Застава

Нов билетен о црногорско-турском спорузбог Плаве и Гусива јавља, да је кнез Никола, по наговору страних заступника и на вест, да су силе потписнице у Цариграду по ново порадиле, да се тај спор на миру реши, обећао, да ће још неко време причекати и да ће се Црногорци уздржати од боја, ван ако их Арнаути нападну. И Порта је по наговору сила нешто учинила за мирно решење спора. Издала је проглас на плављане и гусиљане и уњемурекла, како је тврда воља султанова, да се Плаво и Гусиње предаду Црној Гори, те позива становнике тамошње, да се тој вољи покоре. Уједно се ту налаже Муктар-паши, да султанову вољу формално изврши. Међу тим из Беча се јавља, да је поникао нов предлог за решење плавско-гусињског спора. Порту на име ваљало би приволети, нек пошље у Гусиње повереника, који ће просто на писмепо извршити предају, записником или другим каквим писменим чином. После тога туиска војска може се повући натраг, турске власти и онако су већ отуд отишле, а „Црногорци нек онда гледају, како ће изаБи на крај са својим новим арнаутским подапицима," вели будапештанска туркуша. Да лепа предлога! Та Црногорци су то одавна могли учинити, а да се не огреше о многохваљени берлински акат, јер Порта формално никад им није спорила право на те области, али они баш хоће, да на чин запоседнућа не падне ни сенка нелојалности, а иначе скуп је црногорски живот, скупа црногорска крв. Што се тичеподсмеха будапештанске туркуше, нека Црногорци гледе, како ће изаћи на крај са својим новим арнаутским поданицима, то би се могло рећи, кадби Цр. ногорци били семитске ћарчије, који боја ни видели нису, истом пошли да се хлебом хране, али Црногорци су и до сад с Арнаутима излазили на крај, па ће, вала и сада. Тек што су мадриђани дошли к себи од сватовског весеља, у ком да богме није смела изостати ни варварска борба с биковима, а већ сејавља за атентат на шпањолског краља АлФонса. 0 силвестровом вечеру, кад је краљ с краљицом ишао у оперу, опали неко на њих баш на дворски врати из мале пушке двоцевке, но хитац не погоди свог циља. Други хитац про хујао је са свим близу . испред краљичина лица, но и он промаши. Зликовац је ухваћен, зове се Отеро Гонцалец, има 20 година. Званична депеша, као све депеше о таковим догађајима, јавља, да зликовац има другова и да је наговорен од републиканских назлобрзови- ' ћа. Од званичног гласа није се ни могла друга ' вест очекивати, особито из монархичких кругова ' шпањолских, којима је република трн у оку. Од скупа руских посланика, који се у овај мах у Петрограду налазе, очекују се знатне промене како у унутрашњој, тако и у спољашњој ' политици руској. Вели се, да ће Ш'увалов , узети управу свуколике руске полиције. Место шефа трећег одељења није попуњено, по што је ђен. Дрентељен дао оставку на то место због помило- ' вања познатог зликовца Мирског; сви су на име меродавни кругови били за то, да се Мирски погуби, само је цар био за помиловање. У спољашњој политици руској биће само у толико промене, што ће неки заступници руски код страних дво- ‘ рова променити своја досадашња места. Тако „Рус. 1 агенц.“ дознаје, да ће Лобанов ићи у Лондон, Убрил 3 у Беч, Сабурову Берлин, Нелидов у Атину. ЗаНовикова вели тај официјозни орган Јуског спољашњег звања, да ће ићи у Цариград, али јошседрже они 1 гласови, што веле, да ће Новиков постати вицеканцелар. У прошлом броју саопштили (мо листу новог 1 Француског министарства. Нови министри већи- 1 ном су или чланови умерене левице или републиканске уније, дакле министарство је хомогено и i испало је радикалније, но што се очекивало. Зна- г чајно је, да су Вадинктон и Леон Сеј са свим ис- С тунили из кабинета, Вадинктон је својом конзерва- fi

тивном политиком био стекао поверења у страиих кабинета те су се с тога републиканске вође трудиле и наваљивале на њ, да остане у кабинету, али Вадинктон никако није хтео, мислећи зар, да он са својим начелима није пристао у Фрејсинетов кабинет. Нудили су му и пошту француског заступника у Лондону, чему би се лондонци обрадовали, али Вадинктон је и то одбио. У сљед његова коначна одступа поднео је оставку и Се нваље, француски заступник у Берлину, који је с Вадинктоном заступао Француску и на копгресу, но Греви и Фрејсине не ће да му приме оставку. Међу тимпремје Фрејсине нотификовао је француским заступницима по страним дворовима, да је он примио портфељ спољашњих послова, те изјавио, како жели и како је вољан, да са другим силама одржи добре одногааје.

