Застава

штов. r. иослант за опроштај, ал ја ту примедбу са своје стране не могу примити и ја је одбијам, (опште живо одобравање осим народносних посланиха) у толнјо пре јер ја дубого штујем владу и примам заЕОНски предлог, но то не чиним, што би од ње шта ишчекивао, јер што сам хтео, постигао сам, а задовољан сам с оним што имам. (Допадање). И то је рекао пошт. г. посланиг, да МаЈари хоЕе данас да свсткују породичну светковину. (Чујмо!) Има нраво мој посланичЈи садруг, нонека буде уверен, да и нас зову на ту породичну светковипу, но не ради тога, даједан другог вреŁамо, но с тога, што су истакди тај основни принцвп, да свахи грађанин ове домовине један другог разуме, те да је унапрет>ује. (Одобравање). И то вели пошт. г. посланак, да кад се веВ у вишим школама и учи језнк, у једно не види, да је целисходно, да се учи и по основним школама. Не знам, да ли је пошт. г. посланик видео кад ; гграду без темеља. Ја ннсам. Или су ваљда само они позвани да напредују и да добију звање, који су из госпоцке куВе, а сиромашном земљеделчевом сину да на буде да до звава доsе? (Одобравање.) Ја мислим, да пошт. г. посланик ннје указао велику благодарност онима, којн су употребилн прилнку и за нужно нашли, да га марарски науче, да је у стању тако депе беседе држати. (Веселост.) Нека ми буде дозвољено, да прокритикујем и другн део, овог законског предлога, односно духовни правац му, те да у једно нзразим своје сопствене вазоре о томе. У три Ву правца пошт. куБо критнковати овај законскн предлог, Прво, погледом на цел, жоју је псшт. влада истакла онда, кад је поднела овај законски предлог, да ли доиста у духу овог зак. предлога имаде толиго снаге, да fie моБи постиВи истакнута цел? Друго од каква fie уплива бнтв дух овог зак. предлога на разне народности, што овде живе, ногледом на њихов јевик, и треБе, каквм се среБни резултатн могу ишчекввати од овога закона посде вишегодншњег му утицаја у пракси и псвоњног му успеха? Пошт. куБо! Држнм, да овај закон ваља да дејствује ко какав покретач (elater) разним народностима ваља дати прилнке да нзуче државнн је* зик, да тако буду у стању и на том језику даватн израза својим осеБајима. Пошт. влада подвеском овог законског предлога желн дати начина и прилике милаонима народа, што овде живе, д један другог разукеју, те да ко браВа раме ув раме делају у дсбро схваБеном интересу домовине. (Одобравање). Нека ми опрости пошт. syfia ако се за доказ томе позовем на велику пркроду. Људима је дано и свемогуПи je нсвидљквом ceoјом руком уселио у срца наша симпатички ocefiaj према народима, којима знадемо језнк, те вх разумемо. ОсеБамо ко неку непојмљиву оданост према твм народима. Врло се често пак дешава, да тв народи и не станују у овој отаџбини да су то страни народв. Интересујемо се за њихов опстанак а делимо с њима радост и жалост. Колико fie пак зблвжити народо у МаЈјарској, којима је дужност, да нмају вавек пред очима интересе отаџбиве, кад науче марарски језик, те један другог буду разумелн, па да као 6pafia унапрерују [среБу домовине. Јер по моме мњењу, кад веБ то стоји да једна п иста држава поред уживања уставних права, вмаде тако исто и дужности, да заједничке терете сноси, онда је нужно, да тауставза врава сачвњавају ко неку свезу ивмеру народа, што овдо заједио живе; но све до сада, па и дг данашњег дана, гао што то сви осеБамо, није било и нема природне свезе, која би збдкжила народе, а то је државни језик. Ја, иошт. куВо, очскујем од оживотворења овог зак. праддога, да fie

