избори посланика за загребачки сабор обавили. Изборни срез ердевзчки изабрао је да поново, ако сејеслучајно заборавило, напоменем г. Јоцу ЖнвковиБа, који жали боже трудом шокачки попова седн као нем у саборници, али можда и уморен од силни послова, да Хрватску са Угарском у склад доведе и пренашајуБи многе законске основе маЈјарском министарству у Буда-Пешти на потврду. Доста то, да г. ЖивковиБ до сада ама баш ни речице у атар и бољитак изборног среза ердевичког прозборио није. Шта је тому узрок, то нека нам он сам одговори. Дакле, пошто су прохујало две годинедана, то Бемо се ми г. ЖивковиБа кад сн веБ нас неБе сетити. Г. ЖивковиБ је често владин посланик, кога су шокачки попови et consortes, да своју себичну цељ постигну, изабрали. Како су га изабрали, тако се за њих и стара. Програма им никаква развио нијс. Деловање му је колико се на наш срез односн никакво. Какову корист ми дакле од њега вучемо ? Можда само да празно место попуни? Ако је то, онда боље да гаинемамо. Па и поджупанија, која би је у Ердевику створити имада изчезла је изелаје тама. Да нијеовозаонда »кортешки виц“ био, или је баш и сам г. ЖивковиБ обеБао, како они веле израдити? Ако је г. ЖивковиБ заиста и обеБао створити треБу поджупанију у Срему, то жалимо што до сад бар агију у сабору о успостављењу исте, дао није. Ако је пак „кортешки занат*, то презиремо такове људе, који под плаштом своји измишљотина заваравају прост народ о сасвим немогу Бим Фактама. Ми смо о овом са свим позитивно уверени били, да је уваЦањем поджупаније у Ердевику абсолутно немогуБа ствар, па ево и обистини се. Ово смо највише ради тога споменули да види наш народ, а поглавито бирачи г. ЖивковиБа, да од њега као посланика, никакве хасне немају, Ово нека им служи за равнање, за даља времена. I'лина 2. августа. (Нешто о оостуоку наших судова). Недавно читасмо у „Застави* доиис из Петриње и у њему, како тамошња некоја господа судци поступају проти Србом како у редовној висарни тако и по гостиона. Такова небратска дела гг: судаца Хрвата незнамо јесу ли допрли доушију предпостављених власти? Ако су тамопозната, онда би рекли, да им се још за такове поступке повларује; јер баш један од тих гг. судаца аванзирао је скоро за котарског судца у Слуњу. Ништа боље нестојимо ми Срби овде од овдашњих гг: судаца. Грозан примјер имадосмо 27 јула о. г. ког је продуцирао судбени нристав г. Шмауц. А ствар је у овом била: Једна баба из Глински пољана омрзнув на тамошњег капелана М. Сарапу, што ва њу мјеста сваки дан код његова стола небијаше, као што се од прво била навикла као кухарица и код његова предшественика намисли потвором истог капелана у бједу ставити; као што јој заиста за ру-

