Застава

Суботица 4. маја. II опет једним именом више у читуљи узданице српске, и опет отрже нам смрт даровита младиБа, чије је срце тако жарко, тако истинито за род осећало... Обрад Белеслијин, осмошколац на суботичкој гимназији након 3-месечног боловаља (у грудобољи) у свом родном месту у Сиригу, умро је. Покојни Обрад спадао је у ред оних ретких младиБа, који са својих способности најлепше наде Поуздано смемо реВи да би он временом један од будуЕих умних бораца био, јер је он са своје озбиљне нарави и праве српске дуп е позван био на то. За рана је схватио значај српског имена и зора, за рана, шта дугује сваки ваљан син роду своме, и погодио онај правац којим идуБи постизавају се она средства и оружија, помобу којих кадри смо стати на браник највебе светиве народности. А вегова племенита душа справна беше иа све тешкоЕе и непогоде она би их мушки савладала, и сад кад би једну стадију свог неуморног учеља и рада свршио, нестаде га у првом цвбту живота његова, на неизмерну тугу матере, која у њему своју наду губи пријатељаЈЈкоји узор друга и у оппгте свих познаника, а то су сви наши Суботичани, који га тако радо имађаху! Ово нису празне речи, пуке Фразе но права истина. Ко је с њиме подуже у додиру био слушао његове зреле разговоре и самостално на свестраном знању основано мишљење о разним озбиљним стварима, нехотице је морао припознати даје он варедан младиЕ, узор Србин. С тога заслужује мили покојник, да наша стара . „Застава*, под којом би се временом и он борио, посвети неколико речи успомени љеговој; уздахнувши на гробуОбрадовом, хвалеБи племенити покушај, жалеБи среБу српску у одгајивању будућих умних бораца! Као ученик одликовао се ванредно оштрим сватаљем, истрајношБу у раду. Са поносом можемо рећи да за ових осам година не беше му парана суботичкој гимназији. Огромно је оно знаље, које је он у свом из свих предмета без разлике себи набавио. А што је знао темељно је знао. Начитаност за своје доба (па тек му 19 година беше) велику имаћаше. Млого се зааимао књижевношћу у опште, а наиме нашом, и у том је леп резултат јпоказао. Од Видаковићевих ромапа, од старог превода Фенелона па до најновије паше кљижевности, у свој опширности ју је познавао. Огледао се на књижевном пољу итоповољнимпо. четком. Судећи по првим покушајима и на том би пољу далеко дотерао. Од покушаја угледао је света превод једне хумористичке песме, под насловом „ћаво и жена« од Ј. Арања, штампана у „Стармалом" 1878. 0 овом се преводу сам Змај похвално изражавао у писму и подстрекавао га на рад. И на њега се могу његове сопствене речи апликовати које је лане о смрти Симе Јовановића осмошколца у „Јавору" рекао: „ТуЈе књижевности цветају а наша пропада. Зашто то, шта вам радише писци, где вам је млађе колено кљижевничко? Оваки рачун иште од нас будућност, амијој га ево дајемо: помрли су.“ Затрпасмо у земљу толика знања, таке вреле осећаје, у земљу, као што песниквели: „Где лежи многи српски алем закопан"? đ+«

Народна просвета.