он народности у овој држави веБма приближити маЈјарскоме народу, те да Ве не само изјављиватв своје особене осеБаје, што их врема отаџбини гаје, но fie нх и осе Бати васколвким жаром у срцу свом. II кад то стоји пошт. куБо по природним посљедвцама, а тако треба да је по непроменљивим законима природе, тако је исто и са противношБу; сви они, који нл не имадоше прилике, ил не дадоше себи труда, да изуче државни јеввк, можда но fiy грешвти, ако устврдвм, да су ови много мање осе Бали симпатнје према држави, дакле према марарском језику, јер како не научише државна језика, осе Баху се ко да су били искључени нз кола радних Фактора око узвншеног земаљског механизма, а томе су они сами узрок, ако и не непосредно, ал оно посредно. По духу овог закона судеБи мислим, надам се и уверен сам, да fie доБн и да треба да дсфе боље доба, кад Бе народности, што овде жое, једна другу разумети, те таео сачињавати народ од 16 милиона, а воља његова ваља да нам буде свима светања. (Жнво одобравање.) И то је оно доба и један од оних Фактора на које се позаао н мошг. мој прнјатељ Данило Ирањв у једној прошлогодишњој саборској седници децембра меееца, када се по моме мњењу са државничком одлучношБу изразво, да fie онај бити другу осннвач ове домовине, који буде измирио овде живеБе народности са маŁарским народом, те да тако саједињени сачнњавају једну јединствену политичку народност. (Бурно одобрававе.) И ја пошт. куБо узимам то за оенов, те изјављујем, да од тог братског измирења заввси сигуран опстанак ове отаџбине, cpefia милиона народа, што у њој живе, као и положај, који јој по праву припада меЈју јевропским државама, а на послетку и испуњење достојних захтева народности, што су у овој држави. Нека ми сад пошт. куБо буде дозвољено, да се пссзужим аргументима и вз удаљенвјих мојава, што сам још у почетку своје беседе небезузрока напоменуо, да докажем своје становиште. Пошт. куБо! Ми Срби живимо у овој домовини, врло смо често на жалосг нашу игкусили, да смо могли читатн у листовима. и још чешБе слушатв за нас жалосне примедбе, као да мн Срба овудомовИну но љубвмо. Ја пошт. куБо не делим то мвшљење, јер Срби немају узрока, дане љубеову отаџбину. (Истина је! Тако је!) Срби на њихову сребу живе ваљада по најплодовЕтијим крајевима ове домоввне. Онде су вм добра и земље, довољне за кехрану породица им. Они са рвдошБу ужнваЈУ државна уставна права, одговарају својвм дужностима и сносе заједннчке терете. II јест, истнна је пошт. куЕо, да Србн вопу ову демовину з њезина уставна права, али како нису нмали целисходне прилике, да у згодно време гзуче мађарскн јевик, своје срдачне осеБаје, који ниеу саојени ни за кавав језнк, јер је осеБај душеван, изјављивали су н нзјављују на српском јевику, н ја држим, да се ова отаџбина исто тако може волети на српском, ко и на маџарском језику, а ако устреба нсто таsо бранити српски, ко и те ако би коме пошт. куБо у памет пало, да може бити оружјем нападне на нераздељиву целину ове домовине, уверен сам, да би за обрану те свете ствари нсто тако могло српски умрети, као и маџарски. (Тако је! с десна.) Панека ми је дозвољено штов. куВо, да ту своју тврдњу разјасним и хнсторичзим фзктом. (Чујмо!) Вило је доба, што га је повесница мрибележнла (Чујмо!) када су нам оцеви с оружјем у руци, раме уз раме ко што и треба, прсима својима чинили зид, против тадањег општег непријатеља, и браннше и одбраиише свети прат ове домовие, а и врата цввнлвзације, што се онда веБ по Јевропи ширила. Чинаше то у ономсветом

да проливаЈу крв за слободу ове домовипе и за свету веру, те за то жртвоваху живот свој (Тако је! с десна), а чинише то онда пошт. куБо, кад ни речи један другог не разумеваху. Колнко Ве тек свај законскн 'предлог зближити народности, ако се целнсходно спроводе, и колико Бо упливксати на народности, да заједно напредују, но fiy да кажем оружјои у руци, од чега да нас бог сачува, но на умноме пољу, те да унапреТјују заједнвчки благсстање отаџбине ове. (Истина је с десна). Онда fie доБи доба, о којем сам говорио, када Бе народи један другога разумевајуБи знатн прћбаввтн важностн државној ндеји, те Бе онда државник па челу државе кадар битн да пред јевропским ареопагом врибави важности одредбама тих народа, бацвв на вагу народну вољу ко Бренов мач. II то Бе бити штов. куБо оно сретно доба, које Бе летописац златнн словн вабележити. (Жвво допадаље с десна).

