Застава

Алузмимо да тешкоЕе не постоје. Узмимо дакле, да fie практикујуБи учитељи и приправници и научити а да ли је управо и могуће школским учењем, без живота школе без вечбања у основној школи и научити маТјарски језик? Бацимо само натраг поглед на оно време када смо ми у школу ишли. Како смо ми учили латински језик, и да само у колико толико течно латински и то што но реч „кујнским" језиком говоримо, требало нам је на то, читаво школско време од више година. Сада пак изволите помислити, да оно сиромашко словачко и румунско просто дете, које шест година у школу иде односно чији обични течај 6 година траје, ал веБи део и овог обучног времена лети са чувањем гушчиБа, а зими због тога што обуБе нема неможе школу да ил се школа не греје јер дрва нема: да ли Бе тај шта научити до ли неког штрабунања; набавиБе себи толико познања у језику, што Бе занеколико година све нозаборављати. Не кажем, да тамо где су нема Јари у додиру са да неБе једном или другом помоЕи оно знање маЈарског језика, што је у школи научио, да лакше мађарски научи; ал тамо где немарари у маси живе, где у обиму од 10—15 миља не чују маЈарске речи, који из своје општине преко читаве године не иду у страно место, особито пак женске које су особито конзервативне у погледу језика и обичаја својих веБ по самој својој природи, резултат Бе бити такав, да није вредно на коцку меБати посљедице које овом злом акциом, почете овим законским предлогом истичу, —ја ово препоручујем да пресуде они, које мирно и ладно мисле. Ја сам напоменуо поштована куБо, да Бе Мађарство а и држава овим наређењем одијум мржњу на себе навуБи. Ја држим, да ако се неБе да овај закон само па папиру буде, ако поштовани господин министар хоБе да га и у живот произведе, онда Бе морати присилна средства илбар пресију употребити, и то је неизбежно. По законском предлогу господину министру богоштовља и јавне наставе јако је широка дискреционална власт дана у погледу извршења овога закона. Ја припознајем, да другчије не може ни бити. На пример министар је овлашБен, да се стара како би ваљало испитати, да ли су практикујуБи учитељи за четир године доиста мафарски научили. Нека ми је слободно приметити а то је доиста чудновато да у том погледу у закону нема никакве санкције. Но ја држим да без ов га не може бити, и тако Бе министар бити овај закон допунити, ако пеБе да закон само на папиру буде, или ваља награду поставити за оне, који су марарски научили и добро научили, или пак присилна сретства ваља против оних употребити, који нису научили, а ово неможе друго бити, доли да се ови задњи са својих звања подигну. На даље је речено у закону као битно вареЈјење, да тамо, где су веБ таки учитељи намештени који су вешти у мађарском језику, да Бе се у таким школама таки маЈјарски језик као обвезан предмет завести. Ово Бе пак битиврлочудновата ствар. На који начин Бе се свеколики учитељи, а таких има хиљадама испитати, и на који начин Бе се констатовати, да ли знају маили не. Ово Бе по моме мнењу савеликим тешкоБама скопчано бити. Јер врло често Бе се дотодити тај случај, да дотичан учитељ, за којег се држи, да зна маЈјарски и који би дакле могао одпочети обучавање, да Бе исти порицати да знаде. Оваких симуланта биБе у врло великом броју и то неки из народносног непријатељства, а може бити још простији разлог а то је тај,јер се боје ако би признали да знају онда би им се посаоумножио обуком језика. Шта Бе радити у том иогледу министар, ако би се показало, да