Сремски Карловци. У најновије доба ci почелн су многи пријатељи шкода говорити и пи- је сати о том, како наш народ у многим крзјевима кг нашо домовине не само не напредује, него баш љ назадује и нестаје. а Многа наши учени људи и пријатељи народнога напретка принисивали су тој жалосној по- 6] јави сад сво, сод оно, као узрок, и истражнвали & су начине, којчма би се тој несређи доскочитн дало. з® Једни су да су ти шкодљиви узроци o.i веВвном изван домашаја школе н то поглавито у у? домаБем васпитаљу и неговању здравља и веле: „Школа и породица тако су уско спојеии кругови ч: у детињој дијететици, да вх човек не може посе- т< бице испитиватн, јер што се у једном кругу до- ш бра постигне и учини, може се у другом опет са Р' свим Ако смо ради, да се преобрази дијететика, то се по истим начелимамора Д< уредити и домађе васпитање н неговање здравља*. П 1 Други су осим тога наваралн и то, да је тој Bf жалостој појави доста криво такоре и жалосно ста- П ње наших школа у здравственом погледу. С њима Ј! се и ми слажемо и покушаБемо исто, у кратко, по Hi начелима педагогије доказати. Звамо, да од роsења па до смрти наше, прва = и највеБа нам је потреба чист, свеж и здрав ваздух за дисање. Н. пр.: Као што свеБа не може го- ci рета у оном месту, где је ваздух покварен и ку- xi жан. тако н човек,ј па ма каква састава био, ш не може живети у поквареном и кужном вавдуху. Т Што је ваздух чистији и свежији, то је и чо- т« век здравији и веселиЈи. Људи, којн у поквареном п ваздуху живе, не могу бити здрави, него мало по д: мало вену, слабе и нестају, јер је ваздух најпо- В требнији ва живот човечији. и Где многи људи заједно живе, ту се ваздух м квари и то веБма у лето, него у звму, веђма у = затвореном простору, него на пољу, а особито у школама где многа деца дишу, а шхолске дворане немају потребне вентилације (н. пр. наше школа; дворане) н ту младеж наша (будуђаузданвца) про- ci ваsа дан на дан по неколико часова у покваре- и ном и запрашеном вавдуху и трује због неха- bi тости својих родитеља мларани свој живот. а; ТакоŁе непази се на правилну светлост и топлоту, hi те скоро нигде нема намештаја, који би уре Јен yi био према здравственим захтевима поглавито, пре- п< ма узрасту дечијем, једном речи: „Ми смо у том ц; погледу још на веома примитивном степену«. Hs

ор. кад у влажну и нездраву собу натрзамо до стотине мале, слабе њежне д‘чице зчцело, да се ту у многом детету заметнути могу клице свакојаким болестима, о том нема ни мало сумље, тесе чудимо грешном иемару и небризи, која се у том погледу код нас још увек показује, дочим се код напреднијих народа на то највећма пази. Кад зиамо, да човек док је жив не може битв потнучо здрав, ако станује у кући, која сни једне страно не одговара зтравственим захтевима, па ма иначе колико му драго настојао око неге свога здравља. Исто тако не може бити говора ни о школској дијететици, ако школска зграда својим положајем, уредбом и другим својствима не одговара оним иахтевима, који су за здраво становање потребни, Дакле: „Детоту је родитељски дом први, а школска зграда други стан. У њој проваћа више година и то готово сваког дана по четири, пет. шест и више сати“. Школска зграда треба да је на сред места или што више усамљена од уских улица и светског метежа, и да се налази на пространом дворишту обграћеном зидом иди друге врсте уку сним плотом, али тако, да са свију страна може допаратл светлост, свеж и чист ваздух, а у примерној дзљини од зграде ваља засадити hbcks лисната дрвета, да се деца у летље доба за време измећу-часнн одмора нод љима одмарају. Школска зграда несме бити дакле у уским улицама или високим зградама, нити блвзу пијаце, крчме, нити у блвзини љеној заоди, баруштине и т. д. Школска зграда треба да стојн напростом, узвишеном и песковитом земљншту, да је узвишена бар са два, трн степена (басамака) дужиномваља да је к истоку н западу, а прочељем к северу и југу окренута, и да је снабдевана са простравим ходником. Школска дворана треба да је пространа, да на свако дете до 60П децмет. простора доре. Све школске собе треба да [су бојадисане (јер бело шкоди очима) в то са угасито плавом бојом. Зеленом бојом није пробитачно, јер она садржа у себи сачана, који се испарава и буде јако отрован. Школски прозори треба да су велнкн и да стоје ио вмше од семље, да светлост на децу једаако пада н да људи не могу завиривати у школску собу. Прозори треба да су двосгрукн-и да нмају велика стаклеаа окна. На једаом ила два прозорз у свакој школи треба да се налазн ветрило, да бв ваздух промајавати могао. На прозоримо треба да се налазе завесе зелене или пепељасте боје, које да се овдо подвжу. Светлост треба да долази деци с леве стране иле одозго. Сва школа треба да је патосана с тврдвм даскама и сваки дан бар једаред да се чистн и ветри. Школске пећи треба да су од черпића, порцелана или земље, н да се налазе подалехо од врата, скамија и прозора, да би се ваздух у школи подједнако загрејао. Гвоздене пећн нису добре, јер кад се јако загреју производе шкодљиви гас (угљени оксвд), који проузрокује главобољу и муку. а и саму смрт. Школску собу треба тако грејати, да никад небуде топлије од 18—20° Целзијев. За то свака шгола треба да вма свој топломер (термометар). Из горенаведенога види се да душевнн н физични развитак школске младежи зависи млого и од школске зграде. Адо таки зграда моБиБемо само узајамвим потпомагањем доБн. Дакле, унапрећеље наших школа требаувекда нам је најсветија мета, којој тежимо. У том светом раду заслужује с правом потпоре васколнког народа нашег, а поглавнто народ. духовнвх старешина. У почетку на?БиЕемо на свакојаке незгоде, алн доБиће време. кад ће се наше заслуге увндети н признати. Немар, ћутаље и трпељиво дураље довегоћо нас још у горе стање, него што смоданас. Пренимо Србн браћо! и иокажимо свету, да смо јунаци и на културном пољу н да смо вољни за напредак наше младежи све жртвовати. У то нам чме Бог помогао. Нови Сод 9. маја. Русији непријатељски листови разгласили су, да је поводом нихилистичких смутња, између осталих, изгнан пз Русије славни приповедач руски Иван С. Тургењев. По тим изворима јавио нам је то и наш један дописник из Беча. Тургењев пак поводом тих гласова нашао се побуђен, да јавно по новинама изјави, е то није истина. Њему је, вели Тургељев у изјави, и од сад као и до сад слободно, у свако доба поћи у своју милу отаџбину, коју од свег срца љуби.

