Застава

растуриване лажи у смеру, јер устанак у Босни није претрпео код Потока ннкакав пораз. Устаници босански на окупу су као и пре боја код Црног Потока, они су спремни да се боре док и један текао буде. Несам се мало дивео, читајуБи у „Триестер Цајтунгу" брзојав из Београда, у коме се каже, да устаници босански преговарају са турским властима због предаје своје. Данас је шестн дан од г.ако сам пошао из усташка стана на ВештиВа Горн, где о предаји усташкој ни спомена не беше, већ о истрајној борби са дивљимскотовима. Како су те вести истините види се и по томе, што су пре кратког време усташки изасланици Симо Чавка и Симо Билбија отпутовали за у Београд, да се с владом српском договоре одаљем држању њихову и о управи усташкој. Данас где се зна, да Ве Србија по други пут преБи Дрину, у толико чвршБе држе устаници босански заставу српску, која је преживела толико сјајних и крвавих сукоба са турском гади.

УКОП ТЈЕРОВ.

Тјера су у суботу по подпе сахранили, грдпа множина паришког народа пратила га је, ал се мирно држала. Киша је цео дан падала. Француска је влада, да би сваки немир одмах угушити могла, много војника наредила, који су на укопу саучествовали. Свуд, гдегод се спровод појавио, стајао је народ тологлав. Спровод је ишао у овоме реду: Двоструко оделење варошких пандура, швадрона варошке гарде, два батаљона инФантерије са свирком, двоје црних, са сребром накнђених каруца са свештеницима за тим мртвачка кола, са свим вапуњена с венцима. Мртвачка су кола била сјајна, опкољена и превучена са елегантним везивом и ројтама, точкови су били од сребра а на четир им ђошка стајаху сребрнн Од стотинама венаца, која су кола покривала, беше најдивнији венац паришке омдадине. На коли је било пет јастука и шест штитова а вукли су их шест коња са сребром извезеним Вилимима; сваког је коња водио поједан слуга у црноме оделу. Поред кола су ношени силни венци у разним бојама. За коли су ишли носиоци знакова и ордена покојникових. За тим је ишла породица, за овом сенатори, бивши заступници, Француска академија, остала четир оделења тог ученог друштва, генерални савет департмана Сене, депутација осталих генералних савета, депутација Озимска и многи позвани. Пред сваком групом је ишао по један редатељ. За тим је долазило 14 црних каруца, 600 момака каваљерије, инФантерије и артиљерије, оделење варошких пандура а за овима се гомилао народ у грдној маси са свију страна, громко кличуБи: „Живидарепублика!" Алредитељи су на скоро народ утишали и свуд је мир и ред. По сата је трајало док је сам спровод поред једног места прошао, а ишао је преко буљвара Вохтер и улице ла Рокет на гробље Пер Лашес. На целом путу којим је спровод ишао, били су војници понамешгани. На гробљу, које су војницд опколиди, слегао се силан народ из оближњих предграђа, вичуВи: „Живила република!" Жид Греви је у свом говору на самоме гробу говорио о парламентарном животу покојника, говореВи како је 'fjep републици све жртвовао. Говорили су још Потио, Саси, Витри и Жил Симон о Тјеровим војничким, спаситељским и другим својствима. Народ је Гамбету одушевљено поздравио.

ЛИСТАК

ВОЈВОДА БОСАНСКИХ СРБА ПОП-ђОКО КАРАН КАРАНОВИП, од Владимира Красића. Беште Турци зарана, Ето попа Kapanat У историји садашњег херцеговачко-босанског устанка, знатна је личност поп ђоко Каран Карановић. Колике су управо заслуге његове у данашњем светом делу за ослобођење подјармљеног народа српског, знаће тек ценити потоњи, слободни, синови ових несрећних и крвљу српском натопљених земаља. Вредно је, а и нужно је, да се све, што се из прошлости оваких особа зна, на видело изнесе. Нема сумње, да је мало људи, који су таку тужну прошлост имали, као поп Карап. Његова прошлост као појединца, пуна патње и страдања, може нам уједно служити као мала слика великих и нечувених страдања и гонења, што их је петстолетпи роб у синциру турском подносио. За то се и латих пера, да у кратко, ал верно, што ми је о прошлости његовој познато, пред српски свет изнесем. Он је у садашњем устанку са свога јунаштва постао на далеко чувен и виђен, па сам уверен, да ћеи ова кратка биографија његова свакоме Србину добро доћи. Но пре него што ћу се упустити у излагање његове прошлости од самог порекла, рад сам поштоване читаоце, колико је могуће, са спољашношћу овога јунака упознати. Може бити да је когод, слушајући ил читајући о пон Карану, помишљао, да је то ка-