па je мушки и поиосно гледао у емира, а презорно мерио Ивана Огарева. Чекао је на смрт, па ипак се није на њему опажао ни пајмањи знак слабости ни бојазпи. Гледаоци у наоколо и ђенерал-штаб емиров чекали су, да се изврши пресуда;. жудили су управо за тим, да задовоље cboj’c л>убопитство. Осим тога чезнула је та дивља хорда још и за неким животињским заносом. Емир даде знак. Гардисте доведу Михаила Строгова ближе престолу Феофар-кановом, и он му рече татарским језиком, што га је и Строгов разумевао: „Дошао си, да разгледаш, какоје коднас, уходо руска. Последњи пут си гледао. За један минут неће ти очи више пикад гледати светлости!“ Михаило Строгов неће дакле бити погубљен, него ће бити кажњен вечитом слепоћом. ије ли можда ужасније изгубити вид, него и сам живот? Јадни Михаило Строгов бпо је осуђен, да буде лишен очњега вида. Михаило Строгов вије ни онда пребледио, кад je из уста емирових чуо своју осуду. Није изгледао ни мало потресен, него јако отворио очи, као да је хтео тим последњим погледом да обухвати цео свет. Да те нељуде моли за милост, било је не само недостоЈ'но за њега, него не би му ни користило. У олште није он нн помишљао на то, да тражи од њих милости. .Душа му се запимала само промашеном мисијом, матером и Надијом, коју неће викад

више видити. Па ипак није издавао тај душевни бол, него је дубоко скривао своје осећаје и своју унутарњу узбуђеност. Само га је обузимала још мисао, да се ма којим начином освети. Он се окрене к Ивану Огареву. „Иване, викне он громким гласом; Иване, проклети издајниче, последња претња из мојих очију биће наперена на тебе!“ Иван Огарев слеже раменима. Али се преварио Михаило Строгов. Јер му се вид неће за навек угасити погледом, којим би излио свој гњев на Ивана Огарева. Марфа Строговљева приближила му се. „0, мати моја! викне он. Теби, да теби ћу да посветим последње своје погледе, а не оном ниткову тамо! 0, стој тако преда мном! Пустп ме да гледам још то драго лице! Нека би се моје очи склопиле с том последњом сликом! . . .“ Стара Сибиркиља приступаше к њему, неговорећи ништа. „Вуците ту жену даље!“ заповеди Иван Огарев. Два војника хтедоше да одвуку Марфу Строговљеву. Ова устукну натраг, али се заустави ипак па неколико корака пред својим сином. Џелат се појави. Сад је опет држао у руцп голу сабљу, која је била са свим успјана, јер је тога часа скииута с живог мирисавог углевља. Михаила Строгова ће да ослепе по татар-

ском ооичају, и то тиме, што ће му поред очију пронети усијану сабљу. Мпхаило Строгов нпје се опирао. Његов поглед није ништа друго видио, до само матер, коју је канда хтео очима да прогута! Сав му се живот слио у тај последњи синовњи поглед! II Марфа је гледала у њега отворених очију, а с раширеним рукама према њему .... Усијана сабља прелети Михаилу Строгову поред очију. Зачу се очајан крик. Стара Марфа паде обнесвесла па земљу. Михаило Строгов био је слеп. По што се изврши пресуда повуче се емир са својим двором натраг. За часак били су па том висоравњу само још Иван Огарев, и људи, што су носили буктиње. Пван Огарев извади царско писмо из шпага, отвори га, па га с грозним подсмехом рашири пред очима царевог гласнпка. „Читај сад, Михаило Строгове, читај, па идп у Иркуцк, да јавиш, шта си видио! Прави царев гласник, то сам ја, то је Иван Огарев. “ То рекав, скрије одметник писмо опет на грудима. За тим оде одатле, и не осврнув се, а за њим одоше и људи с буктињама. Михаило Строгов остао је сам, неколико корака далеко од своје матере, која j’e онесвешћена, можда и мртва лежала на земљи. Из далека се чула вика и певка, раскалашно весеље. Несретна варош била је свечано осветљена.