симулант претварало из тврдоглавства неЕе да призна да зна маЈарски, Каково присидно средство и против ових био би приморан учинити, ако би хтео предупредити да сеизигра закон. Али од ових случајева још je важније, што је у закону о препарандијама речено. Тако приликом годишњег и завршног испита дужан је школски надзорник присутан бити и да Бе само она; моЕи добити диплому, да само онај може бити учитељ за кога констатује школски надзорник, да је довољан успех показао у мађарском језику, томе школски надзорник подари квалиФикацију. И тако Бе штована куБо школски надзорник бити господар живота и смрти судбе свршених приправника. Овим је поједином чиновнику у руке дана власт која сваку меру надмашаваи тотакима који баш нису јако популарни били у домовини. Ја држим овај поступак нсси на себи видими знак пресије шта више и присиљења. Даље је речено у закону, да ако обука језика у вероисповедним гаколама не би одговарала захтеву, да је држава овлаш Бена такову школу у државну школу претворити, па ако је недостатак због учитеља онда да је властан управан одбор, против таковог учитеља дисциплинарну истрагу подиБи, односно таковог учитеља са звања диБи. ОвоБепак дати нрилику таким одиозним случајевима и ту се неможе пореБи да Бесе у таким случајевима не само пресија но право присиљавање употребити на остале народности. Све ове ствари, штована куБо, скопчане су с тим, да Бе појединих вероисповедних школа самоуправа највеБу повреду претрпети. Иосле увађања овога закона не може се више peli-i да поједине вероисповеди своју школску самоуправу имају, а опште је познато штована куБо да поштована влада непрестано напада школске самоуправе, и не само код они народности код којих се предпоставља, да гаје против државне денденције, него и код протестантске и реФорматске вероисповеди, код којих ни сенке не може бити, да против државне мреже снују. На овај начин отворен је пут да се уништи самоуправа цркве и школе, ја пак штозана куБо таку важност полажем у ову самоуправу, веБ и у том погледу, да разне народности које у нашој држави живе себе у погледу вероисповеди слободнима и осигураним сматрајуј, и то од чести у хатар саме слободе, особито пак са погледа манародности, којој је протестанска самоуправа најважније услуге учинила, а позвапаједа и у будуБе чини; ја велим да више полажем важности на тојда се самоуправа цркве и школе са-. чува, од оног проблематичног успеха ког сам таки из прва напоменуо, по ком би у држави годишње неколико хиљада румунске и словачке деце не научили маЈарски говорити, него нешто штрабуњати Слободан сам све ово поштованој куБи препоручити, да у обзир узети изволи. С обзиром на све ово, и узев у обзир да је на основу тога и успех проблематичан, слободан сам гоново запитати, да ли би пробитачно било раскинути ону народносну политију, коју је народ завреме горког периода од 12 година усвојио, и гато је израза нашло у закону о народностима од год. 1868. Која је пак она друга политика, којом се хоБе да се ова уклони ја признајем да је не само у конкретном облику не познајем, но ни потезне и окружне потезе јој. Када је о овом питању говор. чујем дивне домољубне контестације, чујем изразе осе Баја која су свуда у прсима чујем лепозвучне Фразе, а особито ону јучерашњу а ве свакидашњу изреку господина известиоца, да ова читава ствар није друго доли остварање државне мисли (веселост), но поново велам, да ове про-

тивне политике незнам, и незнам докле хоЕе да иду они, који желе досадању политику да раскину. (Један глас с крајње левице: Све до маЈјарске државности!). Говор посланика Пере Стојковића.