H О B И Ј Е.

Почетком овог месеца прешао је Спич у аустријску управу. Примање управе извршено је свечаним начином. Аустријска посада ушла јебез икаква отпора у варош. Под Суторманом поздравила по налогу кнеза Николе црногорска депутација аустријске војничке и грађанске власти. Застуцник црногорски држао беседу сакупљеном народу, упуђујуђи га, да буде веран новом владаоцу и послушан царским властима. По том је свечаним цачином предана спичанска област. Царинске конФеренције у спољаш-

љем зваљу у Бечу довршене су. Што се тиче трговачког уговора са Србијом, сложило се у том, да се Србија позове, нек почне преговоре. Намерава се, да се са Србијом склопи трговачки, железнички, паропловидбени и уговор о консуларскнм зваљима. „Иолитика" јавља, да је Порта из[прва захтевала, да се у конвенцији о окупацији означи, како Бе султан у Босни и Херцеговини практично вршити своја сувренска права. По томе би судови требали да суде у име султана, а за инвестиције не би смела Аустрија доцније искати накнаду. Но то као што се зна није усвојено. Конвенција је у „Тиркију" обнародована по што је порта дознала, да Аустрија на граници Новог Пазара спрема војничке оФанзивне мере, и по што се (Порта) споразумела с Русијом приликом бавлења Обручева у Цариграду. Даље намерава Порта, да обнародовањем султанових сувреских права мухамедовце у Босни и Херцеговини задржи да се не исељавају, да би тако сачувала султану одан живаљ у тим покрајинама. 5. о. м. кренуо се из Цариграда пут Беча Едем паша нарочитом мисијом. Порта јо, јављају неки Аустро-угарски листови, дознапа, да емисари српски, црногорски и босански држе потајне сас т а н к е. (?!) Из Ливадије се 3. о. м. јавља: Јуче стигла амо бугарска депутација, данас предала кнезу Александру изборни записник. У по дне примио цар кнеза на челу депутације и ту кнез цару Француски рекао: „По што сам од депутације примио изборни записник, сматрам си за прву дужност, да захвалим Ваш. Величанству као ослободиоцу мог народа." По „Пол. кор“., довршени су преговори ме-5у Портом, руском посаобином и ћен. Столипином ради пре дај е у праве над Источном Румилијом. Усвојени су руски предлози, по којима Бе прво ћенер. секретар отићи у Пловдив и уз потпору руских званичника 'примити управу и званичничка места мало по мало гопунити ypoljeницима. Тек по што се предаја са свим сврши, примиће Алеко паша управу. „Политика" јавља, да је руски заступник Новиков саопштио бечком кабинету подробан план повратка руске војске са Балкана. По томе руски одлазак биће довршен 25 јула. У Цариграду се јавља „П. Л.“ образовала многобројна и угледна странка, којој је програм: што већи ослонац Турске на Русију. Очекује се великарускаодличија за великог везира, ратног и министра спољашњих. Источно-румилијска комисија за урећење граница започела је 5. о. м. у Бур-ј гасу свој посао. Из Бургаса иде у Сумариту, па у Бујук-Дервенту на Тунџи, до места где је лане прекинула свој посао, одатле у Дренопољ и МустаФа-пашу на Марици, па онда преко Родопеких гора до Кадупета.

