Застава

Чеси провидити тежљс и памере г. rposa и да fie знати шта им чинити ваља. Наше је убеŁење, да ако г. гро« збиља гледе Чеха речене надегајн, да fie га скора будуБност чему бољем а јамачноипаметнијем научити. У осталом није ово први а неће јамачно ни задви пут бити да је се г. гроФ у чему преварио Irren ist menschlich! у ствари чешко-немачког поравнања јавићемо се скоро опширније. —к—

Д о п и с и.

Пешта 2* јунија (Наше општинсне прилике. Ивбор новог надзорништва над Текелијанумом, Полагање годишњих рачуна и предлози о уштедн општинских издатака. Разно.) Сматрајући цењенн лист „Заставу* поглавито као орган за претрес свију околности, које уплнвишу на развијће унутрашњег живота нашега народа, држим, да не ћу бнти досадан штованој читалачкој публицн својим краткии оиисом наших овдашњнх општинсккх ствари. И право је, да тих описа буде шточешће пути, јер је општина пештанска једна од наших првнх општина, а важност јој је порасла нарочито од оног доба, од како јој је прешла у руке управа над Текелијиним заводом. Српски свет ваља да знаде, шта се и овде збива. По новој организацији штатута, надзорништво над Токелијанумом састоји се вз 12 чланова: 6 биранах, а 6 природних. Природни су чланови свагдашњч претседник и потпредседник општине, парох, надзорннк текелијинога завода, првн црквени тутор и заводски Фишкал. Ире месец дана ивабрана су н 6 изборних чланова Садање надзорнвштво састоји се из 12 чланова; то су гг. Мила Манојловић, Милош Димитррјевић, парох Сима Костић, др. Пејнчић, трг. Радишић, адв. Јерикоглу, С. Маширевнћ, М. Рајић, Костоввћ, Нешковић, Радановић и Вукашиновић. Од 6. изабраннх тројица морају бити из реда интелигенције, двојица из сталежа трговачког, и један ванатлија. И од неизабраних, а и од прнродних чданова надзорништва надало се, да fie хтети и умети очувати праве интересе техелијиног завода, како би он и од сада српском народу био оно, што и до сада. Данас је била главна седница овд. црквене општине ради полагања годишњвх рачуна општине, цркве и Бовдине масе. У прошлом свом допису писао сам у неколнко црта о тој ствари, те додао, да је већ поодавна прошао рок за полагање поменутих рачуна. Рачунима није било прнговора, освм што се приметила мала диФеренција у идвештају о расходу н прнходу Боздине syfie са Фаггачним стањем ствари. Члан скупштине Р. Кронић поднео је неке своје предлоге у ствари уштеде годишњих општинскнх издатака. Предлагао је наиме прво, да се Бовдина куВа ивда једноме само закупнику под куриЈУ, жој® 6h У напред плаБао полугодишњу г.ирију, а таких имаде са нужном гаранцијом. Тиме би општина уштедила 700 ®op. годишње, а ево како од полугодишње своте, што би је опгатина у напред добмјала од закупннка, бво би годигањн интереснн приход 200 Фор, Осим тога постало би сувишно место кућног надзорпзка, којему општина плаћа 500 Фор. годишње. Отуда би се дагле угатедило 700 Фор., преко године. Други предлог Кронићев био је тај, да се укине место нарочнтог надзорнкка ва текелвјнн завод, но да то место заузима свагдашњи овомесни i арох уз познату годишњу награду. Парохијско меето и то звање било бн онда некако спојено. Отуд би ииала општина 800—1000 Фор. годишње уштеде, на овај иечин. Овдашња спштина плзћа своме пароху годишње 1000 Фор., 400 Фор. у нме станарзне и огрев, а хао иадзорник добијао би парох 800 Фор. општина да му плаћа још 400 Фор., а у заводу би већ имао слободан стан са огревом. Тим путем угатедила би себи општина годкшњих 1000 Фор. Ти предлозн Р. Кронића упућени су одбору. Мн држнмо, да су ти предлезн важнл, нарочито овај другн. Месеца августа о. г. и тако Ве бити избор новог заводског надзорника. Општина би врло добро учавила већ н ив својих економских разлога, када би гледала како да споји парохијеко звањз са местом надзорника у текелијииом ваводу, па м«кар своме пароху плаћала у место 400 Фор. и 800 Фр. Опет би била уштеда са 600 Фзр. Кдд се већ не м.