ква горостасна људина. То није. Поп Каран је човек средње величине, здрава и коштуњава телесна састава, права стаса. Кад ходи, погне главу више напред. Лице, прави српски тип: велико испупчено чело, испод враних густих’ обрва, „отворене® мирне црне очи; кроз те прозоре душе његове види му се нека туга на срцу. Нешто упале образе, покривају му дебели, дугачки и проседи брци. Све то задичила је дугачка до рамена седа, ко сребрна, коса и достојанствена дуга прогрушана брада. Са целог му се лица чита нека брига помешана са озбиљношћу, што га пуни достојанственим зором и самопоуздањем; а боре, што су му се по челу и образу укрштале, трагови су дугих страдања из живота његовога. На први поглед рећи ћеш: смеран и благ човек. Проговориш ли две-три с њим, одмах ћеш упознати простосрдачна и учтива човека, правог добричину. Почне ли ти што приповедати о боју и Турцима, одмах се промене, ускипи. Кад је мало час диванио о каквој обичној ствари, говорио је, што но реч, по типари; сад пак промене и глас, цело тело дође му у неко необично гибање, а очи му страховито севају. Чело, које му је пре више ведро било, сад се намршти и скупи у три велике бразде, а обрве се међу очима састану. У кратко, он је оригиналан Србин. * * Поп ђоко Каран Карановић родио се 30. априла 1827. г. у Крњеуша, у Босни, нахији петровачкој. Оцу му беше име Петар, матери Дева. Они су се у Крњеуше доселили из села Бобољуске, у коме има 80 домова сами Карановића. У Бобољусци нема ни једне породице другог имена. Крсно име им је св. ђурађ. Зна-

чајно је, да ни један крњеушки момак не узима крњеушке девојке, нити би икоја крњеушка девојка хтела ноћи за крњеушког момка, јер се сво село држи за једну родбину. Жена поп Карана звала се Јелка (Јека); она умре 1862. г. Иза ње остадоше троје сирочади, на име: Марија, Госпава и Милан, који је 1873. г. у Пакрацу у Славонији свршио српску учитељску школу. Имао је два стрица свештеника. У садашњем устанку поцнати поп Стево Каран, брат му је од стрица. II дед му је био свештеник, кога је 1832. г. дао обесити Кулинкапетана, син Мустај-бег-капетан. Као дете од 5 година гледао је ђоко како му деду Турци вешају. Тај призор усадио је у њему клицу вечне мржње и освете против Турака. Све му је чешће излазила слика, како му деду вешају, пред очи; она га све јаче распаљиваше на свету освету. Ма да је још нејачак био, да деду може осветити, Турци ипак већ почеше одањ зазирати; а и како не би, та од неког времена постадоше сви Карановићи Турцима страшпи. Кад се оно поново у пролеће по св. ђурђу 1868. г. јуначки Зупци, а за њима и сви Херцеговци и Босанци, под водством славног Луке Вукаловића дигоше, да стресу ланце робовања, међу првима је био поп Каран, који су удружену силу Ферик и Кадри-паше са Хаџибег Расуловићем на Долову онако јуначки дочекали и сатрли. Дакле, још на Долову, Липи и Клобуку, искусили су Турци снагу осветничке мишице попа ђоке Карана. Школу је поп ђоко Каран учио у Бишћу и Сарајеву 1844. и 1845. г. Био је свештеником у Суваји и Вођеници, у петровачкој нахији, у којој су највећи зликовци бези Кулиновићи (њих преко 30). Ту је поп Каран 7

