Застава

ЗАСТАВА

ПОСЛE РАСПРАВЕ.

Загреб 22. јуна 1880. Данас се свршила расправа о обнови Финансијске погодбе између троједнице и Угарске, која је ето скоро пуну недељу дава трајала. Резултат гласовања јавио сам вам брзојавом. Од 78 присутних чланова гласало је 65 за нагодбу, а осталих 13 против. Тај резултат није никога изненадио, јер је тако у клубу народне стринке решено и јер је тај клубски закључак свакоме познат био. 11ита1 ете можда: па кад се то у напред знало, зашто се толико дебатовало на сабору? Одговорити вам на то питање не могу баш најпозитиввије, ал ми се чини да he томе узрок између осталог и тај бити, што угарски сабор није у исто време, као што је заказано било, ту ствар у претрес узео, вего се разишао и одгодио се до јесени. Сабор троједне краљевиве морао је дакле најпре загристи у ту киселу јабуку Финасијског поравнања. па је ваљда хтео, да ту немилигу обави, кад већ не иде друкче, на тенави. У току те дуге расправе мвого се о томе говорило, е да ли је ова Финансијска погодба гора од ове у год. 1868. и од оне у г. 1873 Чланови вародне странке и регниколарве делутације, који су бранили ту погодбу, нису се толико у својој обрани занети могли, да кажу, е је та погодба боља од пређашњих, него су се ограничили само ва то, да докажу, да није гора. Кад би допустили, да им је и пошло за руком, да докажу, да није гора, то би ипак отуд жалостан закључак по ту погодбу сљедио, јер би се тиме само то доказало, да је троједница застала на једном месту, а стагнација у овом нашем времену, То Ј е Ј е Д»н корак у назадак. Но ни тај доказ није пошао за руком °вима, који су говорили у прилог тој погодби. Уведење паушалне своте од 20.000

Ф°Р- У isMe биљеговине, провозарине и поштарине, која иде троједници на место оног постотка од тих прихода, то је свакако враћање од перцентуације на паушални сустав, ил бар почетак оног пута у натрашке. Мађарима се чини много, што Хрвати 45 0 /° од свих прихода троше за своЈе унутрашње потребе, дочим Угарској не допадају више од 2О о /° својих прихода на покриће правосуђа, администрације и наставе своје. С тога би они да какогод све ДУ те автономне потребе тројне краљевине на што мању меру, како би што више остало за такозване заједничке послове, којима рукују сами Мађари, а како бн УЈ е ДНо тиме спречен био и унутарњи развој тројне краљевине. О т УД а ј е поникла она мисао, која се толико од првог почетка Пејачевићевог бановања наглашава: да су нужне peoopме У администрацији, које ke смањити трошкове автономне и тако терет с народних плећа скинути. То је наглашавано такође и у овој расправи, наиме са унионистичке странке, која сад већ све позива у оно коло, које је Вончина заиграо, у коло административне реорганизације. По свему овоме јасно је дакле, куда смерају Мађари са својом политиком напрема троједној краљевини. Цел им је, да што већма огорчају автономни јој живот, да јој што мање сретства пруже, те да тако сазре за провинцију Угарску. То се огледа и у овој Финансијској нагодби, где кроз поменуту паушалну своту провирује копита мађарског господства. Бадава је Деренчин на изазивање унионистичког Михаловића изјавио у име владе, да ематра садањи државоправви положај као деФинитивум неки. Мађари се сећају, да је и св, алијансија стварала такозвани вечити мвр међу народима, па и тај мир није дефинитивум био, те с тога помишљају, да и овај нагодбени мир међу троједницом и Угарском неће бити деФинитивум, као што у опште у животу народа нема деФинитивума него непрестаног развитка, те се спремају, да ово стање на свој начин и у своју корист а на штету троједнице промену. Као што се из те тачке о паушалној своти види, да је ова нагодба гора од пређашње, тако се то исто огледа и у губитку крајишки прихода. Поред све соФистике своје Шраму није могло поћи за руком да докаже, да је троједна краљевина, док је од крајишких прихода трошила дотични постотак на своје автономне потребе, стајала неким начином и практично у свези са крајином, да су ти приходи били у неку руку жива копчј између провинцијала и крајине. Сада су ти приходи напуштени. Али се каже, да fee крајина и тако утеловљена бити, те да le тиме и нитање крајишких прихода само по себи одпасти. Шта више поговарало се овде по Загребу, како ће бан по повратку своме из Пеште у џспу донети решкрипт о утеловљењу, ако се само нагодба прими. Покрај свега тога, многи, па и ови који за нагодбу гласаше, као неверне Томе врте главом. Познавајући тежњу мађарску за господством у троједвици <шају, да Мађари никад неће допустити таково утелогљење крајине, које fce Финансијски и политично појачати Хрватску и Славонију и њима не иде у главу , да кад би та спојитба тако блиска била, зашто, да се није обавила пре нагодбе, кад се зна, да fee се после спојења и тако морати нова Финансијска нагодба склапати. Ако дакле и буде што од тог спојења, то је извесно, да онај начин, којим ће се извести, неће бити у прилог ове земље. Мађари су вешаи државници и они спремају ту спојитбу тако, како he само они отуд пробитка имати. Хрвати еу, примањем нагодбе, полегли и дали се надмашити од Мађара. Тиме су из руку пустили оружје, којим би у овом времену могли утицати на начин спојења крајине и у напред су пристали на све услове, које Мађари каае за Јтеловљење крајине да ставе. Жртве, које је троједница овом приликом принела, још нису свршене. Мађарскн шовинизам још he нове захтевати, да их прождере.