Из метернихових успомена.

(Наставак.) TaiOße намере много се опширније и по све јасније огледају у правам плану за деобу Турске о чему је Метерних из Париза јануара и Фебруара 1808. овширно известио свој двор. Дотична четнри писмена спадају у најзанимивије дедове успомена, веВ и због предмета,о ком говоре и који је за нас веома важан; а и због тога, шго се у њнма јасно огледа политички метод великог војника-цара. С тога Бемо ево да направимо опширан извод из поменута четир писмена. Прво писмено, депеша метернихова Стадијону, датирана из Париза 6. (18) јануара 1808., прича, како Таљеран много облеЕеоко аустријеког заступника, како му ласка и труди се, не бв ли кнева Метерниха задобио за пројекте наполеонове, што тада беху на дневном реду. Један од отих пројеката беше закључак мира с Евглеском, који би ваљало да коначно обустави рат, што је десетину и по година трајао, а не само прекине, као што је амјенски мнр. 0 томе Метерних прича: „Преговори с Енглеском (кнез Старемберг посредовао је у име Аустрије ме!ју Францусксм и Еаглеском, но за луду, јер се Канинг томе противио) могу се сматрати као окончани", рече ми ономадне Таљеран, враЕајуЕи зе са ковФеренције, што ју је с царем имао. „Сад морате обележити своје становиште и то што пре. Ваши одношаји с Француском на добру су пјту, ви сте најлепшЈ и најчаснвју улогу играли, али ни сад се не смете успавати, него на против дати се на посао, што је приправљен. Свака илузија од ваше стране бвл& би више но опасна, упропаствла би вас. Цар има сад две намере: једна вочива на по све реалнЈ темељу, друга је парче романа. Прва је деоба Турске, дрјго експедиција у Источну Ин9ију. Нужно је, да н у једном и у другом учасгвуЈете. Фравцуски ируски војник не сме сепојавити онде, где се у мстодобане покаже и аустријанац. Истог данл морају Французв, Аустријанци и Русв у Цариград уЕи.“ Таљеран запита Метернкха, шта мвсда о том, а Метерних одговори, да ведесвла мора све што год може чиннти, само да спречн велике преврате, ioja никог не могу усреБити, особито у веку, у ком је веЕ тодико порушено. Има два njTa, коима са може то постиЕв: отворен отпор и наговор. Кад се велесила лати отвореног отпора, мора вазда помишљати на врсменљивост ратне среће. !ад се ведесила увери, да ни један од ота дв& пута не води метн, морасеи она придрЈжитн партији. Таљеран рече, да се потвуно слаже с метернвховнм назором н разлсжи, да се Аустрија мора придружнтн партији, јер она не може зауставитм бесну руку. Кад бн се томе противида, она бм била скрушена; кад би се пасивно