година проживио, бдијући над народом својим и носећи вазда главу у торби. Он не хтеде Турцима служити и пред њима пузити; а и парохијане је своје учио, да се ропски не покоравају Турчину, него, нека му даду што му иде па крај. То су Кулиновићи знали, с тога им Каран и беше трн у оку, јер не могоше баш онако по вољи гулити рају. Но Кулиновићи ипак израдише, те поп Каран би премештен у Костајницу 1861. г. Овде је настојавем његовим подигнута нова црква и школа. 1864. г. отерају поп Карана због сумаичења у Сарајево, где је био у заточењу 11 месеци. Босански валија хтеде га послати још и даље, да не би митрополита Игњатије, који се заузео био за њ; јер народ долазаше из Костајнице, па и из околине у Сарајево, (штоје 8 дана хода од Костајнице) и мољаше митрополита и валију да га пусте. И пустише га. Но не прођоше потпуно ни две године, а њега опет обеде и одведу у Бихаћ паши, а отале под стражом са „самас-батом“ (спроводним писмом) у Сарајево, (1866. г.) где је био босански валија Топал-Осман-паша (шантави), пред којим је поп Каран и 1864. г. био. У том спроводном писму био је поп Каран описаи као бунтовник, опасан отоманској царевини, јер вељаше, стоји у договору са Србијом. Кад га је валија опет видио, зачуђено разрогачи очи и рече: „А! опет си ми дошаоКаране; таки си ти дакле; сад ћемо друкчије с тобом!“ па га даде затворити, недавши му два дана узастопце ништа осим воде. Сад га је за стално наумио био у Видин оправити, ал Карана и опет после 7 месеци избави бог и народ тамнице. Овом приликом најбоље се могло видити, колико ј е народ Карана волео, јер из свију крајева на '

Д о п и с и.

о. На крову парљаче „Австралије" 28. августи. (Царевић аустријски, Рудолф, у Спљету.) БавеБи се у Спљету, имадох јуче прилику присуствовати при дочеку царевиБа австријског. Око 5 сата у вече приспе из Поле амо ратни брод, на коме је бно царевиБ. Чим је брод пристао, започе гласба царску химну све док није царевиВ ступио на копно. Овде су га дочекале разне корпорације а поздравио га градоначелник и котарски судац. ЦаревиБ је кратко одздравио поздрав обих и за тим је узео место у једном интову са намесником РодиВем, с којим је отишао до Кдис, да је прегдеда. Одушевљење није било велико, а и дочек баш не особит, јер је свака свечаност у напред забрањена била. Дочеку је присуствовао и ђенерад ЈовановиБ, који је тога дана приспео из Сиња. У вече беше слабо осветлење, а то можда с тога, што је царевиВ одмах по повратку са Кдиса укрцао се у ратни брод, у којем је билаивечера. Зором 28. о. м. отпловио је ратни брод са царевиБем из Спљета код пристаништа. Не могу преБутати један занимљив случај који се десио на овом броду. На столу у кабинилежаше 125. број „Заставе". Ја преŁем столу, узмем „Заставу" и станем је „штити од главе до пете“. Неки моји сапутници сгледаше ме непрестанце као каквог бакарастог Индијанца, на моје дивночудо. Завириваше крадом спреда и озад у „чудо“, које у руци држим и штијем. Но моје њиховом чуђењу скорим ми постане јасна ствар. Они су, боже мој’ Хрвати, па не могу да прочитаЈ'у наслов од листа. Један млад ХрватиБ узе „Заставу" па стаде свом старом прнчати Маркове конаке о том чуду; поче му казивати, да је то „турски" лист, да су то „турска* слова итд. У томе му повлађиваху и неки околостојеБи „Мартини", но онај стари каода j’e био памегнији од њихсвију, јер слегаше рамени и не хтеде се дати осолити мудрошБу млаТјана нараста хрватска. □ На путу. Са нестрплењем чекао самда ми време допусти, па да се кренем у наше пределе амо доле, и посетим средину мога милог Српства. Удаљен од њега у хдадном туТјинству пратиосам радњу и ток наших кретања само из новина, те није ни чудо, што сам се зажелио ону приповедану слогу и напредак и очима да видим. Па доиста с поносом можемо реБи, да тога народа нема у данашњем свету, који би оволики набројуутаковим политичким околностима, те воље, те одважностп, тог безпримерног пожртвовања показао, као што је то наш народ у овом последњем деценвју у опште учинио. Будимо уверени, да непуне своје ступце стране новине о нама што смо ваљда незпатна чињеница, не мрзи нас маsарско-турска алијанција што нас се не боји, не завиде нама бадава крштени и некрштењаци. Ко од туђинацадоброуочигеограФскиположај наш, видиБе, да j'e редак народ, koj'h га таковог има. С једне стране јадранско море, оно нас спаја са васцелим пространим светом, с другом страном ударамо о Дунав, ту средиземску јевропску реку, која Бе нам наше продукте по времену у даљне пределе истока односити; а наше од природе богато земљиште јамчн нам, да неБемо морати у туђем вилајету сваковрсне потребе намиривати, но своју сопствену индустрију издржавати. За време од ови 6 недеља дана, које једнако на путу кроз овостране пределе српске пролазим, походио сам више наши вароши као и села. Али морам и нехотице да признам, да сам мало

