Застава

извршавању својих послова, хојој сам ја тако вјеран да не могу битн вјерннји. Ш. То се видн г. само што имам још н то примјетити: Да, кад се је наш народ у овим земљама могао слободио звати Србннои и пјевати свог Милоша и Марка и Српскога кнез Лазара под страховитим арапскостамбулскнм Кали Фама, iao и кад кад и под усамљевим мухамедовско јаничарскнм крвавим сурама алкорана и шеријата, може и под уставном Аустро-угарском, дочин знам, да се у Аустрнји све народности колико их год има зову својнм народннм именом, па по томе можемо се и ми у Восни под том истом вдадом Србима звати. Ч. На то онет кажем да нвје могуће него бар Бошњацима. Ш. Не, у том погледу ни Бошњацимз, јер су и Восаица као и Херцеговци, Црногорцн, Србијанци, Сремцн, Вачвани, Ванаћани и £е год се Срба налазн саставни део српског народз, дакле, Србн. Ч. Најпосљо кажзм вам, вн сте политичнн преступнвк и са овог и са другог гледишта за које морате у Суботу најдаље из Сарајена одлазати. Ш. Ја веђ ввдам да морам, аликажемвам да је то грдна неправда коју ви мени чиннте. Непризнајем да сам нкахав подитичн« лресгул уЧBнио. Мерутим знајте, да Бу нротнв таквог насиља у своје вријеме протестовати. С богом. Озо дакде као и све горе наведено па и свл народви нргведнн вапајн јасно свједсче да нашнарод није вољан бао ни у какав сужоб ступити с новом владом, него су то вроизвели својевољно они људи, KojssMa је Аустро-Угарска можда моментално кормило и судбину Восне повјерила. С каквог пак гледишта они то учизише, мн са неможемо сјетитд aso није с тога, да кад се наш народ доведе у сукоб с владом, наша Бе поворка много лаше моБи ловнти рнбу у мутној води. Но било како било, наш народ је далеко више сзнјостн похазао него што су они икад моглн замнслкти, а то се најјасније показа при Црнчевг>ћа и Шпадвјера и при сједницама народног збора, да лн Бе се швљатн депутапија цару ? збор захључн да неће, нити се може шиљати врноваким пресијама и инквизвцнјама. На сваки дагле начан свакн лако увадета може, да је хотнмачно дојакошња висока управа босанска овојвм притиоцама нарочито хотјела произвести овај метеж владе и народа, о чему преко свега другог Hajјасније свједоче и оне грмсБе пријетње фцм. Фмлиновића изговорене арх. Сави КооановићЈ: „Знајте, да &е толвко Аустро-Угарска бити снажна, те Бе моћа вас, два учатеља Ц. и Ш. и десет сарајевских гадова одавде нроћератил Овз је баш у суштини рекао нобједилац Босне, опет нашвнсоки брат словенсхи, ио он иоти млн није знао или му није нико доказао, да су ПетрановиБ, арх. КосановиБ, ШиадиЈвр, ЦрнчевиБ н она истидесет као што он речс гадова сарајевски, спасли част и жввот аустрс-угарског консуларног кора нњвховм доданика, како у Скрајеву тако и uo свој Босаи. lUro то опет свн Фратри н остали његови савјетницн како од твх истн поданнга, тако и од такозвави сарајевски католнта, нмјесу кадрибили учивити. А осим свега тога он можда ни нојма нема о томе, да кад бн овн истн људл сгуаилн у ино

вријеме на чело народне војсае да би оии исти далеко више окршаја велимо пушчане н топовске магле преж jbho. А по готову смо увјерени дз га на би онако олако Херцог Взртембершки другом Радецким назвао и освајачем наше поносне Вссае пубдицпрао, кад ба све ово у обзар узео фцм. ФиднповаБ увјеронн смо, да неби ове људе нзхад ни помислио проБерати, нити бнплеменити гроФ Сапари такофер побједитељ Мјфтијин бдагоизволио дванаогтољетном ђачету Сави ТомиБу обеБавати у Вечу куле у ваздуху и пунити му ручице жутим имаерјалима само да каже: „Је ли арх. Савн КосановиБу, Потру ЦрнчеввБу и Фиднпу Шоадијеру протнвно, што је овде војска аустро-угарз«а дошда н да ли би вољоли, да је српска или црногорска и т. д. Они као побједаоцн неби требали тат пресије чинвти над људима, који им ни у чему на путу не стадоше, него би нх бар требзли пустлти на мару да оилакују своју и свога народа несретњу судбину. Најпосле судбана је строга а српство у Босни, заклињем се пророчки, ма било што било, све Бе нас данас жзвеБе прежавити и још далеко далеко у своју сретнију будућност гледати; само не бих ни пошто још н ову присегу положао, да ли Бе се с ТребеввБа вјечно гледати Сарајево, то оставимо нзјпосље нишану, а ии, још ове вејавице док смо а н вријеме ако нам и не иде од срца запјевајмо: „ТребевиЕу висока плапипо С тебо ми се види Сарајево".