чслн место надворника повервти каквој бољој снази са већом платом, но штојето до сада било, онда ба за општину била много повољнија сатуасија, када би усвојила предлог Кроннђев, ма н са каквом модиФи?ацијом, но што је то сада. Уверени смо, да би садањи парох Костиђ у вршењу својих дужности као нздворниЕ теке.!ијвног ззвода ревностан био, ревноснуји за цело од садањег надзорнмка дра К. Пејичића. То се видз веђ н fb тога, што др. К. Пејичић као надзорник Текелијанума не ужива ни чвје поверење, нз овдашње оиштике, ни текелвјиних питомаца. Можда ужива симпатије код оних, укојихје радио, да се текелијин фонд од Матице одузме. Вздало бн мало размислити о Кронићевим предл<тма. Пошт. председник ошптине, показао је често лути, да му добро општине на срцу лежи;

напоиињао је толико пути, да је нужна општини штедња у свакоме обзиру, па кад је то тако онда смо уверени, да ће он заједно са одбором пораднти око тога, да се горњи предлози усвоје. Ту би још мање било оправдано обазирање на ову или ону личност. Кад се знало израдити, да се од Воздине масе узимље годишње 3000 ®op. за рад покрића општинског дуга, онда би ва цело општина могла прегорети и обзир према личности дра К, Пејичића и Лацковића. Чека ћемо, да видимо шта fie и како ће решити одбор у тој ствари. У данашњој седннци уједно је предлагано било, да се изаберу четири трговца, који би по гласу тестамента имали да изберу девојкуи медицинара на унражњена стипендвјска места из закладе Јел. Боздине, но како тај предмет није био у напред истакнут, остављен је ва скупштнну, која Бе бити у тој ствари идуће недеље. Разуме се, да fie дотле неки и неки да развијају кортешовање у сва звона, као што је то већ и до сада било. Онима, који ив себичних и неоправданих интереса одвраћају сиромашне родитеље, да за своје кћери не ншту Бовдине стипендије, само да би је ова или она што снгурније добнла, велимо, да је то гадно. Нека им је у томе узор узвишен прнмер покојника Наума и Јелене Бозде, а то исто довикујемо и онима, којн fie имати права да бврају у овој прилици пвтомце и патомвцу. Треба да знају, дакортеши за Бовдине стмендисте не кортешују из каквих ваљаних побуда, већ за љубав сто и двеста форнната, које им дају у оваким приликама ивабрави питомцн и питомице. За ,то Бе најбољо знати овд. учитељ Светозар Бакић, који се већ више пути набрао таког меда, на штету сиротиње, којој треба помоћи. Будимо људи, будимо Срби, те идимо за озбиљним напретком својега подмлатка, којн је тахо на срцу лежао покојним добротворима. Уирлим добротворима српским Науму и Јелени Боздн би ће у идуђу недељу у овд. црквв годишњн парастос. fF Цетиње 12. маја 1879. Овде једошаопрогале сриједе пресвијетли кум нашег дичног Господара, посланик и Његовог Императорског Внсочанства престолонасљедника руског А л е кс а ндра Александровића граФ-полковникСергиj’e Димитријевић Шереметјев из Петрограда, да крсти другога сина вресввјетлог Књажевића. При доласку његову оквћена је била варош наша са многобројним заставама, по свима улицама и прозорима, а жнтељство цетинско у најве Бој радости очекивзшо високога госта и кума Његовог Височанствл Књаза Николе I, којему на сусрет бнјаше изашла свита књажева, велжкодостојници црногорски: најпре иЈјаху шестдесет перјаника, и књажевски зЈјутанти а поред два мннистра г. Врбице и г. Пламенца високи гост граф Ш е ре м е тјев које дичаше дивна кита младих Петровића и многозаслужни у оставцисовјетник Господин Крцо Петровић и таку су позорност дивотне лепоте овsешњег свијета на се прнвукли, да се гомилао свијет са свију страна изван вароши, при великој улицн, куда fie проћи, па и на свима проворима, да их што