Застава

не руке оставе, али као што претходно рекосмо ту треба бити (за сваки случај) спреман на неке непријатности, жртве ил и ризике а ни у ком случају пристајати на погодбу која нам се у горњем виду и под горњим условом нудила и наметала. Толико смо имали, и за нужно сматрали, да кажемо о овој без сумње најтежој и најтугаљивијој страни јеврејског питања у Србији. Као што видимо, берлински конгрес није се хтео задовољити са небројеним спољним политичким и другим ударима и јадима које је својцм неправедним одлукама нашем народном срцу задао, него је нашао за сходно дамеђународним мачем отвори и позледи ону економску и политичко-економску рану наше отачбине коју су врли и мудри синови њени давно већ били завили и извидали. Ми незнамо дi ли ће се овде и за сад моћи дати прилика званичној Јевропи да се увери о неправичности, неумесности и најзад неполитичности мешања у унутрашње ствари, држава које оне као независног живота достојне признају и проглашују; али свакако с наше стране и тачке гледишта горепоменути реалистички правац и метод јесте једини мелем који нам на том болном месту послужити и помоћи може, а ми препоручујући га најтоплије прелазимо на истрагу и претрес оних специфичних трава и лекова који неоспориво у круг наше чисто унутрашње народне дијете и хигијене спадају. (НаставиКе се.)

Политички преглед

110 београдској вести „Пол. кор“. од 23 маја, 5000 становника из округа трнског и брезничвог у Снепољу изашло је пред међу-народну комисију за уређење српско-бугарских граница, протестујуНи против тога што се њихова област даје Бугарској. Сви су комисарипри, мили депутацију тих протесташа, само руски, пуковиик барон Еаулбарс, не хтеае, него отиде у Софију, да код кнеза Дондукова испослује, да се у поменуте крајеве пошаље бугарска народна војска и бугарске власти. Денутација је телеграФСки послала петицију свим владарима и владама, које су бнле заступљене на конгресу, молеЕи, да се њихова област прикључи Србији, која их је ослободила. Очекујемо даљи развитак те ствари Бечки »Дјче цјтнг“ има као што вели из диплпматских кругоиа из Цариграда овај извештај од треЕег дана Духова: „У свом последњем писму навестио сам праву цељ Намик-пашиног посланства у Цариград а тај се навештај данас тим потврђује, што се нч самој високој порти признаје, да подељење реда Александра Невског Намик-паши далеко надмаша значаЈ обичног знака уљудности. Далеко би ме одвело, кад би вам подробно описивао који су учинили да је Намик паша отишаг у Ливадију, па за то нека ми допуштено буде, дакратким нацртом нацртам слику садашње ситуације у Цариграду. Што данас новине веле, да инглески уплив влада на двору, а сутра дају Французима узде у руке, што данас Еередина означују као јунака нашег доба, а веЕ за 24 сахата засија Сајид као сунце јарко, то је просто извртање правог стања ствари, основано на својевољним комбинацијама. Не броји се недељама, него мссецима, од кад наши политички кругови једног човека сматрају као покретача свеколиких мисли из послова султанових, а тај човек јесте Осман паша. Сматрајте за живу истину, да наша дипломација не рачуна с Кередином или Каратео.