сти,,. . Uo овим речима учиними се да је старац много nptio ссбе мрстурао. Вели да је цииелар бао, и гле данас шта је од њега. Старац ме све веБма занимаше. ЧитајЈПн новине седео сам мало подуже, кад ево и старац стуми, у собу чисто обучен, хаљине н обућа биле су му целе. Он кзгледаше миран, смешно се благо када ме је угледао и викнеизаенадио: „Ах! зар сте ви веП овде." „Је сам, и то по одавна.“ „Драги господине* мељаше он „немојте се срдити што сте морали наме толиво да чеите.али умор “ „Неговорите старино, могу помаслити, како вам је првјао одмор, него је ли по вољи да нешто доручкујете ?* „Довустите npe свега* реане старац местоодговора, да вам се на вашој доброти захвалим. Верујте, ннсам внао до сад да и тавсва срца на свету има. Бог нека вам наплатн што за мене учииисте, MOja свакидашња молатва и вас fie спомињати, те сам да fie милостиви сасдушати молитву једнога остарелога патннка и...* „Велигу fie те ми љубав учннмти", рекнем старцу »ato више не будсте сггомињали што вам учинвх. Ја одужујем свој стари дуг. Онојесувише мало што сам учинио да би толико речи о том просипали*. Мерутим на моју наручбину би донешен доручак. Старац имађаше и данас добар апетит. Кадје свршио са јелом одемо у његову собу и он ми почне да приповеда: Десет година мн бешо када ми је отац умро. Бно сам меЈу својом бра Бом, а нмаосам их петоро. Ох! камо cpefie да вх познао нисам. Окн сви беху мање више самостални, када намотац умре. Отац се за живота постарао да своју децу обезбеди; н за мене би то учанио да га смрт не постиже, о томе сам уверен; ала овако остао сам неук. Нисмо бнли тако имуЕни, да би семати и ја могли издржавати од преоставштине, а и оно што је остало, поделише моја драга 6pafia собсм обеБавши да Бе се за нас бринути*. „Све је ишло како тако, док ми је мати жива бвда, гли бог првми на скоро и њу. Моја мебра-г,

fia зашто? Сагурно што сам км сувншан бно при делењу преоставштине. Но веБ кад сам се ту нашао, да ли су ме са материаом дозволом још, да будем шегрт код овдашњег цнпелара. Најстаријн брат одвео ме је и најгадннје препоручао. Рекао је да сам хуља и дола и да сам лењ, као да дете од 10—11 годана зна за за озбвљан рад! Наложио је мајстору да строго поступа самном. Мој мајстор вршио је савесно заповест мога брата и лупао не јева сваку маденкост. Мефутнм сам ја обагљао послове, што се нн мало нсслтху са мојом мдадошБу. Јели чудо дакле што сам н дан данас ситаа? ЕилФе се угледаше na мајстора и утрхиваху се у свом грубијанмву изузнмајуБи једнога. Недељом поеле подне ишао сам својој матерн к тамо сам јојсе.тужао адн ме она тешаше, да трним и да се бољен надам. Ола беше и сама болешљива и слаба, те не нмаше енергије да се за мене заузме. Световаше ме, да утађам своме мајсгору н да слушам свакога старијег кад ми шго заповеди. Носле сваког разговора са мојом матером беше ма лакше, ах! та она јсш једина беше toja ме љубљаше. Тешма ме је до последњег часа. Једног јутра дс£е мн брат н позове суровнм глдсом, да дођем ва погреб своје матере. Шта! помкслгм, зар и она!! Сав сам претрнуо и непомично незолико тренутака стајао. „Вуци се хуљо у сибу твоју, и одма обученда си се амо вратно*. Са тим речима пробуда ме мој брат из ваноса и нзгураше ме на поље. Тужан псфемкудмл рече. Нисем вдакао. Болје сувише јак био што ми слабачка душа осеБаше. Моја собвца беше на тававу. у звмње доба оcefiao сам ладан ветар што хујаше кроз пукотине. Ја би се згурио колго ма је Morjfie било н замотао у рвте, што су ми место кревстних хаљнна слЈжиле. Светлости не беше у мојој собвца ни од куда а њен ваздух тровао ми је живот полагано. iloj слаби али једини ослонгц оставн ме, нестаде га за навек. Седео сам тако једно време на прагу, држеБи ’д аву м<9У рукама« Мора да то дуго трајаше јер