Толико после расправе у загребачком сабору. Из самог тока дебате, коју ћете сигурно читаоцима саопштити, лако he се моћи суд створити о реченој нагодби. Приметити морам само још толико, да су сви Срби посланици, осим заступника иришког и ердевичког среза, гласали за нагодбу. Суботић и Кушевић, они су већ по положају свом као регниколарци морали говорити и гласати за оно, на што су у Пешти пристали. Остали пак мисле, да им ваља прилећи новој струји, која почиње бановањем Пејачевића, а налазе све оправдање у томе, што је за владавине Мажуранићеве Српство злог удеса било. Но ваља знати, да се на антагонизам између Срба и Хрвата сам „П. Лојд“ данаске позива. Но за сада нека je ово само споменуто и прњ ележено. Народу у Срему остаће времена, да о свему томе свој суд изрече.

Политички преглед.

Два питања, која су ивЗагреба одржавала духове у некој увбуђености, оба су решена, да ли на вадовољство народа, кога се највише тичу, или не, то је друга ствар. Повнато је већ, да је ф инан сиј ска „нагодба“ примљена, а оад се јавља, да је и друго од поменута два питања решено, питање о маџарском језику, тј. о оснивању курса за учење маџарског јевика код вемаљске Финансијске управе и с тим спојене предности у промицању чина оних чиновника, који дотични курс сврше. Тога ради било је више саборских конФеренција и ствар је решена на последњој, која је 11. о. м. била. Бан је том приликом прочитао ивјаву министра финансија Сапарија, у којо-ј овај ивјављује, да је готов, ватворити дотични курс код вемаљске Финансијске управе, како се на вагребачком свеучилишту оснује катедра маџареког јевика. Осим тог ивјави министар, да вавршну алинеју његове наредбе не треба тако тумачити, као да би они, који дотични курс полаве, већ само по томе имали права на авансовање. Кон Ференција је са свима против 6 гласова увела министрову ивјаву на внање и бану вахвалила на посредовању. Ма да је, као што се полузваничним начином јавља, министарска криза у Аустрији акутна, тако да ва кратко време предстоји промена, и пак у Бечу још трају заједничке министарске КОНФеренције, на којима се предлови, што ће се делегацијама поднеди. Закључено је, да се делегације сазову, како угарски сабор ивабере своје заступнике у њих. По томе би се дакле делегације састале око средине месеца октобра. „Буд а п. К о р.“ јавља, да ће се на јесен обема законодавним телима поднети ваконски предлог о железнице Сеница-Сарајево. Одбор чешког вемаљског сабора, коме је био на расправу предан предлог о преинаци изборног реда, вакључио је са 13 против 7 (чешких) гласова, да се сабору предложи, да се преко владине основе пређе на дневни ред. Бадава се Ригер позивао на правдољубље и етичке мотиве, који Немце упућују, да барем на том путу, где им се викакав уштрб не наноси, прЈже руку помирења; Немци се оглушише сваком гласу правде и привичнос-ти, они су у сабору у већиви, а то је доста ва њихове „либер а л не“ назоре. Какав је утисак тај поступак и дотични закључак учинио на владине кругове у Бечу, о том пишу отуд „Политици“, па веле, да их закључак одбора није изненадио, утисак је истина различит, али свакако такав, да већина, која га је одбацила, тешко да је мислила, да ће га таког иваввати. Тај негативни закључак немачко-либералне већине није учинио никакву вабуну, али се у њему навире прелав на дневни ред преко најоправданијих жеља народа од 5 милијуна, преко намера кабинета, који ужива поверење владара, преко изражене воље круне и преко нЈжде првог реда. Нека господа Херпст и’ортаци му знају вели„Пол.“ да се влада не ће спотаћи о камен, што су јој они подметли, али после нека гледе, како ће они остати да не посрну, кадсенужном јачином буде одбијао ударац!, што је намењен министарству. Владин ће ваступник у укупној седници сабора бранити становиште владино, вавршује „Пол.“, па ако се и онда вакључи, да се пређе на дневни ред, тада нека буде саборека већина уверена, да је она сама преко себе прешла на дневни ред. О питању школе и језика у Чешкој доноси