(J. В.) Будим-Пешта 12 априла. У једном од својих преЈјашњих дописа дознанио сам вам само у кратком изводу говор Пере СтојковаБа, шајкашког поеланика. Овом приликом шаљем вам у преводу целу беседу по саборској стенографији, да тако из сваке речи српски свет још бољо упозна новог одрода, те да и њсга уврсти у коло ВранковиБа, ДамјаниБа и тима еличних, које fie Српство вавек ко одметнике проклињати. Говор, што га je СтојковиБ држао у седницв уг. сабора од 29. пр. м. гласи од речи до речи овако: Пошт. куБо! Нисак у оном сретном положају, у којем је поштовани г. посланик Адолф Цај, коме j'e повнат постанак овога вакона, и koj’k знаде за раснразе, што су текле у одборнма. Жолим, да о овом sasoncsoM предлогу просто онако говорим, како j’e поднет, задржзваЈ'уБи себн право, да рбФдектујем на више примедаба г. посланика онде, где видим да Ее то бити нужно. Пошт. куБо! С погледсм на законски предлог, што се сад претреса, са довволом поштоване куБе обележи Бу становиште, што га заузимљем, што сам намеран и да мотивујем по својвм слабим силама. (Чујмо!) Рад сам пошт. куЕо, да со са три вредмета позабавим. Прво, данапоменем, што држим да је нужно да навначнм при претресу овог законског предлога да као незнатан члан овог сјајног законодавног тела припадам српској народности. Друго, желим да споменем, да сам сре ■■ ан у овој куБи да заступам округ, који је тек 1873 год. законито присаједгњеи бачко-бодропиој жупаниЈИ, до 1879. пак био је само допуњујуБи део војннчке гранвце под именом „Шајкашки баталион", —итреБе, да у том округу жаве 28 600 српских душа. Hesa ми опростн пошт. куБа, ако мк у току беседе буде нужно, да црпим аргументе н изудаљенијих нојава у сбрану свсјега становншта. Знадем, да је свака држава образоване Јевропе сматрала и сматра за своју неопходну дужност, да узме у обзир све оне Фаsторе, који супозванн да очувају н учврсте домовину; њезнн опстанак и среБу народа у њој, без икаквог узгредног обзира, и кад су оне тако делале, вршиле су само своју државнвчку и домовинску дужност. Истина је, да така одререња могу да буду нзлив апсолутистичке вдадавине, а могу спот да буду и у уетавиој држави, као што је сада код нас подастрти ваконски предлог, као излив уставне владавине. Но ако ртожедимо, што треба да желимо схвативши добро ннтерес домовине, да таке наредбе буду крунисане благословоним успехом, онда н то ваља да желвмо, да се дотични државници што пре постарају о уредбама. Иетина, имаде државз у Јевропи, којнма није стало до овака загова, јер прссто под назввом државе разумемо народ и народноет, што у њој жвви, и обратно. Но кад узмемоу обзир пошт. куБо полигдотне народе у нашој домовнни, онда је са сввм друго крвткчко гледиште о годветом вак. предлогу не само на садржај му, но усљед тога кад се то десило нарочито на подвесаг. И ту нека ми оиросте државнвци, које у ссталом поњтујем, који су од 1867 год. почов па све до давас вмали и нм&ју још једнако државиу крму у ругама, што Бу да изјавим скромно, ал по (вом дубоком уберењу, да смо у овом пичању изгубили најм&ње десет епохалнвх година. (Истнна је! Тако је! Живо одобравање). И за што велим то ? Кад су 1867 год. дотични и од мене врло штовани државници кадри били ивдејствовати законити значај склопљеној нагодби са Аустријом, и законе основати, које ми сад штуЈ'емо ко основне законе, и