|владала, била би понвжена на стопен снле другога реда. Цар j'e тврдо наумио: „Францусха и Рускја хоБе да поделе Турску. Неки се не би ни чему веБма радовали, него кад би ви (АустриЈ'а) то мирно гледали, Осзбито бн Русија томе рада била. Обе имај'у један исти врло прост разлог: пљачка је веБа, кад се подели меŁу двојицом, него троЈ'ицом.“ Напослетку Таљеран замоли аустријског посланика, нек одмах пошље гласника у Беч и тамошњем двору и кабинету саопшти, шта је чуо. Но Метерних не пошаље одмах гласиика. него још неколико дана слушаше по дипломатеким салонима врховног дипломата цара Наполеона (Таљеран тада још не беше миннстар спољашњих), чудеБи се и дивеБи се веома парадокс* ним умишљајима, што му их Таљеран саопшти. Два дана после тога доsе опет Таљеран Метерниху, те поче опет о деоби Турске и запита посланика, шта мисли, хоБе ли они у Бечу пристати на деобу, Метерних није хтео одлучно да одговори,-њему је самом пре свега ваљало дознати, е да ли је деоба Турске међУ Паризом и Петроградом тврдо зазључена и свршена ствар, или е да ли је предлог тај Паполеон само зе то изнео, не би ли Аустрију према Русији, а Русвју према Аустрији взиграо и вавгејао их за тај подхват, уливши у сваког бојазањ, да му супарвнк не Бе добити веБи д<о при деоби. Метерних правце запита, докле су у право у Петрограду дошли с том ствари, а Таљеран не хтеде дата права одговора. Метерних цитира даље у својој депеши овај разговор: „Знадете ли ви добро Турску и не варате ли се можда у томе, каква средства ваља употребити, да се она сломнје?" „Бојкм се, да ми (Француска) нисмо она јевропска вдада, која порту можда најмаве познаје. Но ви најбоље внате, да такови обзири ништа цару не сметају. Он проучава ствар на лицу места.“ „Ја збиља мислим, да ми о Турској боље судиио, јер судимо бестрасно ингересу нам је, дајсе она одржи. Руси је сматрају на грчке наочари а наочари никад нкшт не вреде у политици. Еле јавам стојим добар, да Бе освојење Турске за неколико година стати 3 до 400.000 људи које од болести, које од „малог рата“ итд., и даље, да се у тим земљама ва 25 или 30 година ни под каквом владом ни каква цивилизација не fie разввтв." Таљеран ми то одобраваше, али примети, да такови обзири непомуЕују цара. Гдеде самог предлогао деоби мишљаше Французки државнвк, Француска fie узети Мореју, архивелашка осчрва и Мисир; Аустрија цело Подунавље, Босву и Бугарску; Руси, по што су веБ вмади у својим рукама Крим, добиБе Цариград и остађе у деловима Каравлашке и Карабогданске, које су тада веБ бнли посели. fla крају своје депеше вели Метерних: „Ми не можемо Турске спасти, морамодакле помоЕи, дасеподели, ииЕинато, дадобијемо што веЕи део.“ Гдеде Царвграда, мисли потоњи државни кавцелар, цар fie се Паполеон, ако збиља до|)е до деобе Турске, још промислити и тако превећ важну варош пре себизадржати, него ли је Русима поклонити. Меру тим је Метерних и руског посланика гроФа Толстога,совдираоинашаогадостахдадног. (Паставиће се.)

Са српске народне скупштине у Нишу.

VII. састанак ly. новембра 1879. Председник моли да се та ствар остави и да се npelje на дневнн ред. Архимандрит Н. ДучиЕ разлаже у свом говору, да није протввно ни уставу, ни духу парламснтарности, да се унесу у адресу поред оног, што је спомевуто у престоној беседн, и на што се адресом одговара, још и друге народне потребе, које су важне и неопходнс. Но да таке потребе буду споменуте у адресв,

