Застава

пелује ва владу, да она објасии да се за једну жривицу не може двапут жазпити, и а«о зна, да Бе вели он, противу ње говорити. Председннк министарског савета, министар нностраних дела: Јест ја знаму напред у каквом ђе духу да говори г. посланик ваљ.вски, но то ме ни мало не опредељава, нитнме је кад год опредељавало при мојим изјавама пред ссупштином у подобним прилихама. То fie знати и сам ваљевски г. посланвк. Ви знате да сам ја био јуче први који сам посредовао и изјавио да се о овом питању, ioje је на претресу, чују свн посланици, који би хтоли да се о томе питаву изразе, јрр знам да је то боље, него кад би ма ко од посланика вмао основа да се тужи да је био под каквом год пресијом. Ја сам свагда посредовао за споразумљење разнвх мишљења, која су овде била. Но г. посланик ваљевски послужао се заиста једном речи неуљудном, коју ни један не скупштинар, него и обичан човек у приватном друпттву не треба да употребљава. Према томе ако би г. посланик ваљевски дао реч да иеЕе говорита у том тону како је, на жалост, отпочео, и ако он узме реч, коју је неумесно изрекао, натраг, онда, господо, ја и мој апел на скупштвну управљен о том изразу његовом узимам натраг. Председник замоли г. ГлншнЕа да у интерегу реда узме реч натраг. Милош ГлишиН каже, по што га ннје хтела скупштина да саслуша како fie говор свој да изведе, неБе да узме реч натраг, па нека реши како xofie, видиЕе вели, свет видиВе народ, видиЕе Јевропа шта се радиусрпској скупштнни. Моли председиика да има на уму: да му је рекао да се не служи више с таквимизразима, опоменуо га је једном и то је доста. За једну се ствар вели, не може нико двапут казнити. (Настввиће се.)

ковићку и гђцу Л. Хацићеву, као и г. Лукићаитд. да су добро одиграли своје улоге. 1. децембра »Марија Стјуартова,“ познат историјски комад од нем. песника Шилера. Гђа Ружићка је Јелисавету добро приказала. И остали похвално играше. Идућег дана у недељу, 2. децембра изнела нам је управа на видик Сигетијеву позоришну игру „стари бака и његов син хусар,* 1 која је црпљена из народног живота. Публике беше мало недеља је. Овогајепутаи г. В. Путиик у улози „Лацка“ суделовао. Излазећи први пут на позорницу као почетник, држимо, да ће временом својом дурашношћу и трајном вољом ка глумачењу и оног по све нужног телесног кретања мимике придобити. Да су г.г. Ружић (чича Мија), Рајковић (Црвенко), Лукић (Букало), Добриновић (Никица, претеривајући природпог блесана), гђца Л. Хацићева (Милка) и гђа Ружићка (Ленка, певајући лепо) добро играли, о томе не треба даљег говора. 4. децембра обрадовала и упознала пасјеуправа са Сахер-Маоховим изванредним делом „Наши робови“. У том комаду решава Сахер-Мазох сувремене проблеже; женско питање, увађање грађанског брака и т. д., којима је претставница ~Фаустина“ бароница Кевенбергова (С. Максимовићка.) Она својим језгровитим чланцима у Листу „Напретку“ и убеђавајућим говором придобвја присталице у особама земаљских заступника,

који примером њезиним охрабрени и сами у парламенту у прилог тој новој струји говоре и најзад победу одрже, увађајући закон о граранском браку. Грађански брак већ се у више држава одомаћио, показавши се, да је куд и камо приличније но црквена веза. Са самим пак наслооом „Наши робови* исмева као што треба писац, даровити Сахер-Мазох, овде у особи пл. Молвица (Добриновића) људе ласкавце и пудљивце једном речи: фићфириће, стављајући их у категорију робова по све зависних од женског пола. И заиста таки људи и нису за боље ништа, но да остану робови, робови и опет робови свог читавог века. Као што је садржина отлична, тако је и приказивање отлично било. Гђе Максимовићка и Рајковићка, г. РужиБ (Павао Урбан), Iђца Л. Хаџићева (као Мадлена, певачица), Добриновић, Лукић итд. играше са вољом, као што је и публика са вољом и пажњом до краја дело пратила. Одобравању не беше краја. За тим се у четвртак, на светог Николу претстављао „Низ бисера,“ позоришна игра у два чина са певањем. Комад је познат а и дивно му певање. Одигран беше добро. 8. дец. у суботу даван је доста пута виђени салонски комад „ћаволови записници. 11 Због своје ваљаности одржаће се још дуго ва репертоару. „Робева“ је г. Ружић по већ уобичајеним начину добро одиграо, а и осталима вема се шта приговорити. Идући пут наставићемо, а за сад пекаједоста Keeia.