више држао о овостраном раду нашем, Прво и прво где год сам доспео, на моја разна питања дознадох, и то на жалост, да је веБ одавно нестало оне љубави и одушевлења за свој род; нека малаксалост, да не кажем равнодушност, увукла се у поједине наше општине. У општини странака... сва?а... опадања... то је сада на дневном реду. Парохијани се туже на попа, овај опет нањих, а учитељ и на једне и друге. Може бити да је ова неслога, или да је боље народном болешБу назовем, као посљедица садањег прелазног стања; али старати нам се ваља, да ова не буде и од најубитачнијих посљедица. Како ме школе нај'више интересују јер сам уверен да су само оне темељ сваком раду и развитку у свију народа биле и биБе то нисам нигде ни пропустио а да их непосетим, и могу у опште реБи, да се види неки напредак и за почетак можемо доста сматрати. Уверен сам, да неБе и остале општине изостати у овом обзиру иза напредиијих, та данасје доба рада и ко не корача напред, тај ступа натраг. Народ треба да увиди потребу од школа, а да то буде, нужни су нам ваљани учитељи, који Бе хтети а и умети својој задаВи иодпуно да одговоре. Доста ми је жао било кад сам дошао у Н. Сад и чуо, да је ерпска вигаа девојачка школа тако мало одзива нашла у нас, Ово не би требало да буде. Пре сам читао где се тужило да наша женска деца средњег и интелигентнијег сталежа после свршених основних школа немаЈ'у нигде где би нашли душевне ране у духу народњем, и како би нужно било, да се и за њих какве школе дигну. Ово јавно мнење и дало је повода сабору, да подигие вишу жеиску школу у Н. Саду а и у Панчеву, као у средини нашег народа. Кадсе узмеколико нас стаје трошка ови заводи, било бн греота и на даље према истима хладан остати. Бар колико ми приповедаху, учитељи су људи, који су оправдали поклоњено им поверење, а као годинама дају нам и јамства, да Бе по времену то и у веБој мери учинити. Посетив Сомбор известио сам се о нашој препарандији, и мило ми је кад могу да кажем, да се и људи, нашој народности мање пријатељски, о истој школи као узор-заводу изражавају. И наше гимназије ми хвалише, а надам се у будуБе и још боље што чути. За проФесоре ваља нам бирати стручне људе, који су се за то спремали а неонакове, коЈ'игледе да их проФесура издржи док не доВу самодокаквог другог леба. Било је прилика да су по неки могли свој супленски јубилеум славити. Ја мислим да смо позвани а имамо и права да контролишемо оне, којима ми годншње по двеста до триста деце поверавамо. Неможемо довољно на срце да метнемо надлежним властима: да боље промотре како проФесоре тако и наставна учила. Ово све спомињем за то без да икогоВуда вређам што наши заводи морају у сваком погледу куд и камо државне надмашавати, а да се одржатн могу. Нпђија, 25. августа 1877, Покрај свег заузимања државног и спајинског, да се пришелцн у равном Срему настане и одрже, било би њихово заузимање узалудно, само да су им Срби билн тада узкратили своју помоБ, Па и данас, да их Србн онако пријатељски потпомажу као они Србе, веБина њи морала би „пинкл ауф пукл“паодкуд су и и дошли. Ал што се није онда учинило, то семоже сад. С тога, браБо Срби у равном Срему, којисмо