зачух да нехо горе додази што нначе ндкад не беше. Ади сад угледам момка који ме је обнчно заштнБавао. Онако хао што је знао, тешио ме је н журио да се Ореобучем. Одем у кућу Mvje мајке. Она леж«ше у сандуку на столу. Изгледаше као да спава, јер на лицу беше јој израз лака осмеха. Еад сам је тако видио, бризнем у плач н почнем је љубвтн. Доsе и свсштеник. Мене умоне са мртве мајке, опоје нешчо мало, заклопе сандук и нонесу га пут гробља. Мратња беше мала. Та ко мари за сиротињу, а особито јадну удовгцу; чудо што су јој се синови кскупили. До§емо на грооље. Још једном ми би допуштено, да пољубвм савдук своје мајке, два сш>жне н немило руке отисну ме од њега —и за тимчух лупу. Моју милу мајг.у закопаше.* Старац застане мало, убрвше очи, што се сузама вапунише, па овда наставн: „НсБу да вам говорим и даље о своме тадањем жнвоту: могу само реБидамије хрЈавоишло, док ми мати бејаше жвва али после њене смрти стање ми се још веБма погорша. Ejfia нам се буд зашго прода, браБа требаху новаца. Мој део воделнше међу ссбом токорсе узеше га на зајам. Суд се није мешао у оваке ствари, та ко мари за сиротвњу. Ни данасне видох мога новца. Патња моја у мајсторској куБи увеличавала се с&аким давом, али сам издржао све н за то сами платио својом телесном немо Би. До£е време да се и ја ослободим. Моје „ослобоsење“ иије ми никакве слобеде донело. Пријатеља ниоам нмао. Јавна тајна беше да саи лола и хуља, само што ннкога не беше који бн тако што и дсказати могао; ипак сваки је тврдо веровао да је тако. Имао сам то заборавих реБн још неку тетку; беше то добра душа, другарвца моје покојне матере. Ооа ме је често себи звала, где сам много часова крадсм сретно провео. Тетка мипрвповедаше о мојвм родитељима, који су по њеном говору судеЕи занста честитв н ваљани људи били.

„Родвтељи моја* уздане старац „што не дочекаше да ме виде са нарасли крили идаметада у свет пошаљу; а овако шта је од мене. Слушао сам са великом пажњом теткине речи, поред свег тога што ми је једно исто по. педесет пута кезивала, ал јанмадох осе Баја изнао сам уважаватн што је добро и лепо, но ннсам крив што минедадоше, да своје ocefiaje развијем." Опет стапе старац н гледаше пред себе. Његов говор све ме веБма занимаше. „Мога сам мајстора оставио и оташао у облвжње место у службу. Тамо ми беше многобоље. Теткн сам писао, тодијо сам научао, н она ми је одговарада неки пут. Једнога дана чујем са евнм сдучајно на пвјаци да су ма тетку дан пре саранили. Био сам завста тужан. Бог једном мером мери, не обазире се ни на што, сзаког вове у своје време а штоменепозвао нпје, мене којн ништа доброга немам да очекивам незнам. Езд сам навршно 19 годнна морао сам цару служити. Што сам слаба тела бно, неузимаше у обзир. Морали су тако чинитн иначе неби могао богаташки син ослоборен бити. Ето тојеравноправност. Онај који има новаца одкупљује се а сиромах пати н жртвује своје здравље, што је за појединца неисплатимо. Једни су сдободни а други робовн. Зашто? Taso ми хоБемо т. ј. друштво xofie. Пошто сам знао свој ванат, то сам за време своје службе и даље радио. За мале новце бешо мпого рада. Жнвот ма беше ипак лакши но што сам се надао. Кад сам навршио осам година „верне* службе рекоше ми да сам одпуштен и да могу иБи. Еуда? То ми немогоше казатк. ЕуБи ннсам могао, осебито кад еам чуо да су ми моја браБа све што имз!>сху проФуБкали, дакле шта fiy тамо. Трзжно сам службе и (СвршиЕе се.)