ДОПИСИ

С. Вр. Кукурешт 13. децембра. Познато је цолом свету да je тавно блистајуБа Порта на своје при равнвм европским дворовима резидирвјуБе заступнике неку чудновату ноту разаслала у хојој се тужи и мучно јадикује на бугарску владу што ова толике тешкоБе и препоне у погледу репатрирања мухамеданских бегунаца чини те повива своје мудре заступнике да пораде код дворова при којима су акредитовани да се за бедне мухамеданске бегунце заузму и бугарску владу на хуманитет опомену втд. по турски. За овај јаук и сузе, односно турску ноту дознаше не само европсхи кабинети нгго и сви јеврејско-sермански листсви те пвсаше и невином свету причаше и сад још причају како ти варварски Бугари нечовечно постуцају са бедним мухамеданским бегунцима односно сабившвм подобрим башибозицима и убицама бугарских жена и нејачи, старих људи и старица. Ти разни крштени и некрштени листови гсворе доста о свему само не и о узроку због чега се бугарска влада тако енергично одупире репатрирању једне чести тако званих мухамедансквх бегунаца. А како ти семитски листови чисту истину в узрок напоменули још до сад нису то нека je мени дозвољено да у овом велецењеном листу барем наш српски свет упознам, те да тако дозна, зашто бугарска влада и сав народ с њсме неБе да у своју својину и у своје друштво примл једну чест бегунаца, дакле ево зашто: Познато је в то сваком да су за време руско-турског рата а особито после пада Ловче, Плевне, Швпке, СоФвје, Филипопоља и Андријанопоља силнн Турци са својом дембелском својтом и без исте, Бугарску напустили и у Стамбул падншаху на взрану отишлв. Паднша је своје правоверне дембеле једно време док је могао којекако ранио но пбшто је сад у Стамбулу па и у самом двору падишаховсм глад

