Застава

консву основу финансијалне нагодбе од речи, како ју је поднео краљевински одбор? Одговорити се има са „да“, или „не“. Са „да* гласоваше. Др. Андријевић Станко, Бартоловић Иван, Бедековић Коломан, Берута Јосип, Буљик Вратослав, Црнадак ђуро, гроф Иван Драшковић, Давидовић Лазо, др. Деренчин Маријан, гроф Рудолфо Ердеди, Гроф Степан Ердеди, ђурђевић Васо, Хорват Летер, Хрват Мирко, барон Фердо Инкеи, др. Јордан Антун, Јосиповић Степан, Каменар ђуро, Котур Васо, Крањјчић ђуро, Кукуљевић Иван, Кушевић Светозар, Лепамер Јосип, др. Лончарић Марко, Маршо Иван, Михаловић Јосип, Михаловић Драгутин, Мишкатовић Јосип, Мразовић Матија, др. Мухић Павао, барон Шишман Отенфелс, барон Људевит Ожеговић, гроф Милан Палфи, Павлешић Јанко, Петровић Ивап, Погледић Драгрутин, Поповић Стево, Пох Антун, Посиловић Јурај, Рајцер Фрање, Рајцнер Људевит, Рогулић Махаило, Рубидо-Зичи Радослав, Стадовић Мато, Сајц Винко, др. Спевец Степан, Шпишић Виктор, др. Шрам Лавослав, Штен : гел ђуро, Стражимир Драгутин, Стековић Јово, др. Суботић Јован, Танхофер Милан, Тирк Фрањо, мл. Утјешеновић Огњослав, Вардиан Иван, Вранчић Иво, др. Вушчић Јосип, др. Вучетић Степан, Вончина Иван, Забрдац Петар, бароп Бартол Змајић, Циндел Анте, Живковић Јован и Зарић Јосип. Укуппо 65. Са „не“ гласоваше: Др. ђорђевић Милан, др. Марјановић Лука, Стојишић Сава, Топаловић Божо, др. Војновић Константин и др. Врбанић Фран. Укупно 6. Узтегли се од гласања: Бравтнер Павао, Дувђероввћ Иван, Фолнеговић Фран, барон Рукавива ђуро, Шпишић Војко, Старчевић Анте и Валушниг Андро. Укупно 7. Гласовало је дакле свега 98 заступника. Од ових гласало са „да“ 65, са „не“ 6, узтегло их се 7, но пословник захтева, да се и потоњи уврсте у број оних, који гласају „не“; дакле: „да“ 65, „не“ 13. Тим је овај предмет свршен у */< 2 по подне. (Ове расправе саопштили смо које по „Народ. нов.“ које по „Обзору." У.)

Д О П И С И.