љепше виде и повдраве, које упараŁени баталијони пред дворцем књажовским са своим командирима и војеном музиком очекиваху. Када се граФ Шереметјев упутијо к својему стану, према Књажевском двору, гомандовао је г. Бошко Мартиновић »пред прси“ и остало што сљедује, а војена музика свирала је царску химну „боже царја храни* ув пуцњаву топова испод манастирске ®абље који тресијаху брда и долине, а високи гост поздрављао је храбре војнике Црногорске по војнички, за сво вријеме док је пролавио поред војске, док је приспјео у свој стан, а после ноколико секунди заори се „живио* у три пута, а свнјетли кум изаТје на балкону повдрави војску и врати се на одмор. Сввјет којв се био искупио наЦетнњу, даприсутствује свечаном крштењу вњажевиВа, почео је пјевати и веселити се меŁу истијема по већи број бијаше дошао вз Подгорице, Турака и ХришБана, Љешкопољаца и Зећана, који у знак своје радости бијаху довели своје играче са „даврама* те суза читав сат на гдавној пијаци свврали и житељство увесељавали. У вече била је варош осввјетљ&на, у којој је ноћно пјевање и играње трајало до дубоке ноћи. На спасов-дан 10. маја са највећом свечаности свршено је крштење пресвијетлог КњажевиБа управ на 11. сати, у саборној цркви Митрополоје Цетињске који је при светом крштењу добио нме Димитри.е-МипЕО, гди присутствоваху сви већи заступници страних држава. и великодостојници Црне Горе; а обред светог крштења свршно је Преосвећени г. Митрополит Иларион са Епнскопом Острошкијем г. Висарноном. Посло свечанога крштења, свн заступници и већи чвнови ишли су у Књажевском двору на честитање, за које вријеме пуцаху топови и свираше војена банда, које је срећновладајући књаз Никола најљубезније примао. У подне био је сјајни објед у књажевском дворцу, гди су многе здравице изговорене за здравље кума престолонасљеднвка Александра и сввјетлог младенца Мирка Петровића, тако исто н у вече д&та је сјајна вечера у час прнсутствујућих госта већих достојанственнка.

У вече била је варош величанствено освијетљена, са бенгалским разновидним огњевима н ракетлама, а осим тога бијаху и врхови Цетиња освијетљени, које нздаваше чаровндни огњени хоризонт, да је овдашњи сзијет јако занимало. Са оввм духовним сродством, по ново ступа јуначна Црна Гора у братској свезн са мајком славенства Русијом која од свагда негује жарко осјећање према једноверној Руснји, коју је свезу наш среБновладајући књаз Никола I. појачао, и тврдн темељ будућности свога народа утврдио. Овди се говори да је млади КњажевиБ наименован великим војводом Зетским тиме бипоелету* жног петстољетног робовања и умрлог имена Зете са својнм великим војводом васкрсло днчно име поносне Зете. Његово Височанство књазНиколау пратњисвојнх достојанственика одпутоваБе 19. о. м. у Подгорицу и Зету, да прегледа добивене и не српске земље, које га тамошњи народ са одушевлењем очекујо. У Бечу 29. маја. Бев сумње ће вас интересовати вест о томе, како је угарска влада забранила српским наравно комуналним учитељииа држање »Српске Зоре“, и то још наредбом од децембра месеца. У наредби, коју ми je саопштио један поувдани прнјатељ, вели се ово: „По што је „Српска Зора* према угарској влади и држави непријатељс<и расположена, то се овим да сваки учитељ, који је дотични лист држао, све досадање изишавше бројеве преда месном школском одбору, да их овај уништи, а којн то од учитеља неби учинио, и зна се да га је држао: има се учинити пријава држав. школском инспектору. Даље држање забрањује се уз строгу казну.