СТАЊЕ ВОДЕ. Н. Сад 8. (20.) маја 6'35 метер опада Пешта „ „ 3’70 „ стоји Осек „ „ 3*52 „ опада Земун „ „ 6-92 „ стоји Барч „ „ 2*70 „ долази Тител „ „ 5*55 „ опада Јовановић, мерник. ПРИПОСЛАНО.*) Г. Мити Пејићу, учитељу, Госпођинце. Кад сам прочитао ваше „припослано“ у 66. бр. „Заставе“, згрозио сам се, гледаЈ’уВи вас тако ниска, подла и лажљива, пасам из дубвне душе завапио: тешко теби школска омладино, коју васпитава тако гадна душа! Према томе ја и не одговарам вас ради, ви „божзје створење“, које се само бдатом ритати знаде, него одговарам ради читалачке публике, која је читала ваша извртања ипогрде ваше на мене. Ја сам npeje кавао да ми ви дугујете рест од 23 ф. за разне књиге, које сам вам уз књижарски рабат 25% пре две године дана на распродаЈ'у дао. Еазао сам, да сам наплату и подниру овогарачунаод вас много пута тражио. Казао сам да сте на многе моје претње после годину дана одговорили, да heie за кратко време моје потраживање подмирити и да сте ми вратили неке непродате књиге. То сам j’a казао. На то сте ви уз многе неистине и извртања одговорили још и ово: „Цео ваш рачун с књигама заједно износи23ф. одкуда сам ја дакле могао и вами непродате књиге вратити и опет 23 ф. дуговати? и покрај тога да имам још толико ваших непродатих књига, које сам више њима овде и сада показао “ Тако само ивврИу и одговарају створови ваше багре. Ја сам од вас изрично тражио и тражим „рест“ од 23 ®op. (В. још једном мој одговор у 63. бр. ~3аставе“), а ви да би могли скрпити некаквог одговора, изостависте ту по вас кобну речцу „рест“, па правите моје потраживање смешпим и недоследним, казујуКи „како имате још мојих непродатих књига и како сте их многима тамо показивали." *•) За ствари под овом рубриком не одговара Уред.)

đa мануФактурну радњу тражи се један солидан помоћник са добрим сведоџбама. Извешћа даје Администрација „Заставе”. i-i

