Застава

у школи и ван школе руна помоћи бити у тешком им педагошком поаиву. Топло препоручујемо и искрено саветујемо свима родитељима да набављају деци својој чика Јовин лист, јер то ће им на дому учитеља вамењивати а и сами родитељи штијући „Невен“ научиће ако су неуки како треба с децом да поступају, да се равговарају, како да их држе. Топло препоручујемо „Невен“ имућним српским родољубима, нека једним чином обилатом предплатом два добра учине, да се тај честити лист одржи, и да даду лепе и племените вабаве и поуке и сиромашнијој српскоЈ деци. Пред нама j'e први број друге године; ту је на првом месту песма „Материна десна рука“, колико поуке, колико користи српској обитељи пружа чика Јова, кад деци пева. Сведок смо 6или како од две Српкињице од три и четири годинице, коЈ*има j‘e отац тај „Невен" читао, свака хтеде да је Милка, а отац, да 6и их умирио мораде да им дваред песму чита, да „материна десна рука“ једанпут једна, а други пут друга буде: „Уранила ј’ здраво рано, Још спавају други ђаци —“ Па онда: „Па ће одма мајку питат’: Могу ли ти што помоћи?“ Даље: „Све ће радит’ драге воље“ а српске кћери и српске мајке нека и овде песника чују: Благо ћерци, која уме, Да отаља све послове. Блато мајци, која ћерку Својом десном руком зове! „Куца и цица* вове се приповетка пуна здраве ране за млади ум и срце, педагошки ивведена, koj’om се приповеда слога, мир и љубав деци, а зар није то у великој мери и нама великим нужчо! На четвртом је месту чика Јовина песма: „На светог Саву“. Ох, што није Taj’ број „Невена“ раније ивишао, да j’e могла свака српска општина, славећи патрона књиге српске, о светоме Сави свакоме и свима је прочитати Растужен помишљу да има крајева српских, где школе нвје, пева песник: Благо вами, мила децо, Којима се даје, Да у својој драгој школи Прибирате знање. Где с' језиком миле мајке Свака врлост буди, Где с’ учите да будете И Срби и људи. Штујте школу, као темељ Будућности праве итд. па вавршује; Благо вама идућ к знању По српскоме путу, Ал ја плачем, кад год видим Грану отргнуту. На шестом j'e месту опет песма, у koj’oj’ је педагогиј'ом песник постигао више нег сви закони на против мучења животиња. „Овејана врнца“ што су на седмом месту треба да свако дете па и сваки човек на памет научи, j’ep су то исто тако као и влатна правила на 14 месту. Осмо место доноси јасно и популарно написану круну од мита јелинских: тројанеку војну са сликама, Па онда долазе песмице где посао игри вели: „Ја долазим први Па тек онда ти и где браћа и сестрице негују малог свога брацу јер чувај’у да га не пробуде. „Лабуд без лабуда", „оамо умерено“, „Лепа реч“, „Шаљива прича о слаткој цицвари 1 * и „мале приче“ све је то тако складно и пристало осталом, да је ивишла вдрава и округла целина. На крају су даштања и чика Јовина пошта. Какав j’e овај број таки су и еви остали 12 ив прошле године, ваљаношћу не уступа ни један другом. Ма колико пријатељи старих времена докааивали, да је старо време боље било од овог нашег времена напредовања, опет и они ће морати привнати, да је овака књижевна појава права благодет по увгој и васпитање дечије, Ко је децу васпитавао, ко је с децом посла имао ко зна од коликог је вначаја: је ли дете овако или онако васпитано, тај ће внати уважити оваки лист, тај ће умети привнати великом нашем песнику. Још 6и се млога могла у похвалу „чика Јовиног листа* рећи, ал за овај мах нек j’e доста. Ми вавршујемо ове ретке са жељом да свака српска кућа, Koj’oj се иоле може, држи тај вдрави дечији лист. У редник га наш омиљени песник „Невеном" крстио, дао Бог никад невенуо, ни- ' кад неувено: буде-литако, младоће Српство вдраво и чило бити, буду-ли деца наша читала, неће ( ни као људи на књигу заборавити вато пријатељи српског народа и народне проевете хоћете ли да у народу створите велику читалачку публику, а ви прегните и настоЈте да деца читаЈу Ј { „Српска Зора“ Илустровани лист ва вабаву 1 и поуку. Издаје и уређује Тодор СтеФановић Виловски. У Бечу. ( Ово дана добисмо 1. број „Српеке Зоре“ ва у годину 1881. И тај број можемо уврстити међ j