чором, вего с Осман-пагаом као једином важном чињеницом. См трајте за живу истину, да је Осман-паша, кад је Обручев 'тигао са царевим писмом султану, својом по готову вррдљивом отвореношЕу рекао, да он сматра, да су дани турског господства у Јевропи избројани. Онједаље падиши без и каквог околигаа разложио подлу игру, коју је јевропска дипломатија после друге Плевне с њим терала и jom тера, те изрекао: савез с Русијом. то је темељ, на ком ће турска држава опет ускрснути велика и непобедива; сазез тај јесте бич, којим султан може казнити с-гаје тобожње пријатеље, којим може у гпаху држати Јевропу, која никад не може сложно радити. После те изјаве збаци Осман са се доламу политичара, те султану предложи организацијону основу, којом падиши покаже, чим он (падиша) може располагати, ако од своје државе одсече оно парче болесног меса, на које слеЕу јевропски копци, и ослањајуЕи се на руско пријатељство, свуколику силу своју развије на азијском земљишту. После тог разговора османовог ,са султаном и његових честократних разговора с Обручевим, буде закључено, да по предлогу османову намик-паша отидеуЛивадију. Цела је целцата истина, даје Осман-паша био једини човек, који је знао за садржину Абдулхамидова писма цару.“ Новине се сад падмећу, које боље знаду, како Бе бугарски кнез изаЕи пред султан а. Једне веле, у црном Француском оделу са Фесом на глави, друге, у хесенској униформи, треБе

у руској итд. Еад се зна, како дипломатија врло пази на спољашњу Форму, и кад се сетимо богоридесова дочека у Пловдиву, где је у осталом спољашња Форма имала приличног значаја, као год што Ee имати и код бугарског кнеза, онда се за иста с неком радозналошЕу може очекивати кнежев приказ султану. тимвначајно је што је кнез Александар председнчку Француске републике приказан од немачког дипломатског пословође у Паризу. Тај се чин тумачи тим, што се кнежевиБ батенбершки сматра за немачког поданика све дотле, док не добије инвеституру од султана. Из Пловдива се јавља, да се 22 о. м, конститујисала влада Источне Румилије, и то овако: рен. секретар КрстовиЕ унутрашње ствари, Бен. Виталис ратни, Шмит Финансије, ВилковиЕ пољоделство и трговину и јавне Грујев нросвету, Кесјаков правосуБа. Ма да су сви чланови владе, осим Кесјакова, били до сад турски Функцијонари, ипак се вели, да их Порта не Бе да призна, а то с тога, што су сви осим Шмита и Виталиса, Бугари, Ипак има наде да Ее им јевропска комисија испословати султанову потврду. У истој комисији предложио јефранцуски заступник и руски га подупирао, да назори и савети комисијини буду обвезни за sен. гувернера. Заступници инглески, Аустро-угарски и турски изразили су се противно, а немачки и талијански тек fie се изразити. Из Пловдива издао је Алеко-паша провламацију на Бугаре, у којој се измеŁу осталог и ово вели: „С поверењем се обраБам на оне граране, који су земљи одани, нека се уздрже од свега оног, што би могло довести турску војску у земљу. Они, који говоре о доласку турске војске и тим узнемирују становнике Источне Румилије, не знају ни мало интенције високе Порте. Ако царска влада наЦе за нужно да границу и друге взвесне тачке поседно својом војском, онда fie се то догодити само у смислу закључака берлинског уговора. а то не .fie бити ни најмањи повод узнемирењу. Томе је довољан доказ то, што сам у главну варош дошао без пратње турске војске. С тога вас молим, да не верујете измишљотинама злурадих људи, шта више покажите своју благодарност Порти, која се врло брине за интересе и благодетан развитак ваше покројине, а то Еете тим учинити, ако све могуЕе употребите за потпуно спроведење органског штатута који вам осигурава слободну управу." 