[ вели, може се с правом тражитн тек онда, кад жоја влада не води о њима довољно рачуна. Ади да ■ сада нема те потребе, јер, вели, ова влада, поi звана на управу поверењем нашег узвишеног влаI даоца и варода, води рачуна о народиим потреi бама. Па ушле или не ушле у адресу те потребе, увереи је, да Ее вдада радити и од сада у истом i правцу, с истом мудрошБу, ревношБу и патриотизмом све, што треба за славни престо општељубљене динаетије ОбреновиБа, и за напредак у. . глед српског народа и државе. Да влада води рачуна о народним потребама доказује, што и сам излави с готовошБу на сусрет оним потребама, које предлажу и веБина и мањина одборска, и за koj'o се држи, да Бе бити од користи народу и држави, н да Бе потпомоБи умни развитак и општи напредак српског народа. Дво су, рече, потребе, за које се слажу и веЕина и мањина одборска, прва је шира слободна < пгтампа, коју је, вели, захтевао и прошле године с овог места, па j'e и сада вахтева, j'ep је, вели, убеŁен, да би и уставност без слободне штампе била илузорна. Држи, да Бе се још ове скупштинcse сесије донети закон о широј слободи штампе. ДрЈга је, рече, потреба, да се учиие поправке у закону о изворима за одужење државног дуга. Ове су две потребе споменуте и у адреси одборске мањине, а ове је две потребе, као главне и важне, обухватила и адреса одборске веБине. С тога рече, да прихвата адресу одборске веБине sa основ специјалноЈ' дебати. Анта ПантиЕ вели, да су обе адресе обухватиле ширу слободу штампе и преиначење закона о патентарини, по да неколвцина гг. нзопозиције а то су: ДимнтријевиБ, ТајсиБ, поп Глигорије и ПашиБ хоБе да протуре неповерење влади у адреси. Милош ГлишиБ вели, да пре но што npeje на саму ствар, хоБе да одговори г. председнику министарског савета, на његов говор о ДимитријевиБу поеланику параБинском, где ce, вели, ивразио, да ба требало да ДимитријевиБ своју беседу употреби у другој прилици, а не где секесетиче. Он вели, да се није томе надао од њега и ако се не слаже с њим у правцу његовог рада и диплоиације. Он вели, мисли, да ни ДимитријевиБ посланик пара Бински нвти је ико од друштва његова говорио о кеси. Него је говор био о неправди, о самовлашБу, о гажењу закона, о дахилуку и'хајдумуку. Мин. председник министар иностр. дела: По што је г. посланик ваљевски изговорио такве речи, које се не могу допустити ја господо апелујем на скупштину и тражвм да скупштина решв: може ли се допустути томе посланику да говори ј'ош. Председник опомеву ГлишиБа ва ред. Гр. ГаврилавиБ молипредеедника дасе прочита чд. 71 устава. Милош ГлишиЕ вели, да је првмиоопомену. Известилац одборске веБине КарапешиБ вели, по што је председник мин. савета апеловао на скупштину, може ли г. ГлишиБ и даље говорити, то сад да има само о томе да се реши. Известилац мањине одборске Марко ПетровиБ каже, да су сви посланици у једном правуи дужности, па кад се мало пре тражило да сепрема СреБковиБу поступи по закону, онда треба и орема ГлишиЕу да се псступи. Председник позива скупштину да саслуша чл. 28 који прочита, па за овим и чл. 36. пословног реда, дакле вели, да је према овоме и поступио и опоменуо г. ГлишиБа. Влад. ВујовнБ велн, да пије довољно да се само опомене. Председник пита скупштину: да ли Бе се вадовољити, да г. ГлишвЕ узме реч натраг. К. РушчуклиБ моли, да се прсчнта чл. 71. устава. М. ГлишиБ вели, да је та ствар свршена. А-

СРПСКО-НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У ВРШЦУ

IV. Допустите да овога пута без икаквог увода продужимо. Стара ио лепа позоришна игра Сиглигетијева „Војнички бегунап, 1 ' приказала нам се 18. новембра при слабој посети, јер бешенедеља; азнате: недељом као кавда баш нерадо иде у позориште наша „интелигенција". Тако бар изгледа, а зашто? то ће знати она и препотопски богови. Комад је ваљано одигран а и певање је ишло добро. Особито се поред остали, овога пута г. Димитријевић, као Рајко војнички бегувац, показао, да марљивошћу својом напредује. Такође и мала Максимовићева као ћајаџија добро се показла. Прошли вут смо рекли, да је „Фрише фире* оставио слаб утисак за собом код публике. Још мањег ефекта, управо никаквог учинио је Ристићев комад „Наживио се,“ који се заједно са „Доктором Робином" у уторак, 20. нов. претстављао. Каква два контраста! Да нам је г. Коста Ристић хтео приказати дела или управо недела једногдон Жана, једног наживелог човека, то веби против тог ништа могли имати; али шиљати таког блазираног човека, па вуз то још Србина, у војну за српско ослобођеље и уједињење, тоје JBti и сувише млого. Тако што висац друге које