досадашње другове његове: поред одабраног текста долазе и лепе илустрације. На првоме месту споредног листа свог, доноси „Српска Зора“ писмо читаоцимв, у ком навађа у кратким потевима лепу прошлост своју. И ва иста, на ту прошлост, не може само уредништво с поносом гледати, него и ми сви, народ наш који је поред свих невгодних околности, што су му у ово последње доба прешли преко главе, и пак пет пуних година одржао тај једини илустровани лист српски. Кад помислимо, с каквим је тешкоћама и с каквим је огромним трошком скопчано уређивање и ивдавање и много мањег листа, онда можемо вамислити, шта се све морало учинити, да „Српска Зора“ доживи ево шесту своју годину, прикупљајући око себе књижевне прваке наше. Ми се Срби за иста можемо дичити с таквим листом, е, али није то само доста; ми треба да прионемо сви, који су иоле у лтању, те да потпомогнемо таквом листу. А велике се жртве од нас не траже. Оно мало претплате, то је све. Па вашто се не би могао одржати такав лист? За иста, ми бисмо морали црвенити, кад 6и дошло до какве катастроФе са „Српском Зором“. Већ одма први број покавује нам ва иста леп и обилат садржај. Ту је на првом месту приповетка Милорада П, Шапчанина „Стари писаћи сто“, ва тим је песма Л>. П. Ненадовића „Горила“ „Племићко гњевдо“ је роман Ивана С. Тургењева. „Рохина“ (ив Махабарате) превод је Симе Поповића. За тим долави чланак дра Милана Јовановића „Суецки канал“. Архимандрит Сава Павишевић наставља своје одломке ив Гетеовог иФауста“; тако исто наставља и Вук Врчевић своје „Српске народне питалице“. За тим је чланак „О животу и раду Павла Ј. ШаФарика“ тог тако васлужног мужа. „О земљетресима“ је чланак ва тим. „Божо Бошковић" и „Гола Главина на Мазури планини“ јесу опиеи илустрација. При завршетку су „Писма“ и књижевни прегледи. Од илустрација особиту нажњу заслужују слике из дечијег живота, не само с тога, што су скроз типске већ и са класичних стихова нашег ЗмајЈована. И опет је дакле нек буде речено, да такав лист т ре 6 а потпомагати, Цена је ва иста умерена 6ф. авр. на годину целу да „Српску Зору“ може држати и онај, ком се не пресипа. С наше стране нек буде најтоплије препоручен тај лист.

Н О В И Ј Е.

Порта је, као што „П. Л “ из Београда јављају, пристала на то, да се железнице њене свежу с јевропском железничком мрежом, као штоберлински уговор одређује. Српска је i лада позвана из Беча, нека свог повереника меру 3. и 16. фебруаром пошље у комисију у четворо. За српског повереника одређен је пуковник Здравковић; Турску ће заступати посланик и мерник Галан, а Бугарску министар спољашњих Стојилов. ' Стара „Преса“ бечка јавља, да се кабинети сад договарају, какве упутке посланицима да даду што се тиче преговора с Портом. Тек кад дође до повољног ресултата с Портом, почеће нреговори с Грчком. Хацфелд је у понедељак требао стићи у Берлин, а у четвртак (сутра) кренути се пут Цариграда. Као што „Пол. Кор.“ дознаје, договори ради начина и форме, како ће се преговори с Портом водити, већ сазревају, и има доста изгледа, да ће се велике силе у том погледу сложити.