0 грчком питању чује се полузванично, да силе не fie „колективно" него „сугласно" uoсредовати, тј. оне Ее Порти посепце, али „сугласно“ препоручити, да испуни конгрески закључак гледе Грчке. То је све лепо и красно, али ако се Порта усзротиви тпта онда? Мефу тим силе и на другој страни чипе све могуБе ради одржања мира. Вели се, да је Ингдеска позвала Грчкунека се уздржи од сваке ратоборне акције. II сам гр. Андраши нашао је за нужио, те поручио у Атину, да fie бечки кабинет напустити Грчку и свако њено потраживањо одбити, ако она успокуша, да берлински заључак којим другим начином оствари а не мирним путем. Питањеје да ли је њег. екселенција тако енергична против Турске. Ираг. („Еонвенциј а“ и њоме створ ена ситуација. Врбовање г. Андрашија меŁу Чесима.) Дана 17. јуна биће година дана како су по повратку гр. Андрашијаса берл. конгреса међу овим и Каратеодори-пашом били отпочели преговори ради закључка нознате конвенције. Наши чвтаоци [знаду, како су ови преговори текли и дочега се овима доспело. Турци се не хтедоше предати гр. Андрашију — њиховом „најбољем и најискренијем пријатељу«; они одбише грофова у „интересу Турске" стављена потраживања и Каратеодори-паша оде не свршена посла у Цариград. Познато је, шта је ee од онога доба догодило. ГроФ Андраши, не знајуБи јамачно шта Ее и куда Ее са „ради одржања мира“ езнуђевих 60 милиона, закључи и без коввенције поћи у Босну и Херцеговину у нади, да Ее Турска по обављеној окупацији и признавши моБ „свршена чина“ дозволити и пристати на оно, што Каратеодорипаша по налогу Порте у Бечу одбио беше. У овој нади преБе војска ове државе концем јула босанско-хе;цеговачку турску границу; но нада гроФова, да са две компаније и једном војеном глазбом ове покрајине заузме, показа се као машта, која не послужи ни најмање заувеличање његова нимбуса као опробана политичара и државника. Маглај, Добој, Тузла, Сарајево, показаше јасно гроФу Андрашију како „његова пријатељица« Турска схваБа улазак без конвенције; али, штовани гроФ не мога више натраг; он беше загризао у јабуку. па је мораде „хтео не хтео“ крај све горчине и киселости и појести. Окупација се мораде „по што по то“ обавити; ово изискиваше част и углед ове државе, као штонасто грофови официозуси увераваше; ово јетражила тако се бар телалило! познатим догаsајима у Босни произведена узрујаност „јавног мњења.“ Узрујаност ову, која је по намере г. гроФа могла постати опасна, ваљало је утишати, те у тој намери разгласише грофови оФициозуси јошзавреме периоде еоје излазну и завршну тачку Маглај одн. Сарајево означују да о конвенцији, после

онаког држаља Порте, не може више ни говора бити, и да ова држава пошто Турска онако подло г. гроФа изиграла беше нити може, нити хоЕе што о конвенцији да знаде; шта више наши ОФициозуси беху пошли још један корак напред, те с обзиром на живе и мртве што их окупација прогута изјавише, да после оволиких и оваких жртава са стране ове државе истој конвенција није нужна, и да би управ смешно било о овој и говорити. Овако певаше „велики претставници“ официозне овостране журналистике у реченом добу и после овога, а исту ноту са мање-веБим варијацијама цвркуташе за овима остали овострани »крупнији и ситнији“ официјозуси. Последица овога беше да се овострано такозвано „јавно мњење" за кратко доба привикну, да Босну и Херцеговину сматра као саставне покрајине ове државе. За конвенцију се није распитивало, јер се држало, да ако у опште икада до склапања исте доsе, то да Бе једина цел овога корака бити, да „писмену санкцију“ даде о'номештојетобож„у ствари" веЕ постојало, т. ј. да писмено изрече и очитује потпуну властитост ове државе над реченим покрајинама. Овим плодом беше уродило семе, што га гроФОве трчилаже