ком и nojje. учини пријаву код овдашњег котарског суда, да капелан Сарапа прима крадена мсса, а ради тог је био окривљен један крајвшник из Глински пољана, али је по коначној расправи код судбенога стола у Петрињи невиним проглашен, и да даље некакав босански бјегунац Јован Зесц, који је због крађе у Бјежанији к вему долази. Та ствар придјељена бијадесудбеном приставу г. Шмауцу који једва дочека, да свој отров на српског,свештеника излије. Како је саслушао бабу, без и каква свједочанства и без саслушања обтуженика нареди, да се одма свештеник Сарапазатвори и то чак у казниону са нчјвеБим злочинци! Наведени свештеник одсједи у затвору у казннони на потвору једне бабетине 48. сати. Онда истом би преслушан и на слободу пуштен. Нечувени овај поступак котарског суда пријављен би генерал-команди одма исти дан брзојавним путем и замољено: да се свештеник Сарапа из затвора пусти. Сутра дан телеграФисано је на конзисторију у Плашки и банском столу у Загреб с том молбом: да се један изасланик одма на трошак дотичног изашаље овамо, да се из акта констатира, да ли је затвор његов законом оправдан ? Жеља нам се није испунила, јер нитко из Загреба недође него само чујемо, да се ствар од банског стола истражује. ХоБе ли наша конвисторија у том што посредовати и захтјевати сатисФакцију за учињену срамоту свештеничком чину? Пријава није била такова, због које би се по закону затвор са једним свештеникомнаредитиимао,а кадби се наредити имао могао би се наредити код суда у послужниковој соби, а не у казниони. Ц. кр. главно заповјед. одјел правосудни, захтјева, да се узницима најмање двапут преко године обука у вјеронауци даде. Питамо сад, како Бе и који Бе српски свештеник иБи подучавати овдашње узнике, кад му је друг шњима затворен био; јер какав си појам морају о њему имати? Нас сваки извржен је по овом случају свакој опасности. Може ко год доБи и тужати лажно српског попу, а ови Бе једва дочекати, па шњим у бухану.... Је ли то законита безбједност, која нам је са осталим гра Јани Аустро-угарске равноправношБу зајамчена? Па зар мисли ко год, да г. Шмауц на то пази? Ево чујте још нешто од њега: исти дан кад је капелана Сарапу затворио имао је на npeслушању једног Србина крајишника пред собом, Еад га је запитао које сн вјере? а овај му одговорио: српске, а он продеравшн се на то речему: јеси турске, Дакле је код њега наша вјера турска'. Лијепа ствар од г. чиновника Хрвата. Овоје Факт непобитан и кад га је засвједочио пред другима судбени дијурниста П. Угарак, који j'e перовоsа код тог преслушања био пао је жртвом т. ј. проБеран би одма од суда. Ми би у обБе желили, да бански стол ову ствар што строжије истражи и по томе такову осуду да изрече, а небранимо ни свештеника Сарапу, ако се докаже да је што крив нека буде и он кажњен. Толико о том, а други пут о постушу политични чиновника са српским свештеници. !’• Суботица 3. аигуста, Познато је читаоцима овога листа, да су благоп. Терезија уд. ОстојиБка и њен муж Јован знатан део свога имања на просветне и добротворне цели оставили, и на основу опоруке од 9. анрила 1866. године руковање са фонд. закладом поверено је овд. правосл. српској цркв. општини. Стипендијска и опште добротворна располижења народне ове добротворке не могогоше до данас ступити у живот из узрока, што је овд, црквена општина радн намирења наследног пореза руковање са Фунд. добром извршитељу г. Св. Милутиновиђу за годину дана noверила, који налазеБи се од овог места удаљен и не могуБи због свога званичног положаја у свако доба у Суботицу доБи, одмах по истоку године дана није ни могао фунд. добро на општину својим путем пренети. Но сада у стању сам јавити, да је у погледу уререња, оживотворења и осигуравања стипендијских и добротворних ОстојиБкиних фундациЈа у општ. седници од 24. јула т. г. споразумно са г. МилутиновиБем егзекутором тестамента статут скдопљен, и чим од надлежне власти одобрен буде, одмах Бе се прво на место управитеља добара, који Бе до 700 Фор. ллате вмати, а no том на стипендијска места веБ у течају идуБе шк. године стечај расписати. За регулисање војничке стииендије, која је подиlнута на 600 Фор. а. вр. на основу резултата у току налазе Бих се преговора са заједничким ратним ц. кр. министарством склопљено је особено основно висмо и потписано председником цркв, општине суботичке и извршитељем тестамента. По томе неБе се Фунд. добро до 10 хиљ. вредноети на корист војничке стипендије интабуловати као што је ратни министар захтевао, него Бе се из целе фундационалне масе војничгој стипендији приоритет дати. У погледу трију штипендија Формално одступило се од тестаменталог нареsења у колико стипендијати док полазе гимназије у месту својих родитеља добијају само 100 ф а. вр. а они, који су на страним гимназијама 250 ф. а слушаоци на ведиким школама 400 а, вр,