СРпинА КМЖАРА БРАћЕ М. ПОПОВИћА У НОВОМ САДУ. Наше најновије издање украшено вештачким челикорезним сликама СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ SРЗБОРННК побожним Српкињама превео и прерадио Л>убомир Панић окружни прота вел. бечкеречки, проФесор српског јевика и катихета гимнавиЈ’ски, у укусном Формату зборничком 164 стране. Издањем вборника овог трудили смо се ми, нежалећи трошка, да дамо у. руке побоЖНИМ Српкињама књигу-молитвену којој досад дју У српском књижарству нема равне по красоти спољашњој и унутрашњоЈ; штампарској каменоревној и челикоревној. Насловни ЛИСТ израђен је посебице за ову књигу од припознатог вештака. Анђео хранитељ десном руком упућује на небо, а у левој држи књигу молитвену; како ова слика тако и цео наслов иврађен је у пет боја и попуњен златном бојом. Свака је страна заоквирена златном шаром и на почетку сваког дела зборника овог, израђена је каменорезна сходна иноница: књига са частним крстом и граном маслиновом - путир и поскурица частни крст са врацима наслове главе анђеоске и т. д. Исто тако почетна слова сваке молитве, ОСОбито су на камену резана и тројако штампана; златна, црвена и плаветна, а на крају сваке молитве додата је каменорезна шара штампарска. Осим ових кр.чсота вборник je овај украшен УМГ* cn шест дивот-челикорезних слика (Stahlstich) ""МВ® и то су: I. Христос с крстом. 11. Христос прима дечицу. 111. Цвети. IV. Распетије. V. Скидање Христа с крста. VI. У скрс, а наштампан је на најфинијој данас хартији боје КОсти слонове (Super Kron Druckpapier.) Садржај је овај: 1. Тумачење свете литургије, 11. Молитве на светој литургији. 111. Молитва пред светим причешћем. IV. Молитва после светог причешћа. V. За побожне на дому: Молигвеј тарње, вечерње и дневне. VI. Мала катавасија: тропари, кондаци, ирмоси, и најомиљеније народне црквене песме. |Садржај је овај израђен и прерађен по најприповнатијим вборницима у нас и растумачено је пред сваком молитвом где је што требало. У Новом Саду на Ново лето 1881, Српски књижари и књигоивдавци Брцћа М Поповићи. Цене су Зборнику овом: Елегантно увеванима: у КОрице КОЖНО са влатним шарама од 3.50 до 4. у СОМОТу (равне боје) црвеном, љубичастом и црном —од 5.50 до 6.50 у ФИНОМ сомоту са посребрним крстом и оквиром —од 6.50 до 7.50 у корице слонове КОСТИ обичне са крстом —од 6.20 до 7. у корице слонове кости обичне са крстом и лепим цветнастим украсом од 6.80 до 7.50 Нај еку ii о цен иј е увеванима: у позлаћене или посребрњене корице B. у корице од гедеФа Perlmutter на коцке најфиније са бојама преливаннм 20. у корице слонове кости нај Финије са великим крстом (дивот иврађено) 16. ЈАВАН РАЧУН.*) Дана 11. децембра 1880. приредило је панчевачко српско црквено певачко друштво у корист вемљетресом пострадалих вагребчана повориштну претставу, од које је остало (уједно с добровољним приловима) чиста прихода 100 а. вр. Ова је свота припослата сл. председништву вагребачке српске црквене општине на целисходну употребу. Како дарежљивпм приложницима, тако и сл. управи српског народног поворишта уБеограду, која је ва поменуту претставу нужне костиме повајмила, одаје се овим усрдна вахвалност. Панчево, 31. децембра 1880. В. БОБОРОН БР. БОШКОВИЋ потпредседник. благајник. *) Окашвење саобштења изввњава та околност, да ово није непосредно на администратора листа послано. У.) ОГЛАСИ. МануФактурна трговина у провинцији потребује једног спомоћника који је вичан српском немачком и мађарском језику. Писмено ваља се обратити на администрацију овог |иста. 2—3

КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. Ч И К А ЈОВИН лист доноси у своме 1. броју за 1881. ове чланке: l.Maтерива десна рука, песма (са сликом) од Чика Јов« 2. Куца и цица. 3. Неки људи, од Л. П. 4. Иетина. 5. На светог Саву, песма од Чика Јове. 6. Српске народне питалице. 7. Зека, зека, из јендека, песма (са сликом) од Чика Јове. 8. Овејана зрнца. 9 Тројански рат (са сликом), 10 Игра и посао, песма од Е. Л. 11. Зашто је војска ућутала, песма (са сликом) од Чика Јове. 12. Л буд без лабуда (са 3 слике), 13. Само умерено. 14. Лепа реч. 15. Правила за рад. 16. Шаљива прича о слаткој цицвари. 17. Мале приче. 18. Даштања. 19. Решење даштања. 20. Чика Јовива пошта. 21. Одговори администрације. Рукописи и све што се тиче уредништва, шаље се на адресу Dr. Jov, Jovanović Wien, 11. Praterstrasse. „Невен", чика Јовин лист, излази два пут месечно на читавом табаку, Цена је за Аустро-Угарску на читаву годину 4 ф. на пола године 2 фор. За Србију, Црну Гору и остале крајеве 10 динара или 5 фор. у банкама на читаву годину, односно 5 динара или 2 фоп. 50 нов. на пола године, и шиље се па адрее.у Штампарије А. Пајевића у Новом Саду. Курс бечке берзе 20. јан. (1. оебр.) 5% металица 72.75 s‘/, народног заша 73.75 Аустријсва златна рента ——— 88.60 Угарска златна рента 109.55 Сребро П. «р. дукатв 5,5 4 Наполеондори 9 gg Немачке марке - - - 57.95