Михаило Строгов ослушкивао је. Око њега је канда све било тихо и пусто. Пипао је и тражпо место, где му је мати клонула на земљу. Напипа је руком, нагне се над њу, наслони своје лице на њено. Слушао је откуцаје њезина срца. За тим се чинило, као да јој је пришапнуо неколико речи. _ Да ли је стара Марфа још била жива, и да ли је чула, што јој је син рекао? Извесно j'e пак, да се није ни макла. Михаило Строгов пољуби је у чело и у седе власи. Па онда се подиже, поче пинати ногама и рукама, као да тражи пута, па се упути на крај висоравња. На један пут се појави Надија. Она се правце упути своме некадашњем сапутнику. Ножем, што га је носила уза се, пресече везе, којима су биле везане руке Михаилу Строгову. Како је био слеп, није Михаило Строгов знао, ко га је ослободио, јер Надија није још ни речце прозборила. Тек је после прошанула: „Брате, брате мој! Надија, одговори Михаило Сарогов; ти, зар си ти то, Надија!? Хајде брате! одговори опа. Моје очи биће од сада и твоје. Ја ћу те водити у Иркуцк! “ (НаставиЕо се.)

Д о п и с и.

3 ц. Одеса 25. априла. Одавно вам не писах, у ком времену доживесмо многи незгода да човек чисто незна шта да каже о њима, будуБи се ништа доброга, од свега, очекивати не може до год се овако стање спутане уклопи, шкодљивоне истреби и трајашни мир иљубав не уведе. Атентат на цара Александра, коме беху предходници млога убиства веледостојника ове државе, којима се кривци не наЈјоше, доведе ову државу у одвеБ опасно стање и по становнике њене а и по управитеље Кад би се само кривци осуŁивали ни по јада не би било, ал у оваком стању, млоги Бе можда и невин, лако пострадати моБи, док се прави кривци овога зла не Страх је овладао у свима пак и у најмирнијим житељима. Више поменути догађаји ставише ову државу у ванредно стање; извршују се сваке и најстрожије мере, само да би се злу па пут стати могло. Та зар има кога на свету који би могао у оваком случају, пожалити кривца? Нема такових у образованом свету. Ал де су ти кривци? И какви су ти узроци који јих на таковадела подстичу? Док се све то пронађе, дотле Бе млога мајка у овом стању за својим невиним сином заплакати, ако ли само властници не буду смотренији у свакој ствари, по се буду одали злоковариим шпионима, који ии једну државу усреБили нису, и који су свуда, за добити само награду готови и poljeног брата у зло бацити, а тим више оне, које они ма из какви разлога трпети немогу. Наменути за Одесу губернатор ђенер. Тотлебен стигао је прекојучер амо. Он је био дочекан нај* сјајније, и наше граЈјанство, уздајуБи се у мудрост његову тјеши се, да Бе паметним његовим управљањем умирити страхујуће невине становнике, но нештедеБи ни каква кривца и казнити га достојном његовомделу казни по оном праву које је њему самим царем даровано. Време нам је врло лепо ал су ноБи ладне и јучер је и мраза било. СкупоБа ужасна, радња тек тек да се живи. 3 Ц- Одеса 30. априла. Јучер у 9 сата У јутру стиже амо жељезницом принц Батенберг, избрани кнез бугарски под именом Александар I. Њега су на станици дочекали: Овдашњи Јенерални губернатор Тотлебен с кором Łенерала; једна чета пешадије са заставом имузиком; градскипоглавар г. Маразли с члановима ynpase, који му је поднео по обичају руском „хљеб и сољ“ и поздравио га у име града са неколико речи; бугарско настојатељство у народном оделу (?) (Фракови) у име кога, поздрави га г. Н. Палаузов на рускоме језику; управе овдаш. славенског друштва, пред-