* Вредно је да прибележнте и овај најновији акт мађарске владе а не СЈМњам да ће ово бити заг. Перу Стојковића згодна прилика да и опетувноси маТјарску владу што се тако очински стара за благополучије својих немарарскнх држављања. Видин. Овдашњим овладао је паничан страх. И оно неколико Руса, које административни чиновника, које телеграФиста, оФицира и војнива, свега да их буде на броју 20, паисам губернатор вебу, не знајући, шта ће им ндућа ноћ донети. Полиција и ново-устројена „народна гарда* спала је већ с ногу, патролирајуБн читаве ноћи по уским и мрачним улвцама у градуитврПа опет се зачује пуцањ ив пушке час на овој страни час на другој. Полиција се истина труди да одржи поредак и мир, али да ли fie јој испасти за руком то треба нагаsати. Ево у чему је ствар. Још прошле године, кад је опо отишла руска војска одавде, напио је у рестарацији неки турски ОФвцир здравицу за срећан пут желеБи, да би се после њиовог одласка подигли Турци и побили ово мало Бугара „што пашу сабљу, носе револвер и још задену у чизму по једну руску кнуту« (корбач). То је дало Вугарима повода да озбиљниЈе промисле о томе случају, јер у оно доба свршила се је тек прва рекрутација њиова, војска је на броју била мала s необучена, дакле свакако je била вгода за Турке да револтирају. Но тада за њи нису још сви услови били ту, да би се на побуну могло мислити. Прво им је требало времена да се поврате од стра што су им Руси вадали, а после им је требало договора и стручних људи. Од оно доба има 7 месеци. Одма по томе дошли су више њи турских официра да подигну муницију и старе топове што су овде у цитадели заостали али свакако са томјош мисиом, да овдашње Турке на револту подбоду. До данас су имали довољно времена да своју задаћу изведу, и, да ли су у томе што успели и колико, о том се је видинска полиција најбоље уверила. Befi их је више пути наилазила до 40 на окупу и растеривала. Оружије, које је било овдашњој власти на расположење, раздато је сељацима још доста давно и стога се ни један Турчнм не усурује ван града у поље иза Би. У вече после 9 сати не сме се ни један ма с Фењером, ма бев њега, наћи иаулици. Но та се наредба свавојаким ивговорима често нарушава. Као за најбоља места за договор служе Турцима њиове богомоље, које досад нисугонтролисане биле. На богослужењу се окупе до 50 њих и могу се без зазора о свачему договорити. Можда су они ту прилису и употребили па се о томе ништа ие зна. Доста то, даизвесно споравумлење меsу њима влада и да чекају само згоду и сигна. Добовано је да сваки Турчин који би био рад може се одавде иеелити где му драго једна публикација, која нема ни репа ниглаве, што само показује зазор овдашњега становништва. Јер то им је било дозвољено и пре, а поменутом публикациом хтели су их ваљда подстаћи да сеживље одавде губе. Та их је нетактичност нздала и пред Турцима још више омаловажила. По својим буџацима морали су нм се Турци смејати јер су отуд њиову малодушност увидели. Но уместо да се сасвнм селе, они одашиљу само жене и децу тако, да самвуграду остају. Та је околност Вугаpf> још веБма увнемврила и једно друго вапиткују како да се то разуме? С почетка тешили су се изговором, да у Ту-

рака нема оружја. Они су нм нстина пеколико пути оружје покупили и сасвим одузимали, алимноги су још npefie све посакрнвали, пошто су се томе у напред надали. Тако је полицији испало заруком да на више места затрпана оружја наЈе. Сада се већ не обмањују но и сами верују, даТурциоружја имају и то много. Једне су ноБн уватилинеколико њих где муницију носе. Један је од њи платио 6 лира иеком жандару да их само не нвда и овај им то обећа, но их је ипак изневерио, по што је новце примио. Тај их је лов сасвим уверио, да се на побуну од стране Турака ради. Војска је бугарска отишла у логор у Берковац. Говори се, да Бе тамо остати преко чнтавога лета. Овде је остала само једна рота на броју од прилике 130—140 момака, који би у сваком случају најбрже бежали. Та је околноот Турцима највише допринела да слободније дану и дау Бугара улију решпект. Ми дакде живимо у