Што се овим смињенимиздавањемстипендија, док су стипендијати на средњим школама заштеди, има се капитал завестн све дотле, док се не подигне главнииа, чија камата у стању Бе бити издатке једног новоустроЈ'еног стипендијског места подмирити. Издавање књижевне награде од 50 дук. је на дан роБења обојих Фундатора на изменце, а извршује и означује предмет за награду Матица српска. у осталим тачкама оиначуЈУ се дужности управитељеве и начин руковања са фонд. добром. Ово j'e у кратко садржаЈ’ заветног писма народних добротвора Јована ОстоЈ’иБа и Т. ОстојиБке, и То сам за нужно нашао саопштити с тим уверењем, да Бе овако племенито расположење са имањем подјејствовати код многих наших имуБлијих породица, да се сете својих дужности према правосл. цркви и народу своме, и онда Бе радо жртве прнносити на олтар просвете и народног напредка.

слушни владаоцима, били они које му драго народности. Кад књижевна узајамност не будецигла гола реч, онда неБе бити нужно желити или предлагати, као што je немачки писац Ант, Линхарто у својој Повесници Крањске, Љубљана 1791. књ. П. предг. стр. 2. „По што су Словени најјачи бројем и снагом од свију народа у аустријској држави, то би се Аустрија исто као Русија, морала звати славенском државом, кад би у науци о држави био обичај, да се скуп удружених снага, на којима почива државна моБ, назива по најјачој снази“. Онда Бе се паче свако задовољити племенитим мишљењем и скромним речима славенског писца Варт. Копитара, који у својој граматицн стр. XIX. вели: „Подашност његовог величанства цара Фрање I. прискрбила је Фрањевцу оцу Стулију потребну доколвцу, да може израдити свој илирски речник. Ва истину, Сдовени подложници цара од Аустрије имају неко право на топли и животворни зрак вдаде, јер од 20 милијуна становника, што живе под тим благим жездом, 13 мил. сами су Сдовени, осталих су 7 мил. које Немци које МаБари, Јевреји, и др.*) Немачки народ подељен је на више племена и држава, на више државних управа, него ли словенски; у Немачкој имају сада 38 разних држава и уирава, не рачунајуђи амо Данску, Норвешку, Шведску, Холандску, БелБију, ЛотаривБију, Елсаску, Бургунд*) Тим трагом узвишеног владаоца и славног оца пошао ie и узвишени син, садашши владалац, н> вел. цар Фердинандо 1., премилостиво признав велике словенскохвижевне васлуге Јос. Јунгмана у Прагу, састављача власнчног чешког речнива, и благоволив му ту скоро подарити скупоцен алемски прстен са превисоким именом својим,

ску, Швајцарску, Ердељ и Снишку. Сдовени живе само над четир иди пет управа, на име, у Русији, Аустрији, Нрајској, Саској и у Турској. Кад пак они Немци, верни разним владама својим, рерманским и неБерманским, инак имају једну, општу народну књижевност, онда то исто може бити и у Сдовена, тим npe што су Словени веБ по нарави мирнији и што вољније сдушају своје старешине, и ако не пузе пред њима, као што непријатељи злоричу. Та ено и Инглези и Новогрци имају краљеве, који нису њихове крви. Не треба, за име бога, одмах ружити оне људе, који свом народу искрено жеде добра и cpefie, а не fie да руше садашњи сустав у свету, и на мах их оздогдасити за занешенике, помамљенике, бунције и непријатеље других народа. Та узајамност неје ни у томе, да се од свију словенских говора скроји неки заједнички језик или да се сви сидом стопе у нов општи језик и књижевни говор, као што су некн словеници почели сањати. Словенски су говори граматички одвеБ раздалеко Јвдно од другог, а да бмсе самиод себедалистопити или сковати у један језик. Неки су од њих ФилолоБијски већ толико развијени и обогаБени ваљаним књигама, да човек од људске сдабости, таштине и самољубља не може нн бар мадо ишчекивати, да fie и које племе жртвовати своју самосталност, бида она каква му драго, да Бенапустити своју тековину, одрећи се ње ибаталити је. ВеБи део Словена приања к свом говору с прироБеном, вековима освећеном љубављу, и веБ се у сваког племена тодико развила самовласна књижевност и образованост, да се не може ударити натраг, (Свршвће ce .)