и сиротиња мах отела и да би се терет са гордог Стамбола и његове околине скинуо, иаумн Стамбулска влада и њена мудра власт не само мухамеданске бегунце него и све стамбулске скитнице као и све бнвше башибозуке и грабљиве Черкезе под именом мухамеданских бегунаца из Бугарске у обе бугарске кнежевине одправити, које и учини. Бугарска влада која је у своје време од стране цариградске владе извешБена била, да fie јој мили гости на израну дођи они одма издаше налог својии пограничним властима, да све оие мухамеданске бегунце који се на своја случајем рата остављена огњишта враБају и који се подпуно документирати могли буду, да су пре рата у данашњим кнежевинама неки посед имали, или од трговине, заната или од којег му драго часног занимања жавили најуљудније приме и сваку помоБ пруже. Пограничне власти оне су налог својих влада савесно и коректно взвршивале и још једнако иввршују спрам свију оних мухамедансхих бегунаца који чисто и отворено доказати могоше да су доиста пре рата вли за време истог у данашњим кнежевинама живили и из ових избегли а оне који никакав доказ а ни спроводног писма од стране бугарског цариградског конзулата неимаше и не могоше пограничној власти дати, те је наравно погранична власт на основу закона и добивених упутства од граивце одбила. Тај елеиенат што га је погранична власт одбила није други до онај напред споменути а наиме стамболске скитнице и грабљиви Черкези, који Добручу тада напустише, кад се оно Цимерман са својом љутом коњицом и дурашном пешадијом на њих у Добручи устремио. Ето то су они мухамедански бегунци које бугарске власти и сав народ с њиме неБе, ама баш никако у своју својину и своје друштво да приме. Због ови је последњи турска влада познату ноту тужалицу по Европи растурила, а не због оних правих турсхих бегунаца из Бугарске, које бугарска влада и њенч органи на границама најуљудније примају н за њи бригу воде. Неготин 12. децембра. Немогу да преБутим а да неизнесем на јавност немилу вест, да у овој вароши и у целој околини бесни од дужег времена, у највеБем степену варазна болест, гушобоља, звана и „гуштер", која покосисилну ,децу, показујуБи се сада и код одраслијих мушкиња и женскиња. А како ида неБе? Јер куд се год човек окрене свуда је овладала немарност и запуштеност код овдашњег па и код самих оних људи, који су и законом и дужношБу својом позвани да бар по могућству стану на пут ов» ј грозној епидемичној болести, којазави у црнину многе родитеље и баци их у тугу и несреБу. Крајње је веБ време, да се предузму строге санитетске мере, те да се прелазном стању ове болести једном крај учини. Од неког времена поЈавили се у овом округу силни влочини, као што су ipape, паљевине и убиства. Те тако сада поводом овим преко 70 криваца находе се под судом и у притвору код овоокружног суда, изузимајуБи овде оне кривце који се находе вод исдеђењем код полицајских власти. Осим многвх крара које се дешавају, да наведем један случај ономадошњн, како је 8. о. м. преко ноБ похарана овдашња трговина „НајдановвБа в МашиБа" и то на врло вешт начин. Непознати лопов отворио снољашња дуБанска врата са удешеним кључем, па ушав унутра, отворио је такође удешеним кључем стаклену ризницу швфоњер где су стајали разни двјамантски и златни накити, па повадивши исте из својих кутвја, узео их је и однео собом заједво са новцима које је нашао у фиоци од дневног трговачког прихода; за тим је забравио спољна врата и незнано гди изчезао. Вредност похраденнх ствари са новцима не