Београд, 9. јуна, Од давна вам ни сам писао, а томе су уврок равне околности. Истина ни сада бог вна каквих вести немам да јавим, јер овде нећу да говорим ни о железничкој конвенцији, која је и онако свестрано претресана и у преси и у народном преставништву, нити ћу вам писати о влокобном случају на Радаљској Ади, јер је то ваш цењени лист најпрво објавио свету, објективним разкавом, ив ког види се јасно шта морамо очекивати од наших суседа, ја ћу овде само тркомице да вам саопштим о нечему, што ће заиста вачудити српски свет, ма где он био. Bfl време првог и другог рата, и не једаред ива другог рата, пиеано је у вашем листу о положају несретних добровољаца, али је то било и битисало. Случај са добровољцима у неколико је било могуће оправдати јер је то бивало и бива свуда, али случај који се ових дана десио ничим се неда оправдати. Поред прости добровољаца дошло је у Србију и ОФицира, који напустивши своја места у другим војскама, дотрчаше овамо, да тврдом вољом попуне онај недостатак, који се онако јасно покавао како у првом тако и у другом рату, јер није никаква тајна да је у Србији постојао велики недостатак у Официрима. Сваки долазак ОФицира, био је повдрављен одушевљеаем, јер је попун>ао ону правнину, која је сваког родољуба српског стравила. Сврши се и други рат сретво, и кад је већ настало нормално стање, у виду државног буцета и критичвог Фивансијског положаја, отпочеше нужна отпуштааа, против чега и ако се по мало гувђало, опет се свршио чвн тај, бев икаквих протеста и нападаја. Од рата прођоше већ преко две године, и у војсци српској, остаде неколико ОФицира Срба рођених ивван кнежевине, који погледом на њихово добро владање, на њихову способност, оставише их у војсци, не толико с тога колико ив велике нужде коју су имали од њих. Где су се находили сви 6утум ваоставши ОФицири ? Наравно у новоослобођеним крајевима, на граници арнаутлука, тамо где су вавда на бранику дању и ноћу бдили, јер ва њих нрестоница и није, то је привилегија официрског кора свршившег академију. Али и та мера, и то бдење ва бранику вије у николико дало повода овим ив Шајкенланда (како их обично зову у Србији) да се потуже, него свесрдно и свим напорима трудише се, да оправдају поверење, као што сведоче и звавични реФерати. Но све је вабадава. Не давно, ивненадно и чудно, ивиђе наредба војног министра, којом отпушта све контратуалнеоФицире ив службе 1 јуна. Та је наредба пак тајно пропраћена развим побудама, које историја до данас невна, а то: неке у тим побудама јавно клеветају и и на основу тих увреда и клевета отпуштају из службе. Ив броја озпуштених ОФИцира, једног ми је у неколико историја поввата, ево: он је још 1867 год. прешао у Београд, и ва тим служио често ондашњој влади за равне ескурсије по српским земљама у Турској. У првом рату био је примљен ва дејствителног капетана, и командовао је батаљоном кнегиње ЕГаталије, који се онако славно борио и преполовио. За време примирја, у жељи да продужи борбу, договорно с надлежним местом, даде оставку и оде у Босну, где је остао све до катастроФе црнопоточке, па ивдр»авши апс на Корчули, сретно ивмаче и дође у Србију до пред други рат. Већ у другом рату, примише га у истом чину, али не више као дејствителног вего контратуалног, свечавим обећањем, да ће му се и то дати. Прође други рат, али од обећања ништа, комавдом у Врањи,

очекивао је с дана на дан да једном осигуран буде његов положај, али му ти несреће, место праведног очечивања, дође му отпуст и то мотивиран вбог бајаги пијанства. Чудне саркастике! је ли могуће отпуштати неког због пијанства, који ништа друго не пије до воде и каФе ? Сад реците ми у какву врсту спадају оваке наредбе с побудама, и повна је ли их историја ? Даље и даље, тако их је отпуштено 30. који ваиста примерним својим владањем, и на основу уверења својих дотичних влаети не само отпуском но и подметањем и клеветама ужасно су увређени и правично траже удовлетворења. Поступак министра војног, из поувданог извора, чуо сам да је изненадио министарски савет. Вели се још, да ће се овој [нечувеној неправди тражити лек бар колико толико. Котор, 5. јуна. Мјесто распуштеног которског друштва „Славенске читаонице“, основали смо ново друштво под наеловом „Српска читаоница“. Ћ. К. намјесништво у Задру одобрило је ново друштво. Јуче добисмо вванично решење. Сутра ће се сакупити друштво на вбор, у ком ивабраће управитељство. У Неђељу, лицем на Дуове биће свечани отвор „Српске читаонице“. Бос. Брод 11 јуна. Прије осам дана наручио наш господ. владин повјереник, барон Штернек, да сваки у 9 сахати у вече кућне прозоре освјетлити мора, будућ да један велики господин ив Сарајева долази. Навикнути, сваку ваповјест г. повереника бев питања извршити, освјетлили смо. Тек кашње довнамо, да је велики господин гроФ ДежеФи, окружни судац, а г. повјереник, који је прије под њим служио, хтео је својем некадашњем поглавару радост учинити и сјајно га на наше трошкове дочекати. Питање је сада, како дође грађанин до тога, да се г. повјеренику за љубав у трошкове баци и његовим приватним интересима служи. Нови Сад 14. јува. Данас је држава редовва годишња скувштива „друштва за срвско народво возориште“. Овширнији извештај о радњи скувштивској довећемо у идућмм бројевима, а сад саошптавамо радосну нојаву, да је срп. нар. позоришна дружина од 1. маја 1879 до 1. јуна 1880 привредила чистих 2873 фор. Тај знатни сувишак постигнут је у Сенти, В. Кикинди, Вршцу, Панчеву и В. Бечкереку. Управитељ Димитрије Ружић мзабран је по ново за управитеља ва годину дана, а за ванредан труд и успех одређена мује ваграда од 500 фор. Исто тако изражено му је признање ва дојакошњем успешном деловању. Уважавајући труд, напор и заслугу позоришне друживе за врошлу годину, повишеваје плата члановика ноз. дружине и дозвољен им је одмор (ферије) за месец дана уз уживање потпуне плате, али да вајпре потвишу уговоре и да имају о свом трошку доћи у одређево време и место. Прорачун за позоришну дружину одобрен је у своти од 20.000 ф. Уједно бележимо овде још једну лепу појаву са скуппиине. Позориште ступа ове године у уживање завештаја пок. Стевана Бадрљмце из Сенте, који је оставио своју кућу и 8 ланаца земље у вредности од 12 15.000 фор. као закладу, од које да се чист приход употребљује на позоришне цели. Годмшњи приход од тмх завештавих у.еалитета извоси 1150 фор. Скуппиина је решила, да се ти реалитети ради лакшег руковања закладом нродаду по поволвој цеви, па да се новац мзда нод камату. Неколико овакмх заклада увапредило би нам позориште и осигурало би га ва вечита времева. Дај боже, угледао се још којм родољуб ма честитог завештача Бадрљмцу! Слага успомеви тог народног добротвора! Скупштива је такођер одлучила, да се набави слика покојникова, na да се свечавом седвицом врослави успомева његова. Скушптина је трајала до подне. Данас у ведељу после службе бмће бл агодаревије и распуст учевика срп. вел. гммвазмје новосадске. Као лане, тако ће и ове годмне после благодаревмја битм свечавост у гимвазмјској дворавм. Том вриликом певаће ђачвм л: к веколико песама, мзмеђу којих и лативски текст Хорацијеве оде „Integer vitae“. Затим ће се декламовати на српском, мађарском и немачком језику, а после тога ће један од ученика вајстаријег разреда држати „овроштајви говор“. При завршетку раздаваће се добрим ученицима ваграде, купљене од добровољнмх прмлога, што их дадоше веколмко овдашњмх племевитих госпођа српских, и поклоњеве од других добротвора. Још нека је и то ва звање, да ће тога ради данас равије звонити на службу. Сутра у понедељак 16. јуна отпочеће ва овдашњој српској гимвазији усмевм испиl зрелости, за који су се прмјавили сви 12 редоввмх учевмка осмога разреда.