од тих пришелаца поплављени, те нам наше породице својом вештином на непрестано сељакање при— ваља нам ако оБемо то зло да отклонимо, да се и у приватном животу и то у сваком погледу својски подпомажемо, јер тунамбарнико на пут стати не може; а са бра Бом пришелцима да што више избегавамо заједнички рад, све дотле, докле прама нами не буду поштеније радили, јер које њи изкусио, како вештачки подмукло српско неуке породице упропашБују тај не Бе смети онако ни радити. Ово Ее према данашњим приликама најбоље сретство бити, да се њиховом ширењу у равном Срему на пут стане, а да се што сигурније обезбеди опстанак српском народу. Овде код нас не може човек веВ више њихову подлост подноси; све што је српско мрзе ужасно и хтели би да униште, па ту не бирају сретства. У овом их подстичу и подпомажу и румски србождери, па чак и из новосадске прљаве кујне добијају упутства, како ваља упропашБивати раце. И заиста овде код нас може се реБи, да су многу српску породицу упропастили. Али о овом Бу особено и опширније писати, с тога ми допустите, да вам само још један њихов нитковлуксаопштим, који је од великог замашаја могао бити. У очи српско-народног збора опростите, што овај наслов румском збору дајем, та како неБу, кад I на истом ван Србина никог друсог не видох! Инђијски се Срби искупе у школу да се договоре с ким Бе који иВи, да сваки немора терати својих кола, и кад да се крену; а неки уображени сплеткаш музикант Браун, чувши за исти, оде кнезу и позове истог да тај скуп ома растера,јер вељаше му: договарају се раци, како Ве ноВасда потуку све Немце. (!) Он је на кнеза чинио пресију да то учини, и наЈ'после искао од кнеза, да му да пуномоВије, па Ве он то учинити кад он не сме. Он (кнез) наравно мало паметнији од тог лудог музиканта, који по што по то хтеде мирне Србе узнемирити и тим велики, жалосни скандал проузроковати, одбио је његов лудн и обесни захтев. Знамо ми, да би наши Маsарони тако што желили, cimo да нас онда с помоБу власти боље потискивати могу, или ваљда су хтели да с тим прсузрокују и вабрану збора? Ми би желили, да се овај сплеткаш због тог на одговор позове, да се поведе изтрага, па Бе се увидети његова опадачина, а може бити да Вемо и намеру, што су с тим хтели, дознати. Не сумњам, да ово није радио у споразуму са осталим мађаронима, а нарочито са шмилом. Против нашег општинског поглаварства све веБе и веВе огорчење у народу расте, и тешко да Бе се на својим омиљеним местима још дуго одржати. Осим иних њихових грехова, највеБи им је грех тај, што сваки оБе да је све и сва, да је раван са кнезом па чак и са поджупаном, ал не у раду око општинског добра, веБ у господству. Ово је узрок из ког потиче самовоља, и опет из самовоље злорад. ВеБина данашњих претставника а и садашњи кнез били су веВ један пут из општине истерани, тако, да им тада ни сами Раухови њима одани чиновници нису били кадри помочи, такосубили огрезли у греховима. Ја вас уверавам, да веБина данашњих претставника никаквог поверења у народу не ужива, и да су случајно изабрани. Музикант Ве и овде њихов пад убрзати са својим сплеткама и здорадом, као што је и први.