ПОЗИВ

на велики народни збор у Срему. Према изјавама, које се усљед источних учинише у нашој монархији, а нарочито у Угарској лотуркољубивим митинзима, наступила је иотреба, да српски народ такође очитује онај политични правац, који жели да буде меродаван за ову државу при решавању великог источног питања. Та се потреба oceSa данас на све стране, не рад подстицања страсти народносних, које могу само разоравати државни темељ и рушити јој углед пред страним светом, већ ли тога ради, да јавно мнење нађе свога потпуног израза и да као таково само упливише на меродавне државне Факторе. Одговарајући тој потреби: заказујемо овим велики народни збор у Срему, који ће се држати у Руми, у другу недељу, која долази дана 21. августа (2. септембра) по програму, који ће се у своје време означити. Досадање пријаве како из провинцијала, тако и из сремске крајине јемче нам, да fie народ српски на томе збору многобројно заступљен бити, те да fie по томе и опште народно мишљење достојног израза наБи. У Руми 4. августа 1877. Привремени одбор.

НОВИ САД 6. августа. Обраћамо позорност

нашег света на позив румског привременог одбора. штампан у овом броју, за митинг у Срему, !OЈи ђе битн кррз две цедеље. Од своје странене можемо друго, до ли најтоплије препоручити, да се Српство у Срему васколиком листом одазове томе родољубном позиву, којег управљају на народ први и одлучни српски синови тамошњег краја и завичаја. Заиста, синови оних отаца, који из старе постојбине своје у ове земље под оружјем и меЈјународним уговором и који драгоценом крвљу својом посведочише верност и оданост овој држави, ти синови имају и права и дужности, да гласом непомуђене свести своје допринесу онаком држању ове монархије, какво неБе пречита ослобођеае и ујединење српско на балканском иолуотоку. Држави овој неможе и несме вазорно бити, кад потомци БакиБа и ЈуришиБа, који сјајно одбијаше турску навалу од ових земаља, кад потомци именом крваво стечене правде потраже, да се у достојан обзир узму српске тежње и жеље, српска толи проливена крв. Од народа пак у киВеном Срему очекујемо, да ће и овом приликом кае свагда до сад бити врстан и достојан својих славних прадедова. Бечки лист „Фремден Вдат*, који, као што је познато, стојч у свези са двором, • има једин важан допис нз западне Галиције, из којег ова места саоп.пгавамо: „Како се и овде код Пољака спремао митинг, на којем се хтело то исго изјавнти шго и на марарским мктинзима, то нека нам је допуштено реВи, да и овде има умерених елемената, којинисувољнивикати: „Смрт Русима". Ваља признати, да Аустрија не би имала никанве користи од рата против Русије, јер и не узимајуПи у обзир, да биАустрија у случају победе у будуће имала место мирнасуседа непријатељског суседа, победоносан би рат против Русије истина спречио оснивање мањих славенских држава, али би за то јужне Словене може бити читаво столеВе опет подвргао турском варварству и у исто доба припомогао Турској до положаја европске велике силе. А шта би то значило, Mohu he доказати летописи бечки од год, 1529. и 1683 и заиста се мора образован човек чудити да су Мађари већ заборавили Мохач и ту околност, да је турски паша 140 година у Будиму пашозао и rpocfii Сапарију у плуг дао упрегнути Дакле summa summarum Пољаци не ваља да садазахтевају осветни рат против Русије, који једино полвке регименте неби могде водити, Чешке, хрватскс