H О B И Ј Е.

Са берлинске конФеренције имамо да забележимо ово. По досадашњим иввештајима о току и пр есу мптивним ресултатима накнадне конФеренције дају се доста поЈВдано ове две ствари регистровати: прво, да она пруга аемље

на десној обали Калама према острву КрФу не ће Грчкој допасти, друго, да ће се конФеренцијине одлуке интересованим државама само у Форми посредничког предлога саопштити и препоручити. Комис'ија делегата (стручњака) вакључила је 11. о. м. са 5. гласова, да се ва грчку границу увме Француска пруга, али Загори и Бутрунто да остану у турским рукама. Русија је предложила, да се Француска пруга прошири ида Грчкој допадну оба поменута краја, но остаде у мањини. Иввештај комисије дат је одмах у штампу, да се тако поднесе конФеренцији. „Пол. Кор.“ црта исту граничну пругу, па вели, да она уЕпиру почиње код Мевова, пресеца Цараплану, обалу Калама и одатле иде том реком све до ушћа јој; у Тесалији иде пруга преко брда Камонијона и врха Капке к „светом Димитрију", одатле к врху „светом Илији“ на олимпским брдима, од куда се граница на Бело (егејско) море спушта. Од 32.000 вагораца долаве по ново] граници само 11.000 Грчкој. Посланици састају се у конФерснцију 13. јуна, јавља иста „Пол. Кор.“, да нову границу претресу и одобре, шта више, и да на то односни ваписник потпишу, ако т. ј. ва потпис не буде особита седница одређена. Сабор Троједне Краљевине решавао је 12. о. м. омање законске предлоге, међу њима вакон о индемнитету. 0 курсу маџарског језика поднели 23 ваступника предлог за одлуку. На њему је било најпре 30 потписа, но многи еу се заступници избрисали. Сабор закључио, да је исти предсог хитан и да дође у суботу (ЈУ 46 ) на расправу. 13. јуна узео је је чешки вемаљски сабор у прес изборну преинаку. Порта је, као што „П. Л.“ из Лондона јављају, доставила силама ноту, у којој говори о црногорском граничномпитању и вели да ће она све могуфе учинити, да Арбанасе приволи на уступање спорног вемљишта, али да не може силу употребити. „Беч. оп. нов.“ јављају из Букурешта, да ће нова граница међу Добруџом и Бугарском бити означена на основу последњег рускога предлога. Писма „Пол. Кор.“ ив Парива и Пловдива навешћују, да Алеко паша у суботу (јуче)путујеуЦариград и да се више не ће у Пловдив вратити као ђен. гувернер од Источне Румилије. „Кол. нов.“ јављају ив Пере, да ив Бугарске и Источне Румилије стижу врло важне вести. У Сливну је 5. маја био тајан еастанак бугарских и Источно-румилијских вођа, међу њима Гешов, председник бугарске народне скупштине. Расправљало се питање, би ли било целисходно, ступити јавно у акцију ради сједињења Бугарске и Источне Румилије. Закључено је, да се велесилама пошље депутација, која ће изравити жељу бугарског народа, да се Бугарска и Источна Румилија уједине.