кад су садашња и мреЕашње владе у стању биле у сабору сировести друге г важне ствари, држим да небм бно скопчан са веБим тешкоБама и закон подобан овом садашњем зак. предлогу, бар у години 1868-мој,додатком још некојих парагрсФа закону о народноствма (Одобравање). Да се то онда догоднло, данас би веЕи део младиБа од 20 година веЛ имао у власти државни ј'сзик, те би тако много ближе стајао према домовини, према марарском народу! (Живо одобравање.) До душе знадем, да су од 1867, па све до данас поштовани државнвци, били заузети огромним послом, нарочито ако узмем у обзир ив нова склопљену уставну организацију иаше домовине, а тн послови доиели су такође велике користи нашој отаџбини. II баш вбог тога еа свог заузетог становишта поздрављам пошт. владу и на том пољу. Па за што велим и чиним то? Јер је необорив пеихолошки фзкт, да ако у сталном муппом добу у нама живи извесна узвишена идеј’а, подхрањввана нашим најдубљим убеидеја уставне вдадавине, те се та идеја призна и оствари и од самог законодавног. тела, онда у срцу осеБамо ко неко умирујуБе задовољство, па ваља да и израза дадемо тојунамахрањеној узвишеној идеји и да то распростиремо у најширем обиму без икаквих увгрсдних обзира. II јест пошт. вуЕо, ја то држам за једну од дужиости, које ваља ми да испуњавамо, мн као внтелигенција разних народности, да обавешБујемо' по својој дужности народ поверен својим и да му казуЈ'емо да наш народноснн j'esas неБе бити занемарен, кад ступи у живот OBaj’ закои. И кад се oso тога искрено заузимљемо, одговарамо само својој патриотској дужности. (Живо одобравање.) Нека ми буде сад дозеољено, да се in conereto позабаввм са овим загонским предлогом (Чујмо!) Давносу реклиРимљапв:ошшß lexestjuxta literas et juxta sensum interpretanda"; рекао je то каснвје и врло учени Монтескије у свом делу »L esprit des lois“, где je то опширно описао. Дакле свакн закон, па и овај сад предложени, може се н ваља га садва гледишта критиковати. Једно је дословно разлагање, друго духовнн правац. Дај даме да видимо шта у себи садржи овај законски предлог, у погледу дословног раздагања? У два одсека и са неколико параграФа жели да пружн пута, начина и прилиге граЈанима, што живе у овој државн, да им деца взуче државни јевик у најзгоднвјем добу за то, у добу детиљствз, жели, да се Mafiapcin језик заведе sao облнгатан предмет у нарбднешколе, по моме мњењу сасвимумесно. Бринесе даље о томе, да они, који желе да се одају учктељском позиву, добију прилике, да изуче марарски језик, како би касније државни језик и предавати могли. Но још п даље нде зак. предлог у свом дословном раздагању. Стара*се н о онима, који сад веБ учитељују, те ако маŁарски језик не знају, даје вм четир године времена даганауче. Како је дакле зак. предлог, погледом и на народнобти у нашој домовини брижљиво и очинсји сачињен, примам га. (Живо одобравање.) II ту ми је прилике, да с одобрењем пошт. syfie пошт. г. посланику Цају одговорки на неке примедбе. (Чујмо!) Иоштовани г. посланнк класиФиковао нас је по томе, гоји Ее бити, који примају овај законскн предлог, и камо тн спадају, а којн Бе бити који га не примају, и камо они спадвју. Но могу Бутко преЕи ни његову тврдњу, по scjoj би бндо и опакових, који Бе овај законски предлог само с тога примитн, јер чекају што шта од владе, ил да што добнју од ње. Молим