народности сумњамо да би учинио. Са светим народним стварима тако се ачити, омаловажавајући исте, то ваљда неби ни највећи фриволиста могао учинити. И шала може бити ваљаве тевденције, а да не задире у срце, као што то „Наживио се“ чиви. Заиста врло непојмљиво од г. К. Ристића, да је тако шта написати могао. Но надати се бар од поштовапе управе, да ће тај комад, ту „шаљиву игру, из репертоара у интересу саме народне ствари, и „народног“ позоришта на по се, једаред за свагда хтети избрисати. Што се приказивања тиче, одиграп је добро, тако исто и „доктор Робип." 22. нов. у четвргак беше „Звонар богородичне цркве« по Виктору Игу од Шарлоте БирхЦфајферове. Ценећи публика ваљаност тог комада, препуви се, ко дотле никада, дворана. Глумци и глумице добро одиграше, особито се одликоваше Квазимодо (Рајковић), Есмералда (С. Максимовићка) сестра Гидила (Д. Ружићка.) У суботу, 24. новембра позната шаљива игра Јулија Розена „Еј људи, што се пе жепите". Здрав хумор, који се сваком допада. У том комаду је и гђа М. Рајковићка први пут после својеболести иред публику изашла, дочекана бурпом добродошлицом. Своју најивну улогу „Јованке" знала је вештачки одиграти. Иза Сардуови „Ватрогасаца“ држасмо, да нећемо више имати прилику видити парчад тога писца. Но преварили смо се. Јер у недељу, 25. новембра давао се ван вретплате ври првличвој посети (овој е

изузетак) први пут комад „Весели двори (Луке Загорице) 11 од Сардуа и компањона му Хенекина. То вам беше права комендија, лакрдија, препуна вике и ларме, у којој и Загоричини пси своју функцију, функцију иза кулисвог лајања, отправљаху. Да су г. Сарду и Хенекин вештаци у писању особитих пикантерија, ми нећемо овде и најмање да посумњамо, само се чудимо г. Бранку Јовановићу, као прерађивачу, што воле Сардуа прерађивати, кога ни сами Французи не волу. Та ево не давно су и њега и неки му комад у паришком „Theutre francais e изжвиждали. Кад имамо тако радо тог писца, онда би молили и за прераду његове „Фернанде.“ Имасмо прилику чути како „весели Лука Загорица у Фрушкој Гори трабуња и о „војводи Шупљикцу". Прерађивачу требала су само звечећа имена и називи, а те је нашо. Ради куриозитета оћемо да забележимо, што до сад несмо знали, а то је: да су Циганке зато штопуше, пријемљиве за комунизам, ergo и све остале женскињо што пуше. Да ли је тако? Ето то тврде СардуХенекин-Јовавовић. Но доста о томе, свакако иећиће и овај комад пут „Нелске куле“, Гђа Рајковићка, гђца Ј. Поповићева, гг. Рајковић, Ружић и остали добро улоге одиграше. 27. нов. први пут „Прилепчиво* одпок. дра Швајцера некадањег президента „нем. радн. задруге.“ Писац црта нам ту берзијанство и његове посљедице, Жеља постати преко ноћ богаташем, мами људе играти на берзи. То играње прелазећи

у страст и допирући у све кругове, постаје мало по мало за околину заразна болест, Млогим жртвама, које су у канџе тој епидемији упале, остале су капе пусте, што нам најбоље сведочи „крах“ од године 1873. Један горе, другидоле; једномсрећа, другом пропаст то вам је берзијански живот. Тај живот једино је посвећен свакидањој борби за новац. У берзанској шпекулацији нема милосрђа, ту несрећа једнога донесе срећу другоме и то тако непрестано иде. Приказивање беше у свом реду добро. Само је г. Рајковић (Стурвиц) јачином свога гласа претеривао, иначе никакве замерке. Идућа претстава беше „Великоварошани", шаљива игра у 4 чина такође од Швајцера. Тај комад говори о еманципацији женскиња. То питање напредовањем праве образованости избија свуда и то са успехом, на површину, Права женскиња и мушкиња почињу се изједначавати, а шат непотраје дуго да им се и политична права као слободним грађанкама припознаду. У овом комаду иретставља поборника тог женског питања „Франц Тодор Македај, књижар“ (г. Ружић), а сушту противност наилазимо у „Адолара Либстраја богаташа из Селтера“ (г. Рајковић) и „његове жене Лизе“ (гђа Ружићка, која се као оштроковђа, што над мужем влада, приказала), који долазећи из провинције у Берлин, немогу да појме добру страну великоварошког живота, држећи све напредно и слободно за непристојно и рђаво дело. Осим имеповапих хоћемо још да споменеме гђе Максимовићку и Рај-