Д о п и с и.

Кастел-ластва у Паштровиће 29. новембра. Назад пеколико дана донесе нам брзојавка нз Беча тужау вјеет, да је наш врлк брат, врједни Србин, достојнн застунннк бокешки на царевинском вијеиу Сте Фан М. Љубиша преселијо се у вјечност дана 13. нов. у 3. часа послеподне. Гласовај као грои поразн свакога до кога допрнје. У многим куБамз ззчу со јаук и кукање; звона црквена мртвачкам тоном објаваше ову жалосгну вјест по свој вароши, а уцвјељена својта обавати црнвлоа стаде оилакиватн сзој горки удес н неоцјењвнн губитак. За показати своје признање на спрам покојника и очзтовати дубоко саучешБе у обштој братcsvj туги, туторство са овдашњам парохом, првљепнше на јавнвм мјеотима објаве, да Бе се у идућу недељу т. ј. на 19. новембра држати парастос у парохијалној црквв, за вјечнн покој душе покојникове, та позваше томприл&ком све варошане, војничке старјешнне, друге члновнике и стрелце којз се у мјссгу десмше. Kaio пз обл&жњијех тако и из даљнијех села Паштровскнјех слеже се на означгни дан силни народ у маденој цркви Каотеластванској, која је по своме могућству, слмчан предстојеБем сбреду дочск привравнда. У 10. часова изЈутразапоче се бсжија сдужба, а около 11. napaiTcc. Када се је при Егтенвјлма иомињало нме покојниково, сузе нам одговараше, јер гласа не бјеше чута! И свештени.. мораде на часе причекивати док се обште

јецање мало утиша, а срцама иа трен жалост о* думине. При крају изговори мјестни парох Греговић у част високом покојнику похвалну рјеч, која је ненрекиднвм уздиеајема и узајамаим јадиковањем пра Бена бнла. И тако свршл се ова жадостна гвзтковнна у најбољем реду н најве Бој тишнни. ПрисудствујуБи народ хтједе да се оправи од стране свијсх брзојав породица Љубзшиној, у ком нзјавише дубоко саучешБе у жадости њиховој за изгубљеном диком Бокешком. Неха буде вјечна слава нмену, лаказемљатјелу, а преблага Бог милостив души његовој.

Књижевност

В6ЛИКIИ СКОРНИКЋ, лико GoKfAHii ст!\'ц>х и ггкснЈИ вх нгпрлздники господскУа и когородичнид, ГДКОЈКЕ И НАрОЧИТИМХ СБАТИЛЛХ, НА БЕЧЕрНИ, #ТOЕНИ И Ai'TS’friH Ц'кллг<л' ГОДА иул ОСЛЛОГЛАСНИКА , ДБОМНАДЕСАТК мГнТи , ТрТшДИ ПОСТНКIА И ПЕНТТКОСТАЈА Тр#ДОЛЛ'А же и иждибенТеллк ДиллитрlА Поповичка ПЛрО\А СОЛЛКОрсКЛГШ ScTfOEHHMH И ПЕЧАТАННМИ. Kh Новоллх 6л<ук. V СЕрКСКО-НАрОДИМА СОтупогрлфТи, 1878. года. На вел. 8-ни. страна 483, цена 3 Фор. а. вр. ПрибазујуБи ову изврсиу књигу у својој врети српској православној вублици,анарочлтосрпcshm општинама цоквеним не знамо штавећма да иреворучвмо: Илв ону марљивост, којом јегњига доведена у ред од госноднна уредннка а нздавача, или оно живо сазнавање свзга што је потребно за сваку нашу цркву, нли саму мзраду од стране српске задружне штамиарије. Ми се морамо радовати, што је посао око уреsења ове књиге баш пао у руко г. ПоповвБу ма да се у оаште узима дч је то лак посао покупити готов материјал вз црквених кљвта, јер је он баш уопште позпат са уредностл и најдоследније тачностн у свом долокругу, а ове баш врлине треба да красе сваког српског свештеннка. Као год што у опште извсрно дело одаосно књига представља публицн мисли, осећаје и вољу пишчеву, тако и ова књига о којој је реч овде нзноаи нам жзву слику г. уредннка у погледу споменутнх двеју врлоа. Осим тога, што је г. уреднак покупио све оне стнхире и пе.ме духавне, што се како недељом тако и у све благе дане поју на вечерњи, јутрењи н летууфији преко целе године постарао се ои, дауза дивне побожне осећаје, праћене исто тако дивним мелодијама, којима наша православна српска црква сдави свога саздатеља и угоднвке му нде напоредо и разумевање онога, што се поје, теје ради те целн растумачао прво све оне стране речи (по највише грчке) што се налазе у нашим црквеним књигама, а за тим све оне црквено-словенске рсчи, које се без речника тешко могу разу-