један бечки лист иввештај о равговору са бечким просветним министром, Конрадом, који се изразио, да ништа нема против тога, да се вадовоље народносне жеље, само ако сеуједно даје очувати интерес науке. То гледиште било би меродавно и у питању оравноправности на прашкомсвеучилишту, и умножење катедара са чешким предавним јевиком може се вамислити само постепено и ув строго очување научних вахтева. Што се тиче ванатлијских школа, што 6и се имале подићи у Прагу, просветни министар стоји са свим на становишту практичне потребе. Ученици ванатлијских школа треба да себи прибаве довољно обравовање помоћу матерњег јевика; треба дакле вавести равноправностјевика, која одговара приликама обе народности (чешке и немачке) у вемљи. Настава у чешком јевику, изучавање немачког јевика, то су, рече министар, приповнати вахтеви практичког живота у Чешкој; мени 6и, вели, било мило, кад 6и омладина научила још који трећи јевик, јер ја, додаде министар, имам пред очима практичан живот, а не народносне теорије. Њ. Величанство се после свога повратка ив Чешке и Моравске ивравило,, да је врло лепо, што св у словенским средњим ппсолама у Чешкој и Моравској, на реалкама и ђимнавијама, не вапушта ивучавање немачког јевика. Аустро-угарски консулат у Београду вратио је пре кратког времена будапештанском судбеном столу допис у ствари неке оставине, по што су сви документи били написани маџарским јевиком. Суд пријави читаву ствар угарском министарству правосуђа, а ово ваједничком министарству спољашних, које одмах поменутом консулату придода једног угарског чиновника. По што је немачки заступнику Београду, гр. Брај, оболео, тако да не може своје послове вршити, то је немачка влада Аустро-Угарскувамолила, да се ова привремено прими консуларног и политичког ваступања немачких поданика у Србији. Бечко спољашње вване одаввало се немачкој молби и преко Христића дало то српској влади на знање. Као поувдано јављају из Беча, да је Ауетроугарска дипломатија приликом преговора о Дулцињу, приликом већања Источно-румилијске комисија за реФорме и сваком другом приликом Портипрепоручивала, да седаде већа автономија Арбанасима и другим брђанским племенима. Повнато будапештанско гласило спољашњег ввања мисли, да је та вест важна и значајна ва обележење Ау стр о-у г а р ск е источне политике у опште, те у допису ив Беча овако коментарише исту вест: „Предлог о Дулцињу важан је внак, да је Аустро-угарска политика Арбанасима наклоњена и да гледи, да њихову самосталност сачува. Скора будућност даће још јачих докава ва то. У Источно-румилијској комисији, која сад у Цариграду ради свој посао, покашће се при већању о органивацијоном статутима ва поједине покрајине, да ће се Аустро-Угарска свим својим упливом ваувети, да се Арбанасима и другим 6рђанским племенима што већа автономија даде. То мишљење бечког кабинета није тајна Порти, њој је више пута поверљивим начином дато то на знање; шта више, употребљена је свака прилика и препоручено јој је, да својом иницијативом иде на руку автономном конститујисању Албаније.“ Кад се оно пре кратког времена бугарски кнев Александар у Бечу бавио, бар, Хајмерле употребио је ту прилику, као што „П. Л.“ довнаје, те кнезу предочио, да треба што пре да се изврши берлински уговор, нарочито његова наредбау погледу рушења подунавских градова. Кнев Александар одговорио, да има већ година дана, како су градове почели рушити, али да је од ото доба радња морала престати, јер немају новаца за то. Осим тога, рече кнев, има бугзрска народна војска по градовима своје магаве и касарне, а тога за сад још нема по другим местима, да 6и од онуд могли иваћи. По што је пак у прорачун Бугарске стављен један милијун ва грађење касарна и магава, то се надају, да ће се радња око рушења градова опет моћи предувети. Бечки дописник „Д ељ и - Т е л егр.“ јавља: Овдашњи добро обавештени кругови још се једнако боје, да ће Бугари скорим сановим захтевима ступити на среду; они ће можда мирни бити, докле конФеренција устраје, али како се грчко-турска граница углави, они ће искати за се сву балканску област све до

ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ. Почетком јула одпочиње пова четврт за оне поштоване претплатнике, коlи су само до пола године претплатили. Учтиво их овим опомивемо за рапије да изволе настојати око поновљења претплате. Лист се без гот о в е претплате nehe моВи никоме слати, за то умољавамо поштоване претплатнике, да претплату за времена, и то најбоље путем поштанских упутница, послати изволе, како би се лист без прекидања одправљати могао. Наруџбине без новаца неђе се моћи уважити. Нретплата, огласи, као и паплате за то, нека се изволе упутити на администрацију „Заставе 44 , а само дописи и остало, што се односи ва уре£ење листа, нека се изволи слати уредништву „Заставе“. Ј Умољавамо пријатеље листа, да не пожале труда, поштоване сународнике, који би листа држати могли, побу£ивати на претплату листа. „Застава" излази четир пута преко недеље. Претплата остаје за аустро-угарску монархију, српске државе н покрајине: На целу годину 14 ф. или 35 дин. Ва по године 7 „ „ 177, „ Ва четврт године 3 „ „9 На месец дана 1„ 20 „ 3 За остале земље и то: за Немачку годишње 18 ф., за ПГвајцарску, Романију, Русију, Италију и Бугарску 20 ф., а за Француску и Америку 24 ф., или саразмерно на четврт године. У Новом Саду 15. јуна 1880. Власништво и издаватељство „Заставе.* ТЕЛЕГРАМ „ЗАСТАВИ а . Загреб, 14. јуна. Данас расправа о мацарском језику. МразовиБ с неколицином иступио из пародног клуба. Од Срба говорио за мразовиђев предлог са српског гледишта. По по дне наставак расправе и одгода сабора. Вечерас договорни састанак опозиције с иступелима из клуба.

ЗАСТАВА* изгази реховно: с редох, пегком, недељом, на целом табаку, » уторником на по табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА ва Аустро-Угарсву: в» целу 14 ф. н. па по године 7 ф. _ н на четврт године 3 ф. 50 н. ua 1 иесец ....... 1ф.20 н. За Србију (у сребру). „» годину 35 дин. на пола године 17»/« дин на четврт године 9 динара.

БРОЈ 90. =====— у Новоме Саду у недељу 15. (27.) јуна 1880. ГОДИНА XV.

ОГЛАСИ ркчунају се по 6 новч. од сваке врсте оваких ситних слова, а за жиг пл ahace во 30 новч. сваки пут. ДОПИСИ шаљу се уредништву, а предплата и огласи администрацији „ЗАСТАВЕ" у Нови Сад у дунавској улици. РУКОПИСИ не враћају се натраг. Поједини бројеви стају 10 новч.