влосретној нади. По читаву ноВ можете само чути naтролу где руски виче: „ко идотг* и онда вас морају подићи мрави. У овдашњој читаоници прочитао сам у »Народном Гласилу” допис из Повога Сада са темишварске мапе, у ком не верује да сам ја онај допис из Рушчука послао у ком сам о карарорревским махинацијама говорио и на ком сам се потписао. Кад налави забаве у томе, даопровргава истину, онда Бу му ја лепшу забаву препоручити. Нека чита песму „књажевски понудитељи* у сатиричном трновском листу „Остем“ то Бе му занста угодније бити. Ив христијанске љубави пак желећи „гласилу* опет добро, препоручујем му МаБедонију као земљиште, које Бе можда скоро требати једног књажевског каидидата. Одавде је пре неки дан отишла једна чета своје-. вољаца да поткрепи устанак па ако шта псевдо претендент смишља, то нек брзо еписли наједно: или владаоц МаБедонски, или нула. Но зато се треба раније побринути. Мождабирегодиу АФрици требали књаза па зато треба издати анонее. Тамо не треба књаз „кои-то е сукадг бглгарско-то или руско-то 0 слободи, која j’e овој земљи дата, безсумње сте веБ извештени. Не ограничена слободаштампе. Уредник може бити који му драго, без икакви обвеза и услова. Друштва се могу оснивати н зборови сазивати без да власт о томе зна и да се сме мешати. Домаћи је праг неприкосновен на према властима. Министри су за своја дела пред скупштином одговорни. За сада могу реБи да у томе погледу ужувају благодат божију. 18. маја 1879. Задарlsмаја. (Немштина у Далмацији.) Жалосвим срцем читах у овом цијењеном листу више чланака о закону уведења језика у школама. Србима код нас одузимљу се њихова права, и сваком се пригодом гледа утрти начело народно, и име Србско. Али узалудно сви они, који мисле да Бе таковим поступањем ишчезнути Српска мисао ив наше бра Бе. Клица народности српске никад иструнути неБе, но Бе се све то веБма кријепити, чии више је Mafiapn и Њемци угњетавали буду, и будућност њезина уродвће бујнии плодом ерпској браћи. У Далмацији хтјела је прво талијанштииа добити у народу првенство, ну овај елеменат сад је већином изчезао. Тога ради за [талијанизовање хтјели су на своју странку притекнути главне Факторе у томе, по име народне учитеље; тер већином предиета у нашој препаранднји предајусе сад талијански, дочим пријед сви су се предавалн у српском језику, а талијански бијаше само као предмет. Овим поступком у многу су неприлику и труд навелн приправнике, који већином кад их у завод приме, не знају ни бекнути талијански, уз то и пак морају намах у првој години већином предмета талијански ивучаватн. Наравно да натајначин неће моћи обука у нашој препаранднји успјешно сљедити, него Бе се опет моратн устаноновити Србски језик као науковни свијех ппелмета. r Није доста што талијански нашу народност руши, ну сад се као у сјени почео |увлачити и њемачки. Ево веБ четврта година да је у нашој препарандији и њемачки језик као обвезни предмет уведен. Ако су талијански језик увели у препнрандију, јер кажу га другум земаљским језиком, али таки сигурно ниј’6 њемачки, пак којом дакле опаском су њега увукли? К тому још од неколико година и у Задру установљена je једна њемачка пучка учнона, у којој се наша дјеца напајају њемачким духом. У задњем испиту учитељског оспособљења држану прош. мјес. почели су учитеље испитивати из јњемачког јегика као обвезног ; н то и од оних учитеља нзискују нспит из њемачког, који нису у препарандиЈ*и| по ‘првашњим наредбама њемачкн учили. Сад дакле мора јаднн учитељ и Немачки уз друга два језика познавати, и ако га није у заводу учио j’e сам трудно ивучити га. Кад буду вјеБина учитеља вјешта вемачком, тад је неизбјеживо да Бе се доставити наредба, да сваки учитељ подучава ученике у њемачком језику тад се и ми налазимо у иствм околностима, као браБа Срби у