мети. Ове речи заувимају пуиих 16 етрана ведихе осмиие. Измеру „зборника" и „речника* заузима типик нди црквено правнло преко 30 страна ове књиге. Тнпик је написан најчистијим српским језиком и то тако лако и разумљиво да ионај који никад није учио правнла, приправљајуБи се за отправљање певачке дужности у цркви, само ако зна појати, може стати за певнвцу и без запнткивања и изгледања на туsу помоћ отпојати оно што се прописује и оним редом ка] ко прописују црквена правнла. Кад се узме на ум та околност, да наше многе цркве немају своји минеја, а које имају, нмају их само за једну певницу, онда неможемо а да и не свршимо овога приказивања препоруком, да свака ма и најсиромашнија српска православна општина набавн себи ово дело уз незнатну цену од 3 ®op. а. вр, ■ — Но пошто оваке књиге треба да су трајније, то би препоручили г. Поповићу нека се постара за то, да општине у којима нема књигогезаца, могу добвти н готове, увезане књвге. Што рекосмо, не рекосмо у корвсг г. Д. Поповића, нсго њему у хвалу а српским општинама у корист; а не рекосмо нвшта сувнше. Срисси је народ кроз столеБа бивао потискнван али није никад клонуо, јер му његова православна црква не даде, да клоне у мучиим дневнма свога нскушења, него је пружајући прстом на своју децу довикивала гончоцвма, у свести своје снаге: ~đl|lE GO ПАКИ БОдлЛОЖЕТЕ, И ПАКИ ПОК*кжДЕНИ кB’дете. ЖЕ ВЛШЕГШ НЕ уЕОИЛЛЕА ниже гакш сх нллли Богх !* ‘ („Јавор.“) Д, Ј. НОВИ САД 13. децембра. У прашкој „Подиткци" а и по другим страним новннама, кахо је наш српски свет зачудчла изадивила презнднјална наредба загребачке ренералне команде на српског патријарха, којом се патријарху налажо да без одлагања пошаље инвентар о сфзктивном стању народних Фондова и ризннци (украсила) српске патријаршије. У једно се додаје, да је та наредба потекла зар услед гласова, као да је изгубљен нсги ннвентар. У сдед наЈпоузданијих инФорм&цаја у стању смо јавита, да у свему том нема ни словца истине. Да не би оно по милијуна готовог новца, што се saтекло у народној благајни, стојало без и каква приплода, док министарство не реши познатуремонстрацију одборску у поглзду ивдавања зајма, саборски је одбор вакључао, да се та свота укамати у бечком кредитном заводу, и свом члану, дру Ник. МаксимовиБу, и Фискалу народних Фондова, дру Мвх. Полвт-ДесанчиБу, поверно, да изврше одборсги закључак и лично однесу намевену своту у Беч. Како је меру тим на један мах знма стегла, те обустављена пловидба бродова Дунавом, то је закључак остао до сад не извршен, а скгурно се на Бе нн извршити, доксе опет но отвори комуникацаја Дунавом, јер толвку своту новца вије саветно носвтн на колн сухим путем. Мн се дакде домишљамо, да је горња вест