у виду извештаја о „питању конвенције" на пољу јавног мњења сејаше у нади, да уЕуткају узрујаност овога. Душе ваља мора се признати, да су грофови журналистички лакаји у неколико постигли ову цел; само се при овом не сме превидити као што је ово г. rpo® јамачно хотимице учинио да је овим „утишавајуЕим средством" мимогред постигнуто и то, да се у „јавном мњењу“ гледе „заузетвх" (sic!) покрајина учврсти мишлење, на реализацију којега шт, гроФ певерујемо дајеикада помишљао, мишлење, којега основна и главна замисао почиваше у убеЈењу, да је ова држава господству Турске у реченим земљама послала „плави табак.“ Називи: „плуслајтанијен", „најестерајх" итд. показују нам задоста у ком се оквиру креташе овострано јавно мњење и како ово себи излазак „источне акције" ове државе представљаше. Узмемо ли све ово у обзир то нам не можени најмање чудновата и ванредна изгледати она изненаБеност и огорченост која у овостраном „јавном мњењу“ овлада. када угледаше света определења „давно заборављене и сарањене" конвенције, закључене меБу гроФом Зичијем и Еаратеодорипашом вао представницима дотичних држава. ИмајуБи на уму све оно што гроФОви лајбжуриалисте за време извршења окупације о конвенције писаху, мора се прикнати, даје данашње незадовољство са гроФом и његовом конвенцијом природна последица махинација и сплетака његових журналистичких лакаја. Огорчености овој морао би као прва жртва пасти сам г. гроФ кад би смо од куда живили у строго-конституционалној земљи а не у таковој, за коју се у страном свету прича, да је земља у којој су и немогуЕности могу Бе. Конвенција гроФа Андрашија постигла је је једву цел потнуно која се у том састојњ да ова такова као што је ададрукчијаније и да сепаратнах „допуњују Бих и »змењујуБих« договора нема као што би грофови лакаји хтели свет да увере у намери, да подигну палу славу госе им, у то се нико не сумња најмање пакони, који ово телале никога незадовољава. Изјава, да гледе конвенције треба обратити пажњу ономе што тамо није утаначено та изјава није ништа друго до прост „бауернФенгерски швиндл“ бачен у свет с намером, да отклони пажњу овога од празнине и њ достатака конзенције и да помути мирно суђење о вредности ове. Ми би смо били љубопитни да дознамо. шта Бе г. гроФ из онога проФитирати „што се у конвенцији не спомвње«, јер по нашем скромном мнењу у оваковим конвенцијом нерасправљенимстварима право г. гроФа н и|ј е веЕе од права Порте, те ако вреднест његова права није мања а она је у најбољем случају исто толика као она Турске. Хтети из онога што у уговору утаначено није извести, да у свима нерешеним питињима ова држава према Турској некако већ „а priori« има право да чини штахоЕе, то је веЕ нешто више него апсурдум, а показује нам најлепше „политичку мудрост* наших политичара, који „терају* политику помоЕу „наздравица« „непотписани уговора 11 и, т. д. те који конзеквентни у својој логици права и добити државе у државним уговорима налазеу ономе што у дотичним уговорима није означено и утаначено. Појава да се за обрану гроФа Андрашија и његове конвенције веЕ и овако лоша сретства потежу, најбоље карактеристише вредност ове задње, а све служи као нов доказ „ваљаности* политике „од времена на време“, коју смо ми приликом оцене исте а одговарајуБи њеном немачком називу и резултатима назвали политиком „од пада до пада“. Ик о нвенциј а није дигла вредност политике г. гроФа шта више рекли би да је се ова вредност још за који степен назад спотакла за’једно са „угледом« политичара Андрашија.