седник кога г. Јевреинов поздрави на Французком језику и представи му „Питомницо" истог друштва, које беху у два реда одевене у свом обичном оделу, но имаЈјаху свака преко рамена иовезу из три боје: беле, црвене и зелене, са пуштеним, готово до земље крајевима; свака од њих киту цвјеБа (јоргована и лале), које бацаше пред њим, окром једне најмање, која држаше велику киту од могуБа у ово доба цвијеБа, која га поздрави са неколико речиипредаде му исту киту цвјеБа, коју он примивши помилова је по лицу. Начеоница питомица гŁа Рудановска предаде му такоЈјер киту цвјеБа исто и гŁа ТошковиБа. У исто време учеБа се младеж бугарска са учешБем питомница пропева му бугарску пјесму, после које на знак г. Палаузова викнуше браБа Бугари којих не велик број беше ура! које подухвати војска и подржа неколико тренутака. После тога представи s®нер. Тотлебен малу чету јункера Бугара који БутајуЕи гледаше му право у очи. За тим се одвезе на послани за њега војни пароброд „Јереклик" и отпутова у Ливадију. Све то време киша пљушташе тако јако да јадни војници немогоше га дочекати на пољу као што је требало; но у ходнику саме станице, ђе се и све више речено збило. Принц је Батемберг, млад човек, 23—25 година, више средњег раста, сме!ј с доста пријатним лицем, подужи брка; одевен беше цивилно са палто-м одозго и округлим шеширом на глави. Из Подунав.т.а, Који год је од штованих читалаца млого-уваженог листа „Заставе" пажљиво пратно радњу истога листа у последње време; могао је лако увидети да је главна садржина крајна борба протвв уваТјања мађ. јез. као обвезаног предиета у српско-народним вероисповедннм школама. Ту се појединој г. народпнм посланицима одаје заслужена похвала на топлом заузимању у истој ствари, а неки се строго непоказавшн се достојно и частно свога позива. Зацело и с пуним правом има народ на тај начин иекати рачуна од тих људи. Кад дакле так’? јаван рачун иштемо од тих људи, шта Бе мо да речемо за оне које српски народ непосредно пла Бан који су по томе за свој рад непосредно народу одговорни као нпр. г. школски надзорници. НаиеБе нам се питање: ко је архидијец. школски надзорник? Где је? (у Београду) и шта ради он? ;(незнамо) колико је пута г. надзорник обишао школе овога округа за ове последње 2—3 год. На ово последње питање ја би се особнто радовао ко би мн одговорко а особито ко је дужан о томе рачуна дати. Архидијецез. школ. надзорник sao и исти одбор имају у свом подручју огроман посао наиме са 3. српеке вероисповедне школе; па још taso се брзо ствари решавају. Тако ми се један учитељтужао. За три год. дана вели исти писао сам арх. школ. одб. више пута и самом г. школ. надзор лично једаред предао ствар у погледу дозвривања неки зграда уз стан припадају Би. Мислнте да је кад решено? Никад до данас. Даље вели исти; био сам у Босни на мобилизацији неколико месеци ивато време местни председ. није ми издао илату, потужим се арх. шкод. одбору исамој његовој свјатости којн по мени лично наложи г. надзор. да ту ствар реши. Г. надворнкк обеБа али не сврши, мора путовати у Београц и он немора имати заменика а био болестан или небио код куfie; плата пак поред тог тече, народ плаБа за 1 тако огроман посао и велиЕИ рад до 3000 Фор. Леп напредак у просветн: што више плаБамо просзеБенији смо. Толико о г. архидијецез. школск. надзор. а за сл. школеки савег ваљдаБе се наБи , soje моБније перо да заиште рачуна; што је његов делокрук ? и да задрма из темеља неравруши' му зграду.