ЛИСТАК ЦАРЕВ ГЛАСНИК.

Ромлн у две књиге од Јулија Верна. Превео Сава ПетровиК. (Наставак 50.) За тим се појави на позорници тој млад Циганин, коме је могло бити једва петнаест година. Имао је у рукама „дутару“, па је ударао ноктима у њене струне и мамио из њих неку тиху мелодију. Он је певао. Уз њега је стала и једна играчпца, која је мирно слушала, док је он певао један стих од своје песме; само кад се зачуо припев са усана тога млађаног певача, скакала је играчица и вртила се као махнита у ковитлац, па је ударајући у своју даиру хтела још и да надвиче певача. Кад певач изусти последњи припев, опколише га све Циганке, па се играјући окреташе и скакаше око њега као помамне. У награду за то падали су новци као киша из руку емира, његових савезника и официра, те се са звуцима дутара и тамбурина смешао још и звекет од злата и сребра. „Ала су расипљиви, као што су обично разбојници! “ - пришапне Алсид Жоливе своме сапутнику на ухо. И доиста је било отета и упљачкана новца, што је ту ладао, јер уз татарске томане

и друге новце, просипали су се ту и дукати и руске рубље. За тим умуче све за тренутак. Џелат, метнув руку на строговљево раме, по ново изговори оне речи, што су звучале тако кобно: „Обазри се па све стране, па види све!“ Али овога пута приметио је Михаило Строгов, да џелат нема више у руци голе сабље. Међу тим је сунце већ почело полако залазити. Већ се хватао лак сумрачак око крајева тога места. Кедрова и пинијска шума изгледала је тампија, а вали реке Тома изчезавали су из далека у вечерњој магли. Варош је већ обузела хладовина, која ће на скоро обухватити и овај висоравањ. Сад се на један пут појави неколико стотпна робиња с буктињама у рукама. Циганке и Персијанке, што пх је предводила Сангара, ступе опет пред престо емиров, па ту извијаше опет свакојаке игре и кретања, којпма се увесељаваше емир и његови гости. Сва музичка глазбала татарског оркестра ударише у свирку, те се спојпше у неку дивљу хармонију, коју су пратили још и храпави гласови певача. Змајеви, који су били спуштени, летили су сад ваздухом, окићени разнобојним шареним светиљкама, а струне на њима звучале су свејасније кроз то ваздушно осветљење. За тим се придружи играчицама један ескадрон Татара у ратпој униформи. Сад се игра развијала све бешње, па онда настаде представа, која је учинила веома чудноват утисак.

Док је трајала трка и играње, пуцаше војници из дугих пиштоља и пушака. Чудно је звучала та пуцњава, смешана са шкрипањем, чегртањем и клепетањем тамбурина, даира и дутара. Војничке пушке биле су, по китајском начину, напуњене неким барутом, што је био смешан с неким металним састојцима, па кад је плануо, прскале су дуге црвене и плаве варлице кроз ваздух, те је изгледало, као да све те живе групе плове по мору од ватре. То играње потсећало је у нечем на цибистику (вештина у скакању) старих народа, на пеку врсту војничког играња. У тој војиичкој игри моралп су некад играчи да извијају свакојаке скокове кроз оштре ножеве и сабље! По свој прилици да су п средње-азијски народи путем предања знали за ту вгру;: али ова татарска цибистика изгледала је још заношљивија и бајнија са шаровитих пламенова, што су над играчицама севали, те украшавали целу групу блиставим варницама. Био је то као неки калеидоскоп (столик) од муња, што је мењао облик са сваким покретом играча. Ма што је париски новинар сит таких представа, у којима је модерно позориште далеко дотерало, ипак није могао Алсид Жоливе на ино, а да не махне лако главом, што би између Булвар-Монмартра и Ла-Мадлена значило: „Није лоше, није с горег!“ На један пут се, као накоманду, угасише сви пламенови у том мору од ватре, игре престаше, а играчице изчезоше. Церемопија се свршила, и само су још буктиае гореле на том

висоравњу, што је мало час био осветљен хиљадама светила. Емир даде знак, и Михаила Строгова изведоше на среду. „Блунте, рече Алсид Жоливесвоме сапутнику, хоћете ли гледати још и свршетак овога призора? Нп по што, одговори Хари Блунт. Баши читаоци, што читају „Дељи Телеграф“, неће баш тако желити да знају, како се по татарском обичају извршују пресуде. Желе толпко, колико и ваша прија. Јадан човск! додадс Алсид Жоливе, погледав на Мвхаила Строгова. Тај честлти човек заслужио је пре да погине ва пољу части! Можемо ли што учинити, да га спасемо? рече Хари Блунт. На жалост, пе можемо ништа учинити.“ Оба новинара сетише се, како их је Михаило Строгов својски предусрео. Знали су они, какво је пскушење морао поднети, јср га је везивала велика дужност. А сад нису могли баш ништа да учине за сужњика, што је допао у свирепе татарске шаке! Нису никако хтели да гледају, како ће се извршити пресуда над јадником, те се с тога врате натраг у варош. После једног сахата јахали су већ друмом У Иркуцк, хтели су да се придруже руској војсци, па да даље прате „осветпички рат“, као што је већ почео говорити Алсид Жоливе. | Међу тим је Михаило Строгов ту стајао; |