Но то вам може веровати ко хоКе, само не могу ја, који имам разлога за то, јер држим да сте ви били иоле поштев и уредан човек, и да вамје доиста преостало непродатих књига, ви би морали ове још пре годину дана мени натраг вратити и свој рачун које пепродатим књигама, које готовим новцем подмирити, на које самја вас многопута узалудно позивао. На против у вашем писму од 11. маја 1878. изрично стоји: „Што ми је остало књига првом приликом Еу вам послати, као и иовце колико сам за продате књиге скупио али доста има пескупљеног, јер ја сам само давао мислеВи платиће. Оно истина неЕе ни остати неплаКено, али морате само још пеко време причекати, јер сад људи немац новаца 1 * и т. д. завршујуЕи: „Немојте ме дакле више опо мињати, гледаБу што пре будем могао да скупим и пошљел вам“. То су ваше сопствене речи, написане пре пуну годину дана. Али писте их одржали, јер нити сте вратили oj тога дана до данас какве књиге, пити сте једну пару новаца послали. Пре свега тога у априлу 1878. послали сте ми 2 ф. 62 н. у готовом и 6 ф. у враВеним књигама, услед чега је и остао неподмирен онај кобап р е ст од 23 ф. који сам вам пој единце како сте што добијали неколико путау рачуну исписивао, али занаго. Вашједакле цео рачун (као што и сами знате) 31 ф. 62 п., а не као што изврЕете. У осталом ја тек сада видим с киме сам посла имао, jej пре неки дан пише ми једна зиатна српска књижара, с ко јом сте ви г. ПејиВу пословие свезе имали, називајуБи ва< Gr oss с hwin đie r-ом, којег би, вели, требало као таког« овековечити. То Ие вам јамачно и она сама у брк казати ако је по вољи да вас ваши пријатељи још боље познају П»јзад одбијам са гнушањем и презирем ваше бркањ« неплаВених рачуна ваших са мојим родољубљем, < којим сам ја сам у души својој задовољан, нити сам се ка; год с њиме разметао, него сам га бранио, као што и сад« ваша ниска сумњичења од њега одбијам узвикујуЕи вам Ха никоговиЕу један, и у томе сам био вазда бољи од тебе Тиме завршујем на овом месту разговор о вама, да rs поведем на другом месту против вас и вама подобних. У Новом Саду 7. (19.) маја 1879. А. ПАЈЕВИБ, штампар. ОДГОВОРИ УРЕДНИШТВА. Г. Тому Крст. Поиовићу у Ерцегновоме, Ми вам незнамо касти, где се налази нама посвс непознати Јанковић. издавач слика. ОБЈАВА ЗА Целокупне жвакалице, као и поједине зубе, умеће без бола и врло јсфтино по најновијој американској методи. Даље извршава сваковрстне операције. Ординује сваки дан од 9 сати ујутру до 6 сати по подне у гостиони „царице Јелисавете“ бр. 22. С поштоваљем Др. В. Дик, зубни декар. Курс бечке берзе 8. (20.) маја. Сребро 100.54 Ц. кр. дукати _ _ _ 5.55 ОГЛАСИ. ©Одликована на 9 изложби БРААА КЕНИГШТЕТЛЕР ЦЦ У НОВОМ САДУ на житној пијаци у сопственој куВи бр. 1761. КОД „ЦРНОГ ШSНИ БУРЕНЦЕТА“ ФАБРИКА CMPfcETHE ЕСЕНЦИЈЕ од 6 струка. СТОВАРПШТЕ РУМА, ЛИКЕРА, ВИНА, РАКИЈЕ И ШПИРИТА. __ Пробе и ценовнике бесплатно. 8-12 | Сдружене творнице ј Ž од овостраног и иноземног јgi ИАНУФАКТЈРНОГ ЕСПАIIА ! S препоручују за нриближујуБи се сезону своје богато , < стовариште пролетњи и летњи штоФова за хаљине ито “ 3 метар по 35 кр., 52 кр. и више, даље најфвнији сак- q $ 2? нски ® а ®l»®ииге и Teraos, црно и у бо.ј маод ’ ( 52 кр., 85 кр., ф. I.—, 1.20, 1.40, 1.80 до ф. 3. 2 Велики избор црни кашмирски огртача глатки и ! [ везени са тешким свиленим Фронцлама од ф. 2.50 до 10. ■ 2 Богато стовариште бојадисани и црпи Фаљски-мод- l р ни и сомотски пантљика, чипака и т. д. > s Творничко стовариште креветни застирача § ј, стсљњака ? 1 гарнитура од рипса, састојеЕа се из 2 креветна за- а g стирача и 1 столњака, у свим могу Бим бојама по ф. ! < ®-о°> 1‘- i 1«. , 20. —, тако исто у двобојном дамасту I g 1 гарнитура по ф. 9.50 и 12.—. ’ g Осим тога велико стовариште изврстног преденога j платна и креаса, креветни хаљина, оксФорда, кретона, 8 цица за намештаје, столњака од дамаста, салвета, пе- < к шкира, градла, врло ЈвФтином ценом. • .ЈЖ* Творничко стовариште фипи Франц. мидерау , 8 НР.ЈвеВем избору комад no 70 кр., ф. 1 1.50 1 80, n к 2.—, 2 50, 3 и скупље. < Пролетњи сунцобрана иEn tont cas од добре 8 свиле, постављени и без поставе. по паЈ’новијем укусу од ф. 2.—, 2.50, 3. до B.—. ® Велико стовариште рубља за женске свакога кроја, [ 0 спавани хаљина, јутрењи хаљива од кретона и оксфор-! » да по творничкој цени. ! < Опширпе ценовнике и мустре од штоФова и пан- “ »д- ■ < , скраћена адреса ® eim ’ Wien I. Schnlerstrasse 3. f

ш вгвбвг. 1 sifs? S-«;h &43 двЈаДм i iiJ ! Т 'ДВДЈ ВД

ОдГОВОРНИ УРЕДНИК ДР. МИЛАН Из.ДАВАЛАЦ „ЗАДРSТА ЗА СРП. НАР. нпГ Српска народна задружна ШТАМПАРИЈА. *