Разне белешке.

(И в Го р. Карло вц а) јављају, да се тамо обноћ од 5. на 6. ов. мес. видела врло чудновата природна појава. Неколико тренутака падала је јака киша, кад али облаци се на југо-источној страни равиђу, те покажу ведро небо, нанизано сићаним ввевдицама и међу њима јасан месец. На северо- вападној страни пак ниже танких облачића иввила се јасна шаровита дуга, која је ноћној осветљености неки оеобити чар давала. (Томанија Обреновићка,) супруга покојног Јована Обреновића, брата кнев-милошева, умрла је 9. јуна у Београду у 62. години живота. (Ив Тамишвара) јављају „П. Л.“ 11 јуна. да ће се кнев Милан у суботу (јуче) кренути ив Београда у Беч и да му се у Тамишвару, камо ће из Бавјаша на засебном желевничком влаку стићи, спрема свечан дочек. Велики жупан Ормош повдравиће кнева и повдрав ће му се предати у Француском преводу. (Магла.) Претпрошле суботе била је магла у околини Макове, Вашарења, Киштелека и Хоргоша. Свет се да богме у ово невреме поплашио, но вели се, да магла није починила велику штету усевима. (Димитрије Стојановић,) проФесор велике школе у Београду, постављен је за надзорника жељевничког оделења у министарству грађевина. (Испити о учитељској способности) у учитељској школи у Сомбору почињу 17. јуна. Тог и следећег дана биће писмени испити, а 19. почињу усмени. У испитној комисији су поред главног надзорника српских школа, дра Ђ. Натошевића, окружни прота сомборски и члан еаборског одбора, ТБ. Бранковић, и школски реФеренат ва бачку и будимску епархију, С. В. Поповић. Нове књиге уредништву овог листа достављене: Босиље Дарак доброј деци од чикаСтеве. Са 15 слика. Ивдање књижаре Луке Јоцића и друга у Новоме Саду 1880. Штампа Српске народне вадружне штампарије. На 16.-ини 72 стр. Цена 25 новч. То је прва свеска дечиј и хкњига.

ТРГОВИНА И ПРОМЕТ.

Л. П. Нови Сад, 14. јуна. (Извештај о стању усева.) Како усев већ доврева, то 6и му постојано лепо време добро дошло. Летина ће се ва 14 дана почети косити. Од многих киша летина је на јакој вемљи полегла, у след чега ће квалитет да богме олошати. Местимице има и главнице. По садашњем стању усева можемо се богатој жетви надати. Зоб ва сад врло добро стоји, тако да се човек може надати обилатој жетви и доброј каквоћи. Тако исто добро стоји јечам, који ће се већ ва који дан почети косити. По што нема хране да се довови, то је житарска радња са свим вастала.