превазилази суму од 200 ц. дуг. (1100 ф.) Истрага ее од надлежне власти предузела, али кривци још нису Еад се оваки немили појави догаsају у сред вароши, на најглавнијем месту, где су усредсређене све државне власти и гди сва сретства на расположењу стоје, да сваку овако хрђаву намеру осујете, и онда шта ли Бе се дешавати но селима и осталим мањим варошицама? Еаца није осигурана имаовина, безбедност граТјана, онда у том случају немамо довољно гаранције ни за личну сигурност. Треба тражити овоме узрока; и наБиБемо код органа општинских власти. Расмотримо тачније и упознајмо карактер и прошлост оних људи, којима је поверена управа општинских послова, који су и законом и гласом народњим поввани да раде и да се брину о општем добру и напретху па Бемо их одма оценити и уверити се да нису себе усреБити а још мање можемо од њих очекивати и надати се да својим делима и нас усреБе. П. А. ђ. Из Срема. Од неког времена почели су хрватски педасогишки листовв: „Хрватски учнтељ" и „Напредаl“ да доносе неке дописе, који су наперени противу народности и имена српског учитељства. Нападаји ови као да су систематично удешени јер се ето види: да оба горенаведена листа, који у дома Бим питањима не иду једном стазом, заједнички нападају на све оно, што се српским назвало и не стиде се: да у својимступцима примају и таке дописе, којима је извор гадна денунцијација и мржња. Појав овај колико је педостојаи онога начелз, коме су дотични листови посве Бени и ради Jiojer су покренути довољан је: да и овде обелодани тежњу хрватски занешењака, који су се одалинемогуБем н узалудном послу, да српску народност једним потезом пера збришу са земљине површине. Агитација противу српскога имена диже се у листовима, који су позвани да на пољу народне наставе и васпвтања делају и да својом културном мисиом помогну да ивгладе диФеренције, ioje су се породиле на политичноме пољу измеБу Срба и Хрвата; а у место дакле да умно и књижевно уједињење оба племена потпомажу, они терају политику расцеплења и нападају на српско име. Та српско име неје постало тек од неколико година, да сз може Јзбрисати вољом неких новопечени Хрвата, оно је пррживело кужно доба српиогистреблења и најжешБег гонења; оно је исторвјом и крвљу српски јунака освештано поставнло' темеља својој егзистенцији, оно је дубоко уревано у срцу свокога Србина, па би тек морали да му живо срце ишчупате, да ту своју намеру постигнете. А то знате, да је врло велики задатак, ког ни векови најгнуснијег гонења не могоше да изврше, а најмање сада: када српски нараштаји још у колевци од своје мајке уче да љубе свој народ и име. Повтупак тај јесте само маштарија којаје неизведљива, а само сеје семе раздора и неслсге меру сродном бра Бом који су тесно везани дазаједнички у овој домовини својој стварају себи лепше будуБности. Да се вратим дотичним дописима. »Хрватски учитељ" од месеца просивца у бр. 24. доноси један допис из Осека, у ком некакав путник на лађи описује својс Дунавом и након тога дословце вели: „ПутујуБ прагцем, вапао.сам у чудно друштво, људе који живу у Хрватској а неБе да буду Хрвати, и шта више, људи ти броје се у писмениту класу, којој сеија убрајам, меsу учитеље и одгојитеље хрватске младежи. И ти људи неБе да буду Хрвати. Један је говорио: ако метеш кокошије јаје под пуру, nai би пура то јаје излегла, онда оно неби смело бити пиле, веБ пурче, јер је пура взлегла. Овако се доказује, да акопрем су у Хрватској и од мајке роБенв, ипак вису Хрвати веБ Срби". Као што се из овога умовања види, допистај писао је учитељ, који у ревности својој за ширењем прооаганде хрватске xofie силом да докаже: да Срби у Хрватској несу Срби, него Хрвати зато, што их хрватоа мајка рара као сно вурка што би рарала из кокошијег јајета пурвБе а ие пилиђе. Оваке појмове могу вмати људи, који не* знају да разликују народност од земље икојв индентЕФикују земљу са народношБу. И онај горњи пример, ма да је прост, довољно равлику измеру земље и народности, јер пурка (хрватсха мајка) викада неможе взлеБи из кокошијегјајета пурче (Хрвата) веБ пиле (Србвна). Истина, дописник се гнушава овако мроста примера али то је његова засдуга што не можеда га схвати, и што му се овако морало предсчити. Но највеБма карактерише допвсннка та околност, што у даљем своме разлагању позива земаљску владу, да опрости школу од таквх људи 10ји неБе да буду Хрвати, бацајуБи се на поље денунпијације и велебв: како ти људи одрвчу биБе божје а хуле веру, а особито к&толичку. Зајиста неможе човек гнуснија дела замислити, него што је клевета н девунцвјација. Па јсш од кога? Од хрватског учвтеља, коме су родвтељи поверили своју децу да их васпита и учи моралу. Жалосно је и то васпвтање, а још је жалосније умно развиБе дотични ученвха, јер су повереги неким политечнвм упљувком, ксјн сене страши неморалнвх сретстава, да своје цељи оствари. Зар је то иозив ]чвтеља? Зар је школа и њен позив тако hbcio вао, да првма у своје коло људе, којв