Какове последице донесе за собом конвенција у овостраној државној половинн, види се најбоље отуда, да противници окуиације ову, и конвенцију у иду Бој изборној борби за царевинско веБа као сретство употребити мисле а делом и веБ употребљују од којега се највеБем успеху надају у борби против владе и гр. Андрашијз. Иораз гроФа Андрашија оличенје у „стодванаесторици* која с обзиром на неповољно стање г. гроФа у источној политици ове државе себи придева имена као „противници окупације, „антибосанска лига* итд. како би тиме што очигледније показала пораз гроФа наспрам Турске. ГроФ Андраши је заиста врло добро учинио што конвенцију такову какова је, није много раније пре затварања држ веБа закључио, иначе би имао прилике да чује много коју „крупнију« о својој „босанској акцчји«. Но г. гроФ се мож? тешити тиме да што чуо није још чути може, почим његови противници мисле да ~aufgeschoben“ није „aufgehoben* и почим оии raj’e уверење да Ее у н ов о м ве Е у и м ат и п ри л и ке дапод згоднијим околностима ову ствар изведу и боље и темељитије но што би ово у кратком добу од обнародовања конвенције ил до закључка држ. веЕа били могли учинити. ГроФу Андрашију је истина могуЕе дакаковим новим „свршеним чином" ову против њега управљену акцију сломије или бар ублажи, но крај свега њему не прегстоје најлепши часи; њему будуЕност као да не изгледа сасма ружичаста те с тога се брине да шго више војника око себе прикупи како би могао одолети непријатељској навааи. У овој намери видимо где се г. гроФ обраБа и оном колу према којем се до скора допадао у улози игноранта или боље реБи у улози непријатеља. Само овом у осталом доста неоснованом бојазни гледе будуБности можемо да растумачимо себи јамачно инспирирану жудњу пештанских листова да Чеси што пре у државно веБе уђу, да тамо , заједнички« рад у интересу „целокупне државе“ отпочну итд. Само овим можемо да растумачимо изненадно псеудо-пријатељство и назови мирољубље у Ма-sара који Чесима изјављују да тсбож против ових немају ничега (! ?) и који Чесима хоБе тиме да се нокажу »наклоњени« што им довикујудасу они мислили, да је устав за тотудасе извађа, чимl желе тобож да даду израза својем негодовању према начину, којим се до сада из Беча паспрам Чеха поступало. Најзад не могоше одолети срцу а да не изјаве како се они чешко-немачког измирења не плаше, јер су тобож тако силни да се никога немају бојати; но поред свега јуначења ипак „Лојд“држи дајенужно напоменути да је садање стање за 10 година зак .ном осигурано, те потом необоримо. Као што видимо „Лојд« сам сумња у »непобедимост« МаБара. Гледе извађања устава не би пак згорегбило даМаЈари мало иу своју кујну завире ту има много чега загЈорелог. ГроФ Андраши би желио да види Чехе у идућем државном веБу, а ово је узрок и повод данашњим е н у нци јаци ј ама Majapa гледе Чеха и њиховихпотраживања; но Чеси Бе добро учинити да „привидно« од „стварног" разликују и да слатким речима Maljapa поклоне ону н онаку пажњу какову ове заслужују. ГроФ Андраши би хтео да мобилизира Чехе јер се вада, да би овом мобилизацијом умножио број своје војске; он гаји наду да би Чеси потпомагали његову „источну акцију“ а отуд мирољубље у Марара. Ми се надамо да Бе Чеси овулагаријупровидити и да се они са неколико „голих и празних мирољубивих Фраза« и са „лепим очима“ г. гроФа неЕе задовољити, као што се и то надамо, да Чеси за љубав незнатних концесија не fie хтетипослужити г. гроФу Андрашију као сретство у његовој толико путадемонстративно очитованој протиславенској политици. Ово би Чеха недостојан корак био, које им Славенство не би могло нити опростити нити заборавити, с тога је наше уверење да га Чеси не Ее учинити. Чеси према којима се Маsари ЈB7l. онако понашаху знати Бе из искуства колико вреди ова сада изјављена у ствари тек само привидна неутралност Majapa, они Ее увидити где ова своје порекло има и у каковоЈ намери иста у свет пуштена би. Ако је веЕ улазак Чеха у државно веБе с обзиром на народне и земаљске интересе неодложно нуждан, наше је уверење, да је за Чехе пре но што за љубав ништавних концесија у др Ж , веЕе и пре но што се ради ових влади и n греФу обвежу сасма достојније а и пробитачније да овај улазак невезаних руку као слободни људи и Славени а не као „ландскнехти* владе и гр. Андрашија спроведу. Чесисе јамачно неЕе хтети толико понизити да постану „маљ* у руц И гр. Андрашија, јер би се тиме лако могли изврБи опасности, да од Славена напуштени и заборављени, од г. гроФа на учињенојуслузикао у борби отрцојнф у запе Бак смештени буду. Но као што рекосмо наше је уберење да Бе L