Курс бечке берзе 14. (26.) јуна. Сребро П. кр. дукати Б.63 Наподеондори 9.81 ОГ.IА<II. ФАБРИКА 31 СОДНОДУ. Част ми је поштованој публици обзнанити, да сам установио „ФАБРИКУ ЗА СОДУ-ВОДУ« по најновијем Француском строју. Осим соде-воде производићу још и сода-воду са воћним соковима. Погледом на то да правим сода воду no најновијем начину, даље и на то, да је сода-вода пријатно пиће што лади и оживљава а осим тога јако утиче на то да стомак јела боље свари, надам се iiito већем одзиву од стране поштоване публике, а ја ћу се трудити да исту свагда најбоље задовољим. У Новоме Саду месеца јуна 1880. С високопоштовањем 1-6 Д. Кода. Продаја горени дрва 1-4 0. Милутиновић и синови у Панчеву продају код горње јагерске капије (Војловичка шума) исто тако код Старчевачка ђерма и код дољни дрвара налазећа се дрва по ниже стављеној цени. 1 мет. фат растови цепаница I. квалитета 8 ф. 1 мет. фат брестови „ I. „ 9 ф. 1 мет. фат церови „ I. „ 10 ф. 1 мет. фат мешовити обли дрва 8 ф. Част ми је, овим п. н. публици учтиво јавити, да сам своју АДВОКАТСКУ ПИСАРНИЦУ 12. (24) јуна о. г. у садашњој цвибаховој кући, од пре чавићевој, (поред здања судбеног стола) отворио и да се с највећом готовошћу примам заступања како у судским, тако и вансудским, а нарочито и у криминалним стварима. Др. Карло Коп, I—3 вемаљски и менични адвокат. Магазин за рану и чардаком за кукуруз у подпуно добром стању од дрва саграђен ал за пренос удешен својевољно продате Љуб. СтеФановић, спцерајски трговац код три главе шећера I—l у Новом Саду. JfF" Опомена против употребе ФалзиФик. анатвр. воде за уста која је шкодљива, напротив пак права Анат. вода за у< та од др. Попа неће никад своје лвковито деловање пореметити. Гд. Др. Ј. Г. Попу ц. к. дв. зубном лекару у Бечу Bognergasse Nro 2. Умољавам вас да ми за приложену своту 3 флаше од Ваше лековите, ненадмашиве праве анат. воде за уста и 1 кутију вашег изврсног вегетаб. прашка за зубе припослати изволите. Покушај који сам са фалзифик. анатерин. водом за уста учинио погоршало ми је моју устну бољу тако, да сам принуђен јавно изрећи и болујућу публику од купован>а таких безвредних и шкодљивих производа одвратити. С поштовањем L. Laniprecht Hottingen bei Zurich, Zeltwcg 54. Добити ce може: уH. Саду Ц. Б. Гросингер, М. Максимовић, Г. Плавшић апатекари. Д. Кода, Л>. Стефаиевић трг. у Панчеву В.Х. Граф, Ф. Рада, Ф. Бауер апат. Т. Арсеновић, С. А. Суботић трг. У Београду Ј. Дилбер, Драшкоци апат. У Земуну А. Д. Јовановић трг. Ф. пл. Бенко апат. У Белој Цркви Ф. А. Фајгл. У Вршпу С. Страх, А. Молдовањи апат. У Мнтровици Цајсергер апат. У Варадину Деодатонасл. апат. У Паланци Ц. Харликовић алат. У Петровцу Ј. Ференц ап. У Карловци Л. Страсер апат. У Илоку Ф. Ласло апат. У Вуковару Ф. Кирхбаум, А. Крајчовић апат. У Футогу С Цвик апат. У В Бечкереку Д. Келнер, Ј. Клески апат. У Иригу Д. Весели апат. У Тителу А. Цан удова апат. 1ВЕШТАЧКЕ ЉУДСКЕ ОЧИ. h Произвађач г. А. БЕРКОВИћ из Беча (Stefansplatz 6.) приспеће у Нови Сад са богатим I прибором таких очију, које су на И свима Факултетима као ивврстне I приповнате. Задржаваће се само 4. и 5. јула И по рим. у гостион и „царице Јелисавете.“ Ове вештачке очи природне у мицању I и ивразу лако се и без бола умећу, дуго I трају и нису скупе. 3—3 W Позив на учествовање Основали смо велику соntr е m i n е-консорцију ca угарск. златном рентом (Speculation ћ la baisse) где сваки по вољи учествовати може. За свави номинални 1000 фор. угарске златне ренте сматрамо своту од прилике 40 ф. у готовом или у папирима од вредности за довољво; за провизију и courtage рачунамо само 60 в. на 1000 ф. (код те спекулације нема никакви други трошкова). Сваки удео посебно се уређује. Поближе обавештаје и овшириије разлагаве ове спевулације, кезин ток, време почетка, и закључка садржава уводни чланак „угарска златна рента" у бр. 5. „Leitha" часопис за народно привредие интересе, који се поред захтеваног обавештаја франко и бадава шаље. W Наручбине за ц кр. берзу за све врсте спекулације тачно и дискретно уз врло умерену лровизију s—lo Baukhaus „I.eita" Wien MeidenschusH 1.

Одговорни Јредник др. Милан 'Ђор|евмћ. Српска народна задружна штампари Ја.