имају попитичке тенденције? или вар нијо шголвн задатак пре тај, да народе зблвжава упознсвањем мерусобва живота, обичаја и особина? Мало више морала и појимања о нужности узајамног поштовања довело би дописника до уверења: да је денунцијћција неморалаи чвн у опште, а посебице за учитеља, који хоБе да дела на умном н моралном образовању Хрватске младежи. Од српског учитељства, које се онамо поименце спомиње, очекивати је, да Бе у хатар своје части стати на браник против лажна проповедника, и тиме обранити своје вме од насртаја и изопачавања. Могао би овде да довршим, али ми ваља да споменем и оно, што је „Н шредак" као гласило хрватског педагошког књвжевног збораогрешио се о солидарност двају сродних племена. 0а наиме у своме 31 броју од месецз новембра доноси допис из Сиска потписан rpalj. учитељем Ferđom Hefele-ом у ком рецензује чзтанку за 111 разр. опБе пучке школе и на завршетку додаје: „Прва читанга т. ј. књига за П.разред прошла је лањске године по све добро до оне кобне Бирилице, које многому више труда задаје, него ли дјеци користи и у будуБе користити може“. Пуштањем овакн дописа у листу, гоји заступа мишлење хрват. педагошког књижевнога збора, илустрије уједно и мнење дотичнога друштва о Бирилици, јер се даје претпоставати: да лист несме бнти другога начела него ли оног, које његови утемељитељи и покретачнисповедају. Овакав поступак није оправдан, а најмање се може оправдати тим, што се примају допнси од људи, чије порекло неБемо да истражујемо и који врло мало имају у својим жилама словенске крви, те им је заједница Срба и Хрвата најмања брига. Тим се поступањем не негује љубав према узајамиости оба племена, него се подпирује мржња једног према другоме. О целиеходности Бирилице и отоме, да ли она штете доноси ученицима и њиховом знању, биБе речи други пут. За сад пек је прибележено мишљење листа, који је уједно гласило хрват. педагошког збора, јер fie нам ваљда то кадгод требати. Рад.

Вести из народа.

Из Винковаца иам јављају нов податак хрватске интелигенције. Позиати наш стручњак у жељезничкој струци, Никола СтанковиБ, мерник и управитељ промета на даљско-бродској жељезници премештен је у Пешту у централни бнро кр. уг. жељезнвца. винковачко-вуковарско жали у њему поштена човека, ваљана Србина и ретког струкогњака. Уврок је премештању српско држање и понашање Нвколе СтанковиБа, које је хрватској господи сметало. Никола СтанковвБ познат је и читалачкој публвци овога листа са својвх чланага о жељезницама, нарочито пак о српској пруги, која се тек има градити. Нови Сад 21. дец. Назори нашегпошт. сурадника и стручњака, г. Јов. Стефановића Виловског, о поплавама, саопштени упрошастом броју, почињу се обистињавати. Овде код нас сазвана је за сутра пре по дне ванредна главна скупштина варошког представништва, да учини нужне мере за предохрану против поплаве, по што је стигао од уг. министра комуникације брзојав, да се из Лпнца јавља, како се лед испод Симбаха кренуо и како све мање приречице горњег Дунава, као Траун, Ин, Салца, и др., расту, те је свакојако опасност, да може поплава наступити. Јуче у петак била је прва редовна главна скупштина вар. пр е дставн ишва, којој су међу осталим мање важним стварима саопштена два министарска отписа: један, којим се прорачун варошки за год. 1880. одобрава, а други, којим се понуда Јов. Шнајдера ради зидања гостионице на кућишту старе варошке куће одбија с узрока, што министарство није ни један од поднесених планова одобрити могло. У истој скупштини управљена је од стране представника Хирша интерпелација на градоначеоника, како је мађистрат могао нивелирање вароши приватном мернику, Ахилу Дуки, поверити, пре него што је услове тога посла самој скупштини на одобрење поднео. По што је градоначеоник на то одговорио, да је скупштина, одобривши у прорачуну издатак за нивелирање, тиме већ и само нивелирање одобрила, и да се по себи разуме, да мађистрат тај закључак просто извршити има, а томе извршењу имало се тим пре приступити, што је нивелирање наше вароши, према постојећим изгледима за опасност од велике воде, хитно и преко нужно. По што се већина с отим одговором није задовољила, задржао је предс. Хирш себи право, да о томе посебан предлог поднесе, и закључено је, да се онда тога ради ванредна скупштина сазове. У прошлом броју листа у извештају о одборском раду наведено је, да је „администратор“ тражио кредита за текуће трошкове, сад нам се и дотична сума кредита јавља; тражен је и од одбора одобрен кредит код народног фонда у сума 40.000 фор. а. вр. Зајиста замашна свота. Још једнако стижу поздрави дру Милетићу, у којима се казује радост са његова ослобођења. Такови је јуче ствгао из Осека од тамошњцх родољуба.