СТЕ Ч А Ј на упражњену парохију у Новом селу. Ко жели ову парохију получити нека своју с нужним c ee . дочбама снабдевену молбеницу потписаној консисторији зд 4 недеље дана од дана првог увршћења овог огласа поднесе. У Вршцу 16. (.27.) децембра 1880. КОНСИСТОРИЈд 1— 3 епархије вршачке. СТЕ Ч А Ј на упражњену парохију у Потпорњу с годишњом платом од 300 фор. Ко жели ову парохију получити нека своју с нужним сведочбама спабдевену молбеницу потписапој консисторији за 4 јне. деље од дана првог увршћења овог огласа поднесе. У Вршцу 15. (27.) децембра 1880. КОНСИСТОРИЈД I—3 епархије вршачке. СТЕ Ч А Ј на упражвену парохију у Сакулима. Ко жели-ову парохију получити нека своју с нужним сведочбама сиабдевену молбеницу потписансЈ консисторији за 4. недеље дана од дана првог увршћења овог огласа поднесе, У Вршцу 15. (27.) децембра 1880. КОНСИСТОРИЈД I—3 епархије вршачке. 0 б ј а в а. Благајпа срб. нар. цркв. фондова издаје редовне иризнанице на путем поште припославу камату на фондовске капитале само онима, који уз камату, и ва њу по шкали II припадајући биљег овамо пошљу. Ово на равнање фондов дужницима. У Карловцима 4. (16) Јануара 1881 з з Управа срп. нар. цркв. фондовз Трговина помодног. белог, галантеријског, плетеног као и кратког еспапа ЈОВ. ГЕОРГИЕВИЋА У Н. САДУ „код писма“ иотребује два помоћника. Оферти који су стручњаци имају првенство, а треба да у писму изкажу колико су ди као помоћници служили, и кад ступити могу. 2—3 о 3 зиму. Л ВИЉЕМОВ антиартритички-антиреуматички крв чистећи чај, ОД ' ФРАЊЕ ВИЉЕАМА A апотекарм у Keunkirchen (у Доњој д Аустрији) V против костобоље, реуматизма, тако звани Kinж derfusse, застарели упорни болести, често загно- W о јавајућих се рана, кожних болести и спољни уда, чирова на телу или лицу, зверенца, сифилистич- м ' ног отока, отока џигерице и слезине, као код хе- ® W мороидални стања, жутице, жестоки удни болова, q болове зглавкова и мишица, тиштење желудца, потешкоће ветрова, тврде столице, потешкоћа при А мокрењу, полуција, мушке слабости, тока код жен- Ł ских, шкрофулозни болести, оток жљезда и разни ■ ј други болести, употребљаван је са најбољим успехом, што се са хиљаду сведочби доказати може. Сведочбе на захтев бадава. Омотци су у 8 оброка подељени по 1 фор. за биљег и опрему 10 н. Сваки нека се чува од куповања потворина, те нека пази ва познати у многим државама за| коном зајемчени мој биљег. 21 Добија се у Н. Саду код г. Љубе Стефановића. ■* вИI ЧИ IИИ|| Ч | ЧРИИ" ■ За пролеће. Уељед препоруке ц. кр. sew. здравствеаога вијећа, ковцес. од вие. ц. кр. i моравског намесништва МАРИЈАЦЕЛСКЕ КАПЉИЦЕ ЗА СТОМАК. ( Особито делујући лек за све болести стомака, а п Р еки лек против: хрђаеа апе\ тита ’ слабости стомака, неугодЛ ног Ааха из устију, надимања, ригања, колике, катара у стомар ку, љутине у стомаку. правлење камена, млогог шлајма, жутице, гадљивости и повраћања. главоfg а-’ : боље (ако од стомака долази) грчева у »томаку, тврде столице ( или затв °Р а ’ претоварења стома Ка ’ гл,исте > 6° лне слезине, црне мигерице и шуљева. Цена једне флашице заједно са упутством за употребу 35 новч. Праве се могу добити у Н. Саду само код г. Плавшића апат., а у Петроварадину код Deodattos Erben. Средишно стовариште за разашиљање код С. Brady, апат. Kremsier. 11—52

8W РАСПРОДАЈА! I тила, и огртача против кише, као и pasL/ ° Г - рТаЧа ’ Ј ап ман- I 20 процената испод производне цене распродавати ' ™ НаЈНOВВ Ј ем К Р°ЈУ и У К У С У I која се бр ° В ° Г уВернТВ ’ Са посетом мо > I j 3 улици ор. д о здатне звезде у Новом Саду. И МОРИЦ БАУЕР. Пролетње и летње хаљине 40 процената ислод производне цене зе- В

Одговорни уредник др. Светозар Мшетић,

Срлска народна задружна штампарија.